Amandman je prihvaćen od predstavnika Vlade.
Na član 25. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković, Donka Banović, Nikola Lazić i Milan Dimitrijević.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 26. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Aleksandra Ilić i Srđan Spasojević.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 29. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković, Donka Banović, Nikola Lazić i Milan Dimitrijević. Da li neko želi reč? Gospodin Milan Dimitrijević.

Radi se opet o nerazumevanju dva pojma, šta su potrebe, a šta su prava. O tome smo govorili na početku ove rasprave o članu 3. Dakle, mi smo kao zemlja potpisali međunarodne konvencije gde se govori o ljudskim pravima koja su širi obuhvat socijalnih problema nego što su ljudske potrebe. Ta nit se provlači kroz ceo zakon i na neki način ovakva terminološka obrada zakona degradira ovaj zakon.
Mislim da stvarno treba da prihvatite ovaj amandman na član 29. zato što su ljudska prava daleko šira i bitnija nego ostvarivanje životnih potreba.

Na član 29. amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 31. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević, koja želi reč. Izvolite.

Hvala, gospođo predsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici, poslanički klub SRS podneo je amandman na član 31. koji se odnosi na načelo unapređenja kvaliteta socijalne zaštite. Kada pogledamo obrazloženje zbog čega ovaj amandman poslaničkog kluba SRS nije prihvaćen, očigledno je da je došlo do nesporazuma, jer je napisano da se ne menja suština i sadržina odredbe.
Naime, predložili smo da se izmeni član 31. Suština tih izmena ogleda se u tome da se stvori zakonski okvir da ukoliko se u neko dogledno vreme stvore uslovi, tj. ukoliko se poboljša ekonomska situacija, može doći i do povećanja socijalnih davanja. Trenutna situacija u Srbiji, što se tiče socijalne zaštite, vrlo je teška, a glavni uzrok tome jeste loša ekonomska situacija. Mnogi radno sposobni ljudi postali su korisnici pojedinih usluga socijalne zaštite, i to najčešće korisnici dosadašnjeg materijalnog obezbeđenja porodice.
To je razlog što su iz godine u godinu potrebna znatno viša sredstva za socijalnu zaštitu. U ovom momentu usluge socijalne zaštite pružaju se u skladu sa uslovima koje diktira ova velika kriza, koja je u Srbiji posledica velike svetske ekonomske krize, ali i mnogih drugih dešavanja, poput privatizacionog procesa. Uz pretpostavku da ekonomska situacija jednog dana bude povoljnija, smatramo da bi i korisnici socijalnih usluga tada trebalo da budu u boljem položaju.
Dok nije bilo u ovako velikoj meri potrebe da radno sposobno stanovništvo koristi usluge socijalne zaštite znalo se ko uglavnom ima pravo na socijalnu zaštitu i ko se obraća ustanovama socijalne zaštite. To su bili ljudi sa određenim bolestima, stara i lica sa posebnim potrebama, deca bez roditeljskog staranja itd. Imalo je tu mesta i za neke druge oblasti koje su u nadležnosti Ministarstva za rad i socijalnu zaštitu, za finansijsku podršku merama pozitivne populacione politike. Danas se sve promenilo, jer toliko novca koliko je predviđeno za socijalna davanja mora da se rasporedi na zaista veliki broj korisnika.
Kada sam već pomenula mere pozitivne populacione politike, podsetila bih još jednom da je poslanički klub SRS u januaru podneo Narodnoj skupštini Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Na početku Prvog redovnog zasedanja Narodna skupština nije prihvatila da se o tom našem predlogu raspravlja, jer uz predlog zakona nije dostavljena izjava o usaglašenosti sa pravom EU.
Smatramo da takva izjava uopšte nije potrebna, a argument za to je da pojedine države članice EU svoje zakonodavstvo ne usklađuju sa zakonodavstvom EU. Zbog te zaista neopravdane i nepotrebne proceduralne prepreke Narodna skupština nije uvrstila u dnevni red pomenuti predlog zakona, a njime je bilo predloženo da se pred Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom izjednače sva deca, da roditelji primaju i dečiji i roditeljski dodatak za svako živorođeno dete.
Smatramo da je pomenuti zakon u sadašnjem obliku diskriminatorski i da ga treba što hitnije izmeniti. Porodicama koje imaju više od četvoro dece ili očekuju rođenje deteta koje je po redu rođenja posle četvrtog to bi koliko-toliko pomoglo da prebrode ovo vreme krize. Međutim, predlog poslaničkog kluba SRS ostaje van procedure jer je Narodna skupština procenila da je važnije bilo napomenuti, tj. napisati izjavu da je predlog u skladu sa zakonodavstvom EU.
Rekla sam već da zakon čije smo izmene predložili definiše da se pravo na roditeljski i dečiji dodatak može ostvarivati samo za prvih četvoro dece. Tu je jedan momenat vredan pažnje: Svetska zdravstvena organizacije je dala svoj stav da je psihofizički razvoj dece adekvatan u porodicama sa najviše četvoro dece. Srpsko Ministarstvo rada i socijalne zaštite je prihvatilo taj stav, čime u stvari opravdava odredbe Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Stav SRS je da se sva živorođena deca moraju izjednačiti pred zakonom, jer je u Srbiji veliki pad nataliteta, a stanovništvo je sve starije.
Kada biste nešto tako prihvatili to bi bila potvrda da se zaista radi o unapređenju kvaliteta usluga socijalne zaštite uopšte, a ne samo onako kako zakon o kome danas raspravljamo definiše.
Što se tiče člana 31. Predloga zakona o socijalnoj zaštiti, mi iz SRS naravno nemamo ništa protiv da se kvalitet usluga socijalne zaštite unapređuje primenom savremenih dostignuća nauke i struke i stručnom podrškom. Ne sumnjamo da će se raditi na tome da se unaprede profesionalne kompetencije stručnih radnika i naravno da to smatramo potrebnim, jer da bi neko mogao da učestvuje u jednoj tako osetljivoj oblasti kao što je oblast socijalnog rada činjenica je da se mora edukovati i usavršavati.
Međutim, pored takvog načina unapređenja kvaliteta socijalne zaštite mi smo amandmanom predložili još jedan kvalitet, a to je, kako sam na početku rekla, da se stvori osnova da ukoliko dođe do poboljšanja ekonomske situacije dođe i do većih socijalnih davanja kategorijama kojima je to najpotrebnije: deci bez roditeljskog staranja, licima sa posebnim potrebama, žrtvama nasilja, starim osobama koje imaju potrebu za domskim smeštajem i ostalim korisnicima na koje se ovaj zakon odnosi.
U toku ove diskusije o prethodnim amandmanima nisam se javljala, ali pomenuto je da građani Crne Trave usluge socijalne zaštite ostvaruju preko ispostave Centra za socijalni rad u Vlasotincu. To nam je poznato, znamo da trenutno radi troje u toj ispostavi. Gospodin ministar je pre nekog vremena bio tamo; nažalost, videli ste da su potrebe za socijalnom zaštitom na tom području izražene u jednoj uskoj oblasti, a to su potrebe za geronto-domaćicama. To je područje na kome žive ljudi u selima koja su jako udaljena od Crne Trave i tamo u jednom selu živi dvoje-troje starih ljudi, kojima je pomoć geronto-domaćica i te kako potrebna. To je surova stvarnost, mogli ste da vidite.
Još jedan detalj ću preneti sa juga Srbije. Revoltirani načinom na koji vlast troši novac poreskih obveznika neprekidnim osnivanjem agencija za mnogo toga građani Doljevca žele da osnuju agenciju putem koje bi prodavali svoje telesne organe, jer zaista nemaju drugi način da prežive. To je odgovor građana Doljevca na postupke vlasti.
Ovi detalji su možda malo više u vezi s prethodnim amandmanima, ali svakako su u tesnoj vezi i s amandmanom na član 31. kojim smo, ponavljam, predložili još jedan konkretan način za unapređenje kvaliteta socijalne zaštite. Zahvaljujem.

Na naslov iznad člana 34. i član 34. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković, Donka Banović, Nikola Lazić i Milan Dimitrijević. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 34. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić. Da li neko želi reč? Gospodin Perić.

Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, vi ste prihvatili puno amandmana podnetih na ovaj zakon i dalo bi se zaključiti da će ovaj zakon biti solidnog kvaliteta. Međutim, to nije tačno. Vi ste pokazali dobru volju. Dok mi danas razgovaramo o pravnim okvirima za socijalnu zaštitu naših građana, verujte da i ovog trenutka postoje neki ljudi koji su na granici minimuma. Vi ste prilikom svojih obilazaka u najekstremnijim slučajevima pokazivali i razvijali možda osećaj solidarnosti, ali ni izbliza nisu rešeni problemi građana kojima ste bili u poseti.
Konkretno, kada je u pitanju član 34. na koji smo podneli amandman, ovaj član 34, kao i član 36, nalazi se u trećem delu ovog zakona gde se govori o formalnim uslovima nakon stečenih prava ili bar obezbeđivanju prava koja se stiču na osnovu ovog zakona. Ali, to je više tehničke prirode. Svi građani zaslužuju podjednaku pažnju. Mi ne znamo unapred ko su siromašni, a ko su bogati. Mada, najveći broj danas jeste siromašnih. Ne čine Srbiju samo premijer Cvetković, njegovi ministri, Mišković, Beko i drugi, nego i oni koji svakog jutra prate svoju decu u školu a nemaju ni za sendvič da im daju, oni kojima se vrati osmeh na lice u momentu povratka njihove dece iz škole kada kažu da su tog dana dobila dobru ili čak odličnu ocenu.
Ovde se radi više o licima koja su napunila 15 godina. Lice koje ima 15 godina ima određen nivo posebne sposobnosti, dakle, nema poslovnu sposobnost. Poslovna sposobnost, podsećanja radi, po našem Ustavu se stiče sa 18 godina, ali postoje posebni vidovi sposobnosti; lica sa 15 godina imaju testamentarnu sposobnost i radnu sposobnost, a samim tim i mogućnost raspolaganja onim što su zaradila i obezbedila.
Podneli smo amandman na član 34. stav 4. ovog zakona. Stav 4. glasi: „Ne mogu se razgledati ni prepisivati, odnosno umnožavati spisi koji se vode kao poverljivi ako bi se time mogla osujetiti svrha postupka ili ako se to protivi javnom interesu ili opravdanom interesu korisnika ili trećeg lica“. Znači, predlažemo da umesto „ne mogu se“ stoji „nije dozvoljeno“. Ako je definisano kao „ne mogu se“, to znači da povremeno i mogu da razgledaju, prepisuju i na drugi način se upoznaju sa spisima koji su potrebni za sticanje prava po osnovu ovog člana ili ovog zakona. Ako se kaže da nije dozvoljeno, onda tu postoji imperativna zabrana da se to uradi, a videli ste da postoji ozbiljan interes da se to zaštiti. Znači, pre svega, u pitanju je zaštita jednog javnog interesa, u pitanju je postupak za koji nije dobro da se šira javnost upozna sa svim problemima koji postoje. Ili vi možda mislite da mogu svi problemi da se reše na taj način što se šira javnost upozna s tim kakva je situacija?
Prosto ne mogu da verujem da vi ističete ovde kao problem nedostatak 102 socijalna radnika kada znamo da u Srbiji postoje i doktori medicine koji su bez posla. Na šta to ukazuje? Ukazuje na to da ova vlada ne vodi socijalnu politiku, ne vodi ozbiljnu i odgovornu politiku. Očigledno, ovde su zakazali i Ministarstvo prosvete i Nacionalna služba za zapošljavanje.
Vi ste tokom prethodnih godina više puta stavljali šlem na svoju glavu (smatramo da je treba zaštititi), on je bio žute boje. Moraćete malo češće da stavljate plavi šlem, pa da obiđete građevinska gradilišta, kako biste podstakli razvoj te industrije. Veliki broj ljudi je zaposlen na izvođenju tih građevinskih radova. Pokretanje građevinske operative pokreće petnaest-šesnaest srodnih delatnosti. Samo da se ode tamo da se vidi, da se ukaže da ova država ozbiljno razmišlja o tim problemima. Isto tako, i ministarstvo za ekonomski razvoj mora da ima čvrstu saradnju sa Ministarstvom za rad, socijalna i boračka pitanja kako bi građanima Srbije, koji su ne svojom voljom i ne svojom krivicom došli u jednu tešku i nezavidnu situaciju...
Pošto ste bili vrlo raspoloženi za prihvatanje ovih amandmana, mislim da ćete i ovaj amandman prihvatiti. Ali, da vam kažem, imam osećaj, iako ne potcenjujem ne samo struku socijalnog radnika, nego bilo koju struku, naprotiv, bez stručnih i kvalitetnih ljudi, ljudi koji su nacionalno odgovorni, u svakom pogledu, nema napretka ovoj državi... Ali, ne fali nama, nije nama toliko manjak socijalnih radnika koliko blagajnika. Retko ko dolazi u centre za socijalni rad da traži, mada ima i takvih slučajeva, konsultacije ili neku pomoć od psihologa, socijalnog radnika ili slično; dolazi po materijalna primanja.
E, to je ono o čemu bi ova država morala više da vodi računa. To ministar Ljajić sam, kao pojedinac, svakako ne može da uradi, ali ova vlada, za koju kažete da je socijalno odgovorna, da vodi računa o nacionalnoj politici... To je samo deklarativno, zaista. Do sada se to nije pokazalo ni u jednom slučaju.
Na koji način bi se moglo obezbediti dovoljno posla za blagajnike u centrima za socijalni rad? Evo, daću vam samo dva predloga za razmišljanje. Prvi je da se energično u Vladi, čiji ste član, suprotstavite korupciji, mitu i svemu onome što ovu državu vodi unazad, s jedne strane. S druge strane, kad sam malopre rekao da povremeno stavite plavi šlem, to je simbolično, ali treba da pokrenemo privrednu aktivnost. Ako ima privredne aktivnosti, biće sredstava za podelu, odnosno za davanje onima koji na drugi način ne mogu da se organizuju. Ako nema privrednih aktivnosti, ne vredi. Mi ćemo jednog dana... Ma koliki da je porez na dodatu vrednost, makar njega neko od kolega predložio, pa Vlada prihvatila i povećala, to će jednom da se potroši. Samo dotok novih sredstava i novih vrednosti može obezbediti perspektivu i garantovati bolji život našim sugrađanima. Sve drugo, što se zasniva na deklarativnim propisima, neće vredeti mnogo.
Jedna od vlada je 2005. godine donela Strategiju razvoja socijalne zaštite i mogla je možda tad da kaže – pa mi imamo strategiju socijalne zaštite. Ta strategija socijalne zaštite nije ništa bolje donela, kao što ni ovaj zakon sam po sebi neće omogućiti bolji život. Zbog toga, kad pričamo o amandmanima i u raspravama u načelu mi ne govorimo samo da bismo ispravili zakone; mi želimo da vam damo predlog za razmišljanje i za zakone koji slede, i za njihovu primenu, jer ovo je glas naroda, ovo nije glas pojedinca, nekog ko je igrom slučaja došao da sedne u ovaj parlament, nego smo svakodnevno u razgovoru sa našim građanima, znamo koji su njihovi problemi.
Ako nema pokretanja privrednih aktivnosti, ako nema stvaranja novih vrednosti, vi nećete moći ovaj problem da rešavate, da pođemo od toga da iskreno to želite. Bez obzira na vašu želju, potrebe su mnogo veće. Hvala.

Na član 36. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić. Da li neko želi reč? (Da.) Morate da se prijavite da bih to znala.

Pa, mislim da vi znate da ću uvek kada podnesem amandman da ga obrazložim, pogotovo što sam sad stekao utisak da će gospodin Ljajić da prihvati i ovaj amandman na član 34. i amandman na član 36, jer zaista on ni na koji način ne ugrožava koncepciju, kako ste vi to zamislili; on samo poboljšava ovaj tekst, precizira određene stvari i ništa drugo.
Evo, amandman na član 36. koji smo podneli... Član 36. Predloga zakona glasi: „Korisnik ima pravo na slobodan izbor usluga i pružaoca usluga socijalne zaštite, u skladu sa ovim zakonom.“ To je član 36. Predloga zakona. Mi smo predložili da se tu još doda sledeći tekst: „na osnovu odgovarajućih informacija i obaveštenja o mogućim rizicima i posledicama socijalne isključenosti“. Nijedan oblik zaštite, nijedan vid pomoći ne može se ukazati i ne može se pružiti onim licima koja nisu dovoljno informisana i koja ne žele to da urade.
Inače, već sam napomenuo da se prava korisnika iz ovog dela III predloženog zakona tiču samo formalnog načina ostvarivanja tih prava ili nekih procesnih pretpostavki ili tehničkog dela, a ni na koji način ne menjaju koncepciju vašeg predloga zakona, tako da je ovo zaista objektivno moguće prihvatiti. Mislim da vam niko neće zameriti, gospodine Ljajiću, ni od vaših koalicionih partnera. Pa, vi ste sada na potezu, izvolite.

Izvolite, gospodine ministre.

Upravo ono što vi predlažete ovim amandmanom je sadržano u prethodnom, 35. članu, stav 1.