Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ministre, inače, koristim vreme, kao što sam rekao na početku, ovlašćenog predstavnika. Gospođo ministre, mislio sam da ćete prihvatiti ovaj naš amandman. Prvo, kada je reč o ovom zakonu, mi imamo tri osnovne primedbe. Kao prvo, da se favorizuje vrhunski sport i profesionalni sport, da su u zapećku amaterski sport i druge vrste sportova. Drugo, da je ovaj zakon protivustavan, jer konvertuje društvenu imovinu u državnu imovinu. Treće je bilo pitanje finansiranja. O tome smo pričali i pričaćemo kasnije o amandmanima.
Kada je u pitanju ovaj amandman na član 15, koji govori o amaterskim sportistima, ovde se relativizuje, kaže se: „može se uključiti u obavezno zdravstveno osiguranje“. Mi smo hteli ovim amandmanom imperativno da stavimo do znanja da se mora uključiti u zdravstveno osiguranje. Zbog čega? Želim da vam objasnim pomoću jednog plastičnog primera: veliki klubovi nemaju potpisan profesionalni ugovor sa svim igračima, neki su amateri, dovode ih na probu; neki su tu zato što su mladi i talentovani igrači, uključuju ih iz podmlatka. U nedostatku igrača, pošto igrači iz prvog tima mogu da se povrede, oni mogu te amatere da uključe u rad prvog tima i da ih puste da odigraju neku utakmicu. Na toj utakmici, ne daj Bože, može neko od njih da se povredi, da slomi nogu ili bilo šta. Ovaj zakon ne omogućuje klubovima da ih osiguraju, on kaže „može“, znači, nije imperativno, već relativizuje stvari. Znači, mora da i amaterske sportiste uključi u zdravstveno i socijalno osiguranje. To smo hteli, to je bila naša ideja.
Očekujem jednu aktivnu komunikaciju između vas i mene i da suočimo mišljenja; nadam se da ćemo jedan kvalitetan zaključak izvući i da ćete prihvatiti ovaj naš amandman, jer je u korist amaterskih igrača. Zahvaljujem.