Reč ima Dušan Marić.

Gospođo ministre, rekli ste – može a i ne mora. Znači, sportski klubovi mogu da se dogovore oko prelaska igrača koji nema ugovor, ali ne moraju da se dogovore. Kolega Munjić postavlja pitanje, ja ga ponavljam, šta će se dogoditi ako se klubovi ipak ne dogovore, bez obzira na sve te propise koji postoje u sportskim organizacijama? Teorijski, može se dogoditi da igrač ima dve mogućnosti: da večno ostane u tom istom klubu ili da prestane da se bavi sportom.
Druga stvar je sporna formulacija – ako se dogovore oko naknade. Da li to znači da klubovi po svaku cenu moraju da se dogovore oko naknade? Mogu da se dogovore da igrač iz kluba u klub pređe bez ikakve naknade. Zato mislim da je to ipak suvišno.
Drugo, koristim priliku da vam skrenem pažnju na jedan sportski kolektiv koji se po nalazima tužilaštva u Smederevu, znači već je podignuta optužnica, koristi za pranje novca, a sada izgleda i za kupovinu odborničkih mandata radi obračuna vlasti sa političkim protivnicima. U pitanju je fudbalski klub „Morava“ iz Velike Plane. Pomenuću samo tri afere vezane za ovaj klub, a počeću od poslednje.
Predsednik opštine Velika Plana Dejan Šulkić pokušava da pre isteka mandata proda Gradsku toplanu na dvadeset godina i deo komunalnog preduzeća „Miloš Mitrović“ na trideset godina kupcima iz Austrije i Češke. Pošto je zakonom zabranjena prodaja javnih komunalnih preduzeća, posao se vodi pod formom „poveravanje poslova“. Sada ćete videti kakve ovo veze ima sa sportom i fudbalskim klubom „Morava“.
Pošto nema skupštinsku većinu spremnu da izglasa ovu rasprodaju, koja je uznemirila građane, Šulkić ovih dana sa svojim saradnicima ide od odbornika do odbornika, ispunjava im želje, jednom posao, drugom posao, trećem obećanje da će mu zaposliti sina i kćerku.
Pazite, pre pet dana odbornik u Skupštini opštine Snežana Mladenović, iz Radovanja, dobija posao u fudbalskom klubu „Morava“. Tvrdi da joj je posao dao predsednik opštine. Na taj način praktično je ovaj sportski kolektiv uključio u stvaranje nove skupštinske većine i promenu izborne volje građana Velike Plane.
E, sad, znate šta je ovde zanimljivo? Predsednik opštine, fudbalski klub i opština, opštinski budžet imaju sredstava za zapošljavanje jednog odbornika, čiji je glas potreban predsedniku opštine, a nemaju sredstava da isplate plate radnicima Srećku Joviću, Johanu i Cveti Rašić, koji su radili u fudbalskom klubu i sada su prinuđeni da se za pošteno zarađeni novac bore kroz sudski postupak. Sledeća stvar ...

Izvinjavam se, gospodine Mariću, nekako smo stigli blizu sporta, međutim, nikako ne mogu da vidim kakve to veze ima, pa vas molim da to dovedete u vezu, u odnosu na amandman vašeg kolege Munjića na član 10. stav 3. Pa, pošto je to tema, molim vas da mi to objasnite u narednih trideset sekundi, kako ne bismo dalje imali neprilika vi i ja.

Gospodine, vama hvala na ustupljenom vremenu. Rekao sam ono što sam želeo da kažem u suštini, samo ću vas podsetiti da je u raspravi o amandmanima ovde bilo reči, tačno sam beležio, o veronauci, sektama, Žarku Olareviću, Kurčubiću, lovu i ribolovu, kung-fuu, polo klubovima, konjima, pa niko od predsedavajućih nije upozoravao narodne poslanike da ne govore o tim temama.
Jedna od suštinskih stvari kojima se bavi ovaj zakon jeste sprečavanje fudbalskih klubova, sportskih organizacija da prodaju sportske terene za izgradnju stambenih jedinica i drugih sličnih objekata, pa ću u narednom minutu da se osvrnem na jedan takav slučaj i završiću svoju diskusiju.
Znači, pre nekoliko godina opštinska vlast u Velikoj Plani, gde sam trenutno predsednik SO, prodala je na 99 godina, molim ministra da obrati pažnju, drugi pomoćni fudbalski teren fudbalskog kluba „Morava“. Znate zašto ga je prodala? Za izgradnju supermarketa. Da bi ovo dobilo zakonsku formu, opština je uradila sledeće: vlast je, na čelu sa predsednikom Dejanom Šulkićem, fudbalski klub proglasila za javno preduzeće. Sad vas pitam, da li znate još jedan slučaj da je neki fudbalski klub u Srbiji postao javno preduzeće? Zemljište je iznajmljeno ili prodato na 99 godina, a Skupština opštine posle toga donosi odluku da klub više nije javno preduzeće, nego postaje udruženje građana.
Zato pozivam vas, pozivam nadležne organe da pokrenu istragu što se tiče prodaje fudbalskog igrališta u Velikoj Plani i provere da li su tačne priče da je za taj posao predsednik opštine Velika Plana gospodin Dejan Šulkić dobio dva dvosobna stana, jedan u novosagrađenim stambenim zgradama u Velikoj Plani, drugi u naselju Čukarička padina u Beogradu.
Poslednje pitanje i poslednji zahtev, kao predsednik SO Velika Plana tražim da se proveri da li je tačno da godinama predsednik opštine i rukovodstvo kluba nameštaju utakmice fudbalskog kluba „Morava“ i da je najviše zbog toga „Morava“ od jednog od najboljih članova srpske lige, čak se borila za ulazak u drugu ligu, postala zonaš koji se nalazi na dnu tabele, čini mi se da se sada nalazi na pretposlednjem mestu. Hvala.

Hvala vama, ali sad moram da vam kažem, u žaru debate koriste se razne stilske figure, pa se onda govori i o temama koje ste vi pomenuli, ali usput i da bi se stvorila slika ili da bi se bilo ubedljivo, ali to nikad nijednom narodnom poslaniku nije bila prevashodna tema, tako da mislim da će se gospodin Mijaljević u potpunosti složiti sa mnom.
Reč ima gospodin Pejčić.

Iskreno, nisam mislio da se javljam povodom ovog amandmana, ali me je isprovocirala diskusija gospodina Marića. On i gospodin Šulkić su u istoj lokalnoj vlasti i to bi mogli da reše na samom lokalu.
Inače, kada je reč o vašim sportskim uspesima, gospodine Mariću, čitali smo dovoljno u „Kuriru“. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Na član 11. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Molim vas, nemojte provocirati, nemojte se obraćati direktno.
Dakle, na član 11. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo. Reč ima gospodin Zoran Babić.

Zahvaljujem se, gospodine Novakoviću. Predlažem da se ipak vratimo temi i uozbiljimo ovu raspravu. Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, sport je u savremenom društvu postao visokoprofitabilna poslovna aktivnost, usled čega su se otvorila mnoga pitanja koja zadiru u domen ustavnog prava. Sa globalnom ekspanzijom sporta javila se potreba i za novim vrstama obligacionih i privrednih ugovora, kao i za specifičnim regulisanjem krivične, a naročito odštetne odgovornosti.
Ugovor predstavlja jednu od osnova pravnog sistema i kao takav zastupljen je u svim aspektima i na svim nivoima sporta, od zapošljavanja po ugovoru, angažovanja igrača, trenera, menadžera, osoblja, do sklapanja poslova, kupovine opreme, ugovaranja sponzorstva, kao i prodaje prava na prenos mečeva i drugih manje atraktivnih poslova.
Ugovori u sportu mogu se naći u više različitih oblika, međutim, nekoliko standardnih odredaba je zastupljeno u svakom od njih. To su: ugovorne strane, uslovi ugovora, obaveze i dužnosti ugovornih strana i prestanak važenja ugovora, naročito pod kojim okolnostima i sa kojom provizijom.
Ugovorom se moraju jasno identifikovati i naglasiti ugovorne strane, obično punim imenom pojedinaca ili organizacija koje su uključene u ugovor. Po mom skromnom mišljenju, to je jedino što je jasno definisano članom 11. Predloga zakona o sportu.
Druga važna odredba koju svaki sportski ugovor treba da sadrži jeste i rok ugovora, koji definiše vreme do kada je ugovor pravno važeći.
Takođe, ugovor u sportu treba da obuhvati i situacije i okolnosti pod kojima svaka od ugovornih strana ima pravo da raskine ugovor, kao i da dobije odgovarajuću nadoknadu koja je, složićete se, najčešće finansijska.
Ova odredba trebalo bi da definiše pravo ugovornih strana u situacijama kada dođe do isteka ugovora ili kada se neko od strana ne pridržava dogovorenih pravila iz ugovora.
Stav Srpske napredne stranke je da je član 11. Predloga zakona o sportu neuspeli pokušaj definisanja ugovora između sportiste i sportske organizacije. Takođe smatramo da su pitanja koja se pokušavaju urediti ovim članom na potpuniji, celishodniji način uređena drugim zakonima i pravilima sportskih saveza i međunarodnih federacija. Zbog toga vas pozivam da prihvatite amandman Poslaničke grupe SNS Napred Srbijo i da brišete član 11. Predloga zakona o sportu. Zahvaljujem.

Hvala. Na član 12. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo. Reč ima gospodin Stefan Zankov.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo i u načelnoj raspravi zamerili predlagaču da Predlog zakona o sportu sadrži mnoge odredbe koje su materija drugih sistemskih zakona, što nije celishodno, čak i ako nisu u suprotnosti.
S druge strane, smatramo da ne postoje opravdani razlozi da se propisuje obaveza sportista i njihovih organizacija da svoje odnose uređuju isključivo ugovorom o radu, posebno što je taj ugovor često nepodesan za regulisanje takvog odnosa, a predložena odredba je i u suprotnosti sa Zakonom o radu u pogledu trajanja ugovora na određeno vreme. Sportistima i njihovim organizacijama se mora ostaviti sloboda da svoje odnose urede na način koji njima odgovara u skladu sa mogućnostima koje pruža važeći pravni poredak i nema nikakvog opravdanja da se ta sloboda ograničava, čime se narušavaju prava i slobode zajamčene Ustavom.
Prava na druge vrste naknada su uređena opštim privrednim propisima i propisima o autorskim pravima, kao i pravilima međunarodnih sportskih federacija, pa ovakvo delimično uređivanje ovim zakonom može stvoriti nepotrebne probleme sportistima i sportskim organizacijama.
Privremeno upućivanje sportista u drugu organizaciju se uređuje sportskim pravilima nadležnih saveza i međunarodnih federacija i ugovorima, te se ne može uređivati zakonom jer se time neopravdano i prekomerno ograničavaju prava i slobode zajamčene Ustavom.
Ovo su razlozi zbog kojih predlažemo da se član 12. Predloga zakona o sportu briše.