Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Gospođo ministre, zaista je dobro što se aktivno uključujete i što, imam utisak, vrlo pažljivo slušate obrazloženja koja imaju narodni poslanici, pa i narodni poslanici Srpske radikalne stranke, povodom podnetih amandmana.
Nama pomalo ne imponuje što ne prihvatate u dovoljnoj meri naše amandmane za koje smatramo da su smisleni, bar dobar deo njih, i koji imaju za cilj da na neki način poboljšaju tekst ovog zakona. Mislim da ćete posle ovog mog obrazloženja biti u situaciji ili da prihvatite amandman ili da mi malo jasnije obrazložite zbog čega nisam u pravu ili zbog čega smatrate da ne bi trebalo prihvatiti ovaj amandman.
U članu 10. stav 3. ovog predloga zakona predvideli ste da sportisti koji nema punovažno zaključen ugovor sa određenom sportskom organizacijom ne može biti sportskim pravilima uskraćeno pravo da zaključi ugovor o radu sa drugom sportskom organizacijom. To je dobro. Međutim, u nastavku ste rekli, odnosno pri kraju ovog stava: „uz plaćanje naknade sportskoj organizaciji iz koje odlazi od strane sportske organizacije u koju prelazi“. Amandmanom sam tražio da se ovaj deo o plaćanju naknade izbriše.
Vlada mi odgovara da je predloženo rešenje celishodnije i da se time štite interesi sportista. Pazite sada, gospođo ministre, da li je to baš tako? Vi ste ovde samo predvideli obavezu plaćanja naknade sportskoj organizaciji iz koje odlazi od strane sportske organizacije u koju prelazi, i to samo kao jednu paušalnu normu gde apsolutno ništa nije precizirano: ni kada se naknada daje, ni u kom iznosu, ni bilo šta u vezi s relevantnim okolnostima davanja naknade. Mislim da je ovde u stvari neko polje gde može da dođe do manipulacija, gde može da dođe do zloupotrebe ovog prava od strane sportske organizacije.
Šta će se desiti, gospođo ministre, ukoliko se sportske organizacije ne dogovore? Po čijim to leđima puca? Recimo, ona organizacija koja treba da plati naknadu dogovara se sa drugom i u slučaju da ne želi da plati iznos koji ova traži to naravno ide direktno na štetu sportiste, nikako sportske organizacije, već samo sportiste. Smatram da se ovo može tumačiti kao jedna ograničavajuća norma. Dakle, ukoliko se klubovi dogovore, on može da pređe i ako nema ugovor, je la tako; ako se ne dogovore, ne može da pređe. Jednostavno, on nema šanse da pređe.
Ako ste hteli da zaštitite sportiste, mišljenja sam da je ovde trebalo preciznije predvideti načine i uslove kako da se to uradi. Ako već to nije urađeno, onda izbrišite ovo kao mogućnost za manipulaciju ako želite adekvatno da zaštitite sportiste. Mislim da ovom normom u stvari ograničavate prelazak sportiste koji nema zaključen ugovor, punovažan ugovor sa sportskom organizacijom, ograničavate ga da pređe u drugi sportski klub, jer se jednostavno dve organizacije neće dogovoriti. On u tom momentu neće moći da pređe, prelazni rok će proći i to ide na direktnu štetu sportiste.
Voleo bih da prihvatite ovaj amandman ili da mi date adekvatnije objašnjenje u vezi s ovim. Hvala.