Tačno je to, gospodine Novakoviću, da sam tražio da se u članu 13. stav 2. izbriše. Iz kojih razloga? Da se ne bih nadovezivao na to da je urađena selekcija sportiste koji može da se bavi samostalnom delatnošću, dakle to je sportista, vrhunski sportista, ne poštujući ove članove iz člana 3. i tačke od 6) do 12), postavlja se jedno logično pitanje, pošto gospođa ministar nije dala odgovor na moj amandman na član 3, zašto nije uvršten u ovu kategoriju, ili uopšte kategorizaciju, ko sve može da bude sportista i zašto tu nema običnog sportiste, rekreativnog sportiste, iako ste sami govorili koliko je Ministarstvo učinilo za rekreativni sport? Pomenuli ste budžet, više termina ste iskoristili, vezano za rekreativni sport, a meni ste dali obrazloženje da je taj amandman odbijen iz razloga što se izraz „rekreativni sportista“, čije se uvođenje predlaže ovim amandmanom, ne razrađuje dalje u Predlogu zakona. Dakle, demantovali ste sami sebe.
E sada, ako uzmemo i ovu kategoriju ovog člana, da će samo vrhunski sportista samostalno moći da nešto organizuje uz povoljnosti koje mu dajete, da nema obavezu da ima posebnu prostoriju, da ima posebne sprave, da ima posebnu, hajde da kažem, kategoriju sporta kojom se bavi, uslova da se bavi samostalnom delatnošću, s obzirom na to da mora da bude prijavljen...
U obrazloženju zašto se amandman ne prihvata kažete – da bi mu se olakšalo da se time bavi. Dakle, ako ćemo pretpostaviti da će se on baviti bez dobrih uslova, bez prava, bez onog individualnog sporta, onda ćemo doneti zaključak da može da koristi ono što ima na raspolaganju. Sada postavljamo pitanje, šta on ima na raspolaganju od javnih terena, od javnih sprava, od bilo kojih drugih sportskih mogućnosti, pri čemu će on individualno da se ponaša? Kada kažemo individualno, mislimo na jednog sportistu koji se bavi sportom, pa neka je i šahom.
Podsetiću vas da u varijanti individualnog bavljenja sportom, kao samostalnom delatnošću koja je prijavljena agenciji, može da koristi betonske table na Kalemegdanu da vežba šah, onu šipku koja služi za trešenje tepiha, da radi zgibove, ako je u pitanju bokser ili neko drugi.
Brisanjem ovog člana i prihvatanjem amandmana na član 3, da postoji rekreativni sportista, uveli biste zakonsku normu da on ima obavezu da priloži što je moguće više sredstava za uslove za bavljenje tom svojom delatnošću. Samim tim zakon bi ga obavezivao, pošto će on verovatno rekreativne sportiste da savetuje, trenira, bilo šta; ne mora samo profesionalne ili samo vrhunske, kako ste ovde naveli, može to da radi i za rekreativne sportiste, koji bi mu, naravno uz apanažu, pomogli da dođe do što boljih uslova. Ovako mu dajete odvezane ruke da on nema ni objekat, da izađe na poljanu nekog parka ili da nema ni spravu, ni bilo šta, a da je prijavio agenciji, pa da je agencija prijavila Ministarstvu da on to radi iz nekog drugog razloga.
Dakle, jako je važno, ako već učestvujemo u izradi zakona, da pomognemo sportistima, da damo okvir šta je minimum minimuma, šta moraju da imaju ako hoće time da se bave, s tim da je već napravljena kategorizacija da to može da radi samo vrhunski sportista, dakle, onaj koji ima iks nagrada; ne može čak ni profesionalni sportista, nego samo vrhunski.
Ne vidim razlog za odbijanje ovog amandmana. Mislim, ako bi se to stavilo u zakon, da bi Ministarstvo imalo veće učešće pomoći i ovim licima koja planiraju samostalno da se bave, jer će dobijati obaveštenja od agencije koja su to lica.
