Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, poštovana ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da iznesem sugestije narodnih poslanika Saveza vojvođanskih Mađara u vezi s Predlogom zakona o sportu, koji smatramo izuzetno važnim. Na samom početku želim da naglasim da ću govoriti kao ovlašćeni predstavnik naše poslaničke grupe i ovom prilikom ću iskoristiti vreme i pričaću o svim amandmanima koje smo predali.
Mi poslanici Saveza vojvođanskih Mađara predali smo nekoliko amandmana na Predlog zakona o sportu. Između ostalog, predlažemo da se u članu 23. stavu 2. Predloga zakona posle reči „visoko“ dodaju reči „ili više“. U ovom članu radi se o stručnjacima u sportu i njihovoj stručnoj spremi. Smatramo da je neophodno dodati i više obrazovanje, jer je u našem obrazovnom sistemu do pre dve godine to postojalo. Sportski stručnjaci su se većinom obrazovali u višim trenerskim školama koje su trajale dve godine. Prema ovakvom predlogu, stručno osposobljavanje u višim školama koje je trajalo dve godine je izostavljeno.
Potrebno je, takođe, proučiti šta se smatra sportskim srednjim školama, odnosno sportskim gimnazijama, da li su one školovale kadrove za stručni rad u sportu ili samo za organizacioni rad u sportu.
Sledeći amandman koji imamo odnosi se na član 29. stav 3: „Sportski stručnjak, odnosno stručnjak u sportu koji se stručnim radom bavi kao član sportskog udruženja bez naknade mora imati potpisan ugovor o volontiranju i u tom slučaju ima prava utvrđena ugovorom, sportskim pravilima i opštim aktima sportskog udruženja.“
Ovde je naglasak na tome da mora imati potpisan ugovor. Smatramo da je neophodno da svaki sportski stručnjak ima potpisani ugovor o radu, ali i u slučaju da radi volonterski mora postojati pismeni ugovor kojim se regulišu obaveze sportske organizacije prema sportskom stručnjaku, ali i obaveze sportskog stručnjaka u odnosu prema sportskoj organizaciji i sportistima.
Neophodno je postojanje pismenog traga organa upravljanja sportskom organizacijom iz kojeg su vidljive obaveze sportskog stručnjaka.
To su samo neki od amandmana poslanika Saveza vojvođanskih Mađara. Nadamo se da ćete ih prihvatiti, kao i da će poslanici svih poslaničkih grupa glasati za ove amandmane.
Pošto nisam govorio u raspravi u načelu, dozvolite mi da sada kao ovlašćeni predstavnik iznesem osnovne primedbe i pohvale vezane za Predlog zakona o sportu. Smatramo da je u globalu Predlog zakona dobar, pošto nam treba sveobuhvatni zakon, ali moramo naglasiti da, nažalost, ne možemo biti zadovoljni svim predloženim rešenjima.
Izuzetno je važno da ostvarivanje sportskih aktivnosti i sportskih delatnosti, kao i uloga svih nosilaca javne vlasti, bude u skladu sa ratifikovanim konvencijama u oblasti sporta: Evropskim kodeksom sportske etike, Evropskom sportskom poveljom, Evropskom poveljom o sportu za sve i Evropskom urbanom poveljom Saveta Evrope.
Dobro je što ćemo sada imati piramidalnu strukturu sporta sa jasnim definisanjem nadležnosti, prava, obaveza i odgovornosti, u zavisnosti od odgovarajućeg nivoa. Savez vojvođanskih Mađara pozdravlja i decentralizaciju pojedinih državnih funkcija u oblasti sporta. Smatramo bitnom blisku saradnju sa sportskim organizacijama, kao i obezbeđenje autonomije sportskog pokreta. U tom cilju treba podržati razvoj duha dobrovoljnosti i pokretljivosti u sportu, to smatramo izuzetno važnim.
Predlog zakona utvrđuje liberalan i jednostavan sistem osnivanja sportskog udruženja. Sportsko udruženje se osniva potpisivanjem osnivačkog akta i statuta i izborom, odnosno imenovanjem lica ovlašćenog za zastupanje. Ono što je još dobro, kako nema pravnog lica bez imenovanja, tako i Predlog zakona utvrđuje. Sportsko udruženje može sticati sredstva od priloga, članarina itd., i to je izuzetno važno.
Propisuje se da se sportske organizacije, teritorijalni granski savezi, samostalni profesionalni sportisti i stručna udruženja u određenoj grani sporta mogu, radi uređivanja pitanja od zajedničkog interesa, zajedničkog reprezentovanja, udruživati u granske sportske saveze za jednu ili više sportskih grana.
Pored toga, sportska organizacija, sportski savez i druga pravna i fizička lica mogu radi ostvarivanja zajedničkih ciljeva i interesa u oblasti sporta osnovati druga dobrovoljna neprofitna udruženja. To smatramo izuzetno važnim i dobrim.
Dozvolite sada da u nastavku svog izlaganja postavim neka pitanja, možda ne direktno upućena vama već Vladi Republike Srbije, vezano za finansiranje AP Vojvodine, a imam i jedno pitanje u vezi s rekonstrukcijom nekih fudbalskih stadiona. Ove dve teme tiču se sporta, interesuje me vaše mišljenje o ovim temama.
Naime, u nekim medijima je pre izvesnog vremena objavljena vest da počinje rekonstrukcija stadiona po standardima UEFA. To je bilo u decembru. Tamo se navodi da će naredne godine u nekoliko gradova u Srbiji biti rekonstruisani fudbalski stadioni, koji će ispunjavati standarde propisane od strane UEFA, i tako će se omogućiti da se međunarodna takmičenja održavaju i van Beograda. Ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić izjavio je da će za tu namenu biti utrošeno oko dve milijarde dinara. Rekonstruišu se stadioni u Nišu, Užicu, Čačku, Kruševcu i Novom Pazaru, što podržavamo, što je pozitivno. Interesuje me da li i kada će se rekonstruisati stadioni na teritoriji AP Vojvodina? Smatram da, na primer, fudbalski klub „Spartak“ iz Subotice zaslužuje to; oni su igrali u UEFA kupu, oni najpre zaslužuju da im se rekonstruiše stadion, a da ne pominjem geografski položaj našeg grada, Subotice. Zašto nije tako, zar nijedan grad, tačnije klub, u Vojvodini ne zaslužuje to? Sve ovo se finansira iz državnog budžeta.
Što se tiče druge teme, u Predlogu zakona stoji, što je jako dobro, da autonomna pokrajina preko svojih organa, u skladu sa zakonom, obezbeđuje ostvarivanje potreba i interesa građana u oblasti sporta na teritoriji autonomne pokrajine; uređuje i vodi evidencije od značaja za autonomnu pokrajinu; utvrđuje sportske objekte od značaja za autonomnu pokrajinu; obezbeđuje uslove za rad, odnosno obavljanje delatnosti pokrajinskog zavoda za sport i drugih organizacija u oblasti sporta čiji je osnivač autonomna pokrajina. Dalje, utvrđuje preko kojih se pokrajinskih sportskih saveza zadovoljavaju potrebe i interesi građana na teritoriji autonomne pokrajine kada je u jednoj sportskoj grani registrovano više pokrajinskih granskih sportskih saveza i utvrđuje koje sportske grane su od posebnog značaja za autonomnu pokrajinu; uređuje bliže uslove za korišćenje javnih sportskih terena na teritoriji autonomne pokrajine; vrši inspekcijski nadzor nad sprovođenjem ovog zakona na teritoriji autonomne pokrajine; vodi registar pokrajinskih sportskih saveza, što je izuzetno važno i dobro.
Međutim, pitanje je kako će AP Vojvodine sve to postići? Mi iz Saveza vojvođanskih Mađara se nadamo da će se, za početak, ovim zakonom ostvariti strategija AP Vojvodine što se tiče sporta, konkretnije od 2011. do 2015. godine. Šta treba uraditi? Dovršiti uređenje funkcionisanja pokrajinskih granskih saveza po svim pitanjima koja su od značaja za njihov rad; stvoriti uslove za postizanje što boljih uslova za rad kako pokrajinskih granskih saveza tako i klubova koji su nosioci kvalitetnog sporta na nivou AP Vojvodine; uspostaviti i dovršiti funkcionisanje sistema sporta na nivou AP Vojvodine.
Pitanje je od kojih para će se finansirati sve ovo, kako Vojvodina da ispoštuje sve ove obaveze? Kada će se konačno doneti zakon o finansiranju AP Vojvodine? Zašto ga nemamo, kada će se konačno naći pred nama i kada ćemo ga usvojiti?
Nažalost, nije donet ni zakon o javnoj svojini, ni o restituciji. Srbija je još uvek jedina država gde ni lokalne samouprave ni autonomne pokrajine nemaju svoju imovinu.
Zbog svega navedenog, jako je teško da AP Vojvodina izvršava svoje obaveze, da funkcioniše, da zaista preuzme svoje zakonom zagarantovane nadležnosti. Jako je teško, kad su skoro jedini izvori njenog funkcionisanja republički izvori, kojih ili ima ili nema.
Za kraj, da se vratim na dnevni red, nadam se da će doći do prave decentralizacije i da ćemo donošenjem ovog zakona o sportu unaprediti sport u našoj državi. Mi ćemo podržati ovaj zakon, a sad pozivam vas da još jednom razmotrite naše amandmane i da ih prihvatite, ako je to moguće. Naravno, očekujem i vaše odgovore, odnosno vaše mišljenje o ovim stvarima. Hvala.

Na član 23. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević. Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Prelić ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, koleginica Lidija Dimitrijević je podnela amandman na član 23. stav 2, da se posle reči „odgovarajuće“ reč „visoko“ briše. Amandman je otprilike sličan amandmanu koji su podnele kolege iz Poslaničke grupe manjina, s tim što su oni predložili da se doda i viša stručna sprema. Mi smo bili konkretni, znači, da se ovo briše, tako da bi ovaj član zakona praktično glasio da lica koja imaju odgovarajuće obrazovanje...
Pretpostavljam, gospođo ministarka, da je gospodin Atanasov učestvovao sa vama u izradi ovog zakona i da će, kao vrhunski sportista i čovek iz sportske porodice, razumeti o čemu želim da pričam kada budem obrazlagao ovaj amandman.
Imamo jako puno ljudi koji su sportski stručnjaci, a koji nisu završili adekvatno visoko ili više obrazovanje. Mogu vam navesti jedan primer: ne samo da obrazovanje ne znači, već i ako je neko bio vrhunski sportista ne mora da znači da će biti dobar trener i da će znati da na pravi način prenese znanje na svoje učenike.
S obzirom na to da sada u toj kategoriji sigurno postoji veliki broj ljudi koji imaju preko 40 godina, mislim da bi se na neki način njima uskratilo bavljenje tim i da bismo se odrekli usluga takvih ljudi.
Evo, navešću jedan primer da ovo nije presudno: Miljan Miljanić je završio visoke škole, nije bio neki vrhunski igrač, ali je postigao impozantne rezultate. Evo, imamo i ovde u Skupštini sada selektora Filipa Stojanovića, koji je ostvario izuzetne rezultate na parlamentarnim igrama sa našom selekcijom. Doneli smo srebrnu medalju, što je, mislim, za svaku pohvalu, bez obzira na to što sam želeo tu da vam uputim malo kritika, vama kao Ministarstvu sporta, jer smo otišli poprilično nepripremljeni tamo; nadam se da ćemo to ispraviti u nekom narednom periodu. Mislim da biste ipak mogli da imate obrazloženje da prihvatite ovaj amandman i da biste samim tim poboljšali tekst zakona. Hvala.

Narodni poslanik Miljan Ranđelović ima reč. Odustajete? Zahvaljujem.

Na član 24. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Arpad Fremond i Elvira Kovač.

Vlada i Odbor za omladinu i sport su prihvatili amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 24. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić, Milica Vojić Marković, Milan Dimitrijević i Nikola Lazić. Gospodin Dimitrijević ima reč.

Zahvaljujem, gospođo predsednice. Gospođo ministre, u ovom delu zakona koji se odnosi na ostala fizička lica u sistemu sporta govori se o sportskim stručnjacima, o načinu sticanja zvanja, unapređenja itd. Vi ste ovim članom zakona predvideli da to radi isključivo ministar. Mislimo da to nije dobro. Mislimo da bi trebalo da se uključi i Zavod za sport i medicinu sporta, kao stručna institucija koja bi trebalo da se bavi, između ostalog, i ovim stvarima, i to smo predvideli kasnije u članu, čini mi se, 107, kada se govori o Zavodu za sport i medicinu sporta. Ako oni nisu uključeni u ove stvari, postavlja se pitanje, sem onih stvari, šta će nam taj Zavod za sport i medicinu sporta uopšte?
Oni treba da se bave tim stvarima, znači, da na njihov predlog vi određujete tu nomenklaturu za sticanje zvanja i unapređenje sportskih stručnjaka. Mislim da bi bilo u redu jer to ne menja suštinu zakona.
Dakle, nije, kako ste vi odgovorili u obrazloženju za odbijanje ovog amandmana, zakon precizniji. Nije, ovo je preciznije, imati iza sebe stručno telo koje će se time baviti. U okviru tog tela postoje stručnjaci koji se bave tom vrstom problematike i normalno je da oni učestvuju u nečemu što je sticanje zvanja i unapređenje radnika u sportu.

Na član 24. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Borislav Pelević ima reč.

Gospođo predsedniče, uvažena gospođo ministre, amandmanom sam hteo da pomognem i visokoškolskim ustanovama, odnosno da ih zaštitim i da zaštitim sve diplomirane studente visokih škola za sport i fakulteta za sport. Ujedno sam hteo i da pomognem gospođi ministru jer ukoliko bi se prihvatio ovakav član, stav 2. bi gospođi ministru doneo zaista mnogo posla.
Šta je poenta ovog amandmana? Mi predlažemo da Ministarstvo donosi pravilnik o nomenklaturi sportskih zanimanja i zvanja i pravilnik o pravu na stručni rad u sportu, u kojima se utvrđuju tipični poslovi za određena sportska zanimanja i zvanja i uslovi u pogledu obrazovanja, odnosno stručne osposobljenosti za sticanje zvanja, kao i prava i obaveze sportskih stručnjaka i kriterijumi i način dobijanja dozvole za rad, odnosno licence u sportu.
Ukoliko bi se donela ova dva pravilnika, oni bi zaista uredili ovu oblast koja je vrlo značajna za sport, a tiče se sportskih stručnjaka, dobijanja sportskih zvanja i praktično definisanja onih stručnjaka koji mogu kvalifikovano da rade u sportu. Bez unošenja u zakon obaveze da se donesu ova dva pravilnika sve u ovoj oblasti bi moglo da se tumači vrlo slobodno, kao i način sticanja dozvola za rad u sportskim organizacijama i različit način davanja dozvola za rad, odnosno licenci.
Ukoliko se ne donesu navedeni pravilnici, nije moguće sistemski uvesti red u oblast sporta, već će se zadržati postojeće stanje u ovom delu sporta koje je prilično haotično. Postoji puno slobodnih tumačenja, a postoji i vrlo često nestručni rad, nedovoljno edukovanih stručnjaka, odnosno trenera u raznim sportskim granama.
Kada bi se doneli ovi pravilnici ne bi se desilo da diplomirani studenti visokih škola za sport i fakulteta za sport ostanu praktično bez prava na rad u sportskim organizacijama i da njihova mesta zauzimaju oni stručnjaci koji završe kurseve u granskim savezima i dobiju licence. Mislim da to nije dobro. Na kraju krajeva, to je pitanje i Zakona o visokom obrazovanju, ali i pitanje za ovo ministarstvo. U protivnom, zašto bismo onda imali fakultete za sport i visokoškolske ustanove za sport? Jasno je da mnogi granski savezi, ali i mnogi pojedinci u njima žele da ostane stanje status kvo, koje vrlo često zloupotrebljavaju.
Pomenuti pravilnici su već rađeni u vašem ministarstvu, gospođo ministre, i u izradi tih pravilnika su učestvovali eminentni stručnjaci iz oblasti sporta, ali, nažalost, nisu doneti. Pretpostavljam, a i drugi stručnjaci pretpostavljaju, da se radi o uskim interesima pojedinih granskih saveza. Ako grešim, vi me ispravite.
U svakom slučaju, ukoliko bi se ovi pravilnici doneli, mislim da biste sebi olakšali posao, ali isto tako bi se sprečila diskriminacija studenata koji su završili visokoškolske ustanove u oblasti sporta. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Gospođo ministre, izvolite.

Hvala, gospođo predsedavajuća. Ovo je taman prilika, kad ste već pomenuli tu istinu da su pravilnici rađeni u Ministarstvu, da kažem da je Pravilnik o nomenklaturi sportskih zanimanja donet i da je objavljen u „Službenom glasniku“. Što se tiče popularno nazvanog pravilnika o licenciranju, odnosno pravilnika o pravu na stručni rad u sportu, on je gotov i čeka se donošenje novog zakona, odnosno ovog zakona o sportu. Ukoliko bude u Skupštini izglasan i ukoliko stupi na snagu, mi imamo već pripremljene  podzakonske akte, među koje spada i ovaj. Jedan od razloga što nismo prihvatili ovaj amandman je upravo taj što on u suštini možda samo malo redefiniše ono što smo mi ionako predvideli i što je uostalom u toku.
Drago mi je što ste pomenuli sudbinu studenata čije smo pravo na stručni rad i hteli kroz ovaj zakon da osvedočimo i odbranimo. To je, između ostalog, razlog što nismo prihvatili amandmane koji su prethodno bili razmatrani, o tome da li treba staviti visoko obrazovanje ili više, ili skroz brisati obavezu da visokoobrazovani stručnjaci budu precizno definisani. Mi smo na tome insistirali i zbog toga što zakon predviđa da ljudi koji u sportu imaju veliko iskustvo i imaju licencu, a nemaju formalno obrazovanje, ne moraju da ga imaju za rad sa najvišim selekcijama, jer je tu potrebno iskustvo.
Međutim, zakon predviđa, i zato nismo prihvatili vaše amandmane, da sa decom rade isključivo najviše obrazovani kadrovi u zemlji, koji pored sportskog iskustva imaju i druge elemente koje uče po četiri godine na fakultetu. Naprosto, deca i školski sport u Srbiji zaslužuju najveću brigu države. Hvala.

Na član 25. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Paunović Milosavljević. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 25. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Arpad Fremond i Elvira Kovač. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 26. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Predrag Mijatović.