Hvala, gospođo predsedavajuća. Prilika je da kažem da to što su prethodni članovi detaljnije obrazlagali neke elemente prilikom registracije i regulisali možda ponešto što je poznato u drugim zakonima, ali je preciznije doneto što se tiče samog sporta, to svakako nismo radili zbog toga što nam je u Ministarstvu eventualno dosadno ili zbog toga što nemamo drugog posla, nego zato što zaista postoji objektivna potreba, koja se u praksi pokazala.
Vi imate tu sreću ili zadovoljstvo da vaš savez radi kako treba i ja sam veoma zadovoljna što je tako, možda zato što njegovo rukovodstvo ima svest o ukupnoj zakonskoj regulativi, međutim, veliki broj praktičnih problema na koje dnevno nailazi Ministarstvo omladine i sporta leži upravo u tome što statuti nisu dovoljno razrađeni i što svi ti registracioni dokumenti em nisu dovoljno detaljno urađeni, em nisu primenjeni. Zato smo morali u zakonu da ponovimo možda ponešto što postoji u drugim zakonima, ali pre svega da preciziramo u korist funkcionisanja klubova i sporta.
Reći ću vam da se često dešava da u statutima završne račune ne usvajaju skupštine, što bi bilo demokratski opravdano i što je nužda, nego se dešava, nažalost, da ni delegatski sistem u okviru formiranja skupštine nije statutom preciziran kako treba. Na kraju krajeva, dešava se da u statutu postoji mogućnost da ponekad predsednik kluba ili upravni odbor usvaja završni račun.
Zato smo se mi opredelili... Još jednom ponavljam, to nije slučaj u vašem savezu, na vašu sreću i moje zadovoljstvo, međutim, u nekim drugim sportovima verujte mi da jeste, i to je razlog zašto smo se opredelili za detaljnije regulisanje.
Apropo pitanja prosečne zarade, odnosno pitanja ograničavanja članarine, vi ste videli da je to jedna desetina prosečne zarade u Srbiji. Kažete da je to mešanje države u autonomiju u sportu. Ja se sa tim duboko ne slažem, zato što tokom javne rasprave, u kojoj sam i lično učestvovala i koju smo imali prilike da vodimo na celoj teritoriji Srbije i u mnogim gradovima, ovakvo opredeljenje u zakonu najviše su pozdravili pre svega roditelji. Sport je na neki način postao privilegija bogatih i roditelji smatraju da je veoma celishodno što se ograničavaju članarine u klubovima. Sami klubovi, osim što imamo slučaj sa jednim sportom, reč je o ronilačkom sportu, koji je veoma skup... Sami klubovi nisu postavljali posebno pitanje ili negodovali povodom ovog opredeljenja u zakonu.
Nažalost, ili na sreću, kao što rekoh, u ovom trenutku jedna desetina prosečne zarade je oko tri hiljade dinara, članarine, i to je, po mom mišljenju, dosta pristojna kontribucija. Ukoliko neko želi da pomogne svom klubu, to može da učini i donacijom, ukoliko ima sredstava, kao roditelj ili kao član kluba, za tako nešto. Hvala.