Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković, Donka Banović, Milan Dimitrijević i Nikola Lazić. Gospođa Milica Vojić Marković ima reč.

Hvala gospođo predsednice. Gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo amandman na član 3, tražeći da se rokovi pomere, ali unapred.

Problem ove vlade, najveći problem je u neskladu između onog što govori i onog što radi. Tako kad, recimo, ova vlada kaže da joj je poljoprivreda prioritet, s druge strane imamo činjenice da seosko stanovništvo nikada teže nije živelo nego danas, imamo nestašicu ulja, šećera, enormno se povećala cena krompira, zatim, da je broj stoke, odnosno stočni fond, bez obzira na to o kojoj vrsti domaćih životinja se radi, stalno u padu.

Onda, imamo veliki nesklad između toga što je trebalo da bude održan u 2012. godini popis poljoprivrede i što je on odložen u 2011. za godinu dana, a istovremeno čujemo da se radi neka strategija razvoja poljoprivrede. Mi u stvari ne znamo, a trebalo je da dobijemo podatke od ovog popisa, da li je Srbija zemlja koja može da hrani pet ili šest puta više stanovnika nego što danas ima, ili je to zemlja koja treba da uvozi mnogo više hrane nego što je do sada uvozila? Jer, moram da podsetim da mi još uvek dobijamo informacije i upozorenja od Organizacije za hranu UN koja nas upozorava da ćemo vrlo brzo postati zavisnici od uvoza hrane, a govorimo o tome da smo mi zapravo poljoprivredna zemlja.

Dakle, posao koji nije rađen pedeset godina. Poslednji popis poljoprivrede izvršen je 1960. godine. Od tada, mi o našoj poljoprivredi praktično nikakve važne i nove podatke nemamo, a ti podaci su nam i te kako važni da planiramo, a strategija podrazumeva planiranje.

Sav taj nesklad između strategije koju pravimo ne znam na osnovu kojih podataka i popisa poljoprivrede koji se odlaže, a bio bi nam vrlo važan da dobijemo te podatke kako bismo mogli da govorimo o tome šta nam je prioritet u poljoprivredi, dovešće do toga da jedan posao koji je morao da bude završen u 2011. godini bude odložen za 2012. godinu, a dok dobijemo podatke to će biti 2013. godina, i to pred kraj, verovatno, jer se ti podaci jako dugo obrađuju.

Vrlo je važno reći da smo mi iz Demokratske stranke Srbije postavili pitanje zbog čega ova dva popisa, makar u ovom trenutku kada nemamo dovoljno novca, ne idu zajedno. Prosto, bilo bi dobro. Znam argumente, pročitala sam i u obrazloženju, zbog čega jedan popis prati drugi, ali ovo su stvarno enormni uslovi. Vi imate situaciju da u budžetu za 2011. godinu uopšte niste opredelili sredstva za popis poljoprivrede, a s druge strane, imate podatak da će taj popis i te kako mnogo koštati.

Prosto, bilo bi dobro da dobijemo te informacije i vaše odgovore, zbog toga što na osnovu tih odgovora onda možemo da napravimo dalju priču u vezi s ovim popisom.

Dakle, ovaj popis treba da obuhvati sva domaćinstva koja se bave poljoprivredom. Pitanja će se odnositi na površinu zemljišta koje obrađuju, koju vrstu useva gaje, da li raspolažu stočnim fondom, koliko imaju grla stoke, košnica pčela, da li upotrebljavaju mehanizaciju i šta koriste, da li upotrebljavaju đubriva, iznose li proizvode na tržište i drugo. Mislim da su to podaci koji su i te kako važni zemlji Srbiji, ali bojim se da ova vlast manipuliše odlaganjem upravo zato što podaci koje će dobiti kroz odgovore na ovako postavljena pitanja, koja su tipska pitanja i ne mogu biti drugačija, neće biti na korist ove vlade koja priča (opet ona priča od početka o neskladu) o tome da joj je poljoprivreda prioritet, a s druge strane uništava poljoprivredu potpuno nesebično i vrlo aktivno.

Mi znamo da će biti urađen probni popis poljoprivrede. To je dobro jer se na taj način vrši trijaža i pitanja i svega ostalog, ali nam se čini da je i to pusto bacanje novca. Jer, kao što kažu ljudi zaduženi za sprovođenje ovog popisa poljoprivrede, tu je osnovno pitanje novca. Budžet nije predvideo sredstva. Nadamo se da ćemo dobiti sredstva iz nekih pretpristupnih fondova, ali to je veliko pitanje, jer informacije koje se čuju u ovoj zemlji, a mediji ih prenose, od raznih državnika, ambasadora i drugih ljudi iz nevladinog sektora govore da ćemo malo duže čekati na pretpristupne fondove.

Meni se čini da je naš amandman vrlo suvisao. Mi smo termine popisa pomerili. Smatramo da mogu da budu realizovani na početku 2012. godine, a ne da se čeka kraj 2012. godine. To su dragoceni podaci, podvlačim još jednom i mislim da je stvarno vrlo ružno, da ne kažem štetno, manipulisati na ovaj način podacima koji i te kako znače za zemlju Srbiju. Hvala.

Na član 4. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Srboljub Živanović i grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Srboljub Živanović.

Dame i gospodo poslanici, rasprava na matičnom Odboru za nauku i tehnološki razvoj bila je vezana za ovaj zakon o popisu poljoprivrednih dobara. Tu je i direktor, dr Vukadinović, koji se uvek trudio da na Odboru odgovori na određena pitanja i određene probleme. Ali, sada vidim da ponekad određenim grimasama negoduje zbog toga što određene kolege govore o problemu u poljoprivredi.
Vrlo je bitno i možda jedno od krucijalnih pitanje vezano za popis stanovništva i poljoprivrede. Moj amandman se odnosio na to da se član briše, s ciljem da se ne odlaže popis za poljoprivredu do 2012. godine, već da bude u sklopu sa popisom stanovništva. Šta sam hteo time da kažem? Da sa grupom koja će vršiti popis stanovništva ide i grupa koja će vršiti popis poljoprivrednih dobara. To je vrlo bitno, iako znamo da su ove dve oblasti na neki način povezane i da je nemoguće da jedno isto lice vrši popis i stanovništva i poljoprivrede zbog određenih organizacionih... ali i kvalitetnijeg popisa.
Mi ovde hoćemo da sagledamo stanje današnje Srbije. Mnogim vlastima koje su vladale od 1945. godine naovamo nije odgovaralo... Kao što i sami vidite, 1960. godine izvršen je poslednji popis poljoprivrednih dobara, jer su te statističke podatke koristili u odgovarajuće svrhe onda kada im je to odgovaralo, odnosno kada su hteli da prikažu građanima Srbije koliko je posejano u Srbiji, pa ispade da statističari bolje znaju koliko je posejano u Srbiji, koliko sam ja posejao pšenice, nego koliko sam u stvari posejao. Taj podatak pokazuje da to mnogima nije odgovaralo.
Ali, došlo je vreme, navodno pritiska vas EU, da morate da uradite i ovu statistiku, da se vidi prvo demografski, jer ispada da su Srbija i građani Srbije na poslednjem mestu po starosti; znači, spadamo među najstarije nacije u svetu.
Što se tiče poljoprivrednih dobara i onoga što danas poseduje Srbija, moram vam i to reći – to je jedna vrsta katastrofe. U stvari, to je podatak koji govori da određene vlasti nikada nisu mislile ni o selu ni o seljacima. Evo i sada, kada je došlo do rekonstrukcije ove vlade, u želji da dođe do boljitka u Srbiji, vi u stvari činite ili ministar poljoprivrede čini jedan potez, a to je – da se zabrani izvoz pšenice, da bi došlo do pade cena hleba sa padom cene pšenice.
Dame i gospodo, ja vas pitam dokle će seljak da čuva socijalni mir u ovoj zemlji? Dokle ćete seljaka pljačkati? Dokle ćete lažno prikazivati ono što on poseduje? To će pokazati ova statistika, da je seljak ostao go i da je ostalo još da mu skinete kožu s leđa. Jer, njemu ne ostaje ništa. Ko je lud da danas radi badava? Jedino je on još ostao da radi džabe, ostalo mu je toliko u džepu da ne može da kupi ni opanke da bi mogao da hoda po svojoj njivi i svojoj gradini. To je taj problem.
Pričate, hoćete da znate koliko je brojno stanje stoke. Hoćemo da znamo čime danas Srbija raspolaže, kravama, ovcama, pilićima. Vidite koliki je bio uvoz iz latinoameričkih država; poljoprivredu je, takoreći, uništio, uništio je sa niskim cenama. Dobro znate da koristi imaju samo taj trgovački lobi i ti mafijaši koji danas uvoze.
Kolega je malopre govorio o visokim cenama. Ne, nisu visoke cene danas ni pšenice, ni krompira, ni poljoprivrednih prehrambenih proizvoda. Ne, to su samo realne cene. Ako pogledate šta se danas u ovu zemlju uvozi, uvozi se sve i svašta – ono što smo mi mogli da proizvedemo. Sramota je da se sve ono što se može naći na trpezama, sve ono što se može naći na zelenim pijacama širom Srbije danas uvozi.
To pokazuje kolika je spremnost svake vlade, a naročito tokom deset godina ove dosmanlijske vlade, čiji je jedini put bio put Evropske unije, da se uvozi hrana, da se uvozi sve iz Evropske unije, a da se ugasi tržište, srpsko tržište, odnosno da se ugasi srpska proizvodnja. Tržište se nije ugasilo zato što ste vi uvozili robu iz drugih zemalja. E, to je dovelo do toga da su kriminalnom privatizacijom uništena mnoga poljoprivredna dobra, mnogi kombinati koji su proizvodili hranu.
Moram vam iskreno reći, šezdesetih i sedamdesetih godina, kao dete, kao mladić posmatrao sam koliko je pšenice u silose stizalo kombajnima sa tih zadružnih imanja, a pitam vas danas – gde je ta pšenica, gde se ona dela? Tih silosa više nema. Znamo kako ti silosi postoje i kako se pšenica izvozi.
Trgovački lobi je uvezao pšenicu iz Čečenije, koja još ima u sebi radioaktivnih materija, da to koristi naše stanovništvo, a izvozimo zdravu pšenicu u Evropsku uniju! Izvozimo je tamo gde želimo da hranimo zdravom hranom druge, a genetski modifikovanom hranom i hranom koja je pod znakom pitanja hoćemo da hranimo naše stanovništvo. Sa tim hoćemo da čuvamo socijalni mir.
Dame i gospodo, mi kažemo – nema mleka u Srbiji. Nema mleka, normalno da ga neće biti, jer sav repromaterijal koji proizvodi mleko... Znate kako, sve možete da proizvedete, ali mleko ne možete, mleko proizvodi krava. Nju morate da nahranite, nju morate da imate da bi ona mogla da proizvodi mleko. E, to je taj problem, što mi danas ne znamo. Ili je u pitanju, kao što rekoše – postavljen je ministar za poljoprivredu koji hoće da se bori protiv monopolista. Pitam vas, ko je stvorio monopoliste? Pa, stvorili ste ih vi, jer ste vi, u stvari, monopolisti. Mnogi od vas, na svim tim funkcijama koje držite, vlasnici su mnogih firmi, mnogih preduzeća. To je taj problem.
Ostavili ste seljaka, ostavili ste mučenika, ostavili ste onoga koji je ostao bez korice hleba. On je danas postao gladan. Svi ste vi ovde siti i teži se da se zadovolje veliki gradovi, da bude mir, da bude sačuvan socijalni mir. Niko ne pita kako i na koji način će seljak ove godine posejati, jer kako se poseje, tako će da se požanje.
To je taj problem i sigurno nećete nikada razgovarati o tim problemima. Setite se sela i seljaka samo kada su izbori. Tada hrlite u selo, tada mu ponudite subvencije, tada mu obećate penziono i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje, sve ćete mu to oprostiti, samo da vas zaokruži i da vi opet dođete na vlast. Kada dođete posle par meseci, onda opet zajašete veselog seljaka, pa krenete dalje u boj.
Znajte, 1946. godine su došli proleteri na vlast, a unuci i sinovi tih istih proletera su tajkuni koji danas Srbijom hodaju i koji hoće Srbiju da unište. Hvala vam.

Gospođa Kolundžija.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo ovde već navikli da slušamo svakakve gluposti i stvari koje apsolutno nemaju nikakve veze sa činjenicama, ali mislim da je nedopustivo, kada se koristi prilika da se govori o amandmanima, da se iznose neistine koje mogu ozbiljno da plaše građane Srbije.
Dakle, mi smo u ovoj skupštini usvojili zakone kojima je zabranjen uvoz i proizvodnja modifikovane hrane, kojima su utvrđene institucije koje se bave kontrolom svega što se ovde uvozi. Mislim da zaista nije dopustivo da se ovde širi strah i panika među građanima da neko dopušta da se uvozi genetski modifikovana hrana štetna po zdravlje ljudi, jer smo mi vrlo jasno zakonima, izborom institucija i utvrđivanjem strogih pravila onemogućili tako nešto. Zaista mislim da je nedopustivo da se ovakve priče čuju iz parlamenta.

Htela bih samo da podsetim, naravno, dobićete po Poslovniku, nije sporno, ali samo jedan poslanik može po istoj tački. Prema tome, puno se vas prijavilo, evo, najpre potpredsednica Nataša Jovanović.

Verovatno da je ovaj problem nastao jutros kada ste imali ovu delegaciju koja vam izdaje naloge i koja uništava srpskog seljaka i poljoprivredu.
Gospođo predsedniče, javljam se i kao član poslaničke grupe, a pre svega kao potpredsednik, po članu 107. Iako ne sedim pored vas, dužni ste bili da upozorite gospođu Kolundžiju da ne upotrebljava uvredljive izraze. Povredila je dostojanstvo Narodne skupštine, to je član 107, i magistra, narodnog poslanika SRS, Srboljuba Živanovića.
Ne želim njoj, a i da je dozvoljeno po Poslovniku moje dostojanstvo mi ne dozvoljava da joj se obraćam posle ovog njenog izlaganja, zato što sam ponosna na to što je u redovima Srpske radikalne stranke čovek koji je magistar nauka, a uskoro i doktor nauka, koji živi u selu Jelenča, pet kilometara od Šapca, koji ima najveću farmu ovaca i svinja u svom selu, koji, za razliku od svih ovih ovde koji dolaze i kojima je Skupština ekskurzija, ustaje svakog jutra u četiri ili pet sati, zavisi, obrađuje 20 hektara svoje zemlje, živi pošteno od svog rada, bori se za svoje ideale, najviše voli Srbiju i SRS i dr Vojislava Šešelja, predsednika stranke.
Ne dozvoljavam da ubuduće dopuštate, i zaista tražim da se u danu za glasanje Skupština o tome izjasni, da se na ovakav način vređa dostojanstvo jednog ovakvog čoveka, predstavnika naroda, predstavnika seljaka, namučenih seljaka, a on je iz duše i argumentovano pričao o tome kako ste u proteklih deset godina satanizovali srpsku poljoprivredu. Hvala.

Striktno gledano, gospodin magistar se nije držao dnevnog reda. Takođe, htela bih da kažem da ne mislim da je povređen član na koji ste se pozvali. Mislim da je dijalog, pa čak i o temama koje nisu na dnevnom redu, ako se oceni da ima mesta za verbalnu intervenciju, poželjan. Gospođa Kolundžija je samo na to ukazala. Ako mislite da ima povrede Poslovnika, onda ćemo se u danu za glasanje o tome izjasniti.
Gospođa Vjerica Radeta. Izvolite.

Intervenišem po članu 27. stav 2, koji kaže da se predsednik Narodne skupštine stara o primeni ovog poslovnika. Neverovatno je bilo vaše obrazloženje, gospođo Đukić Dejanović, dato malopre koleginici Nataši Jovanović. Kao da niko od nas nije sedeo ovde u sali.
Ne radi se o tome da nama smeta dijalog. Naprotiv, mi iz SRS uporno se zalažemo za dijalog i sa kolegama iz vladajuće većine i sa predstavnicima ministarstva, ali vi nećete dijalog. Vi ste Poslovnikom gotovo onemogućili dijalog. Ako hoćemo nekad da repliciramo, vi kažete – može, ali ako oduzmete od vremena poslaničke grupe.
Ovde se nije radilo o dijalogu, gospođo Đukić Dejanović. Možda ni ovo niste čuli, kao pre neki dan ono za kanibalizam, kako ste rekli u novinama. Trebalo je da čujete da je gospođa Nada Kolundžija rekla da kolega Srboljub Živanović govori gluposti. Vi nama izričete opomene, postoji stenogram, vi nama izričite opomene za mnogo benignije izraze. Dakle, mi jesmo za to da možemo da komuniciramo, jesmo za to da treba da kažemo jedni drugima šta imamo da kažemo, ali je ovo apsolutno tačno.
Ako je glupost da svi mediji bruje o tome da će se menjati zakon i da će u Srbiji biti legalizovani, što već postoji, ali naglašavam – legalizovani, genetski modifikovani organizmi, onda je to glupost nekog drugog. Dakle, to što vama... Čuli smo jutros kako vam Štefan File naređa sedam tačaka, šta sve morate da uradite. Nije bio izričit, ali EU vam traži da trujete narod genetski modifikovanim organizmima. Hvala.