Nastavljamo rad Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuje 131 narodni poslanik, a radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali molim vas da svoje identifikacione kartice ubacite u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Izvolite.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali 94 narodna poslanika i da postoje uslovi potrebni za rad.
Podsećam narodne poslanike da utorkom i četvrtkom sednica nakon otvaranja teče na osnovu člana 286. stava 2. Poslovnika Narodne skupštine, koji u 1. stavu kaže: „Narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenje i objašnjenje od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera, iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze, a koja su mu potrebna za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika“, a stav 2. člana 286. kaže: „Izuzetno, predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, pravo iz stava 1. ovog člana može ostvariti na sednici Narodne skupštine usmeno, u jednom obraćanju, u trajanju do pet minuta, utorkom i četvrtkom, i to odmah nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu“.
Molim vas da se prijavite ukoliko želite reč. Narodni poslanik Riza Halimi ima reč. Izvolite.

Hvala, gospođo predsedavajuća. Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu izmena i dopuna zakona o parlamentarnim izborima manjinskim strankama je bilo omogućeno da učestvuju samostalno na izborima 2007. i 2008. godine, s tom razlikom da su 2007. godine izborne liste manjina mogle da imaju podršku 3.000 birača, ali na narednim izborima, 2008. godine, na osnovu tumačenja Ustavnog suda bilo je neophodno 10.000 potpisa. I bez neke dublje analize jasno je da je to previše, jer sem kod izbornih lista Mađara i Bošnjaka kod svih drugih manjina u pitanju je obezbeđivanje učešća sa jednim predstavnikom, za koje je potrebno orijentaciono oko 14.000 glasova. Za taj kapacitet od jednog poslanika i 14.000 glasova obezbediti potpise ispred službenika suda ili drugog nekog opštinskog organa velika je stvar, za to je na terenu potrebno ne samo aktivnosti, nego i poprilično i finansijskih i materijalnih troškova. Kod pojedinih manjina je skoro neizvodljivo.
Zato je vreme sad da u ovoj predizbornoj godini vidimo koje su mogućnosti da se odgovarajućim izmenama i dopunama reši ovaj problem. Ovo bih prevashodno uputio kao pitanje predsednici Skupštine – kolike su mogućnosti da se u okviru radnih tela Skupštine u pripremi izmena i dopuna ovog zakona, u delu mandata, uopšte rešavanja problematike blanko ostavki, paralelno reši i ovo pitanje, da se ipak omogući onih 3.000 potpisa podrške, što je bilo omogućeno na osnovu tumačenja Republičke izborne komisije, koja je posle naknadno proglašena nenadležnom da reši tu problematiku? Pošto Skupština treba to da uradi izmenama i dopunama, ukazujem na ovaj problem, verovatno je ipak najnadležnija predsednica Skupštine da u koordinaciji sa radnim grupama parlamenta reši ovu, po meni, osetljivu problematiku. Hvala.

Zahvaljujem. Narodni poslanik Miroslav Markićević ima reč.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji pratite ovaj prenos, pokušaću u ovih pet minuta da prokomentarišem dva odgovora koja sam dobio u roku i pohvaljujem ministra Markovića i novog ministra zdravlja Stankovića.
Prvo moje pitanje na koje sam odgovor dobio u roku bilo je u vezi s trošenjem sredstava u Kraljevu, posle katastrofe koju je doživelo Kraljevo. Dobio sam jedan odgovor za koji ne mogu da verujem da sam ga dobio. Ministar, koji je u štampi i javnosti predstavljen kao glavni čovek, koordinator za Kraljevo, kaže da ne zna podatke o utrošenim sredstvima, o nekim zapaljenim kancelarijama, nego će da pita gradonačelnika, pa kada gradonačelnik to pošalje i kada ministar sazna koliko je sredstava potrošeno u Kraljevu, onda će odgovoriti poslaniku Markićeviću.
Sve to govorim zbog toga što mi u Poslaničkom klubu Nova Srbija i u nekim opštinskim i gradskim odborima dobijamo desetine pisama ogorčenih građana koji nisu zadovoljni, iako ću pošteno da kažem da nikada neće ni moći svi da budu zadovoljni, a nisu zadovoljni njihovim tretmanom kod nadležnih organa.
Prema tome, očekujem vrlo brzo odgovor ministra Markovića, iako mi je nejasno kako on nema podatke koliko je sredstava prikupljeno, na koji način su potrošena u obnovi Kraljeva.
Drugo pitanje je već čuveno pitanje koje postavljam o zapaljenoj bolnici „Dr Dragiša Mišović“ u Beogradu. Želim sa ovog mesta da pohvalim ministra zdravlja gospodina Stankovića. Ipak je on general, kako sam rekao. Takav detaljan odgovor do sada nisam dobio. Zašto bih se ponovo javljao povodom ovog odgovora, pošto klasičan odgovor iz ovog može da se zaključi, da je istraga u toku, da u ovom izveštaju, koji je meni ministar Stanković poslao kao narodnom poslaniku... Ne znam da li i ostale kolege iz drugih poslaničkih grupa dobijaju ove odgovore ili dobije samo lično poslanik koji je pitao, pa zato moram da vam skrenem pažnju na jednu stvar: do sada sam čuo da je bilo prijava lažnog podmetanja bombi u mnogim školama i na mostovima, ali nisam čuo da je bilo dojave o podmetnutoj bombi u jednoj bolnici.
Pitam sve medije i sva ministarstva nadležna za ovo – zašto su tu činjenicu sakrili od građana Srbije? Čitam deo izveštaja ministra Stankovića. U izveštaju je napomenuto da je istog dana u 22.49 časova, dakle, par minuta nakon početka požara, n.n. muško lice sa tog i tog broja prijavilo da je u KBC „Dr Dragiša Mišović“ podmetnuta bomba.
Dalje, iz ovog vrlo iscrpnog izveštaja gospodina ministra Stankovića pročitaću samo poslednju rečenicu, koja kaže: „Količina toplote koja se pri tom oslobodi bila bi dovoljna da zapali drvenu konstrukciju“. Dakle, desetine miliona evra su potrošene za jednu bolnicu, da se ona renovira, obnovi, a na kraju imamo drvenu konstrukciju. Mislim da građani drvenu konstrukciju ne prave ni na garažama za najstarije automobile, a kamoli na bolnici.
Prema tome, na ovom pitanju ću insistirati i dalje, iako sam dobio iscrpan odgovor, pošto je ministar Stanković vrlo skoro stupio na funkciju i na tome mu se zahvaljujem. Kao Čačanin koji je vezan, a i svi mi Čačani, iako nisam levičar, naprotiv... Taj čovek je bio komunista i levičar, ali veliki humanista i veliki čovek, doktor Dragiša Mišović. Reći ću vam samo jedan podatak: u istoriji grada Čačka, kada je on umro (kako je umro, istorija kaže da je ubijen), samo je jedna sahrana bila veća, kada je sahranjen vojvoda Stepa Stepanović. To vam govori kakav je čovek bio dr Dragiša Mišović. Mi građani i poreski obveznici, i taj čovek, i mi narodni poslanici ne zaslužujemo da ne saznamo pravu istinu. Suviše je meseci prošlo da se ne zna, da se zvanično kaže – to i to se desilo i gotovo, kome se sviđa odgovor, sviđa, nego je sve nešto okruglo pa na ćoše.
Mislim da ne treba sve da vas podsećam da je posle nekog vremena zapaljena bolnica i u Sremskoj Mitrovici, odnosno tamo se desio požar. Za nju nemamo nikakav izveštaj šta se desilo, te tražim da ministar Stanković, ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić i svi nadležni za ovu oblast daju preciznije odgovore i meni kao narodnom poslaniku i svim građanima Srbije. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Željko Tomić.

Poštovana predsedavajuća, kolege dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje se odnosi na ministra kulture, informisanja i informacionog društva gospodina Predraga Markovića. Ukratko, želim da pitam da li u Srbiji po njemu ima cenzure? Da li je državni i nacionalni interes objektivno informisanje, da li su državni i nacionalni interes slobodni mediji i koliko ih štiti nadležno ministarstvo i koliko ih štiti uopšte Vlada Republike Srbije?
Moram navesti nekoliko primera koji govore u prilog tezi da u Srbiji ima cenzure. Ovde smo bili svedoci, u ovoj sali srpskog parlamenta, kada je ministar odbrane Dragan Šutanovac javno rekao pred svim građanima Srbije da je lično zvao telefonom glavnog i odgovornog urednika „Politike“ gospodina Dragana Bujoševića, nezadovoljan pisanjem, nezadovoljan jednim tekstom. Javnost je ćutala, nadležni su ćutali, pritisak vlasti na slobodu medija je enorman.
Dalje, svedoci smo da je u NIN-u, nedeljniku koji se decenijama bavio analizom društvenih, političkih i kulturnih dešavanja u Srbiji, sprovedena čistka. Oterani su novinari Nikola Vrzić, Ruža Ćirković, a istovremeno je dobila i nagradu kao najbolji novinar u Srbiji, Petar Ignja, Gorislav Papić i još neki. Moram da spomenem na ovom mestu i Slobodana Reljića, koji je sedam godina, najduže u istoriji NIN-a, bio glavni i odgovorni urednik ovog nedeljnika.
Dalje, u Srbiji se dozvoljava da na jednoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom, govorimo o televiziji B92, aktivno učešće uzima lice sa Interpolove poternice, govorim o Stanku Subotiću Canetu. Srpska vlast se nijednom nije oglasila na pitanje kako je moguće da neko za kim je raspisana Interpolova poternica slobodno govori i pokušava da kreira javno mnjenje u Srbiji.
Dalje, podsetiću vas na političkog zatvorenika Raju Rodića, vlasnika dnevnog lista „Kurir“, koji je godinu i po dana u zatvoru, iz ko zna kojih razloga, a u stvari samo iz jednog jedinog – pisao je o onome sa čim vlast ne može da se složi.
Kap koja je prelila čašu, po meni lično, jeste zabrana i ukidanje emisije „Atlantis“ na Drugom programu Radio Beograda. Bruka i sramota ovog parlamenta je što su i dvojica naših kolega, dva narodna poslanika – govorim o gospodinu Željku Ivanjiju i gospodinu Dragoljubu Mićunoviću, koji su u Programskom odboru Radio-televizije Srbije, čak je Dragoljub Mićunović i predsednik tog programskog odbora – dala mišljenje da je ta emisija loša, da loše utiče na srpsku javnost. Moram da istaknem da u toj emisiji kao retko gde možemo da čujemo najveće intelektualce današnjice, kao što su Noam Čomski, Edvard Herman, Dajana Džonston, ili ideje Borislava Pekića u kojeg se kleo i taj Dragoljub Mićunović.
Gospodin Mićunović, kao predsednik Programskog saveta, rekao je da emisija „Atlantis“ na Drugom programu Radio Beograda nije ukinuta zbog Programskog odbora, već su to uradili Upravni odbor i uredništvo Radio Beograda, citiram. Da bi ga demantovao, akademik Nikša Stipčević, predsednik Upravnog odbora RTS-a, rekao je da nije obavešten o ovoj promeni i da ne zna ništa o tome, kao i da odluka o ukidanju emisije mora da je donesena na predlog Programskog odbora. Programski odbor nije dao taj predlog. Ovde neko žestoko ne govori istinu.
Dalje pitam, da li je svaka emisija koja ne deli vladin evrofanatizam nepodobna i zbog toga se mora skinuti sa programa? Zašto vlast ne izađe pred građane i kaže im razloge za ukidanje emisije? Zato što građani plaćaju svojom pretplatom i finansiraju Radio Beograd. Da li ova cenzura, koja nije prva, uz gomilu otpuštenih novinara i kontrolisanih medija, da li je to sve što je ostalo od demokratskog u Demokratskoj stranci i da li je zabrana „Atlantisa“ sve što je ostalo od ljudskih prava Dragoljuba Mićunovića, koji i sam tvrdi da ih je nekada zastupao?
Da li ovo znači da je strategija Vlade da svoju nesposobnost da narodu obezbedi posao i hleb kompenzuje zabranama, lažima i represijom, pod čijom su se oštricom našli i Vojislav Koštunica, i DSS i jedna emisija koja je služila na ponos Radio Beogradu, i da li to čeka sutra ceo narod Srbije? Hvala vam.

Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Želim da postavim pitanje ministru zdravlja i tražim objašnjenje zašto Ministarstvo ništa ne preduzima da normalizuje stanje u Zdravstvenom centru Gnjilane?
Koristim priliku da obavestim javnost da se ova ustanova nalazi u svojevrsnoj blokadi, da pacijenti, Srbi, Goranci, Romi i oni koje nazivamo nealbancima, iz Kosovskog Pomoravlja, ima ih oko 30.000, ne mogu da dobiju ni najosnovnije zdravstvene usluge. Već duže vreme nema osnovnih lekova, među kojima su penicilin, gentamicin, vakcina, nema ni špriceva, ni gaze. Iako je Ministarstvo zdravlja bilo obaveštavano više puta od strane lekara koji su zaposleni u ovoj ustanovi, konkretni potezi za normalizovanje stanja i obezbeđivanje bar najosnovnije zdravstvene zaštite stanovništva jednostavno su izostali.
Ne mogu da prihvatim, a ni građani koji tamo žive, da je moguće obrazloženje za ovakvu blokadu i stanje u ovoj ustanovi to što je, prema informacijama kojima raspolažemo, 9. februara sekretar Zdravstvenog centra Gnjilane Slavoljub Mitić uhapšen na administrativnom prelazu Končulj pod sumnjom da je duže vreme učestvovao u švercu lekova namenjenih Zdravstvenom centru. Taj čovek se nalazi u pritvoru 50 dana, kako smo informisani, a direktorka, koja odbija da se odazove na pozive za saslušanje, koristi činjenicu, odnosno organi koriste činjenicu da je ona nedostupna policijskim i pravosudnim organima Republike Srbije.
Zanima me zašto Ministarstvo zdravlja i ostala nadležni ministarstva prema toj gospođi Jelici Krčmarević, za kojom je raspisana poternica jer se ne odaziva na pozive istražnog sudije Osnovnog suda u Vranju zbog sumnje da ima veze sa ovim švercom... zašto nije odvojen deo posla kao pravosudni postupak od onog što se zovu osnovna ljudska prava na lečenje onih koji još uvek žive na teritoriji Republike Srbije? Da li će namerna ili slučajna posledica jednog ovakvog nemara i nepreduzimanja radnji biti napuštanje teritorije, a onda ćemo reći – šta sad, činjenice su takve?
Molim Ministarstvo zdravlja, pravosudne organe i sve ostale da najozbiljnije shvate ovu situaciju i da preduzmu mere da ono za šta se svi zalažemo, a to je pravo na život i pravo na zaštitu zdravlja, bude obezbeđeno i za građane Gnjilana i okoline. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje ministru prosvete i Ministarstvu prosvete šta će uraditi povodom toga što je dekanu Pravnog fakulteta i Naučno-nastavnom veću Pravnog fakulteta podneta inicijativa za oduzimanje doktorske disertacije Gaši Kneževiću?
Da vas podsetim, dame i gospodo, imali ste prilike da pre nekog vremena čujete za problem ministra odbrane Nemačke, kome je takođe oduzeta doktorska titula. U pitanju je Karl Teodor Cu Gutenberg, koji je plagirao svoju doktorsku disertaciju. Univerzitet na kome je on dobio doktorsku disertaciju nije čekao ni trenutak da se provere ti navodi. Kada su proverili navode oni su aktuelnom ministru oduzeli doktorsku titulu i on je zbog toga morao da podnese ostavku.
Između ostalog, ovde bih vam pročitao kako se jedna ozbiljna država odnosi kada su u pitanju ovakve stvari. Kaže – doslovno preuzimanje delova teksta prema smislu iz originalnog dela bez dovoljnog označenja izvora je protivno stavovima prakse, osnovnim principima naučnog rada i isključuje po pravilu prijem jednog rada kao doktorske disertacije. Ako se takvi nedostaci pokažu tek naknadno, titula doktora nauka može se oduzeti na osnovu člana 48. Zakona o upravnom postupku.
Da vas podsetim zbog čega je ovo važno. Zbog toga što je Gašo Knežević bio aktuelni ministar prosvete u vreme kada je DOS došao na vlast; Gašo Knežević je oličenje dosovca, on je personifikacija DOS-a i ovo najbolje pokazuje ko su i kakvi su oni koji su 2001. godine, odnosno posle puča 5. oktobra, došli na vlast.
Ovde pamtimo dvojicu ljudi koji su osakatili obrazovni sistem naše države: jedan je Stipe Šuvar, čuveni, i drugi je Gašo Knežević. To je apsolutno evidentno. Znate koliko se zalagao za uvođenje „Bolonje“ i bukvalno osakatio našu omladinu. Ali, od čoveka koji je prepisao doktorsku disertaciju ne možete ništa bolje ni da očekujete.
Ako pokušate da saznate šta je sve do sada Gašo Knežević za ove 23 godine u svom naučnom opusu napisao, dobićete samo dva naslova: jedan je „Međunarodno privatno pravo“ i drugi „Priručnik za polaganje ispita“. To je profesor pravnog fakulteta za 23 godine uspeo da napiše. Nije ni čudo, kada je prepisao, i to bukvalno prepisao, svoju doktorsku disertaciju. Prepisao je od dva autora... Gospođo Pešić, o tome je trebalo na vreme da se informišete. Uostalom, o tome je na vreme trebalo da se informiše i komisija pred kojom je Gašo Knežević polagao, odnosno dobio doktorsku disertaciju. Na osnovu izvora koje je naveo trebalo je da vide u kom obimu i da li je uopšte to originalno naučno delo, ili je to potpuni plagijat.
Evo, da je to tačno, slikovito ću vam pokazati. Na ovoj desnoj strani je rad Gaše Kneževića, a na levoj strani je izvor. Podvučeno je ono što je Gašo Knežević prepisao. Ako pogledate, videćete da je Gašo Knežević prepisao skoro sve, od „a“ do „š“. Bar da je nešto svoje uspeo da napiše. Ne, uzeo je i prepisao bukvalno celu svoju doktorsku disertaciju. Ovo ne može biti tolerisano. Pravni fakultet bi morao da reaguje.
Znam, gospođo Pešić, da je vama sada jako teško i problematično, jer ste u svojim redovima imali intelektualnog lopova, jer onaj ko plagira, on krade tuđi intelektualni rad, to nezadovoljstvo razumem, ali nemojte na ovakav način da ga izražavate. Pre svega, treba sa Gašom Kneževićem da rešite taj problem.
(Predsedavajuća: Molim vas da se ne obraćate direktno drugim poslanicima.)
Prema tome, tražim od Ministarstva prosvete i ministra da pod hitno reaguju i da u okviru svojih nadležnosti ovaj slučaj što pre dovedu do kraja, jer je nemoralno da profesor koji je prepisao …
(Predsedavajuća: Pet minuta i dvadeset sekundi.)
… doktorsku disertaciju predaje studentima. To je stvarno van pameti. I ako je od DOS-a, mnogo je. Hvala.