Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč da iskoristi svoje pravo iz člana 286. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine?
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika ne javlja za reč, nastavljamo rad.
Obaveštavam vas da je sprečen da prisustvuje sednici narodni poslanik Konstantin Samofalov.
Obaveštavam vas da je, saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, predsednica Narodne skupštine gospođa Slavica Đukić Dejanović pozvala da današnjoj sednici prisustvuju, pored predstavnika predlagača Božidara Đelića, potpredsednika Vlade i Snežane Samardžić Marković, ministarke omladine i sporta, i Dragan Vukmirović, direktor Republičkog zavoda za statistiku i Zoran Jančić i Miroslav Janković, pomoćnici direktora Republičkog zavoda za statistiku.
Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O POPISU STANOVNIŠTVA, DOMAĆINSTAVA I STANOVA 2011. GODINE (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Milorad Buha, Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić, Dragan Šormaz, Milica Vojić Marković, Donka Banović, Milan Dimitrijević, Nikola Lazić, Lidija Dimitrijević i Sreto Perić.
Primili ste izveštaje Zakonodavnog odbora i Odbora za nauku i tehnološki razvoj, kao i mišljenje Vlade o amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Da podsetim narodne poslanike da su ovlašćeni predstavnici za 4, 5. i 6. tačku dnevnog reda: narodni poslanik Siniša Stamenković (ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe PUPS), narodni poslanik Zoran Bortić (Poslanička grupa SPS - JS), narodna poslanica Milica Radović (Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica), narodni poslanik Zoran Babić (Poslanička grupa Napred Srbijo), narodni poslanik Milorad Buha (Poslanička grupa SRS).
Ukoliko bude izmena u imenima narodnih poslanika koji su ovlašćeni predstavnici, molim vas da nas o tome obavestite da bismo mogli da obavestimo Narodnu skupštinu.
Podsećam vas na vreme koje je na raspolaganju, po 15 minuta za ovlašćenog predstavnika, odnosno predsednika poslaničke grupe i vreme koje je na raspolaganju poslaničkim grupama, u ukupnom iznosu od pet sati, kao i dva minuta po amandmanu.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha. Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Milorad Buha.

Dame i gospodo uvaženi građani Srbije, u ime SRS podneo sam amandman i zatražio da se odredba ovog člana briše i da se faktički vratimo na osnovni zakon po kome je popis trebalo da bude obavljen 1. aprila 2011. godine.
Obrazloženje Vlade za odbijanje jeste da ne postoje finansijska sredstva u prvom kvartalu, odnosno početkom drugog kvartala za ove poslove, i to je pomereno za deseti mesec. Kod poljoprivrede je to pomereno za godinu i po dana, mislim da to nije prihvatljivo.
Stav Srpske radikalne stranke prilikom usvajanja osnovnog zakona o popisu stanovništva i poljoprivrede bio je da se u jednom popisu, znači, kada popisivač dolazi da li u poljoprivredno, da li u neko drugo domaćinstvo, obavi sve ono što je bitno sa aspekta popisa ljudi, domaćinstava i poljoprivrede.
Ono što je bitno naglasiti jeste da je ovaj popis vrlo značajan. Međutim, u sredstvima informisanja možemo dobiti, posebno sa aspekta vlasti, određene informacije da je to istorijski popis i da će on nešto rešiti.
Mišljenje Srpske radikalne stranke jeste da to nije istorijski popis, to je popis u kontinuitetu. Svakih deset godina se to obavlja i on ima određeni značaj, posebno će imati značaj sa aspekta unapređenja odnosa i života i rada Srba u regionu, pa i u dijaspori, ali ne moramo od njega stvarati famu. To je redovan popis svake desete godine i kao takav treba da da određene rezultate.
Ono što je bitno naglasiti jeste da se u praksi određenih država popisi u poslednje vreme ne rade, jer nema potrebe. Naše institucije, državne institucije koje se bave ovom problematikom, zapravo prevashodno Zavod za statistiku morao bi predložiti određeni zakon kojim bi preuzeo određene poslove u smislu sumiranja svih podataka neophodnih za inkorporiranje svih podataka koji su neophodni za popis stanovništva. U eri kompjuterizacije, u eri sistemskog prikupljanja određenih podataka bilo bi neophodno da ti državni organi koji imaju određene datoteke sa podacima koji ulaze u popis... da se oni kao takvi sumiraju u Zavodu za statistiku i da faktički nemamo popis, a da dobijemo od određenih državnih organa sve ono što oni vode kao svoje interne podatke koji će biti ukalupljeni u određeni sistemski podatak koji će poslužiti kao i ovi podaci popisa stanovništva.
Pored toga, bitno je ojačati statistički organ. U neposrednim kontaktima i preko Odbora za nauku i tehnološki razvoj i preko Odbora za Srbe izvan Srbije dobili smo određene informacije o smanjenju broja radnika u ovom statističkom organu od republičkog značaja. Mislim da je to loše u periodu kada ulazimo u harmonizaciju propisa, u harmonizaciju određenih pravila, određenih sistema, preuzimanje određenih ingerencija, pre svega se misli na republički organ, i stvaranje datoteke podataka o raznim uslovima, načinu prikupljanja samih podataka od značaja za državne organe Republike Srbije.
Bitno je naglasiti da je Republika Srbija krenula, posebno su neki državni organi krenuli ozbiljnije u pripreme za ovaj popis i u toku 2010. godine, ali bez novčanih sredstava; to moramo naglasiti jer smo takve podatke dobili. S druge strane, prikupljaju se određeni podaci i u toku samih priprema, što takođe izaziva određene finansijske izdatke tih državni organa i pitanje je koliko će to u samoj pripremi za popis stvoriti probleme organu koji sprovodi propis i svim institucijama koje će učestvovati u ovom popisu.
Na nekoliko odbora na kojima sam bio prisutan poseban akcenat je stavljen na popis Srba u regionu. On je vrlo značajan sa aspekta nacionalnih prava koja Srbi ostvaruju u tim državama, sa kulturnih aspekata, aspekta ljudskih prava i određene diskriminacije, asimilacije naše populacije, marginalizacije u pojedinim državama kao što su Hrvatska, Makedonija i neke druge države.
Državni organi Republike Srbije ne preduzimaju dovoljne aktivnosti da ukažu tim državama na diskriminaciju koja je evidentna, koja je prisutna i na sve probleme koje imaju Srbi u tim državama. Odbor za Srbe izvan Srbije je razmatrao nekoliko informacija, s obzirom na to da predstavnici Odbora odlaze u države u regionu, prikupljaju te podatke, dostavljaju državnim institucijama i traže određene aktivnosti državnih organa, ali državni organi Republike Srbije ne preduzimaju ni mere ni aktivnosti u smislu smanjenja diskriminacije u državama i regionu, a posebno je to slučaj u Republici Hrvatskoj.
Navešću vam primer kako se to radi u odnosu na srpsko pitanje. Predsednik Tadić je u novembru mesecu održao sastanak ovde, razgovarajući sa predstavnicima Srba iz regiona, iz dijaspore, o popisu koji će biti obavljen u gotovo svim državama sveta, o uslovima i načinu popisa stanovništva. To je bio vrlo dobar sastanak. Normalno je da se održavaju takvi sastanci, međutim, reakcije koje su došle iz okruženja, prevashodno iz Crne Gore i Hrvatske, bile su drastične, u smislu osude ovakvog sastanka. Hrvatska štampa je otvoreno napala predsednika Tadića da nastavlja politiku Slobodana Miloševića, da je to jedan novi vid nacizma koji sprovodi srpsko rukovodstvo.
Državni organi su o tome ćutali. Srpska javnost je o tome ćutala. Ne smemo da ćutimo. Sasvim normalan civilizacijski sastanak o načinu popisa stanovništva, dogovor sa Srbima u regionu i u dijaspori, koja će biti takođe obuhvaćena popisom. Takva osuda, to je neprihvatljiv diplomatski gest od strane jedne države. Slična situacija je bila i sa Crnom Gorom.
Posle svega toga, svih tih kritika i diplomatske note koja je došla iz Crne Gore, mi smo promenili, kad kažem mi mislim na Vladu Republike Srbije, strategiju o načinu očuvanja i jačanja odnosa matične države sa Srbima u regionu i dijaspori. Promenili smo određeni tekst ciljne ili željene strukture i položaja Srba u regionu, misleći na povratak ... (Isključen mikrofon.)

Narodni poslaniče, podsećam vas na obavezu da govorimo o dnevnom redu.

Ovo je dnevni red.

Pažljivo vas slušam osam minuta i četrdeset sekundi; šest minuta ste potrošili od vremena ovlašćenog predstavnika i dva minuta za amandman i molim vas da po dnevnom redu nastavite da trošite vreme koje imate na raspolaganju.

Radi se o popisu kojim će biti obuhvaćeni kako Srbi koji su dobili državljanstvo ovde, koji trenutno ili trajno žive u Republici Hrvatskoj, BiH ili u Crnoj Gori... Kada bude obavljen popis u Crnoj Gori 1. aprila ili u Hrvatskoj 1. aprila ...

Narodni poslaniče, na dnevnom redu je zakon za koji je nadležna Republika Srbija i amandman kojim ste predložili da se član 1. briše. Dakle, molim vas, po dnevnom redu.

Vraćam se na dnevni red i stalno sam u dnevnom redu. Radi se o sledećem: da će jedni te isti ljudi koji su državljani Republike Srbije biti popisani ovde kao izbeglice, biće popisani 1. oktobra. U istoj situaciji mogu biti zatečeni u Republici Hrvatskoj, biće popisani kao građani Republike Hrvatske. Govorim sa tog aspekta. Govorim sa aspekta položaja izbegličke populacije koja će biti ovde popisana.
Samo da kažem određene podatke koje sam prikupio za ovu sednicu. Po popisu Komesarijata za izbeglice i UNHCR-a 1996. godine bilo je popisano, znači, nisu imali status srpskih državljana, 538.000 izbeglica i ratom ugroženih lica. To je takav pravni termin, upotrebljavan te 1996. godine. Tada je na popisu bilo preko 80.000 tih lica sa ratom ugroženih područja. Ukupno 618.000 lica. Po popisu koji je obavljen zajedno sa UNHCR-om 2001. godine, taj broj je sa 618.000 pao na 452.000; 2005. godine taj broj je pao na 141.000. Kakva je sudbina izbegličke populacije? Jednostavno, oni su integrisani. Međutim, deo te populacije otišao je u Hrvatsku, deo te populacije živi trajno u Hrvatskoj, doseljava se ovde itd.
Sa aspekta popisa, gde će se zateći oni 1.04? Ako su Hrvatskoj, biće verovatno tamo popisani. Onog trenutka kada popisivači budu došli u njegov dom, on se zatekne u svojoj kući ili u svome stanu, kada bude vršen popis u Republici Srbiji, on će biti i ovde popisan. Nije sporno da se popiše i tamo i ovde, ali je sporno to što državni organi Republike Srbije nemaju tačne podatke o broju izbeglica, interno raseljenih lica. Nemamo podatke o broju dijaspore, nemamo podatke o poginulima u ovom ratu, nemamo podatke o poginulima u onom ratu.
Zbog toga sam u ime SRS uputio nekoliko poslaničkih pitanja i tražio od državnih organa Republike Srbije da se nađu sredstva i da se trajno popiše svako izbeglo lice, svako interno raseljeno lice i da imamo urednu evidenciju, da učinimo napor da popišemo dijasporu. Državni organi Republike Srbije izlaze sa podacima da nas ima u inostranstvu tri miliona, četiri miliona, čak i do šest miliona. Kako praviti određenu strategiju prema tim licima kada ne znamo koliko ih ima, kad je obuhvat do gotovo 50% od onoga što mi zvanično imamo?
Svaka država se trudi da popiše svakog svog stanovnika, da ga vodi u svojoj evidenciji i da zna čime se bavi u inostranstvu, šta radi, koji su mu prihodi, koji su mu prihodi koje će odvojiti za svoju porodicu ovde u Srbiji i pravi određene kalkulacije na temelju tih podataka. Mi te podatke nemamo.
Srpska radikalna stranka traži i zahteva od državnih organa Republike Srbije da učini krajnji napor u finansijskom smislu da se prilikom ovog popisa popišu sva izbegla lica, sva interno raseljena lica i celokupna dijaspora. To nisu velika sredstva, to vam tvrdim.
Jednog trenutka kada popisivač dođe u kuću ili stan, na posebnom listu će se voditi interno raseljeno, na posebnom listu izbeglice. Prvo pitanje će biti, kada se završi onaj osnovni popis, da li u porodici imate nekoga ko je izbegao 1991. ili 1999. godine, misli se na interno raseljena lica itd? To je još nekih 5 - 10 minuta, ne više.
Zgodna je prilika da napravimo urednu evidenciju. Mi je nemamo. Vidite iz ovih podataka koje sam pročitao, mi nemamo podatak koliko je stvarno izbeglica iz Republike Hrvatske, iz BiH, iz Slovenije, iz Makedonije došlo u Republiku Srbiju. Nemamo ih.
Sada ću vam pročitati još jedan podatak koji sam dobio iz MUP-a. Izdato je 881.000 rešenja o državljanstvu od 1990. godine. Ovde govorimo o 618.000 registrovanih izbeglica. Kako onda podatak od 881.000? Kako se pojavljuje taj podatak? Šta to znači? To je 270.000. Veći broj ljudi dobija državljanstvo, otkud ta lica?
Zna se otkuda su ta lica. Ta lica su dolazila u periodu od 1990. godine, pre rata, i direktno su dobijala lične karte, bez državljanstva. Nisu ni evidentirana kao izbeglice. Radi se o preko 50.000 Srba koji su pobegli iz Slovenije, a posebno iz Republike Hrvatske.
Lica koja su dolazila posle „Bljeska“ i „Oluje“, nekih 80.000 je došlo iz Slavonije, Baranje i zapadnog Srema, takođe u kasnijoj fazi nisu dobijala status izbeglica, a dobijala su državljanstvo itd., a izbegla su. Činjenica je da su oni izbeglice.
Da li je tu presudna 1995, 1996. ili 1998. godina apsolutno je svejedno. Diskriminacija, asimilacija srpskog življa i teror u Hrvatskoj, BiH i Sloveniji ih je doveo ovde. Moramo ih popisati. Bez trajnog popisa, ne samo tih lica, nego i njihove imovine, imovinskih, socijalnih i svih drugih prava, izgubićemo suštinu i smisao ovoga popisa i svih drugih popisa. Ne znamo koji je teror nad Srbima učinjen ako nemamo njihove podatke. Mi ih nemamo. Državne institucije Republike Srbije, odgovorno tvrdim, nemaju te podatke. Nemaju sumarno iskazane podatke o svim onima koji su napustili područja koja su nekada bila srpska i nemamo urednu tu evidenciju.
Ono što je još tragičnije je to što sada u državnim institucijama Republike Srbije nemamo ni podatke o poginulima u poslednjem ratu, u NATO bombardovanju. Idite sada na sajtove MUP-a, Ministarstva odbrane, Ministarstva rada i socijalne politike, Vlade Republike Srbije itd. i videćete: poginulih vojnika 1.160, 1.200 civila; drugi podatak je 800 civila i 1.100 vojnika, pa toliko policajaca itd. Svaki podatak na sajtovima je različit. Kada se to proba sabrati i oduzeti, ne možemo doći do pravih podataka. To je bilo pre jedanaest godina. Ako nemamo te podatke, o čemu govorimo?
Kada uđemo u austrijski arhiv danas – u Mohačkoj bici je sa jedne strane učestvovalo toliko boraca, a toliko je sa turske strane …
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, upozoravam vas, popis se odnosi na stanovnike i na žive ljude koji žive u Srbiji. Ovo sada više nije pitanje kršenja Poslovnika, nego pitanje dobrog ukusa. Sada vas upozoravam da govorite o dnevnom redu.)
Još samo jednu stvar o popisu poljoprivrede. Bitno je naglasiti da je Ministarstvo poljoprivrede krenulo u izradu strategije o razvoju poljoprivrede još pre dve godine...

Narodni poslaniče, nije na dnevnom redu popis poljoprivrednog stanovništva.
Molim vas da ne dobacujete. To što je to odmah iza ovoga, to je argument da sada ne govori o dnevnom redu, koji mene obavezuje da izričem opomene i kažnjavam.
Molim vas da ne omalovažavate ozbiljnost teme kojom se bavimo. Dakle, molim vas, o dnevnom redu.

Završio sam, hvala vam.