Da li još neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres o amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O POPISU POLjOPRIVREDE 2011. GODINE (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Milorad Buha, zajedno Milica Vojić Marković, Donka Banović, Milan Dimitrijević, Nikola Lazić, zajedno Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić i Dragan Šormaz, Milorad Krstin, Dobrislav Prelić, Srboljub Živanović, Milan Škrbić i Mirko Munjić, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Primili ste izveštaje Odbora za nauku i tehnološki razvoj i Zakonodavnog odbora.
Narodni poslanik Božidar Delić je, pisanim putem, 21. marta 2011. godine povukao svoj potpis sa amandmana koje je podneo sa grupom narodnih poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo na članove 1, 2, 3, 4. i 5. Predloga zakona.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Vlada i Odbor za nauku i tehnološki razvoj nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima gospodin Buha.

Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, kao i kod prethodnog zakona i ovde je Srpska radikalna stranka uputila amandman da treba da se držimo onih termina koji su sadržani u osnovnom zakonu.
U obrazloženju Vlade za neprihvatanje amandmana stoji da nisu obezbeđena sredstva. Nije to samo kod ovog zakona, nego i kod mnogih drugih zakona; u budžetiranju koje sprovode Vlada i Ministarstvo finansija ne vodi se dovoljno računa kada je u pitanju ono što je predviđeno zakonskim propisima. Ovde je konkretan primer kako se ne vodi računa kada se donose zakoni i koje posledice proizilaze u finansijskom smislu prema odredbama tih zakona.
Znači, kada je donet zakon podrazumeva se da se određena sredstva moraju izdvojiti za popis. To je moralno biti planirano ne u budžetskoj 2011, nego u projekcijama koje se rade prema memorandumu pre, odnosno dve ili tri godine unapred. Vi radite kako radite i ovo je konkretan primer kako ne sme da se radi.
To što će biti posledica kada dobijemo rezultate popisa poljoprivrede, to nikome ne treba. To samo novine i javnost iznesu, misli se na podatke koji će biti karakteristični, i onda to ulazi u arhivu i niko više ne otvara. Još je tragičnije kada se rade određene projekcije države, kao što je strategija razvoja poljoprivrede koja se radi dve godine u ovom ministarstvu. Pitam vas, na temelju kojih zakonskih propisa, odnosno podataka se radi ta strategija ako je poslednji popis obavljen pre 50 godina? Za strategiju ima sredstava i bilo bi vrlo zanimljivo da dođemo do podataka koliko će Ministarstvo izdvojiti za izradu strategije, koja će biti prazno slovo na papiru i neće imati suštinski značaj koji mora da ima svaka strategija.
S obzirom na to da ćemo popis obaviti do kraja iduće godine, operativno, podaci će biti 2013. ili 2014. godine. Vidite koliko mi kasnimo. Mi kasnimo zbog propusta Vlade i Ministarstva finansija koji nisu na vreme obezbedili dovoljno sredstava.
Rade se i druge strategije, sličnog karaktera, iz kojih ćemo crpeti podatke koje ćemo dobiti iz poljoprivrede. To radi Ministarstvo finansija, socijalna politika itd. S obzirom na to da nećemo imati te podatke, moramo zaustaviti izradu te strategije i odlivanje sredstava, jer će nam u protivnom ta strategija biti prazna pa ćemo je morati inovirati nakon dve, tri ili pet godina i ponovo bacati sredstva, a znamo da ih nemamo dovoljno.
Zato, jedno upozorenje vlasti: vodite računa, ovo je neozbiljno. Ovo nije jedini primer kako se razbacuju sredstva, a znamo da ovo nisu mala sredstva.
Što se tiče podataka u oblasti poljoprivrede, vrlo je bitno ući u svaku kuću i svako domaćinstvo i da ti podaci koji ćemo dobiti budu potpuni, jasni, celishodni i da daju jednu viziju buduće perspektive u oblasti poljoprivrede.
Svemu tome prethodi jedna strateška odluka ove države da se mora ulagati u poljoprivredu, a znamo da ova država ne ulaže, da zaostajemo za zemljama u regionu, evropskim zemljama i visokorazvijenim zemljama. Ako nas sada ovo ne opameti, mislim da ćemo izgubiti poljoprivredu. Ne ulažemo, mladi ljudi napuštaju selo, ostaju starija domaćinstva, koja neće dati onu produkciju koju selo mora da da. Ovo će nas sigurno opametiti.
Ako budemo iskoristili sve ono što ćemo dobiti na terenu, to će biti impuls koji mora pomoći poljoprivredi. Bez toga, izgubićemo sve.

Na član 1. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo. Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, za SNS je neprihvatljivo da se ovi rokovi za popis menjaju, odnosno da se popis prolongira. Kada je u pitanju poljoprivreda, mislimo da ima jako puno problema, da su se ti problemi nagomilali u prethodnih deset godina.
Ako ćemo iskreno, smatramo da je ovo jedna vrsta cinizma. Pre petnaestak dana izabrali smo novu vladu.
Među ciljevima te vlade, u memorandumu te vlade, pod tačkom 1. piše – snabdevanje osnovnih životnih namirnica po prihvatljivim cenama za sve građane. Zatim, dinamičan rast privredne aktivnosti na bazi proizvodnje razmenljivih dobara. Pod pet, ono što je i te kako važno za ovu raspravu, to je – veće ulaganje u poljoprivrednu proizvodnju, usmerenu ka većim prinosima i višem stepenu finalizacije proizvodnje.
Znači, Vlada se pre petnaestak dana opredelila da mnogo više ulaže u poljoprivredu, da mnogo više brine o poljoprivredi, a, evo, posle samo petnaest dana imamo činjenicu da se popis, koji je elementaran, od koga sve počinje, od koga možete da pravite strategije, neke operativne planove i da izlazite sa nekim konkretnim merama u poljoprivredi, odlaže, bogami, za jedan period koji je duži od godinu dana. S obzirom na obaveze koje ima Republički zavod za statistiku, to faktički znači da ćemo tek krajem 2014. godine imati podatke o tome šta se stvarno dešava u poljoprivrednoj proizvodnji i kakvo je stvarno stanje u poljoprivrednoj proizvodnji.
Neke podatke već danas imamo. To je činjenica da je, recimo, od 1994. do 2009. godine, znači za 15 godina, rast u poljoprivredi, u poljoprivrednom sektoru samo 1,4%, dok je u isto vreme u svetu taj rast bio nekih 39%. To najbolje pokazuje koliko smo vremena izgubili i nastavljamo da gubimo kada je u pitanju bilo kakva politika u oblasti poljoprivrede. Ako pogledate poslednjih pedeset godina, možete da dođete do frapantnih podataka: da smo uvećali svoju poljoprivrednu proizvodnju od 1960. godine naovamo za samo nepunih pedesetak procenata, a da se ona u svetu utrostručila!
Dakle, imamo činjenicu da, generalno, jako malo decenijama unazad ulažemo u poljoprivredu, ali je to stanje izuzetno teško u poslednjih deset godina. Govoreći konkretno o ovoj vladi rekao bih da je budžetom za 2008. godinu bilo planirano nekih 4% sredstava, znači 27 milijardi dinara, da je već 2009. godine to prepolovljeno na 2,2% - šesnaest milijardi dinara, nešto se zatim u 2010. godini povećalo zbog onih nestašica mleka i činjenice da nismo imali poljoprivredne proizvode ni u dovoljnim količinama, a kamoli po prihvatljivim cenama, na šta se Vlada, kao što malopre rekoh, obavezala pre petnaestak dana. U 2011. godini, po ovom budžetu koji smo prihvatili krajem 2010. godine, situacija se nije bitno popravila, imamo samo 22 milijarde. Nismo, znači, dostigli ni onu visinu sredstava iz 2008. godine od 27 milijardi.
Znači, ako u obzir uzmemo inflaciju u međuvremenu za ove tri godine, situacija je bukvalno katastrofalna. Obećavati poljoprivrednicima bilo šta, iz nekih političkih pobuda i želje da se u ovoj izbornoj ili predizbornoj godini, nebitno je sasvim, dodvorimo nekome, ne znači ništa, jer je situacija na tržištu katastrofalna. Mi smo u situaciji da danas imamo problema sa mlekom i hlebom. Ne sećam se kad smo poslednji put imali zamrzavanje izvoza brašna i pšenice, a evo, ovo ministarstvo je pre desetak dana donelo i tu meru. U naredna tri meseca imamo i zamrzavanje izvoza pšenice, iako proizvodnja konstantno stagnira iz godine u godinu. Dolazimo jednostavno u situaciju da bez obzira na mogućnosti, bez obzira na kapacitete koje ima naša poljoprivreda, oni nisu nijednim delom faktički ostvareni.
Rekao bih da je argument za zalaganje Srpske napredne stranke za to da se sa ovim popisom porani, da se ne gubi vreme, činjenica da se situacija u svetu jako brzo menja, da mi bukvalno kaskamo i za zemljama u razvoju, a ne za ovim najrazvijenijim zemljama, da imamo ozbiljne tehnološke promene u tehnološkim procesima, takođe i u organizaciji proizvodnje, gde je efikasnost naše poljoprivredne proizvodnje katastrofalna, da se bukvalno ništa nije ulagalo u godinama koje su iza nas, ništa ozbiljno, ništa opipljivo, ništa što bi eventualno povećalo proizvodnju. Imamo elementarni podatak da ulaganje po jedinici površine u celoj Evropskoj uniji raste, a jedino u Srbiji opada. Sa takvim odnosom prema poljoprivredi mi jednostavno nemamo nikakvu perspektivu da u narednom periodu budemo konkurentniji.
Isto tako, činjenica je da sa ovim poslovima iz oblasti statistike koji se odnose na sagledavanje stanja i potencijala koje ima naša poljoprivreda nećemo moći imati nikakav ozbiljan plan za neka otvaranja novih tržišta, eventualno borbu za nove distributivne kanale za našu poljoprivrednu proizvodnju i da ćemo, bez obzira na rast izvoza poljoprivrednih proizvoda, biti u situaciji da to uglavnom budu robni, berzanski proizvodi, proizvodi bez neke dodatne vrednosti, koji će umnogome da zavise od situacije na svetskom tržištu, koja je u ovom trenutku jako povoljna, ali, kao što je svima poznato, berza je jako relativan pojam, pitanje je kako će se stvari odvijati u nekom narednom periodu.
Nešto što je važno da se naglasi jeste da sve institucije sistema nisu obavile svoj posao. Da su ga obavile, mi danas ne bismo imali ovaj predlog zakona, odnosno ove izmene i dopune Zakona o popisu u poljoprivredi. Znači, moramo da naglasimo, mi iz opozicije, da se radi o nesposobnosti i neodgovornosti, pre svega ove vlade koja je preuzela te obaveze kad smo ovaj zakon donosili. Dozvolite mi i da budem malo zlonameran, može biti da je to želja da se prikriju svi loši potezi koje od 2000. godine naovamo imamo u poljoprivredi uopšte i u poljoprivrednoj proizvodnji. Mi smo danas, čini mi se, svesniji nego ikada, imamo deset godina propadanja poljoprivredne proizvodnje.
Isto tako, odgovornost je ove vlade što je u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju preuzela neke rokove u oblasti liberalizacije, kada je u pitanju tržište poljoprivrednih proizvoda, koji su bili jako štetni po poljoprivrednu proizvodnju, a to se danas i te kako pokazuje. Neke poljoprivredne proizvode koje možemo po nekim razumnim, rekao bih čak i konkurentnim, cenama da proizvodimo za naše tržište – uvozimo. Znači, i u tom delu postoji odgovornost ove vlade.
Sasvim sigurno, poljoprivrednici i oni koji žive od poljoprivredne proizvodnje, a ima ih, procenjuje se, blizu četiri miliona, da li kao dopunska delatnost, četiri miliona građana Srbije koji žive u 4.500 naselja, ti ljudi su u svakom slučaju diskriminisani.
Pre samo par dana imali smo činjenicu da se, kada je najobičnija socijalna pomoć u pitanju, uvode neka ograničenja na samo pola hektara, kao uslov da oni građani koji imaju poljoprivredno zemljište ispod toga mogu da računaju na socijalnu pomoć, a svi oni preko toga ne, bez obzira na činjenicu da je produktivnost i efikasnost kod nas u poljoprivrednoj proizvodnji znatno ispod nekih svetskih proseka.
Za SNS, naravno, postoji jedan politički interes, interes da se ovi poslovi što pre završe. Mislim da to proizilazi iz činjenice da smo stranka koja ima veliko poverenje glasača i od koje se očekuju promene koje su neminovne. Te promene podrazumevaju da imate elementarnu bazu podataka da biste mogli da krenete sa operativnim planovima i programima za oporavak kompletne ekonomije, pa i same poljoprivrede. To je, sasvim sigurno, neki naš razlog, nas iz Srpske napredne stranke, da posle ovih izbora budemo u situaciji da stvari u Srbiji menjamo nabolje, pre svega u poljoprivredi, jer svi oni koji su bili razumni u prethodnom periodu, ulagali u poljoprivredu, imaju znatno stabilniji životni standard svojih građana.
Mi danas, nažalost, baš zato što smo propustili skoro sve šanse u poljoprivredi, imamo situaciju da, s jedne strane, zbog nemogućnosti daljeg zaduživanja, a, s druge strane, zbog jako malog obima proizvodnje imamo previsoke cene poljoprivrednih proizvoda. Podsetio bih vas samo koje su cene šećera, koje su cene zejtina, koje su cene hleba. Biće one znatno više kada se odmrzne ovaj izvoz žitarica, nažalost, i standard naših građana biće znatno ugrožen, bez obzira na to što i te kako imamo potencijala. Ali, nemamo ozbiljnu politiku, nemamo ozbiljan pristup poljoprivrednoj proizvodnji i nemamo, nažalost, odgovornu Vladu, koja bi te potencijale iskoristile.
Baš zbog toga Srpska napredna stranka je podnela ove amandmane i naravno da ne može da podrži predlog ovog zakona. Hvala.

Da li po ovom amandmanu, gospođo Radović? (Da.) Izvolite, imate reč. Narodni poslanik Milica Radović.

Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika. Mi smo i ranije u načelnoj raspravi rekli da je dobro što se popis poljoprivrede vrši, prvi put posle 1960. godine, samo meni nije jasno, to sam i u načelnoj raspravi pitala, nisam dobila odgovor na to pitanje, zašto se popis poljoprivrede ne vrši u isto vreme kada i popis stanovništva? Smatram da bismo na taj način uštedeli značajna finansijska sredstva, a i bili bismo u prilici da saznamo rezultate popisa poljoprivrede mnogo pre nego što je sada predviđeno. Prvenstveno ističem da se ovako popis poljoprivrede odlaže ne samo za šest meseci, kao što je to slučaj sa popisom stanovništva, već za godinu dana.
Za jednu agrarnu državu, što bi Srbija trebalo da predstavlja, mislim da bi od veliki važnosti bilo da ima informacije o tome koliko poljoprivrednih gazdinstava trenutno postoji u Srbiji, koliki je njen zemljišni fond, koliko obradivih površina u Srbiji ima, a te podatke bismo mogli da dobijemo što pre ukoliko bi popis poljoprivrede bio izvršen zajedno sa popisom stanovništva.
O tome kako danas izgleda poljoprivreda u Srbiji najbolje svedoči srpsko selo, koje se gasi i nestaje. Seosko stanovništvo masovno migrira ka većim gradskim sredinama i predviđanja su da će od 4.800 srpskih sela, koliko danas imamo, za deceniju i po da ih bude manje za 1.200 ili 25%, samo zbog toga što je prosek starosti u njima danas preko 60 godina. Danas u Srbiji postoji 200 sela u kojima nema ni jednog jedinog stanovnika koji je mlađi od 20 godina i postoji takođe, ako uopšte mogu da kažem da postoji, 190 sela bez ijednog jedinog stanovnika.
S obzirom na činjenicu da je Srbija agrarna država, poljoprivreda bi trebalo da bude izvozna i razvojna šansa Srbije, ali je za to ipak potrebno da dođe do određenog redefinisanja naše agrarne politike. Da je poljoprivreda zaista strateška grana privrede, ne bismo bili u situaciji, bilo bi neprihvatljivo da se za nju izdvaja iz republičkog budžeta svega 2,5%.
Rezultat te činjenice, kao i činjenice da država ne vodi računa o poljoprivredi jeste da danas imamo nestašice osnovnih prehrambenih proizvoda, kao što su mleko, ulje, šećer. Zatim, rezultat te činjenice jeste da se naš stočni fond svake godine smanjuje u ogromnom broju. Rezultat te činjenice je da imamo nekontrolisano kretanje cena na tržištu i naglo poskupljenje osnovnih prehrambenih proizvoda, što je, na kraju, najveći generator inflacije.
Samo u prošloj godini stočni fond se smanjio za 110.000 grla, a kakva je situacija u stočarstvu najbolje pokazuje podatak da je od ukupno 9.000 tona junetine, koliko je iznosila kvota koju nam je odobrila Evropska unija, Srbija uspela da izveze ili da ispuni svega jednu petinu.
Srbija nema nikakvu strategiju kada je u pitanju poljoprivreda. Nemamo ni zemljišnu politiku, koja je osnov agrarne reforme. Danas je proizvodnja u poljoprivrednim gazdinstvima u Srbiji, posebno u onim koja se nalaze u ruralnim područjima, isključivo namenjena za individualnu potrošnju, a ne za tržište. Svake godine, u proseku, u Srbiji ostane neobrađeno oko 600.000 hektara, što je možda jedan u nizu razloga zbog kojih Srbija danas uvozi ono što nikada nije uvozila u svojoj istoriji, a to su osnovni poljoprivredni proizvodi.
Takođe je alarmantan podatak da smo samo prošle godine uspeli da uvezemo poljoprivrednih proizvoda u vrednosti od milijardu i trista miliona evra, i četiristo tona maline, koja je oduvek predstavljala srpski brend i naši izvozni adut! Pored toga što Srbija na neki način ipak ostvaruje suficit u izvozu hrane, predviđa se da ćemo uskoro postati zavisni od uvoza hrane.
Danas imamo ovakvu situaciju u državi zato što, ponavljam, država nedovoljno posvećuje pažnje i nedovoljno vodi brigu o poljoprivredi. Kolike su uopšte mogućnosti za to najbolje pokazuje podatak da je Srbija jedina zemlja u Evropi gde po glavi stanovnika imamo 0,6 hektara obradivih površina. Zamislite, kada bismo samo deo toga iskoristili, kakve bi naše razvojne mogućnosti bile!
Ako nam je zaista stalo do toga da u neko dogledno vreme imamo pregled strukture nacionalne poljoprivrede, smatram da bi bilo vrlo važno da se ovaj popis poljoprivrede izvrši što pre, odnosno, ako ne u onom predviđenom roku, onda bar zajedno sa popisom stanovništva. Molim odgovor na pitanje zbog čega to nije moguće. Prihvatam da možda nemam dovoljno informacija o tome, ali tražim odgovor od prisutne ministarke ili bilo koga iz Vlade ko se ovom tematikom bliže bavi, da nam kaže zbog čega nije moguće da se u isto vreme obave dva popisa, zato što smatram da bi došlo do određenih ušteda koje nisu male i da bismo bili u prilici da rezultate popisa poljoprivrede imamo u dogledno vreme. Hvala.

Zahvaljujem. Na član 2. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Milorad Krstin i grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? Narodni poslanik Zoran Antić. Izvolite.

Samo bih kratko. Mi smo na sve članove ovog zakona podneli amandmane, mislim da je obrazloženje za prethodni amandman bilo sasvim dovoljno. Znači, uglavnom se ovi rokovi koji su predloženi zakonom menjaju. Nema potrebe da se javljam povodom ostalih amandmana Srpske napredne stranke.

Zahvaljujem. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Dobrislav Prelić i grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? Narodni poslanik Dobrislav Prelić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman da se član 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o popisu poljoprivrede briše, pre svega iz razloga što smo mi, kada je prošle godine usvajan Zakon o popisu domaćinstava, stanova i poljoprivrede, decidirano bili za to da se ova dva popisa objedine, ali smo i tada upozoravali da se popis verovatno neće izvršiti u roku koji ste predvideli.
U prilog toj činjenici ide i to da je na sastanku Biroa za popis, koji je održan 14. decembra 2010. godine, doneta odluka da se popisi odlažu zbog nedostatka finansijskih sredstava za sprovođenje popisa, jer u budžetu Republike Srbije za 2011. godinu nema sredstava i jednostavno nećemo biti u mogućnosti da ovaj popis izvršimo. Malo je diskutabilno, ovaj sastanak je održan 14. decembra, a budžet je usvojen kasnije. Znači, upozorili su vas na vreme da sredstava za ovako nešto neće biti.
Srpska radikalna stranka je i prilikom usvajanja budžeta mislila da sredstva za Ministarstvo poljoprivrede treba da budu veća. Upozoravali smo vas u kontinuitetu da će se desiti mnogi problemi kada je naša poljoprivredna proizvodnja u pitanju, ali ste vi jednostavno ostajali gluvi i nemi na naše kritike. Mi smo samo svojim amandmanima na budžet Republike Srbije za 2011. godinu smanjili deficit za nekih trideset milijardi dinara, sa stavki kao što su specijalizovane usluge, usluge po ugovoru, stavki koje praktično svim ministrima služe za predizborne kampanje. To su one stavke koje služe ministrima, što bi naš narod rekao – leva ruka, desni džep. Jednostavno, odgovornosti prema našim građanima nema.
Više je nego sramno, pre svega, šta će biti prioriteti ove rekonstruisane vlade. Premijer Mirko Cvetković, a sada i ministar ekonomije, rekao je da je jedan od prvih prioriteta snabdevenost osnovnim životnim namirnicama po prihvatljivim cenama za sve građane. Zamislite, u zemlji koja ima ovakav agrarni potencijal... A, svi smo svesni činjenice kakva je sada cena poljoprivrednih proizvoda, da je nestašica krompira, cilj nam je bio da bude između 15 i 20 dinara maksimalna cena, a danas je već cena krompira stigla do 100 dinara, da je pšenica otkupljena po 13 dinara, da je danas 30 dinara; da ne pričamo o stočnom fondu, koji je više nego prepolovljen.
Jednostavno, i uz svu dobru volju Ministarstva, nije se moglo uticati na poboljšanje u našoj poljoprivredi, jer našom poljoprivredom pre svega vlada monopol, nešto čemu se i prethodni ministar opirao ovde, pokušavao na neki način da se opire, ali kasnije, kada je shvatio to, uvidevši na terenu i kada je počeo da proziva određene tajkune, ljude koji drže monopol u našoj primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji, u našoj konditorskoj proizvodnji, u prerađivačkoj... Možda je i to jedan od razloga zbog kojih vam nije sada odgovarao.
Srpska radikalna stranka nema problem da kaže kada je nešto dobro, ali svakako je jedan od najvećih problema i za našu poljoprivredu to što niste uvažavali naše amandmane i sugestije. Zbog toga smo sada u jednoj stvarno vrlo teškoj i nezavidnoj situaciji.
Kažete u razlozima za donošenje izmena i dopuna ovih zakona da su, pre svega, ciljevi popisa poljoprivrede dobijanje sveobuhvatnog pregleda strukturnih karakteristika nacionalne poljoprivrede, izrada baze podataka, međunarodno uporedive, zasnovane na ključnim poljoprivrednim obeležjima. Toga se mi poprilično i plašimo i to nas na neki način najviše i zabrinjava. Vaši prijatelji iz EU žele da imaju tačnu evidenciju i tačna saznanja koliko mi imamo obradivih površina, jer su apsolutno svesni da je naša zemlja najplodnija u Evropi i da to treba iskoristiti, pre svega za njihove interese, pored toga što žele da plasiraju njihove proizvode na naše tržište, proizvode koji su sumnjivog kvaliteta.
Kažete da će se, po propisima i standardima EU, u velikoj meri izmeniti stanje u našoj poljoprivredi. To je ono čega se plašimo i ono na šta smo upozoravali ovde javnost. Naime, radi se o firmama koje žele da preuzmu kompletno tržište i kontrolu agrara u celoj Evropi. Tu je, pre svega, firma „Monsanto“, o kojoj smo pričali i upozoravali na vreme. Godine 2009. Ministarstvo poljoprivrede je dozvolilo da rade na oglednim poljima na našim institutima, koji su prepoznatljivi u celom svetu kada je naša semenska proizvodnja u pitanju. Dozvolili su im da vrše oglede za modifikovani kukuruz i modifikovani krompir. A da ne pričamo o tome da je modifikovana soja na našem tržištu prisutna još od 2002. godine i da je čak sada pokrivenost parcela pod sojom u Srbiji dostigla neverovatnih 30%.
Ministarstvo poljoprivrede se angažovalo na neki način prošle godine, ali je isključivo po nalogu i separatno odrađivalo taj posao. Činjenica je da nisu mogli da pokriju ceo teren, ali su to uradili pogrešno i u opštinama u kojima DS nije na vlasti, tačno po nalogu. Ali, ono što je interesantno, i u tim opštinama gde su uništavali soju bilo je lokalnih funkcionera iz Demokratske stranke, iz bivše stranke G 17 plus. Kod njih slučajno niko nije otišao, a to su bili jedni od jačih proizvođača. Sve je to ovom narodu jasno i ubeđeni smo da će on znati to da proceni, pre svega na nekim narednim izborima.
Što se tiče popisa poljoprivrede i ovog odlaganja, ako već mora da se odloži, a verovatno ćete odložiti, jer vidimo da ministarka ne želi da se uključi u raspravu, pretpostavljam da ima nalog da odbije sve amandmane, predlažemo vam, kada budete vršili popis, da angažujete ljude za popis poljoprivrede, jer vidimo da ne želite da objedinite ova dva popisa, da angažujete ljude iz struke, iz poljoprivrede, pre svega studente poljoprivrednog fakulteta, sve agronome koji su nezaposleni, a ima ih jako puno, sve nezaposlene poljoprivredne tehničare i sve one ljude koji se razumeju u poljoprivredu, jer smatramo da će osnovni kriterijum za ljude koji će vršiti popis biti stranačka pripadnost. U to smo ubeđeni.
Na samom kraju današnjeg izlaganja želim da kažem da možda i nije tako loše što se odlaže ovaj popis, jer ne samo SRS, već cela javnost očekuje izricanje presude našem predsedniku 4. maja u Haškom tribunalu, a kada se on bude vratio ubeđeni smo da se popis neće raditi na ovakav način kao što vi sada radite, već da će se raditi u granicama Srbije koje joj pripadaju, a to su Karlovac–Karlobag–Ogulin–Virovitica. Zahvaljujem.