Ja sam tako i počeo, poštovana gospođo Slavice Đukić Dejanović, i mi smo danas sa ponosom stajali, prkosno pokazujući sve ono što imamo da iskažemo prema toj Evropskoj uniji, i mi naš stav nikada ne menjamo. To je Srbija. Srbija to zna i zato nas sve više poštuje i sve više ljudi nam prilazi. Čak i oni koji su otišli iz SRS vraćaju se nazad, zato što smo dostojanstveni i ne menjamo svoju politiku.
Dakle, kako god se vi postavljali prema nama, ovo će biti očigledno još jedan pokušaj propalog popisa. Navešću vam zašto – jer je nemoguće ispoštovati sve ovo što navodite, ovo što odlažete i razdvajate. Nakon završenog popisa i posle popisa poljoprivrede dobićete, gospodo iz Ministarstva ili iz Zavoda za statistiku, vidim sad su tu malopre bila dvojica, Vukmirović i Jančić, netačne podatke, naravno.
Još jednom ću da spomenem ono što često spominjem ovde u Skupštini i uporno to ponavljam, nažalost bez efekta, Srbija nema definisane granice još uvek. Nažalost, to je, gospodo iz statistike, istina. Kako ćete to tačno evidentirati kad po katastarskim kartama, ponavljam, iz 19. veka, i to ponavljam, naravno, i svaki put ću ponavljati, jer je to istina, imamo oko 400 hektara zemlje, samo na području odakle ja dolazim, nerešene teritorije koju Hrvatska svojata, uporno potražuje? Ono što mi imamo na drugoj strani niko ne sme da spomene, ne potražuje, kao da ne sme niko iz ove države da takne ovu temu. Na toj nedefinisanoj teritoriji postoji isključivo poljoprivredno zemljište, poljoprivreda, imovina, objekti. Dakle, ništa nije definisano. To će biti netačan podatak koji će se objaviti posle godinu-dve, statistika će da kaže ono što ima. Šta do tada? Sve će biti netačno.
Ovo su činjenice i ovaj amandman je bio još jedan u nizu nas iz Poslaničke grupe SRS, koji je morao biti prihvaćen, ne samo zato što ga je napisao neko od radikala. Građani Srbije to prepoznaju, budite ubeđeni u to, vi iz vladajuće većine.
Šta ćemo sa popisom i izveštajima sa Kosova i Metohije? To je tabu tema, to je zabranjena tema, poštovani građani. Očigledno je, poštovani građani Srbije, da sve zavisi od ljudi iz Vlade i njihove dobre volje da se organizuju i pomognu poljoprivredi, tj. ljudima koji se time bave, a ne da stalno radimo po nekakvim preporukama koje nam dolaze upravo iz te Evropske unije. Vi možete da se smejete koliko god hoćete, ali evo vam odgovora zašto je moj amandman odbijen. Znači, govorim o preporukama koje dolaze iz EU, da radimo po preporukama svetskih programa koji, siguran sam, sve prilagođavaju u svoju korist i za svoju dobit. To što nam oni žele dobro možemo okačiti mačku o rep.
U obrazloženju za odbijanje amandmana kaže se, između ostalog, da ne čitam sve, da se amandman odbija zbog obimnosti i značaja oba popisa i da nije moguće ove dve velike aktivnosti sprovesti u isto vreme. Preporuka, kaže, Svetskog programa popisa poljoprivrede (znači, još jedna preporuka) jeste da se popis poljoprivrede sprovede u periodu do godinu dana od popisa stanovništva.
Uvek nam neko nešto popuje, a mi slepo slušamo, i to je problem ove Srbije. Ne samo u ovom zakonu, nego u stotinama zakona koje smo na brzinu doneli, koje je Skupština donela.
Kada ima dobre volje da se nešto reši, može da se reši. Primer za to, poštovani građani Srbije, a i vi dame i gospodo poslanici, jeste Holandija, kada se ima dobre volje, kada se nešto organizuje. Zašto se ne ugledate na tu zemlju Evropske unije? Holandija ima samo 60 sunčanih dana godišnje. Holandija zatrpava more da bi dobila poljoprivredno zemljište. Holandija hrani pola Evrope. U Holandiji je najjača hortikultura u Evropi. Pretvaraju more u plodno zemljište. Primer Francuske, kako Francuska razmišlja o mleku, jer je malopre neko spomenuo mleko, nestašicu mleka, jeste subvencija države, koja pomaže seljaku 40%, i zato su najveći proizvođači mleka u Evropi, stara se o svom seljaku koji proizvodi hranu.
Mi imamo bogom dano, a ne znamo da iskoristimo. Ne zato što ne znamo, nego jednostavno nekome nije to interes. Neko radi protiv ove države. Jer, sve zavisi od ljudi, onih koji su na vlasti, iliti one većine od 126 koja će da kaže da ovo nije Srbija ili ne znam ni ja, koja može sve doneti sa tih 126 glasova.
Vidite, u toj Evropskoj uniji, u koju se vi kunete, sve je organizovano. Već deset godina nas uvodite i ko zna kad će to biti. Zašto bar jedan segment svega ovoga, iz svih ovih silnih zakona koji su doneseni ne liči na tu Evropsku uniju? Ne liči jer je sve uništeno u ovoj državi, nažalost. Sve je više nezaposlenih, poljoprivreda je uništena, seljak ne zna više ni šta da seje i nije siguran ni u šta, nije siguran ni u uvozno seme, ni u zaštitu zemlje, jer je sve na tržištu sumnjivo. Jednostavno, sve će to brzo doći na videlo i isplivaće.
Vi, ne vi lično, gospođo Đukić, ne obraćam se vama, vi gospodo iz poslaničke grupe, samo se tako ponašajte, građani Srbije ovo gledaju, nećete dugo trajati. Hvala lepo.
