PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 31.03.2011.

14. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

14. dan rada

31.03.2011

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:05 do 19:05

  • TAGOVI

  • Prva sednica Prvog redovnog zasedanja (2011)
  • Traženje obaveštenja ili objašnjenja u skladu sa Poslovnikom (31.03.2011)
  • Predlog kandidata za izbor članova Državnog veća tužilaca iz reda javnih tužilaca i zamenika (2011)
  • Predlog odluke o izboru zamenika članova odbora Narodne skupštine (2011)
  • Glasanje o tačkama Prve sednice Prvog redovnog zasedanja (2011)
  • Treća sednica Prvog redovnog zasedanja (2011)
  • Utvrđivanje dnevnog reda (Treća sednica Prvog redovnog zasedanja) (2011)
  • Poslanička pitanja (Treća sednica Prvog redovnog zasedanja) (2011)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Ivan Andrić.
    ...
    Liberalno demokratska partija

    Ivan Andrić

    Liberalno demokratska partija
    Hvala na odgovoru, ali očekivao sam malo političkiji odgovor, jer je  pitanje političko.
    Ako pogledamo javna ili državna, kako god, preduzeća u državnom vlasništvu ili pod državnom kontrolom, ne postoji čak ni neki registar koji ih objedinjuje, ali kažemo da ih ima oko 700 u Srbiji, što na lokalnom nivou i taj neznatan broj od 30-ak ili 25 na republičkom nivou. Kada taj broj uporedimo sa tim brojem koji ste rekli, ajde i da pretpostavimo da niste pomenuli sve, opet je taj proces zanemariv u odnosu na ukupan broj preduzeća.
    Ovo pitanje je dosta važno, zato što je osnovni ili jedan od osnovnih problema sa kojima se i Vlada Srbije bori, a koji smeta i građanima, problem korupcije. I treba da pričamo otvoreno.
    Nas zanima ta tema, u stvari. Ne zanima nas da direktor bude iz neke druge stranke, ali upravo, kada povežemo i temu giljotine propisa, vi ste to nazvali otporom birokratije i to je uvijen odgovor na to, naravno da niko ne želi da ukine mesto ili odluku na kome će moći da ucenjuje građane Srbije, i tu ne treba ni očekivati saglasnost, naročito po dubini, po lokalu, zato što to i jeste glavni osnov korupcije u našem društvu, a drugi najveći osnov za korupciju je upravljanje javnim preduzećima i te teme možemo da sjedinimo u jednu.
    Ukoliko sam vas dobro razumeo, kažete da je neki proces započet. Tu postoje neki pojedinačni primeri, to i sami vidimo u medijima, ali prosto ostaje utisak da je to samo priče radi. Kao da je Vlada shvatila da to jeste jedan od osnovnih problema, da je to nešto što smeta građanima i da postoji jedna površina kojom će se Vlada baviti, ali suštinski odgovornost za to ne postoji, niti je iko spreman da je preuzme.
    Slično kao sa blanko ostavkama. Dakle, Vlada želi da ukine blanko ostavke, svi pričaju o tome, a poslanici vladajuće većine imaju blanko ostavke. Tu postoji nekakav jaz između onoga što se govori i onoga što je realno stanje.
    Zbog građana Srbije moram takođe da kažem da su ta javna preduzeća i najveći gubitaši u Srbiji. Njihov akumulirani dug je, prema nekim procenama, oko pet milijardi evra. S druge strane, taj dug uzrokuje da jedan celokupni lanac u ekonomiji stoji i ne mrda. Zbog toga mislimo da je ovo pitanje od presudnog značaja i taj odgovor koji ste dali ne uliva nam poverenje da u Vladi, i ovako reformisanoj, kako god, postoji dovoljno snage i energije, a pre svega političke želje da se s tim problemom izbori.
    I to je još jedna od stvari koje ćemo očigledno ostaviti za neku buduću vladu i za vreme posle izbora, pošto to podrazumeva i otvaranje nekih duboko bolnih socijalnih pitanja, reforma javnog sektora, i prosto nam ne uliva poverenje da će Vlada to uraditi u poslednjim mesecima svog mandata. Tako nešto nije ni realno da se desi. Ono što je nas zanimalo je otkud ta promena u stavu premijera u roku od samo nekoliko dana kada je rekao da to nije predmet razgovora. …
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Vreme. Zahvaljujem.
    Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević.
    ...
    Nova Demokratska stranka Srbije

    Milan Lapčević

    Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
    Poštovano predsedništvo, poštovani gospodine potpredsedniče Vlade, dame i gospodo ministri, da se vratimo na priču o skandaloznoj prodaji "Telekoma" i da tu stvari isteramo na čistac. Čuli smo šta je leva strana rekla o tome šta misli o prodaji "Telekoma" i kako je tekao čitav proces, a mene interesuje šta će reći desna strana ovde u sali, od prisutnih ministara.
    Čitava stvar oko prodaje "Telekoma" je počela pre otprilike dve godine, kada je nesposobna vlast, koja je dovela Srbiju do enormnog zaduživanja i praktično do bankrota, odlučila da najprofitabilniju kompaniju u Srbiji proda pošto-poto, ne bi li se izvukla pred izbore dobijajući nešto malo novca da produži svoju vladavinu.
    Čitav proces je tekao na jedan skandalozan način, pod velom tajne, pun nezakonitih postupaka, pun kontroverzi i, praktično, predstavlja bruku za državu. Da se može pričati o čistoj nameštaljci, govori i sam tok postupka privatizacije "Telekoma".
    Naime, aprila prošle godine Vlada je raspisala javnu nabavku ili tender za privatizacionog savetnika za prodaju 51% "Telekoma Srbije". Na taj tender se javila jedino "Siti grupa", sa svojom nepotpunom ponudom, koja nije bila ispravna, a pritom je bila i u debelom sukobu interesa, s obzirom da radi za jednog od najzainteresovanijih potencijalnih kupaca "Dojče Telekom", i Komisija za javne nabavke je na svojoj sednici odlučila da predloži Vladi da se ponuda odbije i da se ne sklapa ugovor sa jedinom kompanijom koja je podnela zahtev.
    Vlada je na volšeban način odlučila drugačije i sklopila ugovor sa "Siti grupom". Oktobra je raspisan tender. Najavljivane su brojne kompanije, najveće na svetu, da će učestvovati na tom tenderu. Licitiralo se ciframa. Došli smo do kraja godine, kada nije bilo nijednog ponuđača, i produžen je rok za još dva meseca. U tom produženom roku dobili smo jednu jedinu ponudu, koja je od svih označena kao nepristojna, ponižavajuća i skandalozna.
    Dobili smo izjave zvaničnika da "Telekom" neće biti prodavan ispod cene, pa vas pitam, gospodine Ćiriću, s obzirom da ste bili član radne grupe – zašto je radna grupa odlučila da se da dodatni rok i na osnovu kojih to pravila je dat dodatni rok jedinom ponuđaču da ispravi svoju ponudu? Ako je u tenderu pisalo da minimalna cena mora da bude 1,4 milijarde, a "Telekom Austrija" je ponudio 950 miliona, čime nije ispunio osnovne uslove tendera, na osnovu čega je radna grupa odlučila da prihvati ponudu i da dodatni rok za dopunu ponude?
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Ministar Nebojša Ćirić ima reč.
    ...

    Nebojša Ćirić

    Gospodine Lapčeviću, dame i gospodo, pokušaću što konciznije da odgovorim na vaše pitanje.
    Bio sam član radne grupe, međutim, već tri-četiri meseca, ako ne i više, ne učestvujem u radu radne grupe. Koliko je meni poznato, a govorim u ime Vlade, ovde nije prihvaćena ponuda austrijskog "Telekoma", već je dato dodatno vreme, tj. dodatni rok da oni dopune svoju ponudu.
    Što se tiče vaše primedbe vezane za cenu, uslovi tendera su jasni. Minimalna cena je 1,4 milijarde evra za 51% kapitala. I javno sam izjavio pre nekoliko dana ili nedelja, evo ponoviću i kao deo mog odgovora na vaše pitanje, a govorim u svoje i ime Ministarstva ekonomije – ne smatram da cena treba da se smanji ispod 1,4 milijarde evra i sasvim sigurno neću glasati za to. Ne mislim ni da će to bilo ko drugi uraditi.
    U vezi s vašim pitanjem ko je mogao, da li je u skladu sa zakonom itd., vi imate pravo, kao prodavac, da date dodatni rok. To nije prvi put. U bilo kojoj prodaji privatne, državne kompanije, mešovitog preduzeća, imate pravo da date dodatni rok da bi taj koji je dao ponudu svoju ponudu unapredio.
    Ako se sećam, jedan deo vašeg pitanja se odnosio na kraj 2010. godine i produženje roka. Koliko je meni poznato, rok za podnošenje ponude je produžen zbog razgovora sa OTE. Podsetiću vas, OTE je vlasnik 20% akcija ''Telekoma Srbije''. Ugovor i statut preduzeća, ali i akcionarski ugovor predviđa izuzetno velika prava za OTE. Shodno tome, da bi uopšte proces bio moguć, bilo je potrebno, naravno, usaglasiti sa OTE i uslove prodaje. Zbog toga je taj rok produžen.
    Što se tiče savetnika, on je izabran. Relevantna tela, nezavisni organi su se, kao i Komisija za zaštitu prava ponuđača, izjasnili o tome, tako da na tu temu ne bih polemisao.
    Što se tiče cene, mislim da je minimalna cena od 1,4 milijarde realna. To je minimalna cena i ona kao takva nije predmet pregovora na dole, već samo na gore, ukoliko je to moguće. Opet iznosim svoj lični stav, ali podsetiću vas da je Telekom, kao i svaka normalna kompanija, ako tako mogu da kažem, kompanija koja ima obaveze.
    Da se nadovežem na komentar gospodina Šamija. Koliko je meni poznato, ''Telekom'' je samo za akviziciju ''Telekoma Srpske'' 2006. godine, ako ne grešim, uzeo kredit od međunarodnih banaka blizu 700 miliona evra, i to je kredit koji ta ista kompanija treba da vraća. Tako da, ako razgovaramo o ''Telekomu'', ipak mislim da je važno i za vas narodne poslanike, ali i za građane koji prate ovo zasedanje da imamo celu sliku.
    Još jednom ću ponoviti, pošto se ovde postavlja pitanje cene. Mislim da je uslov tendera vrlo jasan – minimalna cena je 1,4 milijarde. Ako ''Telekom Austrija'' smatra da svoju cenu od 950 miliona za 51% hoće da poveća na 1,4, to je njihovo pravo, ali, s druge strane, ne verujem da će bilo ko da prihvati da proda ispod 1,4 milijarde.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević.
    ...
    Nova Demokratska stranka Srbije

    Milan Lapčević

    Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
    Evo par komentara na ovo što ste rekli. Prvo, priča oko produžetka roka i OTE. Dakle, OTE je ovde vlasnik 20% ''Telekoma Srbije'' od 1996. godine, koliko se sećam. Da li je moguće da je Vlada, koja je većinski vlasnik, ušla u prodaju ''Telekoma'' ne razgovarajući sa svojim partnerom, koji ima velika prava u toj kompaniji, pre uopšte bilo kog tendera? Znači, vi ste ušli u prodaju 51%, a niste razgovarali sa partnerom. To je potpuno neozbiljno.
    Što se tiče priče o minimalnoj ceni – ako ''Telekom Austrija'' hoće, neka dopuni tu minimalnu cenu – kakva je to sreća kada prodajete zlatnu koku koja puni budžet Republike Srbije za minimalnu cenu? Da li očekujete da će dati više od 1,4 milijarde? Kakvo će to nadmetanje biti sa jednim partnerom koji će dopuniti ponudu do 1,4 milijarde, do minimalne cene? To je potpuno besmisleno.
    Jasno sam vas pitao na osnovu čega, ako u tenderu piše, u javnom pozivu, da su uslovi da ima udeo na tržištu, da je u toj oblasti lider, da ima toliki promet itd. i da daje minimalnu cenu od 1,4 milijarde ili više – ako ''Telekom Austrija'' nije dao 1,4 milijarde, kako ste mogli da prihvatite tu ponudu kao važeću? Zašto nije odbijena?
    Zašto nije odbačena ta ponuda? Kako može da se produžava rok? Šta ćemo sa drugim ponuđačima, koji su bili zainteresovani ali su rekli – mi ne možemo da ponudimo to? Hoćemo li i njih pozvati, da i oni sad razmisle o tome da dopune do 1,4 milijarde? Kakav je to način?
    Dakle, vi se od početka, od ''Siti grupe'', od popunjavanja ponuda ''Siti grupe'', produžetka roka, sada dopune roka za dopunjavanje dokumentacije, odnosno ispunjavanje uslova tendera za 1,4 milijarde, sve vreme fokusirate na jednog kupca. Bukvalno tražite i molite sada ''Telekom Austrija'' da dopuni cenu do minimalne cene.
    Pa, kakva je to sreća kad prodajete tržište od 51% ili 70% učešća u prilivu, odnosno u broju korisnika, za minimalnu cenu od 1,4 milijarde, koja je, pri tome, jako diskutabilna?
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Izvolite, gospodine Ćiriću.
    ...

    Nebojša Ćirić

    Pokušaću da odgovorim opet na vaše pitanje. Što se tiče ''Telekoma'', podsetiću vas da ''Telekom'' više nema monopol ni u fiksnoj ni u mobilnoj telefoniji. On ima pojedinačno najveće tržišno učešće u mobilnoj telefoniji, odnosno na tržištu mobilnih operatera, ali je to učešće dramatično smanjeno usled velike konkurencije koja dolazi od ''Telenora'' i VIP.
    Što se tiče vaše primedbe da smo kao Vlada ušli u razgovore ili pregovore ili raspisivanje prodaje bez saglasnosti OTE, proces prodaje je počeo u junu i julu. Tada su započeli razgovori i sa OTE. Naravno da je OTE morao da da saglasnost za početak procesa prodaje, da je morao da da saglasnost, primera radi, ovo je tehnička stvar, za otvaranje sobe sa podacima gde bi svi zainteresovani kupci, među njima i neki od onih koje ste vi pomenuli, mogli da pogledaju dokumentaciju i pričaju sa menadžmentom. To bez saglasnosti OTE ne bi bilo moguće.
    Ono što je važno jeste da, uzimajući u obzir velika manjinska prava koja ima OTE, a to im je dato 1997. i 1998. godine, njima i ''Telekom Italiji'' pa je on posle izašao, podsetiću vas, to je nešto o čemu treba da razgovarate. Ne možete, iako ste većinski vlasnik, u ovakvoj situaciji da se ponašate autistično i da kažete – mene ne zanima šta manjinski partner misli.
    Što se tiče minimalne cene, ''Telekom'' je procenjen na 2,48, hajde da kažem – 2,5 milijarde evra. To je procenjena vrednost kapitala. Tržišna vrednost ''Telekoma'' ili bilo koje druge kompanije je ona koja se ostvari u procesu prodaje. Kad spominjete minimalnu cenu, u uslovima kada prodajete firmu vi imate pravo, možete ali ne morate, da uspostavite minimalnu cenu. To je cena ne koja degradira kompaniju koju prodajete, nego cena ispod koje vi nećete ići.
    Što se tiče toga da je jedan kupac, podsetiću vas da se spekulisalo prošle godine da je ceo proces započet zbog jednog kupca, a sad imamo drugog. Proces je takav da je u jednom momentu bilo šest kompanija koje su otkupile dokumentaciju i koje su bile zainteresovane za ''Telekom'', a na kraju se javila jedna.
    Znači, oni su dali cenu koju su dali. Malopre sam takođe rekao i više neću odgovarati na temu ''Telekoma'', ali vam kažem – radna grupa je donela odluku da se da dodatni rok, na koji ima pravo i može po zakonu da se traži da oni svoju ponudu upotpune, unaprede, poboljšaju, nazovite to kako hoćete. Na njima je da kažu da li hoće da daju 1,4 milijarde evra za 51% ''Telekoma'' ili ne.
    Opet kažem, ako je uslov tendera bila minimalna cena 1,4, taj uslov mora biti ispunjen. Hvala.