Nastavljamo rad Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuje 113 narodnih poslanika.

Takođe vas podsećam da je članom 168. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da se u toku sednice mogu, po hitnom postupku, na dnevni red sednice staviti predlozi za izbor, imenovanje i razrešenje i prestanak funkcije, pod uslovom da sednici prisustvuje većina od ukupnog broja narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Izvolite.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da postoje Poslovnikom utvrđena pravila za rad sednice.

Podsećam narodne poslanike da utorkom i četvrtkom, nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, Skupština radi na osnovu člana 286. stava 2. Poslovnika Narodne skupštine, koji u 1. stavu kaže: „Narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera, iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze, koja su mu potrebna za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika“.

Stav 2. člana 286. kaže: „Izuzetno, predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, pravo iz stava 1. ovog člana može ostvariti na sednici Narodne skupštine usmeno, u jednom obraćanju u trajanju do pet minuta, utorkom i četvrtkom, i to odmah nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu“.

Pitam, da li žele reč predsednici ili ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa, da iskoriste svoje pravo iz člana 286. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine? (Da.)

Narodni poslanik Dragan Todorović ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, već nekoliko puta sam postavljao pitanje maltretiranja, slobodno mogu da kažem – terora, koji se sprovodi nad porodicama Gorana Hadžića i generala Ratka Mladića. Sada ću vam izneti neke podatke koji su prosto neverovatni, da u jednoj civilizovanoj državi zvanični, pretpostavljam, organi države Srbije mogu na ovakav način da se ponašaju.
Pored brojnih pretresa kuće Gorana Hadžića, takođe se pretresaju kuće njegove ćerke, zeta, njihove rodbine, što je, morate priznati, neverovatna stvar, jer na ovaj način vlast pokušava da primora Gorana Hadžića da se preda. Takođe se privode ljudi iz bliže i dalje okoline porodice Hadžić, tako da se ljudi jednostavno plaše da uopšte dolaze u posetu kod porodice Hadžić.
Inače, to nije sve. Prete Goranovoj majci Milenki Hadžić, staroj 86 godina, koja je nepokretna, da će joj oduzeti penziju koja joj je ostala nakon smrti njenog muža. Da vas podsetim, Bosiljki Mladić su uzeli penziju, koju je redovno zaradio general Mladić. Prete da će im oduzeti krov nad glavom, da će ih isterati iz te kuće. Nedavno je kod njihove kuće zapaljena jedna napuštena kuća. Policija je uhapsila beskućnika koji je tu živeo, međutim, on tvrdi da su došli neki ljudi koji su to zapalili. Oko kuće Gorana Hadžića non-stop se vrte lovci na ucene, a naša vlast to dopušta i ne reaguje.
Sada postavljam pitanje Ministarstvu unutrašnjih poslova, BIA ili nekom drugom organu – čiji to ljudi na ovakav način vrše teror nad članovima porodice Gorana Hadžića? Prete da će kidnapovati članove porodice Hadžić. Sin Gorana Hadžića, iako je upisao Pravni fakultet, završio gimnaziju, ne može da studira, ne može da radi, jer mu prete kidnapovanjem. Računaju da će na ovakav način uspeti da primoraju Gorana Hadžića da se preda. Takođe, zetu i ćerki Gorana Hadžića prete da će i njih kidnapovati i da će kidnapovati njihovog dvogodišnjeg sina.
Inače, ova porodica je imala tragična iskustva iz Drugog svetskog rata. Goranovog dedu Srećka ustaše ubijaju s leđa, vade mu srce i ne dozvoljavaju da se sahrani, i porodica ga je tako masakriranog danima gledala kako se raspada. Slušajte ovo: „Vođa ustaške akcije koja je ubila moga pradedu je bio Banko Mrkobašić, a Bano je deda Damira Mrkobašića, za koga su mediji devedesetih godina pisali da je napravio ogrlicu od prstiju srpske dece ubijene u Vukovaru.“
Vidite na šta liči naša država. Pa, zamislite samo da se promeni vlast, da dođe neka druga vlast, koja će postaviti pitanje za pljačku koju ste učinili od 2000. godine, za izdaju ove države, prihvatanje Euleksa, NATO pakta, povlačenje optužnica protiv onih koji su izvršili zločin protiv mira i bombardovali Srbiju, i krene da vas na ovakav način proganja. Vi ste krivi, ali nije kriva vaša porodica, nisu krivi vaši rođaci.
Da li vi mislite da država sme na ovakav način da se ponaša? Upozoravam državne organe Srbije da prestanu sa terorom prema porodicama Gorana Hadžića i generala Ratka Mladića. Srpska radikalna stranka će preduzeti korake da, u okviru zakonom propisanih mera, podnese krivične prijave protiv onih koji na ovakav način maltretiraju porodice Gorana Hadžića i generala Ratka Mladića. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj prenos, tražim obaveštenje od ministra za kulturu i informisanje Predraga Markovića.
Nedavno smo u štampanim medijima pročitali vest da je tzv. Javni servis, RTS, tužio oko 300.000 građana zbog neplaćanja TV pretplate. Dakle, ovom prilikom neću da govorim o kvalitetu programa i o tome šta se sve dešava na tom tzv. Javnom servisu; hvala Bogu, celo proleće je pred nama i zasedanje Skupštine, pa će otvoriti mnoga pitanja. Ovog puta hoću da ukažem na jednu bruku i sramotu kojom je Javni servis Srbije, što se tiče građana Čačka, izgubio obraz zauvek.
U ponedeljak ste, gospodo kolege narodni poslanici i svi građani Srbije, uskraćeni za jednu informaciju, jednu lepu, najlepšu sliku koja u ovim danima može da se desi u Srbiji – u gradu Čačku otvorena su u jednom danu dva vrtića. Od toga je jedan, pod imenom „Mali kapetan“, zbrinuo petsto i nešto mališana; to je najveći vrtić na Balkanu. Ovde nisu kažnjeni čike, bake i deke, kojih je tu bilo mnogo, i roditelji; ovde su, nedužna, ni kriva, kažnjena naša deca, leptirići naši. Da ste videli stotine dece kako pevaju himnu „Bože pravde“! Iz kog razloga je dopisništvo RTS-a odbilo da izvesti sa tog skupa, to samo oni znaju. Što se tiče Čačana i grada Čačka, izgubili su obraz zauvek.
Tražim od ministra Markovića da istraži ko je naredio dopisništvu RTS-a u Čačku da ne prisustvuje tom skupu. Ne radi se o političkom skupu. A znamo čiji je, u stvari, Javni servis.
Želim da upozorim i sa ovog mesta da sam tražio i dobio od Vlade odgovor da su saglasni sa mnom i da se radi na tome da se deo TV pretplate, od nekih 15-20%, usmeri ka lokalnim i regionalnim televizijama, pošto Javni servis očigledno neće da radi svoj posao. Od čuvenog vrtića „Mali kapetan“ u gradu Čačku, najvećeg vrtića na Balkanu, koji je izgrađen parama građana Čačka... Doduše, te pare su veoma pametno utrošili oni koje su građani Čačka na prošlim izborima izabrali. Možda će na sledećim izborima izabrati druge. Neka i ti tako rade, kada se grade i otvaraju vrtići greške nema nikakve.
Poštujući doslednost, principijelnost i poštenje gospodina Markovića, koje sam spoznao dok je bio predsednik Skupštine, ovo iskreno govorim, nadam se da će ovo istražiti, ovaj slučaj, ovu bruku i sramotu tzv. Javnog servisa, koji građane Srbije pljačka naplaćujući dvostruku TV pretplatu, i preko kablovske televizije i preko redovnih računa. Još imaju obraza da utuže 300.000 građana.
Dakle, tražim odgovornost direktora RTS-a, urednika informativnog programa i dopisništva RTS-a u Čačku.
Znate, nedavno su neki novinari, koji su možda to učinili greškom, ja ne pravdam tu grešku, dobili otkaze na Radio-televiziji Vojvodine zbog dva slova. Da li su važniji Putin i Boris Tadić ili stotine dece u Čačku koja su kažnjena? Za tu kaznu kojom su kažnjena ona ni ne znaju, njima će to roditelji ispričati; ona su sebe videla kako lepo plešu i pevaju na lokalnim televizijama, ali to je trebalo da vidi Srbija. Govorim ovo sa punim pravom u ime građana Čačka koji plaćaju TV pretplatu, a jedan sam od njih. Samo ćemo videti svi zajedno dokle ćemo da plaćamo taj harač i tu TV pretplatu, pogotovo što se plaća dvostruko, i preko kablovske televizije i preko redovnog računa.
Apelujem na ministra Markovića, to je čovek kome verujem, neka mi zameri ko god hoće, ovo govorim iskreno, da istraži. Ovo je simbol kako radi tzv. Javni servis. To je servis Vlade, ove vlade, koja građane Srbije tera u siromaštvo, a ovo je vrhunac beščašća, bruke i sramote. Zadužili su Čačane lepo, da se sećaju dokle god budu palili TV ekrane. Hvala lepo.

Narodni poslanik Konstantin Arsenović ima reč.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, prošli put sam predsedniku Vlade postavio pitanje vezano za isplatu duga vojnim penzionerima i za problem penzija tzv. vojnih penzionera iz Crne Gore. Dobio sam odgovor i zahvaljujem im se, mada iz odgovora ne mogu da zaključim kako će se ovo rešiti. No, ponovo postavljam pitanje... Citirao bih deo odgovora gde se jasno vidi da je Vlada utvrdila spisak od četrdeset vojnih korisnika koji ispunjavaju sve uslove za uspostavu isplate penzija u Republici Srbiji u skladu sa navedenim zaključkom Vlade. Znači, to je potpuno jasno i nema tu više nikakvih dilema. Međutim, očito da je neko u planiranju sredstava propustio da ovo pitanje, odnosno potrebna finansijska sredstva uvrsti u budžet za 2011. godinu. Ovi ljudi su i dalje bez penzija.
U odgovoru upućenom meni piše: „Problem isplate penzija ovim korisnicima ponovo se pojavio u 2011. godini i u vezi s tom nastalom situacijom nadležna ministarstva iznalaze mogućnost obezbeđenja dodatnih sredstava za tekuću budžetsku godinu“. Meni takav odgovor, odnosno tim ljudima, ničemu ne služi; to im je jedini izvor prihoda. Molim Vladu da mi decidno da odgovor kada će ti ljudi biti uvršteni u sistem. To je vezano za ovo.
Sledeće, moram da prokomentarišem napis koji je izašao u „Novostima“ 24. marta 2011. godine. Naslov je „Cela eskadrila za veterane“. Da ne komentarišem ovaj tekst, ali ja lošiji, da kažem ružniji, tekst nisam pročitao. Ovo je jedna poruka koja... nemam reči kako da je nazovem, ali u sebi sadrži i genocidne elemente. Drugim rečima, ovde se ukazuje na to da vojni penzioneri troše jednu eskadrilu i da su oni krivi za to što se vojska ne može opremati savremenim sredstvima. Koja je poruka iza toga, šta treba uraditi sa tim penzionerima? Sutra ćemo na isti način prozvati i sve druge penzionere. Na stranu to što u tekstu ima netačnosti, ne bih to da komentarišem, ali mislim da je moralo Ministarstvo odbrane da reaguje na jedan ovakav neumeren tekst.
Iz ovog razloga molim Ministarstvo rada i socijalne politike da mi dostavi informaciju kolika je prosečna penzija srednje stručne spreme, više i visoke stručne spreme, zaposlenih u „civilnom sektoru“, jer želim da jedanput uspostavimo relaciju i da skinemo anatemu da su vojne penzije previsoke, da vidimo u kom se to odnosu nalazimo. Ovako se zloupotrebljava, dovodi se u poziciju da vojni penzioneri imaju izuzetno visoke penzije, da su oni krivi, maltene, za sve. I, da zaključim, jednostavno je netačna informacija da se Ministarstvo odbrane... ono više u njihov budžet za isplatu vojnih penzija ne ide, ne opterećuje budžet, već to ide preko Ministarstva rada i politike.
Za mene je veoma bitno da dobijemo odgovor na ovo pitanje, pod uslovom da, ako je to moguće, a ne verujem da nije, imamo eru kompjutera, dobijem prosečne zarade za srednju, višu i visoku stručnu spremu, računajući za one kategorije ljudi koji imaju penzijski staž 30 godina i više. Onda možemo napraviti pravu komparaciju, pa da vidimo gde se ko nalazi, da li ima smisla i opravdanja za ovakav stav i odnos. Voleo bih kada bi se Ministarstvo odbrane, ne verujem da je ono naručilo takav tekst, ne znam ko je autor, inicijali su, ogradilo od ovakve vrste napisa. Hvala vam lepo.

Da li još neko od ovlašćenih predstavnika želi reč?
Da li imamo informaciju o tome ko je ovlašćeni predstavnik za ovu tačku? Potrebno je da predsednik poslaničkog kluba ili zamenik poslaničkog kluba dostavi informaciju o tome ko je od poslanika ovlašćen.
(Zoran Šami, s mesta: Već je dostavljeno.)
Zahvaljujem. Narodni poslanik Zoran Šami. Biće dostavljeno obaveštenje.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Dame i gospodo poslanici, pre otprilike mesec dana, ovom istom prilikom, postavio sam pitanje predsedniku Vlade šta će uraditi sa štrajkom prosvetnih radnika i najavljenim štrajkovima drugih javnih službi važnih za državu. Do danas nisam dobio odgovor.
Štrajk prosvetnih radnika traje više od dva meseca i tek pre dva dana Vlada je prvi put izašla sa nekim, kakvim-takvim, predlogom. Ako Bog da, štrajk će se završiti, a situacija je takva da niko od „lekara“ nije kriv, samo je „pacijent umro“, tj. deca već više od dva meseca nemaju regularnu nastavu.
Za sve to vreme, moram da priznam, iz Vlade stižu poruke koje su, blago rečeno, cinične. Imao bih i bolje izraze za to, ali verovatno nisu primereni ovoj skupštini. Tako smo npr. čuli od predsednika Vlade da prosvetni radnici otprilike treba da budu srećni što uopšte rade, jer, eto, on se hvali sa onih milion nezaposlenih na birou rada, od kojih je 400.000 samo u mandatu ove vlade ostalo nezaposleno. To je stvarno stvar za pohvalu. Ispada da su upravo prosvetni radnici odgovorni za to što ima milion nezaposlenih.
Onda smo u međuvremenu od ministra prosvete svakodnevno slušali kako 60% škola ne štrajkuje, kao da se obim oštećene dece meri brojem škola. Verovatno ne štrajkuju neke male seoske škole, a one velike gradske škole, sa preko hiljadu učenika, štrajkuju, tako da je neumesno baratati brojem škola, treba baratati brojem dece koja nemaju regularnu nastavu.
Pri tom, Vlada stalno ističe, i to je u redu, da se postojeći budžetski deficit ne može povećavati, što je jasno. Isto tako, ističe da ako se povećaju neki prihodi, onda bi se tu pojavila neka sredstva. Ne verujem da će prihodi... Voleo bih da se povećaju, ali ne verujem da će se prihodi budžeta povećati.
Međutim, rešenje je ležalo u krajnje prostim stvarima. Trebalo je napraviti sitne izmene u budžetu. Para ima, samo se troše na neadekvatne stvari. Evo vam jednog primera, mislim da sam ga već izneo, ali nije na odmet da ga ponovim: za robu i usluge … Stvarno neću da se nadvikujem sa kolegama... Za robu i usluge ministarstava i svih brojnih agencija i, da kažem, javnih firmi u budžetu Republike Srbije ove godine je odvojeno 47.000.000.000 dinara. To je skoro pola milijarde evra. To je gotovo 50% od budžeta za prosvetu, koji iznosi 114.000.000.000. Tu dalje ima više desetina milijardi koje su odvojene za usluge i za angažovanje trećih lica. Samo na nekoliko stavki se nesumnjivo može ostvariti izvesna ušteda i mogao je da se taj novac prebaci, s jedne strane, prosveti; s druge, katastrofa je i u zdravstvu. Zdravstvo je u odnosu na prošlu godinu dobilo nominalno povećanje 0,3%, iako je budžet porastao za 11%. Pri tom, one iste robe i usluge su porasle za 17,5%.
Znate, dobro je ako se što pre završi štrajk; nije dobro što Vlada na ovom pokazuje kako ništa ne valja.
Još samo jednu stvar, nisam primetio ni da je Ministarstvo prosvete, niti da je Vlada reagovala na skandalozni bilbord jednog privatnog univerziteta, „Megatrenda“,…
(Predsedavajuća: Pet minuta.)
… koji javno poziva mlade da završe njihove fakultete, pa posle toga da beže napolje. Pošto Vlada ne reaguje, ne reaguje zvanično ni ministar prosvete iako je, an pasan, i on profesor na tom istom „Megatrendu“, onda mogu jedino da zaključim da je to politika Vlade – da mladi, pametni, školovani, talentovani treba što pre da beže iz ove zemlje. Hvala.