Samo sam se izvinio zbog nekoliko sekundi, ne zbog toga što vi pričate. Inače, ja se držim dnevnog reda, vidite, neprekidno.
Velika je čast pričati o tome kako se transformiše, sređuje, prilagođava sve ono za šta možemo da kažemo da je pravosuđe. Ovo je izuzetna prilika da se javnost obavesti. Čitam, gospođo Čomić, obrazloženje Predloga odluke, da znate, unapred vas obaveštavam, da otklonim sve neizvesnosti. U ovom obrazloženju, gospođo Čomić, piše ovako, a gospođa je malopre i rekla – da je poštovana demokratska procedura. Znate, demokratska procedura je poštovana 23. marta ove godine. Izlaznost je bila izuzetna, 95,37%, kao u vreme Tita. Nije bio referendum.
Tema tog izbora je bila, evo sad čitam, da li su oni koji imaju pravo glasa u tužilaštvima sigurni, da li ih je neko ubedio da se prilikom predlaganja kandidata, kako kažu ovde, „očekivalo“ da ti predloženi kandidati, kažu, „da isti“ budu stručni. Znači, u demokratskoj proceduri se razmatralo da li su stručni; nema tu – fakultet, nema prvostepeni, drugostepeni postupak, nego se u demokratskoj proceduri razmatra da li je kandidat stručan, pa onda, molim vas, da li je kandidat dostojan, pa da li su njegovi rezultati takvi da opravdavaju njegov izbor. U demokratskoj proceduri se utvrđivalo da li njegovi rezultati opravdavaju izbor. Pa onda, da li uživa ugled, da li uživa poverenje.
Sve to je bilo predmet demokratije. Naravno, demokratije u tužilaštvu, a u tužilaštvu, znate, postoji hijerarhija, subordinacija itd. Onda, predstavnik predlagača nas je ubedio da je u demokratskoj proceduri u tužilaštvu velikom većinom glasova doneta odluka da se Narodnoj skupštini predloži da ova tri kandidata budu izabrana za stalni sastav ovog veća tužilaca.
Da sad krenemo redom. Na ovoj listi pod rednim brojem dva nalazi se Miljko Radisavljević. On je tužilac za organizovani kriminal u Tužilaštvu za organizovani kriminal. Nekada se nije smejao, a sada se malo i smeška kada objašnjava šta radi sve tokom ove svoje funkcije. Građani u Srbiji smatraju da, osim što u proleće procvetaju trešnje i poneka višnja, ono što godinama cveta, to je organizovani kriminal. Sada mi objasnite kako je u demokratskoj proceduri utvrđeno da je postigao epohalne rezultate na radnom mestu u borbi protiv organizovanog kriminala? Vidite kako kada demokratska procedura uđe u neke pore to može da ispadne tragikomično. Znači, u demokratskoj proceduri je utvrđeno da je gospodin Miljko postigao izuzetne rezultate.
Gospođo Čomić, samo čitam obrazloženje predlagača, molim vas. Piše „Obrazloženje“ i dole, treći pasus odozdo, kaže ovako – da se prilikom predlaganja kandidata očekuje (pazite, „očekuje“, to je kao ona evropska perspektiva, nudimo vam evropsku perspektivu) da isti budu stručni, znači, Miljko je stručan, on je dostojan, da njegovi rezultati opravdavaju izbor. Znate li za koga njegovi rezultati mogu da deluju kao reklama? Za organizovani kriminal. Ljudi moji, u svakoj sferi društvenog života imamo aferu i organizovanu kriminalnu grupu. Stečajna mafija, putna mafija, indeks mafija; imamo onu đubretarsku mafiju na kojoj se proslavio Miljko, onaj otkaz, sećate se, to mu je bila karta za napredovanje.
Gde god se okrenete imate mafiju. Sada, u demokratskoj proceduri je utvrđeno da je on postigao tako dobre rezultate da ti rezultati opravdavaju očekivanje da u demokratskoj proceduri... Tužioci su predani demokratiji, oni će da naprave dobar izbor, a mi ovde nemamo šta drugo da radimo nego – šargarepa ili štap, uzmi ili ostavi. Procedura maksimalno sprovedena, poštovana. Svi se kriju iza procedure. Kandidati kažu – narod nas je izabrao, tužilački narod nas je izabrao. Predlog je došao u Skupštinu. U Skupštini je obezbeđeno 126 poslanika, sve je završeno. Gospodine File, prvi uslov smo završili, u uspešnoj transformaciji pravosuđa. Imaćemo stalni sastav i oni će moći dalje da nastave da rade u skladu s Ustavom i zakonom. Molim vas, rešili smo onaj rebus od pre nekoliko meseci, stavite nam plus, ovo smo sredili.
Međutim, protagonisti organizovanog kriminala trljaju ruke. Kada opština raspiše neku licitaciju, ili neko komunalno preduzeće, da se napravi neki objekat, pa se jave građevinci, oni obavezno traže reference – gde si gradio, kad si gradio, da li si poštovao rokove, koliko imaš mašina, koliko inženjera, tesara, ovih koji rade sa betonom itd. A ovde se u demokratskoj proceduri utvrđuje referenca. Znači, otvorena biračka mesta, lista kandidata. Hajde sad neko iz Tužilaštva za organizovani kriminal da glasa protiv svog šefa. Nemojte, molim vas.
To je evropski standard. Ja stvarno ne znam šta mi je, neprekidno vas hvalim. Da li zato što vam skače popularnost? Možda zbog toga. Ali, potpuno je trivijalna stvar taj potpis u oktobru, novembru ili decembru ne znam koje godine. Vi ste sve evropske standarde ubacili ovde kod nas. Mi živimo po evropskim standardima. Ne treba nam potpis. Kad dođe vreme za potpis, reći će da on ne važi jer ste vi sve uslove ispunili – imate transformisano pravosuđe, ono cveta, imate super bankarski sistem, privatizaciju izuzetno dobru, ništa ne radi, sve je idealno. I sve ste to postigli demokratskom procedurom, uz maksimalno poštovanje ljudskih prava, stručnih prava, prava na dostojnost, ugled, poverenje.
Ne sumnjam da neki imaju poverenja u predložene kandidate. Ja sam apsolutno siguran u to. Darko Šarić ima poverenja, u to sam siguran, pošto još nije uhvaćen. Poverenja u ovaj izbor imaju i svi oni koji su napravili „Razvojnu banku Vojvodine“ od „Metals banke“. Pajtić ima poverenja, siguran sam. Pavličić ima poverenja. Znači, veliko poverenje ima u predložene kandidate. Nisam siguran za neke iz parlamentarne većine da imaju poverenja, ali to je vaša interna stvar. U to ne želim da ulazim. Ne želim niti da mirim niti da svađam, to ćete sami da rešite.
Ali, stiče se utisak u javnosti da po pitanju organizovanog kriminala postoji neka vrsta selektivnosti, pa ovu organizovanu grupu diramo, a onu drugu organizovanu grupu ne diramo. Zašto? Ova organizovana grupa treba da bude monopolista. To je vrlo prosto i jednostavno.
Ako čitate novine pa odbacite 99% informacija koje su objavljene u njima i uzmete samo onaj jedan posto, onda, molim vas, kažite da su u borbi protiv kriminala, sa rezultatima uspeha od 1%, ova tri tužioca izgarala. Ne treba nikakva demokratska procedura. Ali ne, od demokratije i od demokratske procedure zavisi sve – i stručnost, i dostojnost, i ugled i da li javnost ima poverenja u te predložene kandidate itd. Sve je to poštovano. Kako to može? Ne znam. To će neko da vidi. Neću da idem toliko na imena, pošto se štrecate i kažete da to nije pristojno, da treba po kumrovačkim pravilima, imaginarno, prenosno – kupus gleda, meso vadi.
Ne znam koji kvalitet mi dobijamo. Ne znam. Ne vidim garanciju da će ova tri kandidata toliko da doprinesu radu ovog veća tužilaca da prilikom razrešenja i izbora dolaze... Prilikom izbora dolaze najbolji kandidati, a oni koji loše rade posao će biti razrešeni, pošto će to biti njihova nadležnost kad budu u ovom organu. Ja to ne vidim.
Zašto ne vidim to? Zato što postoje dva stalna člana ovih pravosudnih organa – ministar i predsednik Odbora za pravosuđe. Dokle god imamo ovog ministra i ovog predsednika Odbora za pravosuđe, dešavaće se loše stvari.
Naš predsednik Odbora za pravosuđe nema sreće, jednostavno, za šta god se uhvati, sve se osuši: i Savezna Republika, i državna zajednica, i pade ona devojka pre neki dan na obeležavanju godišnjice, u prisustvu predsednika Odbora za pravosuđe. Jednostavno, baksuz čovek. Ja saučestvujem u bolu sa vama povodom toga, ali šta da radimo? Ja vas upozorim, vi nećete. Onda mora da se pozove demokratija i demokratska procedura.
Možete da zamislite kako bi izgledalo kada bi deca na fakultetu polagala u skladu sa demokratskom procedurom? Jer, znanje znači da je položio ispit. Verovatno će demokratija da se uvede i prilikom polaganja ispita. Opet neka većina.
Sada demokratskom procedurom neko stiče ugled. Demokratskom procedurom dokazujemo da svi moramo da imamo poverenja u predložene kandidate koje ćete vi da izaberete, a znamo da je transformacija našeg pravosuđa finansirana od strane SAD. Godinama se to finansira. Nema onih koji su pokrenuli taj proces transformacije, napisali strategiju, ali šta da im radim, ko sa đavolom tikve sadi, znate kako prolazi – tikve mu se olupaju o glavu.
Kao poslanička grupa mi ne želimo da učestvujemo u ovoj vrsti performansa. Nijednog trenutka nisam rekao da ova predložena odluka nije u skladu sa odgovarajućim članovima zakona koji ovo regulišu, samo želim da skrenem pažnju da je ova transformacija pravosuđa poprilično trajno i trpno stanje. I trajno i trpno stanje, zbog toga što nema nikakvih efekata od te transformacije, jer ne postoji želja da se izvrši transformacija pravosuđa na način da građani imaju poverenja u sud.
Evo, gospođo Čomić, častim vas ovih deset sekundi, da vam bude bolje.