Šest minuta. Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika želi da iskoristi svoje pravo iz člana 286. Poslovnika Narodne skupštine?
Pošto se niko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika ne javlja za reč, nastavljamo rad.
S obzirom na to da postoje predlozi za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku, molim narodne poslanike da, u saglasnosti sa članom 168. stav 3, utvrdimo kvorum za rad, odnosno da li su ispunjeni Poslovnikom utvrđeni uslovi da u slučaju stavljanja predloga na dnevni red po hitnom postupku u sali za sednice bude prisutan broj poslanika potreban za odlučivanje, odnosno 126 poslanika.
Molim i predsednicu Narodne skupštine gospođu Slavicu Đukić Dejanović da nakratko prekine svoje redovne obaveze van sale i priključi nam se u kvorumu i glasanju.
Molim narodne poslanike koji su u sali a krše poslovničke odredbe o neregistrovanju u sistemu da ne remete rad sednice.
Molim narodnog poslanika Zorana Krasića da ne remeti rad sednice. Dovoljno je što se toleriše da krši Poslovnik Narodne skupštine i sedi u sali a ne registruje se u elektronskom sistemu za glasanje.
Molim narodne poslanike da se usredsrede na svoje obaveze, a to je glasanje.
Predlozi za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku, u toku sednice, saglasno članu 168. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine: Državno veće tužilaca, na osnovu člana 168. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, predložilo je da se po hitnom postupku na dnevni red ove sednice stavi Predlog kandidata za izbor izbornih članova Državnog veća tužilaca iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca sa stalnom funkcijom, koji je Narodnoj skupštini Republike Srbije 28. marta 2011. godine podnelo Državno veće tužilaca.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Konstatujem da je od 126 prisutnih, registrovanih u elektronskom sistemu, za predlog glasalo 125.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Predsednica Narodne skupštine prof. dr Slavica Đukić Dejanović, na osnovu člana 168. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red ove sednice tačka – Predlog odluke o izboru zamenika članova Odbora Narodne skupštine, koji je Narodnoj skupštini podnela 30. marta 2011. godine.
Molim narodne poslanike da se izjasne o ovom predlogu.
Konstatujem da je od 126 narodnih poslanika registrovanih u elektronskom sistemu za glasanje 126 glasalo za.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine dr Slavica Đukić Dejanović pozvala da današnjoj sednici prisustvuju predstavnici predlagača: Zagorka Dolovac, predsednica Državnog veća tužilaca i Ljubiša Dragašević, izborni član Državnog veća tužilaca.
Prelazimo na jedinstveni pretres 32. tačke dnevnog reda – PREDLOG KANDIDATA ZA IZBOR IZBORNIH ČLANOVA DRŽAVNOG VEĆA TUŽILACA IZ REDA JAVNIH TUŽILACA I ZAMENIKA JAVNIH TUŽILACA SA STALNOM FUNKCIJOM, broj 02-1213/11, od 28. marta 2011. godine
Primili ste Predlog kandidata za izbor izbornih članova Državnog veća tužilaca iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca sa stalnom funkcijom, broj 02-1213/11 od 28. marta 2011. godine, koji je podnelo Državno veće tužilaca.
Podsećam vas da, prema članu 193. a shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe, i to: Poslanička grupa Za evropsku Srbiju – jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS – jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa Ujedinjeni regioni Srbije – 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa “Napred Srbijo” – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica – 24 minuta; Poslanička grupa SPS - JS – 18 minuta; Poslanička grupa LDP – 15 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa Nova Srbija – 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina – osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS – šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim sve poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika, na osnovu člana 96. stav 4, kao i da predsednici poslaničkih grupa ili zamenici predsednika poslaničkih grupa obaveste o eventualnom izboru ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa.
Saglasno članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu kandidata za izbor izbornih članova Državnog veća tužilaca iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca sa stalnom funkcijom.
Da li predstavnica predlagača Zagorka Dolovac, predsednica Državnog veća tužilaca, želi reč? (Da.) Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 35. Zakona o Državnom veću tužilaca Državno veće tužilaca, na sednici održanoj dana 24. marta ove godine, jednoglasno je donelo odluku. Predlaže se Narodnoj skupštini Republike Srbije da za izborne članove Državnog veća tužilaca iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca izabere sledeće kandidate: iz Republičkog javnog tužilaštva Zoricu Stojšić, zamenika republičkog javnog tužioca; iz apelacionih javnih tužilaštava, Tužilaštva za organizovani kriminal i Tužilaštva za ratne zločine Miljka Radisavljevića, tužioca za organizovani kriminal; sa teritorija autonomnih pokrajina Dragoljuba Barjamovića, zamenika javnog tužioca u Apelacionom javnom tužilaštvu u Novom Sadu.
Posle uspešno sprovedenih i organizovanih izbora za kandidate za izborne članove stalnog sastava Državnog veća tužilaca iz reda osnovnih i viših javnih tužilaštava u periodu od 20. januara do 3. marta ove godine, kojom prilikom su javni tužioci i njihovi zamenici na demokratski organizovanim i sprovedenim izborima odlučili koje će kandidate predložiti Narodnoj skupštini Republike Srbije, o kojem izboru je Narodna skupština obaveštena prilikom predlaganja tih kandidata, 17. marta ove godine, Državno veće tužilaca je nastavilo sa izbornim aktivnostima radi omogućavanja što hitnijeg formiranja punog sastava izbornih članova ovog veoma važnog tužilačkog i državnog organa koji potiču iz javnih tužilaštava, tj. iz same tužilačke struke.
Imajući navedeno u vidu, Izborna komisija Državnog veća tužilaca je donela rešenje o utvrđivanju konačne liste kandidata za izborne članove Državnog veća tužilaca iz reda zamenika Republičkog javnog tužilaštva, apelacionih javnih tužilaštava, Tužilaštva za organizovani kriminal, Tužilaštva za ratne zločine, kao i Tužilaštva sa teritorija autonomnih pokrajina, to je bilo dana 10. marta 2011. godine, a nakon rešenja o ukidanju prethodno utvrđenih lista kandidata, kao i rešenja o ukidanju kandidatura 23. februara ove godine, koja su usledila posle povlačenja kandidature od strane samih javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca koji su se nalazili na tim listama.
Iskoristila bih ovu priliku da naglasim da je do povlačenja navedenih kandidatura ova tri kandidata došlo isključivo zbog želje samih kandidata da i pored zakonom predviđene mogućnosti da istaknu svoju kandidaturu iste ne budu predmet eventualnih polemika ili prigovora sa bilo čije strane i da time jedna časna i profesionalna želja da svojim iskustvom i znanjem doprinesu radu Državnog veća tužilaca u narednom periodu ne postane suprotnost sama sebi.
Tako su dana 23. marta ove godine bili izbori i javni tužioci i zamenici javnih tužilaca iz redova Republičkog javnog tužilaštva, apelacionih javnih tužilaštava, Tužilaštva za organizovani kriminal, Tužilaštva za ratne zločine, kao i tužilaštva autonomnih pokrajina imali su mogućnost da svojim glasom izaberu svoje predstavnike u Državnom veću tužilaca. To je velika većina njih i učinila, izlaznost je bila 95,37%. Svojim glasanjem su pokazali da smatraju da izabrani, a sada predloženi, kandidati uživaju njihovo veliko poverenje, da su stručni, dostojni, kao i da njihovi rezultati rada opravdavaju ovakav ishod glasanja.
S posebnim zadovoljstvom naglašavam da su izbori za kandidate za izborne članove stalnog sastava Državnog veća tužilaca, kako oni od 3. marta tako i ovi koji su danas tema predlaganja Narodnoj skupštini, organizovani u skladu sa zakonskim i podzakonskim aktima, te da su bili na najvišem nivou poštovanja demokratskih prava birača tj. javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, kao i poštovanja demokratske procedure, tajnosti glasanja, koje je sprovedeno na praktično istom nivou kao što je predviđeno za izbore za narodne poslanike Skupštine, što i u uporednom pravu razvijenih demokratskih država i društava nije tako čest slučaj kada su tužilaštva u pitanju.
Imajući navedeno u vidu, smatram da je moja dužnost ovlašćenog predlagača krajnje pojednostavljena i da predstavlja jednostavno prenošenje jasno iskazane volje javnotužilačke struke, koja bi trebalo da bude dovoljno jak motiv Narodnoj skupštini, dakle, vama poslanicima, da tu demokratski iskazanu volju podržite i svojim glasanjem.
Stoga Državno veće tužilaca Narodnoj skupštini Republike Srbije za izbornog člana Državnog veća tužilaca iz reda zamenika javnih tužilaca Republičkog javnog tužilaštva predlaže Zoricu Stojšić, zamenika republičkog javnog tužioca.
Kratak izvod iz biografije: rođena je u Prištini 7. juna 1961. godine. Pravni fakultet je završila u Beogradu 1986. godine. Od maja 1989. godine do 31. oktobra 1992. godine je bila pripravnik u Prvom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu, kada je položila i pravosudni ispit, posle čega je sve do 31. jula 1994. godine bila zaposlena kao stručni saradnik u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu, a na javnotužilačku funkciju prvi put je izabrana 1. avgusta 1994. godine, i to kao zamenik u Prvom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu. Tu funkciju je vršila sve do 31. decembra 2002. godine, kada je izabrana za zamenika javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu.
U periodu od septembra 2007. do kraja 2009. godine bila je na mestu prvog zamenika u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu. Od 1. januara 2010. godine izabrana je za zamenika republičkog javnog tužioca u Republičkom javnom tužilaštvu.
Kao drugo, Državno veće tužilaca za izbornog člana Državnog veća tužilaca iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, apelacionih javnih tužilaštava, Tužilaštva za organizovani kriminal i Tužilaštva za ratne zločine predlaže Miljka Radisavljevića, tužioca za organizovani kriminal. On je rođen 16. decembra 1959. godine u Kruševcu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1984. godine, pripravnički staž obavio u Opštinskom sudu u Kruševcu, u periodu od 1985. do 1987. godine, a pravosudni ispit položio je u Beogradu 1987. godine.
Prvi put je izabran za zamenika opštinskog javnog tužioca 1989. godine, prvo u Varvarinu, a zatim u Opštinskom javnom tužilaštvu u Kruševcu. Na funkciju zamenika okruženog javnog tužioca u Kruševcu prvi put je izabran 1998. godine i na toj funkciji se nalazio do 31. decembra 1999. godine, da bi od 1. januara 2000. do 15. novembra 2001. godine obavljao dužnost opštinskog javnog tužioca u Kruševcu. Od 16. novembra 2001. do 13. jula 2007. godine bio je na dužnosti zamenika okružnog javnog tužioca u Kruševcu. Sa ove dužnosti upućen je 24. jula 2007. godine u Specijalno tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala, a od 1. januara 2010. godine izabran na funkciju tužioca u Tužilaštvu za organizovani kriminal i tu funkciju obavlja i danas.
Pod tri, Državno veće tužilaca Narodnoj skupštini Republike Srbije za izbornog člana Državnog veća tužilaca iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca iz tužilaštava autonomnih pokrajina predlaže Dragoljuba Barjanovića, zamenika apelacionog javnog tužioca u Novom Sadu.
On je rođen u Novom Sadu 31. marta 1951. godine, gde je završio i Pravni fakultet 1979. godine. Od avgusta 1979. do oktobra 1981. godine bio je pripravnik u Okružnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu, posle čega je položio pravosudni ispit. Na javnotužilačku funkciju prvi put je izabran 7. oktobra 1981. godine, i to u Opštinskom javnom tužilaštvu u Novom Sadu. Funkciju zamenika javnog tužioca u ovom tužilaštvu vršio je sve do 19. februara 1990. godine, kada je izabran za zamenika javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu, u kome je radio na najsloženijim krivičnim predmetima. Od septembra 1999. do avgusta 2010. godine bavio se advokaturom, a od 1. januara 2010. godine izabran je za zamenika javnog tužioca u Apelacionom javnom tužilaštvu u Novom Sadu. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem predsednici Zagorki Dolovac.
Da li izvestilac Odbora za pravosuđe i upravu narodni poslanik Boško Ristić, predsednik Odbora, želi reč? (Ne.)
Da li žele reč predsednici ili predstavnici poslaničkih grupa? Narodni poslanik Zoran Krasić ima reč.

Gospođo Čomić, moram da vam se izvinim, kasnimo šesnaest sekundi, s obzirom na da ste po nekom evropskom časovniku ovo ubacili u dnevni red, pa smo morali da skupljamo tu dokumentaciju, da vidimo šta se tu radi.

Narodni poslaniče, molim vas da se držite dnevnog reda. Predsednik vaše poslaničke grupe imao je sve informacije, kao i svi drugi predsednici poslaničkih grupa, u sinopsisu, i informacije o predlozima za stavljanje na dnevni red.
Molim vas, o dnevnom redu. U vezi s problemima s vremenom koje imate u okviru poslaničke grupe konsultujte zamenika generalnog sekretara ili generalnog sekretara, a molim vas da ne kršite Poslovnik tokom rasprave i vaših dvadeset minuta koji su vam na raspolaganju.

Samo sam se izvinio zbog nekoliko sekundi, ne zbog toga što vi pričate. Inače, ja se držim dnevnog reda, vidite, neprekidno.
Velika je čast pričati o tome kako se transformiše, sređuje, prilagođava sve ono za šta možemo da kažemo da je pravosuđe. Ovo je izuzetna prilika da se javnost obavesti. Čitam, gospođo Čomić, obrazloženje Predloga odluke, da znate, unapred vas obaveštavam, da otklonim sve neizvesnosti. U ovom obrazloženju, gospođo Čomić, piše ovako, a gospođa je malopre i rekla – da je poštovana demokratska procedura. Znate, demokratska procedura je poštovana 23. marta ove godine. Izlaznost je bila izuzetna, 95,37%, kao u vreme Tita. Nije bio referendum.
Tema tog izbora je bila, evo sad čitam, da li su oni koji imaju pravo glasa u tužilaštvima sigurni, da li ih je neko ubedio da se prilikom predlaganja kandidata, kako kažu ovde, „očekivalo“ da ti predloženi kandidati, kažu, „da isti“ budu stručni. Znači, u demokratskoj proceduri se razmatralo da li su stručni; nema tu – fakultet, nema prvostepeni, drugostepeni postupak, nego se u demokratskoj proceduri razmatra da li je kandidat stručan, pa onda, molim vas, da li je kandidat dostojan, pa da li su njegovi rezultati takvi da opravdavaju njegov izbor. U demokratskoj proceduri se utvrđivalo da li njegovi rezultati opravdavaju izbor. Pa onda, da li uživa ugled, da li uživa poverenje.
Sve to je bilo predmet demokratije. Naravno, demokratije u tužilaštvu, a u tužilaštvu, znate, postoji hijerarhija, subordinacija itd. Onda, predstavnik predlagača nas je ubedio da je u demokratskoj proceduri u tužilaštvu velikom većinom glasova doneta odluka da se Narodnoj skupštini predloži da ova tri kandidata budu izabrana za stalni sastav ovog veća tužilaca.
Da sad krenemo redom. Na ovoj listi pod rednim brojem dva nalazi se Miljko Radisavljević. On je tužilac za organizovani kriminal u Tužilaštvu za organizovani kriminal. Nekada se nije smejao, a sada se malo i smeška kada objašnjava šta radi sve tokom ove svoje funkcije. Građani u Srbiji smatraju da, osim što u proleće procvetaju trešnje i poneka višnja, ono što godinama cveta, to je organizovani kriminal. Sada mi objasnite kako je u demokratskoj proceduri utvrđeno da je postigao epohalne rezultate na radnom mestu u borbi protiv organizovanog kriminala? Vidite kako kada demokratska procedura uđe u neke pore to može da ispadne tragikomično. Znači, u demokratskoj proceduri je utvrđeno da je gospodin Miljko postigao izuzetne rezultate.
Gospođo Čomić, samo čitam obrazloženje predlagača, molim vas. Piše „Obrazloženje“ i dole, treći pasus odozdo, kaže ovako – da se prilikom predlaganja kandidata očekuje (pazite, „očekuje“, to je kao ona evropska perspektiva, nudimo vam evropsku perspektivu) da isti budu stručni, znači, Miljko je stručan, on je dostojan, da njegovi rezultati opravdavaju izbor. Znate li za koga njegovi rezultati mogu da deluju kao reklama? Za organizovani kriminal. Ljudi moji, u svakoj sferi društvenog života imamo aferu i organizovanu kriminalnu grupu. Stečajna mafija, putna mafija, indeks mafija; imamo onu đubretarsku mafiju na kojoj se proslavio Miljko, onaj otkaz, sećate se, to mu je bila karta za napredovanje.
Gde god se okrenete imate mafiju. Sada, u demokratskoj proceduri je utvrđeno da je on postigao tako dobre rezultate da ti rezultati opravdavaju očekivanje da u demokratskoj proceduri... Tužioci su predani demokratiji, oni će da naprave dobar izbor, a mi ovde nemamo šta drugo da radimo nego – šargarepa ili štap, uzmi ili ostavi. Procedura maksimalno sprovedena, poštovana. Svi se kriju iza procedure. Kandidati kažu – narod nas je izabrao, tužilački narod nas je izabrao. Predlog je došao u Skupštinu. U Skupštini je obezbeđeno 126 poslanika, sve je završeno. Gospodine File, prvi uslov smo završili, u uspešnoj transformaciji pravosuđa. Imaćemo stalni sastav i oni će moći dalje da nastave da rade u skladu s Ustavom i zakonom. Molim vas, rešili smo onaj rebus od pre nekoliko meseci, stavite nam plus, ovo smo sredili.
Međutim, protagonisti organizovanog kriminala trljaju ruke. Kada opština raspiše neku licitaciju, ili neko komunalno preduzeće, da se napravi neki objekat, pa se jave građevinci, oni obavezno traže reference – gde si gradio, kad si gradio, da li si poštovao rokove, koliko imaš mašina, koliko inženjera, tesara, ovih koji rade sa betonom itd. A ovde se u demokratskoj proceduri utvrđuje referenca. Znači, otvorena biračka mesta, lista kandidata. Hajde sad neko iz Tužilaštva za organizovani kriminal da glasa protiv svog šefa. Nemojte, molim vas.
To je evropski standard. Ja stvarno ne znam šta mi je, neprekidno vas hvalim. Da li zato što vam skače popularnost? Možda zbog toga. Ali, potpuno je trivijalna stvar taj potpis u oktobru, novembru ili decembru ne znam koje godine. Vi ste sve evropske standarde ubacili ovde kod nas. Mi živimo po evropskim standardima. Ne treba nam potpis. Kad dođe vreme za potpis, reći će da on ne važi jer ste vi sve uslove ispunili – imate transformisano pravosuđe, ono cveta, imate super bankarski sistem, privatizaciju izuzetno dobru, ništa ne radi, sve je idealno. I sve ste to postigli demokratskom procedurom, uz maksimalno poštovanje ljudskih prava, stručnih prava, prava na dostojnost, ugled, poverenje.
Ne sumnjam da neki imaju poverenja u predložene kandidate. Ja sam apsolutno siguran u to. Darko Šarić ima poverenja, u to sam siguran, pošto još nije uhvaćen. Poverenja u ovaj izbor imaju i svi oni koji su napravili „Razvojnu banku Vojvodine“ od „Metals banke“. Pajtić ima poverenja, siguran sam. Pavličić ima poverenja. Znači, veliko poverenje ima u predložene kandidate. Nisam siguran za neke iz parlamentarne većine da imaju poverenja, ali to je vaša interna stvar. U to ne želim da ulazim. Ne želim niti da mirim niti da svađam, to ćete sami da rešite.
Ali, stiče se utisak u javnosti da po pitanju organizovanog kriminala postoji neka vrsta selektivnosti, pa ovu organizovanu grupu diramo, a onu drugu organizovanu grupu ne diramo. Zašto? Ova organizovana grupa treba da bude monopolista. To je vrlo prosto i jednostavno.
Ako čitate novine pa odbacite 99% informacija koje su objavljene u njima i uzmete samo onaj jedan posto, onda, molim vas, kažite da su u borbi protiv kriminala, sa rezultatima uspeha od 1%, ova tri tužioca izgarala. Ne treba nikakva demokratska procedura. Ali ne, od demokratije i od demokratske procedure zavisi sve – i stručnost, i dostojnost, i ugled i da li javnost ima poverenja u te predložene kandidate itd. Sve je to poštovano. Kako to može? Ne znam. To će neko da vidi. Neću da idem toliko na imena, pošto se štrecate i kažete da to nije pristojno, da treba po kumrovačkim pravilima, imaginarno, prenosno – kupus gleda, meso vadi.
Ne znam koji kvalitet mi dobijamo. Ne znam. Ne vidim garanciju da će ova tri kandidata toliko da doprinesu radu ovog veća tužilaca da prilikom razrešenja i izbora dolaze... Prilikom izbora dolaze najbolji kandidati, a oni koji loše rade posao će biti razrešeni, pošto će to biti njihova nadležnost kad budu u ovom organu. Ja to ne vidim.
Zašto ne vidim to? Zato što postoje dva stalna člana ovih pravosudnih organa – ministar i predsednik Odbora za pravosuđe. Dokle god imamo ovog ministra i ovog predsednika Odbora za pravosuđe, dešavaće se loše stvari.
Naš predsednik Odbora za pravosuđe nema sreće, jednostavno, za šta god se uhvati, sve se osuši: i Savezna Republika, i državna zajednica, i pade ona devojka pre neki dan na obeležavanju godišnjice, u prisustvu predsednika Odbora za pravosuđe. Jednostavno, baksuz čovek. Ja saučestvujem u bolu sa vama povodom toga, ali šta da radimo? Ja vas upozorim, vi nećete. Onda mora da se pozove demokratija i demokratska procedura.
Možete da zamislite kako bi izgledalo kada bi deca na fakultetu polagala u skladu sa demokratskom procedurom? Jer, znanje znači da je položio ispit. Verovatno će demokratija da se uvede i prilikom polaganja ispita. Opet neka većina.
Sada demokratskom procedurom neko stiče ugled. Demokratskom procedurom dokazujemo da svi moramo da imamo poverenja u predložene kandidate koje ćete vi da izaberete, a znamo da je transformacija našeg pravosuđa finansirana od strane SAD. Godinama se to finansira. Nema onih koji su pokrenuli taj proces transformacije, napisali strategiju, ali šta da im radim, ko sa đavolom tikve sadi, znate kako prolazi – tikve mu se olupaju o glavu.
Kao poslanička grupa mi ne želimo da učestvujemo u ovoj vrsti performansa. Nijednog trenutka nisam rekao da ova predložena odluka nije u skladu sa odgovarajućim članovima zakona koji ovo regulišu, samo želim da skrenem pažnju da je ova transformacija pravosuđa poprilično trajno i trpno stanje. I trajno i trpno stanje, zbog toga što nema nikakvih efekata od te transformacije, jer ne postoji želja da se izvrši transformacija pravosuđa na način da građani imaju poverenja u sud.
Evo, gospođo Čomić, častim vas ovih deset sekundi, da vam bude bolje.

Imate na raspolaganju dvadeset minuta. Da li želite da nastavite?

Da li mogu onih pet minuta kasnije? Sada, dobro, sada ću uzeti reč. Ja sam se navikao na petnaest, nisam znao da i ovo ide na dvadeset. Vidite, lako je meni kad je moja Gordana tu. Kad je Slavica, onda je opasno stanje. Hvalim vas. Čim vas hvalim, nema opomene. Nemojte, molim vas.
Šta da vam kažem za ovih pet minuta? Sve ovo što ste radili je loše. Džabe ste krečili. Ljudi, džabe ste krečili. Evropska unija neće Srbiju, neće vas. Građani žive po evropskim standardima. Sve što radite jedanaest godina je u skladu sa standardima Evrope. Potpis ništa ne znači. Samo što to nije tako. Ali, još malo će ljudi da vam veruju, pošto vam skače popularnost.
Kako ova tri kandidata koja budete izabrali mogu da poprave stanje u našem tužilaštvu? Nikako. Unapred znamo rezultat. Da li će da se stiša ova galama oko transformacije pravosuđa? Neće. Znate, opet će ove tužibabe da vas tuže tamo u Strazburu, Briselu itd. Opet će delegacije da idu. Zato što od Ustavnog zakona naovamo nije mogla da se reši jedna vrlo rešiva situacija kada su u pitanju sudije – to je stalnost, kao nešto što je stečeno pravo sa donošenjem novog Ustava.
Može sve da se radi, možete da idete ponovo na reviziju, možete sve ono što su ljudi pisali Ustavnom sudu da tretirate kao žalbu, da razmatrate, ali problem nećete rešiti. Nikada nećete rešiti onaj problem koji i dan-danas postoji, da se sudske presude kada dođu do pisarnice ponovo vraćaju jer postoji neki kontrolor iz inostranstva. To kažu tužioci, gospođo Dolovac, nezadovoljni stanjem u pravosuđu. Neću da vam kažem o kom predmetu se radi, tragajte sami.
Moram da vas pohvalim, stvarno. Jeste da je sa zakašnjenjem od šest meseci, ali hapsite sve one na koje smo mi pre šest meseci ukazali da prave probleme. Evo, predlažem vam, gospođo Dolovac, da odmah razrešite ove tužioce koji su dobili krivičnu prijavu protiv odgovornih lica iz „Zmaja“. Odmah možete da ih razrešite, ali nećete. Neće to da uradi ni novi sastav ovog veća tužilaca, već će selektivno, dekorativno, kad ko politički zasmeta. U drugom „Dnevniku“: uhapšena ova grupa, uhapšena ona grupa. Kada ćete Miškovića da uhapsite? Kada ćete Beka da uhapsite?
Znao sam, Čanak, samo nisam znao gde ću da te pogodim, ali sam znao da negde moraš da se javiš. Znao sam da moraš ti negde da se javiš. I kod tebe postoji trunka borbe za istinu. Neka trunka mora da postoji. Kod nekih u tvom okruženju ne postoji, to budi siguran.
Ali, mora negde da se krene. To građani očekuju. Ja vas provociram da demantujete sve ovo što pričam, a da narod procenjuje ko je bio u pravu. Tu me Čanak podržava ceo dan, od jutra do večeri. Eto, to je ta situacija, gospođo Čomić, koja neće moći da se reši ni blagim osmehom, ni brojem 126, niti rešenjima onog rebusa u vezi s kandidaturom, niti onim potpisima hoće-neće u oktobru, možda ne u novembru, u decembru. To je šarena laža da biste prikrili još neke. Ne vi, nego ona logistika koja ide iz sveta tajkuna, organizovanog kriminala i drugih. Hvala vam.

Pošto se niko nije prijavio za reč na listama poslaničkih grupa, tako da nema prijavljenih za raspravu i za korišćenje vremena poslaničkih grupa, pitam da li želi reč još neko ko nije iskoristio pravo iz člana 96. Poslovnika? (Ne.)
Zaključujem jedinstveni pretres.
Pošto smo obavili jedinstveni pretres, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o predlogu za izbor nosilaca pomenutih funkcija.
Zahvaljujem predstavnicima predlagača, Zagorki Dolovac, predsednici Državnog veća tužilaca i Ljubiši Dragaševiću, izbornom članu Državnog veća tužilaca, na učešću u radu. Hvala vam.
Prelazimo na 33. tačku dnevnog reda – PREDLOG ODLUKE O IZBORU ZAMENIKA ČLANOVA ODBORA NARODNE SKUPŠTINE Primili ste Predlog odluke koji je podnela predsednica Narodne skupštine Slavica Đukić Dejanović.
Podsećam vas da je, prema članu 193, a shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe pet časova i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova pojedine poslaničke grupe, i to: Poslanička grupa Za evropsku Srbiju – jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS – jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa Ujedinjeni regioni Srbije – 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa “Napred Srbijo” – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica – 24 minuta; Poslanička grupa SPS - JS – 18 minuta; Poslanička grupa LDP – 15 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa Nova Srbija – 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa Manjina – osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS – šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika, kao i da podnesu obaveštenje o eventualnom izboru ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Saglasno članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke o izboru zamenika članova odbora Narodne skupštine.
Da li želi reč predsednica Narodne skupštine gospođa Slavica Đukić Dejanović? (Ne.)
Da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa? (Ne.)
Niko iz poslaničkih grupa nije podneo listu sa prijavama za reč, tako da pre zaključivanja jedinstvenog pretresa pitam da li želi reč neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika Narodne skupštine? (Ne.)
U tom slučaju, zaključujem jedinstveni pretres.
Pošto smo obavili jedinstveni pretres, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu odluke.
Pošto je Narodna skupština završila raspravu o svim tačkama dnevnog reda ove sednice, saglasno članu 87. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine određujem današnji dan, četvrtak, 31. mart 2011. godine, sa početkom u 12.00 časova, kao dan za glasanje o tačkama dnevnog reda Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.
Prema obavezi poštovanja članova Poslovnika Narodne skupštine u 16.00 časova će biti sednica na kojoj će biti prisutni predstavnici Vlade, trajaće do 19.00 časova, i Vlada će odgovarati na poslanička pitanja. Sednica koja je zakazana za 13.00 časova biće pomerena, ukoliko se glasanje ne završi, a narodni poslanici biće obavešteni blagovremeno za kada se odlaže početak sednice koja je zakazana za danas u 13.00 časova.
Dan za glasanje je u 12.00 časova. Hvala vam.