Spasio se potpredsednik Vlade što neće lično da čuje, ali može da uzme zapisnik sa sednice i da sluša.
Postoje u svakoj kući našoj albumi i fotografije i na nekima od njih ličimo na sebe, na nekima od njih se ne dopadamo sebi, na nekima se dopadamo, ali ima fotografija na kojima smo tačno to mi uhvaćeni okom onog koji nas je fotografisao.
Ova vlast je nama danas dostavila takvu fotografiju, onu koja na najbolji način odslikava brigu za privredu, građane i finansijski sektor. Od sedam zakona o kojima treba govoriti u 20 minuta ovlašćenog, koliko imamo, odabrala sam da govorim samo o dva zakona. Vrlo kratko o visini stope za zatezne kamate i o toj pravoj fotografiji dosovske vlasti, od 2000. godine do danas, samo o Zakonu o investicionim fondovima.
Opšta je situacija i nije tajna da se mnogi ugovori u privredi zaključuju i među građanima, kupoprodajni, u evrima, u stranoj valuti. Pravnu prazninu, da se ne reguliše kašnjenje u isplati duga dužnika prema poveriocu kada je dug izražen u evrima, ova vlast nije imala nameru da popuni.
Ukinuli ste institut praćenja cena na malo i prešli na potrošačke cene. Tako smo dobili Zakon o visini stope zatezne kamate koji jeste zakon koji samo usklađuje statističko praćenje, jedan od pokazatelja koji treba da meri kako da kaznimo onoga ko na vreme ne isplaćuje svoju obavezu prema poveriocu.
Draga moja gospodo, ponoviću, to se, pre svega, radi na način što ćete u Zakonu o PDV da izmenite jednu rečenicu i da kažete da pravo na odbitak poreza ima onaj koji je fakturu platio svom isporučiocu, a ne samo ko je dostavio poreskoj upravi da dobije porez po odbitku. Za one koji imaju obaveze u evrima, a neko kasni u isplati takve obaveze, SNS kao poslanički klub Napred Srbijo vam je preporučila da na potraživanje u stranoj valuti obračunate zateznu kamatu po referentnoj stopi koju propisuje centralna banka države valute, plus 6% godišnje. To znači, za evre – Centralna evropska banka, za ostale banke, na primer, za dolare je to FED, plus 6% godišnje, gde izjednačavate u pravnom prometu dužnike koji duguju u valuti stranoj i u dinarima.
Nadam se da ćete imati dovoljno sluha da pokrijete ono što je problem mnogima i da u zaštiti dužnika ne idete više na ovakav način, pogotovo što vam u predlogu rešenja dostavljam stav Višeg trgovinskog suda koji je izbalansiran sa stavom uglednih stručnjaka iz ove oblasti. Vi to imate dostavljeno kroz obrazloženje ovog amandmana. Zaista ne očekujem slepilo za jedan propust koji je ova vlast do dana današnjeg imala.
Ono što je najznačajnije, govorimo o tržištu kapitala i investicionim fondovima, finansijskom lizingu i svemu onome što treba da uredi nešto što dugo nije u ovoj državi imalo pravu podlogu i koren za razvoj. Sve, čitam autorizovani intervju, autora ću reći na kraju, čoveka koji kaže – stvorio sam tržište stare devizne štednje, učestvovao sam u kreiranju centralnog registra, u pisanju Zakona o hartijama od vrednosti, o preuzimanju, dobrovoljnim penzijskim fondovima, investicionim fondovima i javnom dugu.
Stvorio sam nacionalnu korporaciju za osiguranje stambenih kredita i tražio sam ukidanje Akcijskog fonda. Autor autorizovanog intervjua je Nik Đivanović, koji mene u ovom trenutku ne zanima kao čovek koji je uhapšen i optužen za Beograd film.
Zanima me kao autor svih finansijskih zakona koji su doveli do nazovisavršene pljačke Nacionalne štedionice, do zloupotrebe akcija kroz akcionarski fond. Njegova je namera, a ovo je intervju iz 2007. godine, realizovana – Akcijski fond je ukinut i izmeštena je trgovina akcijama sa berze, gde bi građani Srbije imali javno vežbanje i uvid u to šta su akcije i zašto treba trgovati akcijama, premešteno je u centralni registar koji upravo čuva tajnost podataka.
Ako neko pokušava da stvori privid ekspertnosti, ne znam kakve teške materije, na trgovinu hartijama od vrednosti, onako kako treba građanima i reći da uprostim, ovako – slobodno nepotrošeno što ostane čoveku ili porodici, novac, može da se uloži na štednju, da bude ušteđeno u dinarima ili u stranoj valuti, može da bude uloženo u investicione fondove, u dobrovoljne penzione fondove i u razne vrste štedionica ili nezakonitih elita i tome slično.
Umesto da štednja građana, koja postoji samo kao nešto sačuvano i još nepotrošeno, jer da bi neko štedeo, on prvo mora da radi, da zaradi, da može da izdržava porodicu, da se leči, školuje decu, da plaća stanarinu, komunalne usluge, cene koje rastu ovako kako rastu, pa da mu nešto ostane, da se pokaže da nije čovek koji je sebičan i misli samo na sebe i danas, nego neko ko razmišlja o svojoj starosti i o tome da malo zaradi trgovinom akcijama.
Da li u ovoj državi Srbiji danas postoje toliki kapaciteti za štednju, da bi oni bili uloženi baš u investicione fondove, kojima od nastanka krize dajemo neverovatne i nedopustive poreske olakšice? Znači, finansijski sektor je i inače u velikoj meri 80-tih godina oslobođen poreza, čime šaljemo poruku – ne, ne ulažite u proizvodnju, ulažite u banke, u štedionice i u finansijske organizacije.
Danas vi pokušavate da na pustinjskoj zemlji nikne pšenica koju zovete investicionim fondovima. Znači, da, berza je potreba. Da, potrebni su i investicioni fondovi, jer investicioni fondovi ulažu direktno u neke proizvodne procese bez banaka, računamo bez troškova koje smo nasledili od Jelašića, visokih obaveznih rezervi, igre šarene laže, repro papira gde su zarađivale samo banke, a gubila NBS i svi oni koji su inače u budžet morali, po prisili zakona, da ulažu.
Vi sada od svih ljudi tražite da, navodno, ulože u nešto što je budućnost Srbije kao proizvodnja, a onda u obrazloženju zakona koji dostavljate, gde investicione fondove kojima popuštate sve stege i kontrolu, a objasniću zašto i kontrolu, kažete – uvedeno je rešenje po kojem se dozvoljava da se imovina investicionih fondova može ulagati u hartije od vrednosti koje izdaje Kastodi banka, brokersko-dilersko društvo i ovlašćena banka, pre svega, imajući u vidu da se radi o atraktivnim i likvidnim hartijama od vrednosti, a imajući u vidu proširenje mogućnosti ulaganja fondova.
Dok pričamo o reindustrijalizaciji, o potrebi da nešto izvozimo na evropsko tržište, vi opet usmeravate investicione fondove da izmeštaju račune sa Kastodi bankom koja im vodi račune, da izmešaju novac sa investicionim fondovima društva za upravljanje i da se više ne zna ko čijim novcem raspolaže i ulaže i da, samim tim što neko može da stekne 20%, društvo za upravljanje može da stekne 20% vrednosti investicionih jedinica investicionih fondova, time menjate strukturu fondova.
Time menjate pravo pojedinačnih ulagača da odlučuju gde će i kako biti uložena sredstva. Znači, pod firmom prikupljanja štednje i ulaganja u proizvodnju, vi u stvari zakonskim rešenjima omogućavate da se novac ulaže u špekulacije.
Gospodin Nik Đivanović se hvalio da je autor ovih i ovakvih zakona. Nije slagao. Čovek je rekao istinu. Vi prećutkujete, a ja moram da kažem najbitniju stvar, da su ti zakoni pisani uvek na štetu privrede, na štetu pojedinačnih građana i opšteg blagostanja, a da su zaradili pojedinci, neću da ih imenujem, iz afere od Nacionalne štedionice, preko svih daljih afera, pa i dotičnog gospodina koji je stekao novac da bi mogao da kupuje sve bioskope u Beogradu, to je ono što znamo.
Znate kako kažu, nastradate za jedan zločin, a koliko zločina prođe nekažnjeno. I Al Kaponea su uhapsili zato što nije platio porez državi, a svi znamo za šta je u stvari trebalo da bude osuđen i optužen.
Zašto je to moguće? Moguće je zato što nam prevodite stranu praksu na najnegativniji mogući način. Znači, najriskantnije ulaganje, tzv. hedž fondovi ovde se reklamiraju kao nešto potpuno regularno i potrebno. Vi gubite razliku između pravih investicionih fondova, a jedan od njih je postao vlasnik mlekarske industrije i neću da elaboriram uslovljenost da zadrže tu proizvodnju, kakvo je klackanje bilo sa cenom mleka, ko je sve glavom platio, u prenosnom smislu kažem - glavom, pa i ministarskom foteljom, zašto mleka nije bilo, povećanje cena itd.
Da li treba građanima da pričate priču u pustinji Srbiji koja je opustošena nepoverenjem, zloupotrebom sredstava od zajma za preporod Srbije, pravljenjem piramidalnih banaka, za koje je na kraju država preuzela odgovornost i isplaćuje staru deviznu štednju, ne zato što je htela da bude dobra prema građanima, nego zato što je htela da pojedinci i zarade u otimanju imovine SDK, najširoj mreži koju smo imali, dobijanju na poklon najjeftinije i najvrednije, u isto vreme, softverske opreme za vođenje tih i takvih poslova kao što je stara devizna štednja, da bi nama rekli - ulažemo u budući razvoj, u industriju i u izvoz.
Znači, investicioni fondovi nisu ovde broj jedan tema zato što treba da doprinesu razvoju Srbije. To čak nije ni uslov EU jer oni koji o ovome pišu, oni koji o finansijskim tržištima vode računa, lepo, otvoreno i jasno kažu - u kombinaciji visoke inteligencije, dara za matematiku, ekstremne sebičnosti i samobogaćenja, uz nedostatak dovoljne moći prosuđivanja, ali i svesti i odgovornosti prema sopstvenom narodu, svi smo žrtve finansijske krize, od Amerike do Srbije, u manjoj meri.
Znači, da li smo mi, da li ste vi zaista dovoljno spremni da ustupite drskima i nesposobnijima, koji sebi grade fondove, izvor za zaradu, koji su u prošlom zakonu, ako se sećate, u decembru ukinuli da za svaki investicioni fond postoji jedno lice stručno i obučeno da može da upravlja njime, nego ste dozvolili da jedan čovek može da upravlja sa nekoliko investicionih fondova?
Da li vi zaista mislite da, kao država, dobijamo neke efekte od toga? Tada sam vas upozorila. Neki mladi ljudi iznajmljuju svoje diplome za upravljanje investicionim fondovima, kao svojevremeno farmaceuti za otvaranje apoteka.
Kome i u čijem interesu se ovo radi? Pravite nekažnjeno kockanje od berze, diskreditujući berzu kao nešto što je potrebno Srbiji, ali da se razvija u meri u kojoj postoji štednja, dobra regulativa koja kontroliše ove i ovakve fondove, a koja ne gradi sistem navodne kontrole.
U stvari dobijamo, vi ste dobijali u decembru, konačno 29. januara, od Komisije za hartije od vrednosti upozorenje da ne donosite uredbu koja nije u skladu sa Zakonom o investicionim fondovima, koja popušta stege, kontrolu, koja omogućava da se kreditima održava nivo kapitala potreban za postojanje investicionog fonda.
Gospodo moja, vi se imalo razumete u tu teoriju i setite se samo šta je jedan Helmut Šmit rekao – sprečiti kreditom stvaranje banaka, sprečiti kreditnim načinima kupovinu akcija, sprečiti da se kreditom stvaraju investicioni fondovi, to je biti odgovoran prema svojim građanima i ne otimati im štednju da bi se berzanski brokeri i špekulanti kockali njihovim teško ušteđenim i stečenim novcem. Vi upravo to dozvoljavate.
Uzeću samo jedan primer. Komisija za hartije od vrednosti vas je upozoravala, 29. januara 2009. godine. Dana 3. marta vi uporno pokušavate da dođete do saglasnosti na uredbu koja je pretočena u zakon, nju ste usvojili i ovaj zakon i dalje snižava kriterijume za kontrolu i mešanje, odnosno špekulantske radnje investicionih fondova. Šta smo dobili? Znači, ovo što govorim nisu nikakve tajne informacije, odete na internet prezentaciju Komisije za hartije od vrednosti i jednostavno dobijete sve podatke.
Šta smo dobili u ovakvom ponašanju? Izricanje jedne javne opomene Društvu za upravljanje investicionim fondovima, "Citadel Aset Menadžment" iz Beograda. Žao mi je što gospodin Đelić nije tu, njemu je ime "Citadel" poznato. Mnogo je poslova dobijala firma "Citadel", jedino je gospođa Marija Rašeta upozoravala da isključivo i mimo Zakona o javnim nabavkama firma "Citadel" dobija sve konsultantske poslove u Vladi, a zbog izvesne gospođice koja je bila vešta u preporučivanju "Citadel" fonda, inače odličan student Ekonomskog fakulteta. Kada je pukla ta saradnja, gospodin Đelić je osnovao "Altis Investment" i "Altis Kapital" i sam počeo da radi tu vrstu konsultantskih usluga.
Do danas, odgovorno tvrdim, garancija za vodovod u Zubinom Potoku ne bi mogla biti dobijena da se aktuelni potpredsednik sa svojom sada nekom novom konsultantskom kućom nije pojavio kao čovek koji će garantovati za taj posao. Neka izvoli, neka me tuži ako govorim neistinu.
Ta "Citadel" grupacija, kao i mnoge slične, pored investment i savetničkih usluga, a vi ovim zakonom to upravo omogućavate da prošire delatnosti na ovu vrstu savetovanja, dobila je upozorenje da ne poštuje i taj tada liberalan zakon oko stanja i garantovanja kapitala za ulaganje investicionih fondova.
Javna opomena je od 25. novembra 2010. godine, i to kao opomena, jer nisu postupili po rešenju komisije i nisu se uskladili sa zakonom definisanim ograničenjem da se do 20% imovine investicionog fonda može ulagati u udele jednog društva sa ograničenom odgovornošću itd.
Šta se dešava? Da "Citadel" ne bi odgovarao, vi sada donosite, "Citadel" uzimam kao primer, ne samo njega, njih ima, između ostalih nema razlike, da oni ne bi odgovarali, vi sada brišete tu mogućnost da se uopšte definišu povezana ili nepovezana lica, mešate kretanje kapitala između Kastodi banke, investicionih fondova i društva za upravljanje u trenutku kada vodeći stručnjaci MMF-a kažu da treba oporezovati i finansijski sektor, da treba oporezovati sigurnost koju im pruža svaka država jer im budžetom garantuje sigurnost cena i valuta i čak imaju predlog da treba da im oporezujemo i bilansne stavke, upravo da ne bi preknjižavanjem radili ovo što vi ovde hoćete da ozakonite.
Da li vi ne znate da su najveća pranja novca upravo preko trgovine hartijama od vrednosti? Da li mi nismo najveći dokaz i svedoci baš toga? Da li ne postoji mnoštvo naučnih radova koji tretiraju tu temu? Zato kažem da je ovo fotografija vlasti od 2000. godine do danas najvidljivija, najuočljivija i govori o tome ko i u čijem interesu radi. Ovo nisu zakoni za građane, ovo su zakoni za političku klijentelu i protiv njih smo.