Gospođa Radeta, samo sam imala inicijativu ka Administrativnom odboru. Moje ingerencije nisu da formiram radnu grupu. To je učinio Administrativni odbor. Predsednica te radne grupe je poslanik Nada Kolundžija. Kako je radna grupa radila i kakva su obaveštenja išla predsednici, o tome ne mogu da se izjasnim u ovom momentu, ali ću steći potrebne informacije i svakako ću vam ih dati.
To nije klasična povreda Poslovnika, složićete se, ali ću učiniti s obzirom da sam odgovorna za rad i stalnih tela i formiranih, povremenih tela, svakako ću imati uvid i obavestiti vas o tome.
Gospodin potpredsednik ima reč.

Gospođo predsednice, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, tržišta kapitala su svuda u svetu doživela veliki krah od 2008. godine. Naša zemlja nije pošteđena i tačno je da je ono što je bilo obećavajuće prve dve godine, a to je razvoj, primera radi, dobrovoljnih penzionih fondova, zaustavljeno i normalna je ta tržišna utakmica, gde na jednom obimu poslovanja, koji je čak za 70% manji nego što je bio slučaj pre krize, nema prostora za 40 brokera, nego za manji broj. Tako da ima nešto manje zetova. Biće ih u budućnosti.
Ali, ono što je činjenica, to je da u proteklih šest do devet meseci niko ne može, jer to je priroda tih tržišta kapitala, u potpunosti predvideti kojim ritmom će se oni oporaviti, u suštini vidimo da sve velike berze u protekla dva-tri kvartala ipak idu na gore i to je slučaj i sa Beogradskom berzom.
Ono što je uočljivo, to je da se pojavila ponovo ta klasa velikih svetskih investitora, koji žele da uz investicije u njihova domaća tržišta hartija od vrednosti imaju deo investicija koje će ići u nova tržišta i Srbija jeste jedno od ovih novih tržišta koje je u delokrugu interesovanja jednog broja investitora.
Činjenica da je pre dve nedelje rejting naše zemlje poboljšan sa BB minus na BB jeste nešto što će ohrabriti jedan broj investitora. Već imamo i nekoliko takvih brokerskih analiza koje su reagovale ne te činjenice i koje ponovo razmatraju Srbiju kao mesto za investiranje.
Ali, vi ste u pravu. Nije dobro to što 10 godina posle ove tranzicije nijedna značajnija kompanija u Srbiji nije imala inicijalnu javnu ponudu. Deo problema jeste i regulativa i ovaj novi zakon je posvetio veliku pažnju tom pitanju, tako da domaće firme budu u stanju da iskoriste te nove pogodnosti, da oporavak tržišta kapitala, ponovno interesovanje inostranih investitora, uz nešto, da kažem, povoljniji način regulisanja tih ponuda, dovede napokon do pojavljivanja naših domaćih firmi.
Cilj jeste, još smo daleko od toga, da Srbija, Beograd, budu regionalna tržišta kapitala, da to bude mesto gde srpska, a i regionalne firme nalaze kvalifikovane profesionalne investitore, koji će moći da investiraju i da na taj način upotreba srpske štednje bude za dobrobit srpskih preduzeća.
Naravno, to je ideja svih zemalja na svetu, to je razlog zbog kojeg u ovom momentu samo 30% ukupnog iznosa uložene štednje u penzione dobrovoljne fondove, primera radi, može da se uloži i van naših granica, ali s druge strane moramo da obezbedimo i hartije od vrednosti koje su i bezbedne, i dovoljno raznovrsne da bi ti penzioni fondovi mogli da se investiraju u našu zemlju.
Generalna ideja da u onoj mogućoj meri, a ta mera je da postoji doza diversifikacije od rizika investiranja na sopstvenom domaćem tržištu, naši institucionalni investitori od penzionih fondova, osiguravajućih društava, banaka, pa sve do individualnih investitora budu u stanju da nađu ono što im je potrebno na našem tržištu. To je ta ideja.
Naravno, niko nije mogao da predvidi ovakvu krizu koja je, podsećam još jedanput, imala finansijski okidač i kao što se ona prvo manifestovala na tržištu kapitala, ne treba niko da bude iznenađen ukoliko se tržište kapitala poslednje oporavi.
Iskoristio bih ovaj momenat da kažem nekoliko reči, pošto nekoliko poštovanih narodnih poslanika je o tome već pričalo, da izložim i neke druge pogodnosti ovog paketa zakona. Što se tiče finansijskog lizinga, na zahtev onih koji su već nekoliko godina upotrebili pogodnosti prve verzije ovog zakona, ne bih ušao u detalje, samo bih rekao da ključna promena jeste mogućnost da se tržište lizinga proširi i na nepokretnosti.
Kao pandan te promene se sada traži povećanjem minimalnog kapitala lizing društva sa 100 na 500 hiljada evra. Naravno, povećava se zaštita potrošača. Ovo što je ovde urađeno, to je urađeno uz saglasnost i konsultacije domaćih organizacija zaštite potrošača. To je isto bio pogodan način za veliki broj naših građana da dođu do pokretnih stvari.
To tržište isto zbog krize prolazi kroz teškoće, ali ima i prvih signala oporavka. Ove izmene i dopune zakona će omogućiti da taj oporavak bude brži i da lizing, kao moderna forma finansijskih odnosa, omogući pogodnosti za našu privredu sada, jer širenje nepokretnosti je pre svega od koristi za pravna lica i za naše privrednike.
Što se tiče pomenutih dobrovoljnih penzionih fondova, ovde bih istakao jednu novinu, a ona dolazi od jedne ljudske okolnosti. S jedne strane kažemo, o tome je poštovana poslanica govorila malopre, da zbog demografske slike će biti nužno za ove mlade generacije, uz ono što će biti obavezni penzioni sistem, da obezbede sredstva kroz dobrovoljni sistem da bi njihovi stari dani bili dostojanstveni.
Sada s jedne strane se kaže – počnite tu štednju rano, jer ukoliko štednja traje nekoliko decenija, neće biti potrebno mnogo štedeti svakog meseca da bi se došlo do značajnog momenta u momentu penzionisanja. To je tačno.
S druge strane, mladi ljudi žele isto da obezbede novac i za prvi stan. Jedna bitna promena ovde jeste mogućnost da ono što je uloženo u dobrovoljni penzioni fond bude založeno, a to nije bilo pre moguće, za kupovinu prvog stana, tako da taj novac koji mladi parovi stavljaju po strani da bi imali bezbednu budućnost može tokom trajanja i akumulacije te ušteđevine da bude upotrebljen, da ne bude "zarobljen", nego može biti upotrebljen kao garancija u postupku kupovine prvog stana. Naravno, smanjenje naknade od 2% na 1,25% je način na koji treba da se dodatno unapredi funkcionisanje i privlačnost dobrovoljnih penzionih fondova.
Moram da kažem da, suprotno onima koji kažu da su dobrovoljni penzioni fondovi rešenje za problem penzija u Srbiji, to jednostavno nije tačno. I ova finansijska kriza je pokazala da ništa nikada neće u potpunosti zameniti sistem obaveznog osiguranja za penzije.
Oni koji kažu da je moguće na taj način rasteretiti terete buduće generacije, jednostavno oni ne kažu istinu jer u momentu kada tržište kapitala krahira, kao što je to bio slučaj 2008. i 2009. godine, šta konstatujemo? Naravno, konstatujemo da od finansijskog to postaje i političko pitanje jer nije uopšte moguće zamisliti, naročito u našoj zemlji s našom tradicijom, da odjedanput zbog previranja na nekom svetskom tržištu kapitala cela generacija, dve generacije nemaju bilo kakva sredstva za penziju.
To nikako ne znači da ne treba da postoji pravo mesto za dobrovoljni penzioni sistem. Treba raditi na unapređenju tog dela našeg finansijskog tržišta i to finansijsko tržište će obezbediti pogodnosti za buduće generacije.
Ova izmena koju sam pomenuo omogućava da u momentu akumulacije štednja bude upotrebljena i za tu budućnost kroz koju deceniju, ali istovremeno odmah kao garancija za ono što je bitno za mlade parove, a to je kupovina prvog stana.
Pošto o tome nisam govorio na početku, dodao bih nekoliko reči o nekim naizgled samo tehničkim zakonima. Zakon o visini stope zatezne kamate je zapravo samo usklađivanje s evropskim standardima i s evropskom metodologijom evidentiranja inflacije i kamatne stope. Prelazimo sa indeksacije, rasta cena na malo na rast potrošačkih cena, a zamenjujemo eskontnu stopu NBS referentnom kamatnom stopom. Mislim da su to tehničke stvari koje su nam bitne, ali čini mi se da ne predstavljaju bilo kakav proboj.
Zakon o platnom prometu je još jedan plod dijaloga koji je postojao između privredne zajednice i Vlade Republike Srbije i danas Narodne skupštine. Ono što je bitno, to je da više neće biti zakonska obaveza da se pazar preda dan za dan, da današnji pazar bude predat dan posle, nego se uvodi obaveza da on bude predat u svakom sedmom radnom danu.
To je nešto što se tražilo. Tu je veliki broj naših malih trgovaca bio pod velikim pritiskom, veliki troškovi evidentiranja, veliki problemi u poslovanju. Evo jedne promene koja će omogućiti lakše i jeftinije poslovanje.
Istovremeno, to je već pomenuto, a izuzetno je bitno, kao drugi korak u transparentnosti i bezbednosti poslovanja u Srbiji, želim poštovane narodne poslanike da podsetim da jedna od promena pre, ako se ne varam, sedam godina koja je uvela novi institut, a to je Agencija za privredne registre, danas je naša zemlja jedina u Evropi gde na Internetu možete konsultovati besplatno sva privredna društva, da se upoznate sa njihovim upravnim organima, da konsultujete njihove finansijske podatke i uz određenu naknadu da idete dalje i da dobijete analize.
Bilo je mnogo otpora tome, setimo se, naročito sudova koji su imali jedan redovan posao, ali sada se to radi transparentno, profesionalno i to jeste danas jedan adut poslovanja u Srbiji.
Ono što se dugo tražilo, to je da menice budu registrovane, da tu bude jasno da li je ona založena, nije založena, koliko puta, ko je založio, ko je drži, na koji način. Ovo će biti veliki proboj, veliki napredak, kada kod NBS, i to na sajtu NBS pristupamo, besplatno za sve privredna društva u našoj zemlji, bude vidljivo da li postoji menica i u čiji korist. Na taj način plaćamo transparentnost u poslovanju, obezbeđujemo predvidive uslove poslovanja i čini mi se da je to nešto što će doprineti poslovanju.
Kao što će biti promena sa privrednih prestupa na prekršajno-novčane kazne. Zakon nije ništa blaži, ali dovodi do bržeg dostizanja pravde u ovom domenu u platnom prometu, da se ne gubi previše vremena u nekim sudskim postupcima nego da se ide na prekršajni postupak i naplatu kazne tamo gde je ona neizbežna.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, želim da kažem da u ovom momentu postepenog oporavaka finansijskog tržišta, postepenog pojavljivanja novih šansi da se pojavi značajniji dobrovoljni penzioni fondovi, da lizing bude ponovo razvijen, ovog puta na nepokretnostima, mogućnosti da kroz ove izmene i dopune zakona o deviznom poslovanju, platnom prometu, to su sve elementi koji će doprineti boljem poslovanju u našoj zemlji, više usklađenom sa pravilima STO i evropskim standardima. Hvala puno na vašoj pažnji.

Zahvaljujem gospodinu potpredsedniku.
Poštovani narodni poslanici, želim da vas obavestim da me predsednik Vlade, gospodin Mirko Cvetković, upravo obavestio da će ovlašćeni predstavnik po tačkama o kojima raspravljamo danas, pored potpredsednika Đelića, biti i ministar Žarko Obradović, ministar prosvete i nauke.
Nastavljamo rad i dajem reč narodnoj poslanici Jorgovanki Tabaković. Zahvaljujem se potpredsedniku Vlade na učešću u radu.

Spasio se potpredsednik Vlade što neće lično da čuje, ali može da uzme zapisnik sa sednice i da sluša.
Postoje u svakoj kući našoj albumi i fotografije i na nekima od njih ličimo na sebe, na nekima od njih se ne dopadamo sebi, na nekima se dopadamo, ali ima fotografija na kojima smo tačno to mi uhvaćeni okom onog koji nas je fotografisao.
Ova vlast je nama danas dostavila takvu fotografiju, onu koja na najbolji način odslikava brigu za privredu, građane i finansijski sektor. Od sedam zakona o kojima treba govoriti u 20 minuta ovlašćenog, koliko imamo, odabrala sam da govorim samo o dva zakona. Vrlo kratko o visini stope za zatezne kamate i o toj pravoj fotografiji dosovske vlasti, od 2000. godine do danas, samo o Zakonu o investicionim fondovima.
Opšta je situacija i nije tajna da se mnogi ugovori u privredi zaključuju i među građanima, kupoprodajni, u evrima, u stranoj valuti. Pravnu prazninu, da se ne reguliše kašnjenje u isplati duga dužnika prema poveriocu kada je dug izražen u evrima, ova vlast nije imala nameru da popuni.
Ukinuli ste institut praćenja cena na malo i prešli na potrošačke cene. Tako smo dobili Zakon o visini stope zatezne kamate koji jeste zakon koji samo usklađuje statističko praćenje, jedan od pokazatelja koji treba da meri kako da kaznimo onoga ko na vreme ne isplaćuje svoju obavezu prema poveriocu.
Draga moja gospodo, ponoviću, to se, pre svega, radi na način što ćete u Zakonu o PDV da izmenite jednu rečenicu i da kažete da pravo na odbitak poreza ima onaj koji je fakturu platio svom isporučiocu, a ne samo ko je dostavio poreskoj upravi da dobije porez po odbitku. Za one koji imaju obaveze u evrima, a neko kasni u isplati takve obaveze, SNS kao poslanički klub Napred Srbijo vam je preporučila da na potraživanje u stranoj valuti obračunate zateznu kamatu po referentnoj stopi koju propisuje centralna banka države valute, plus 6% godišnje. To znači, za evre – Centralna evropska banka, za ostale banke, na primer, za dolare je to FED, plus 6% godišnje, gde izjednačavate u pravnom prometu dužnike koji duguju u valuti stranoj i u dinarima.
Nadam se da ćete imati dovoljno sluha da pokrijete ono što je problem mnogima i da u zaštiti dužnika ne idete više na ovakav način, pogotovo što vam u predlogu rešenja dostavljam stav Višeg trgovinskog suda koji je izbalansiran sa stavom uglednih stručnjaka iz ove oblasti. Vi to imate dostavljeno kroz obrazloženje ovog amandmana. Zaista ne očekujem slepilo za jedan propust koji je ova vlast do dana današnjeg imala.
Ono što je najznačajnije, govorimo o tržištu kapitala i investicionim fondovima, finansijskom lizingu i svemu onome što treba da uredi nešto što dugo nije u ovoj državi imalo pravu podlogu i koren za razvoj. Sve, čitam autorizovani intervju, autora ću reći na kraju, čoveka koji kaže – stvorio sam tržište stare devizne štednje, učestvovao sam u kreiranju centralnog registra, u pisanju Zakona o hartijama od vrednosti, o preuzimanju, dobrovoljnim penzijskim fondovima, investicionim fondovima i javnom dugu.
Stvorio sam nacionalnu korporaciju za osiguranje stambenih kredita i tražio sam ukidanje Akcijskog fonda. Autor autorizovanog intervjua je Nik Đivanović, koji mene u ovom trenutku ne zanima kao čovek koji je uhapšen i optužen za Beograd film.
Zanima me kao autor svih finansijskih zakona koji su doveli do nazovisavršene pljačke Nacionalne štedionice, do zloupotrebe akcija kroz akcionarski fond. Njegova je namera, a ovo je intervju iz 2007. godine, realizovana – Akcijski fond je ukinut i izmeštena je trgovina akcijama sa berze, gde bi građani Srbije imali javno vežbanje i uvid u to šta su akcije i zašto treba trgovati akcijama, premešteno je u centralni registar koji upravo čuva tajnost podataka.
Ako neko pokušava da stvori privid ekspertnosti, ne znam kakve teške materije, na trgovinu hartijama od vrednosti, onako kako treba građanima i reći da uprostim, ovako – slobodno nepotrošeno što ostane čoveku ili porodici, novac, može da se uloži na štednju, da bude ušteđeno u dinarima ili u stranoj valuti, može da bude uloženo u investicione fondove, u dobrovoljne penzione fondove i u razne vrste štedionica ili nezakonitih elita i tome slično.
Umesto da štednja građana, koja postoji samo kao nešto sačuvano i još nepotrošeno, jer da bi neko štedeo, on prvo mora da radi, da zaradi, da može da izdržava porodicu, da se leči, školuje decu, da plaća stanarinu, komunalne usluge, cene koje rastu ovako kako rastu, pa da mu nešto ostane, da se pokaže da nije čovek koji je sebičan i misli samo na sebe i danas, nego neko ko razmišlja o svojoj starosti i o tome da malo zaradi trgovinom akcijama.
Da li u ovoj državi Srbiji danas postoje toliki kapaciteti za štednju, da bi oni bili uloženi baš u investicione fondove, kojima od nastanka krize dajemo neverovatne i nedopustive poreske olakšice? Znači, finansijski sektor je i inače u velikoj meri 80-tih godina oslobođen poreza, čime šaljemo poruku – ne, ne ulažite u proizvodnju, ulažite u banke, u štedionice i u finansijske organizacije.
Danas vi pokušavate da na pustinjskoj zemlji nikne pšenica koju zovete investicionim fondovima. Znači, da, berza je potreba. Da, potrebni su i investicioni fondovi, jer investicioni fondovi ulažu direktno u neke proizvodne procese bez banaka, računamo bez troškova koje smo nasledili od Jelašića, visokih obaveznih rezervi, igre šarene laže, repro papira gde su zarađivale samo banke, a gubila NBS i svi oni koji su inače u budžet morali, po prisili zakona, da ulažu.
Vi sada od svih ljudi tražite da, navodno, ulože u nešto što je budućnost Srbije kao proizvodnja, a onda u obrazloženju zakona koji dostavljate, gde investicione fondove kojima popuštate sve stege i kontrolu, a objasniću zašto i kontrolu, kažete – uvedeno je rešenje po kojem se dozvoljava da se imovina investicionih fondova može ulagati u hartije od vrednosti koje izdaje Kastodi banka, brokersko-dilersko društvo i ovlašćena banka, pre svega, imajući u vidu da se radi o atraktivnim i likvidnim hartijama od vrednosti, a imajući u vidu proširenje mogućnosti ulaganja fondova.
Dok pričamo o reindustrijalizaciji, o potrebi da nešto izvozimo na evropsko tržište, vi opet usmeravate investicione fondove da izmeštaju račune sa Kastodi bankom koja im vodi račune, da izmešaju novac sa investicionim fondovima društva za upravljanje i da se više ne zna ko čijim novcem raspolaže i ulaže i da, samim tim što neko može da stekne 20%, društvo za upravljanje može da stekne 20% vrednosti investicionih jedinica investicionih fondova, time menjate strukturu fondova.
Time menjate pravo pojedinačnih ulagača da odlučuju gde će i kako biti uložena sredstva. Znači, pod firmom prikupljanja štednje i ulaganja u proizvodnju, vi u stvari zakonskim rešenjima omogućavate da se novac ulaže u špekulacije.
Gospodin Nik Đivanović se hvalio da je autor ovih i ovakvih zakona. Nije slagao. Čovek je rekao istinu. Vi prećutkujete, a ja moram da kažem najbitniju stvar, da su ti zakoni pisani uvek na štetu privrede, na štetu pojedinačnih građana i opšteg blagostanja, a da su zaradili pojedinci, neću da ih imenujem, iz afere od Nacionalne štedionice, preko svih daljih afera, pa i dotičnog gospodina koji je stekao novac da bi mogao da kupuje sve bioskope u Beogradu, to je ono što znamo.
Znate kako kažu, nastradate za jedan zločin, a koliko zločina prođe nekažnjeno. I Al Kaponea su uhapsili zato što nije platio porez državi, a svi znamo za šta je u stvari trebalo da bude osuđen i optužen.
Zašto je to moguće? Moguće je zato što nam prevodite stranu praksu na najnegativniji mogući način. Znači, najriskantnije ulaganje, tzv. hedž fondovi ovde se reklamiraju kao nešto potpuno regularno i potrebno. Vi gubite razliku između pravih investicionih fondova, a jedan od njih je postao vlasnik mlekarske industrije i neću da elaboriram uslovljenost da zadrže tu proizvodnju, kakvo je klackanje bilo sa cenom mleka, ko je sve glavom platio, u prenosnom smislu kažem - glavom, pa i ministarskom foteljom, zašto mleka nije bilo, povećanje cena itd.
Da li treba građanima da pričate priču u pustinji Srbiji koja je opustošena nepoverenjem, zloupotrebom sredstava od zajma za preporod Srbije, pravljenjem piramidalnih banaka, za koje je na kraju država preuzela odgovornost i isplaćuje staru deviznu štednju, ne zato što je htela da bude dobra prema građanima, nego zato što je htela da pojedinci i zarade u otimanju imovine SDK, najširoj mreži koju smo imali, dobijanju na poklon najjeftinije i najvrednije, u isto vreme, softverske opreme za vođenje tih i takvih poslova kao što je stara devizna štednja, da bi nama rekli - ulažemo u budući razvoj, u industriju i u izvoz.
Znači, investicioni fondovi nisu ovde broj jedan tema zato što treba da doprinesu razvoju Srbije. To čak nije ni uslov EU jer oni koji o ovome pišu, oni koji o finansijskim tržištima vode računa, lepo, otvoreno i jasno kažu - u kombinaciji visoke inteligencije, dara za matematiku, ekstremne sebičnosti i samobogaćenja, uz nedostatak dovoljne moći prosuđivanja, ali i svesti i odgovornosti prema sopstvenom narodu, svi smo žrtve finansijske krize, od Amerike do Srbije, u manjoj meri.
Znači, da li smo mi, da li ste vi zaista dovoljno spremni da ustupite drskima i nesposobnijima, koji sebi grade fondove, izvor za zaradu, koji su u prošlom zakonu, ako se sećate, u decembru ukinuli da za svaki investicioni fond postoji jedno lice stručno i obučeno da može da upravlja njime, nego ste dozvolili da jedan čovek može da upravlja sa nekoliko investicionih fondova?
Da li vi zaista mislite da, kao država, dobijamo neke efekte od toga? Tada sam vas upozorila. Neki mladi ljudi iznajmljuju svoje diplome za upravljanje investicionim fondovima, kao svojevremeno farmaceuti za otvaranje apoteka.
Kome i u čijem interesu se ovo radi? Pravite nekažnjeno kockanje od berze, diskreditujući berzu kao nešto što je potrebno Srbiji, ali da se razvija u meri u kojoj postoji štednja, dobra regulativa koja kontroliše ove i ovakve fondove, a koja ne gradi sistem navodne kontrole.
U stvari dobijamo, vi ste dobijali u decembru, konačno 29. januara, od Komisije za hartije od vrednosti upozorenje da ne donosite uredbu koja nije u skladu sa Zakonom o investicionim fondovima, koja popušta stege, kontrolu, koja omogućava da se kreditima održava nivo kapitala potreban za postojanje investicionog fonda.
Gospodo moja, vi se imalo razumete u tu teoriju i setite se samo šta je jedan Helmut Šmit rekao – sprečiti kreditom stvaranje banaka, sprečiti kreditnim načinima kupovinu akcija, sprečiti da se kreditom stvaraju investicioni fondovi, to je biti odgovoran prema svojim građanima i ne otimati im štednju da bi se berzanski brokeri i špekulanti kockali njihovim teško ušteđenim i stečenim novcem. Vi upravo to dozvoljavate.
Uzeću samo jedan primer. Komisija za hartije od vrednosti vas je upozoravala, 29. januara 2009. godine. Dana 3. marta vi uporno pokušavate da dođete do saglasnosti na uredbu koja je pretočena u zakon, nju ste usvojili i ovaj zakon i dalje snižava kriterijume za kontrolu i mešanje, odnosno špekulantske radnje investicionih fondova. Šta smo dobili? Znači, ovo što govorim nisu nikakve tajne informacije, odete na internet prezentaciju Komisije za hartije od vrednosti i jednostavno dobijete sve podatke.
Šta smo dobili u ovakvom ponašanju? Izricanje jedne javne opomene Društvu za upravljanje investicionim fondovima, "Citadel Aset Menadžment" iz Beograda. Žao mi je što gospodin Đelić nije tu, njemu je ime "Citadel" poznato. Mnogo je poslova dobijala firma "Citadel", jedino je gospođa Marija Rašeta upozoravala da isključivo i mimo Zakona o javnim nabavkama firma "Citadel" dobija sve konsultantske poslove u Vladi, a zbog izvesne gospođice koja je bila vešta u preporučivanju "Citadel" fonda, inače odličan student Ekonomskog fakulteta. Kada je pukla ta saradnja, gospodin Đelić je osnovao "Altis Investment" i "Altis Kapital" i sam počeo da radi tu vrstu konsultantskih usluga.
Do danas, odgovorno tvrdim, garancija za vodovod u Zubinom Potoku ne bi mogla biti dobijena da se aktuelni potpredsednik sa svojom sada nekom novom konsultantskom kućom nije pojavio kao čovek koji će garantovati za taj posao. Neka izvoli, neka me tuži ako govorim neistinu.
Ta "Citadel" grupacija, kao i mnoge slične, pored investment i savetničkih usluga, a vi ovim zakonom to upravo omogućavate da prošire delatnosti na ovu vrstu savetovanja, dobila je upozorenje da ne poštuje i taj tada liberalan zakon oko stanja i garantovanja kapitala za ulaganje investicionih fondova.
Javna opomena je od 25. novembra 2010. godine, i to kao opomena, jer nisu postupili po rešenju komisije i nisu se uskladili sa zakonom definisanim ograničenjem da se do 20% imovine investicionog fonda može ulagati u udele jednog društva sa ograničenom odgovornošću itd.
Šta se dešava? Da "Citadel" ne bi odgovarao, vi sada donosite, "Citadel" uzimam kao primer, ne samo njega, njih ima, između ostalih nema razlike, da oni ne bi odgovarali, vi sada brišete tu mogućnost da se uopšte definišu povezana ili nepovezana lica, mešate kretanje kapitala između Kastodi banke, investicionih fondova i društva za upravljanje u trenutku kada vodeći stručnjaci MMF-a kažu da treba oporezovati i finansijski sektor, da treba oporezovati sigurnost koju im pruža svaka država jer im budžetom garantuje sigurnost cena i valuta i čak imaju predlog da treba da im oporezujemo i bilansne stavke, upravo da ne bi preknjižavanjem radili ovo što vi ovde hoćete da ozakonite.
Da li vi ne znate da su najveća pranja novca upravo preko trgovine hartijama od vrednosti? Da li mi nismo najveći dokaz i svedoci baš toga? Da li ne postoji mnoštvo naučnih radova koji tretiraju tu temu? Zato kažem da je ovo fotografija vlasti od 2000. godine do danas najvidljivija, najuočljivija i govori o tome ko i u čijem interesu radi. Ovo nisu zakoni za građane, ovo su zakoni za političku klijentelu i protiv njih smo.

Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, vi ni krivi ni dužni da politički postradate danas  ovde. Ministar je došao, odnosno potpredsednik Vlade, oslikao belim koloritom stanje tržišta kapitala u Srbiji, investicionih fondova, privatnih, penzionih fondova i otišao za Pariz. Mi ćemo sada da ispravljamo krive Drine koje su on i kolege iz Vlade ostavili za sobom. To i vama zameramo.
Glasali ste u Vladi za zakone, između ostalih i ovaj o tržištu kapitala, o kome ću ponajviše u ovom svom izlaganju da govorim i najviše ću se na njemu zadržati. Na neki način indirektno ću se u stvari osvrnuti na zakone o investicionim fondovima i o svemu ostalom. Ono što na samom početku moram da primetim jeste da zaista nećemo do kraja mandata ove vlade doživeti da se pojavi ministar koji će sliku određenog sektora u ovoj državi oslikati onakvom kakva ona jeste.
Znate, ovde dođete i kažete – pa tržište kapitala slabo je razvijeno, ali onda krenemo da pričamo šta ćemo mi da uradimo. Ali, da se osvrnemo i šta smo za svog mandata uradili? Kad je u pitanju tržište kapitala, sve ono što tržište kapitala podrazumeva to nikome iz ove vlade ne pada na pamet. Znate, vi možete da se javite kao poslanik vlasti danas i da kažete – pa nemaju građani poverenja, devedesetih godina, piramidalne banke, Jezdimir Vasiljević, danas nemaju poverenja.
Prošlo je deset godina od momenta kad se s tim režimom završilo. Koliko je tržište kapitala u Srbiji poodmaklo? U koga to danas građani nemaju poverenja?
Imovina investicionih fondova u Srbiji 12,5 miliona evra, jedan privatni investitor je uložio više u akcije NIS, samo jedan, više nego sva imovina investicionih fondova u Srbiji. To je stvarnost u Srbiji.
Stvarnost u Srbiji je da imamo najnižu tržišnu kapitalizaciju u regionu. Znate šta je vaš potpredsednik rekao malopre? Naša je namera da Beograd bude regionalna berza, lider. Imovina fondova u Hrvatskoj je po glavi stanovnika 400 evra, u Srbiji je posle 10 godina demokratske vlasti svega dva evra. Toliko smo mi spremni da budemo regionalni lider kada je tržište kapitala u pitanju.
S druge strane, u medijima slušamo vapaje predsednika Komisije za hartije od vrednosti da ga veliki predsednik podrži da naprave regionalnu berzu, Hrvatska, Srbija i Slovenija, to je bratstvo i prijateljstvo što se ponovo rađa po Smederevu, da prave regionalnu berzu koja ukupno neće imati imovinu, mogućnosti i tržišnu kapitalizaciju koliko ima samo ova u Budimpešti.
Nisam vam to slučajno rekao ministre. Problem je što Zakon o tržištu kapitala nije predmet iskustva u Srbiji, nije stvar empirije, nije nešto što je proisteklo iz potreba u Srbiji da se unapredi ili da se napravi zakon koji će odgovarati situaciji na tržištu kapitala u Srbiji.
Ne možete da ga menjate zato što ćete prepisivati, gospodine Radenkoviću, evropske direktive. Imali ste vakuum 10 godina, koji se vama ne može staviti na teret, od 2000. godine naovamo, a sada ćete ovakvim zakonom da napravite novi vakuum još 10 godina. Kakvi su bili praksa i iskustva država iz okruženja, koje su bivše socijalističke države, ta iskustva je trebalo da primenite.
I oni su se pravili pametni kao vi, pa u zakon ugradili evropsku regulativu pre 10 godina i danas se ne primenjuje, jer im tržište kapitala u državama nisu sposobna da to urade. Dokle ćemo se učiti na sopstvenim greškama? Zašto to radite, zašto nijedno pozitivno iskustvo iz tog sveta niste doneli ovde, nego samo ono što je loše. To je jedno pitanje.
SRS smatra i to je njeno programsko opredeljenje, ne postoji, kada je ekonomija u pitanju, ništa važnije od tržišta kapitala. Ja ću vam pročitati, gospodine ministre, jednu rečenicu i to je rečenica iz programskih načela SRS iz devedesetih godina.
Tržište kapitala jedino ima legitimitet nepristrasnosti, sve ostalo je bescenje ili precenjenost. Ovo samo hoću da kažem kakav je odnos i stav SRS prema tržištu kapitala. Mi smo stranka koja se zalaže za liberalni tržišni koncept, ali ovo nije put da se tržište kapitala razvija i afirmiše.
Nije tačno da dosadašnja legislativa, koja je bila na snazi i koju ćete staviti van snage usvajanjem ovog zakona, nije davala dovoljno prostora da se tržište kapitala afirmiše. U obrazloženju ovog zakona lepo piše da je dosadašnji zakon dao dobru osnovu da se tržište kapitala razvija, ali je suštinski problem što je ta osnova uništena, jer to nije bio politički interes vlasti od 2000. godine naovamo.
Dakle, devedesetih godina vama možemo da stavimo na teret i ideološke barijere da se uspostavi tržište kapitala i zaista je tu bilo problema, ali oni su bili ideološki suprotstavljeni konceptu devedesetih godina i na konto toga su pobedili. Šta im je ko branio i smetao da razvijaju tržište kapitala?
Svaku šansu koju su 2000. godine dobili, jer su zdrav ekonomski supstrat imali, oni su uništili. Kako su uništili? Uništili su kroz pljačkašku i kriminalnu privatizaciju, koja je preduslov razvoja tržišta kapitala, privatna svojina. To su unakazili, a s druge strane još je nisu priveli kraju.
Zamislite, 10 godina nisu u stanju privatizaciju da privedu kraju. Onda imate javni sektor koji takođe nije privatizovan, i ne samo što nije privatizovan, oni nemaju strategiju šta da rade sa javnim sektorom u Srbiji, sa javnim preduzećima na lokalnom nivou i na kraju sa javnim preduzećima na državnom nivou.
U kom odnosu će to biti u vlasništvu države i izneto na tržište? Sve su to stvari o čemu oni niti vode računa, niti ih interesuje. Ne interesuje ih zato što su imali politički interes da gospodare javnim preduzećem. Tada ih nije interesovalo tržište kapitala, nije ih zanimalo kolike će i kakve će akcije izneti na tržište.
Šta je sa principima korporativnog upravljanja? Oni to vole tako da pričaju, evropske snage u Srbiji, i da li su u javna preduzeća to uneli? Da li i tu postoji transparentnost i vidljivost o kojoj priča gospodin Đelić malopre?
Ovaj zakon će obezbediti transparentnost u javnim preduzećima, koja na godišnjem nivou prave milijardu evra gubitaka. Kako da ne, to gledaju da nazovu partnerstvo javnog i privatnog sektora. Sve ima neku evropsku notu i tonalitet, a u suštini duplo golo, šuplje kao grijerski sir.
Mi danas pričamo o zakonu u kome verujem ni struka, ni oni koji će ga primenjivati, pola pojmova, kriterijuma i kategorija ne razumeju. Znate li koliko za male akcionare u Srbiji važni fjučersi, svopovi, forvardi, market-mejkeri itd.
Evo sada sam pričao sa kolegom, u Kuršumliji jedva čekaju da se usvoji ovaj zakon, Kuršumlija, Blace i Žitorađe procvetaće čim se ovo usvoji. Mali akcionari firmi koje je vlast popljačkala u poslednjih 10 godina kroz postupak privatizacije.
Gledajte čuda, dolazi nam u skupštinu zakon od premijera koji je za sve to vreme bio direktor Agencije za privatizaciju, ministar finansija i na kraju avanzovao u premijera, verovatno za sprovedeni postupak privatizacije. Znate šta piše u zakonu? Ovim zakonom se izgrađuju mehanizmi da se štite mali akcionari.
Znate po čemu su mali akcionari u Srbiji poznati? Smenjuju se na svakih sat vremena ovde kod Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, traže svoja prava. Na stranu što im akcije ništa ne vrede, jedva čekaju da se otkače toga što imaju, beda, nego je problem jer nema ko da im obezbedi, država nema mehanizam da natera bitange iz privatizacionih procesa da im isplati plate, poreze, doprinose, tople obroke i sve ostalo.
Ne postoji grad u Srbiji u kome nemate obespravljene male akcionare. Hoćete ovim da ih zaštitite? Nećete, jer da biste ih zaštitili treba vam politička volja, borba protiv korupcije i kriminala i istinska nezavisnost od neformalnih centara moći, za koje smo čuli da kontrolišu vlast i da kontrolišu Vladu.
Vi ovim zakonom predviđate da lokalna samouprava izdaje vrednosne papire. Na osnovu čega? Lokalna samouprava nema imovinu, zamislite to. Zamislite još da date šansu lokalnim kabadahijama da to rade. Na šta bi se trošile pare koje će se na takav način obezbeđivati? To je vaš put u EU.
Vidite, ministre, ne postoji evropska direktiva koja političku patologiju može da ispravi, kriminogenu političku prirodu. Ne postoji. To je besmisleno. Mi se ne bavimo Srbijom, mi se ne bavimo našim životom i našom stvarnošću.
Malopre ovde slušamo, znate čime se oni hvale: nikad više ugovora na Beogradskoj berzi nije sklopljeno. Znate zašto, ministre? Zato što se trguje akcijama NIS-a i Aerodroma, a ne zato što su zdrave kompanije izašle na Beogradsku berzu ili neku drugu, nije bitno, ne zato što su počeli da traže svež i zdrav kapital na toj berzi.
Primarno je državne hartije od vrednosti. Samo državni papiri. Zašto? Zato što su dobre kamate i zato što je sigurno. Drugi vid trgovine na berzama, tržištu kapitala, gotovo da i ne postoji, smešan je. Na dnu smo ne lestvice EU, evropskog kontinenta.
Sa 10 godina promovisanja evropskih vrednosti usvajamo ovaj zakon, evo sad smo dobili ove izveštaje. Usvajamo zakon zato što evropski put to čeka. Obaveza je da se to usvoji da biste, eventualno, krajem godine dobili status kandidata. Tek tad će građani Kuršumlije bolje da žive. To će da im reši sve probleme.
Ali, jednostavno, volim da ponovim ono što gospodin Krasić često kaže – država je ozbiljna stvar, ne može da se vodi ovako. Ne može tržište kapitala da se uređuje kao politička potreba ili politička ambicija koalicije na vlasti, nego kao nešto što je izraz potreba na tržištu i u srpskoj stvarnosti.
Dotakao sam se malopre akcija NIS-a. Da li znate šta su napisali u obrazloženju ovog zakona? Zato vam zameramo što ste glasali za ovo. Da ne bih čitao ceo pasus, a ovaj pasus se odnosi na 4,8, tako ste napisali, miliona građana koji su postali akcionari.
Slušajte ovu rečenicu, zadnja u pasusu: "Većim delom novopečeni akcionari nemaju nikakva predznanja iz ove oblasti, niti iskustvo u pogledu akcionarstva". Zamislite drskost da nazovete ljude kojima ste vi dali akcije, bez obzira što imaju prava na njih. Prvo ste ih slagali da bi Boris Tadić pobedio, rekli – dobićete 1.000 evra, pa ste ima dali 1.000 dinara, a onda napišete zakon u kojima njih nazovete "novopečeni akcionari".
Osvrnite se na berzu i na tržište kapitala, pa vidite čiji se fondovi tu kreću i ko, u stvari, tu radi. Znate na koja ćete imena naići: Nicović, Kostić, Mišković itd. Zašto se gospoda iz vaše Vlade nisu drznula da njih nazovu novopečenim ili staropečenim ili kako god hoće bogatašima?
Zašto se oni koji su sprovodili postupak privatizacije u Srbiji ne nazovu pravim imenom, nego su 4,8 miliona građana novopečeni akcionari i sada ćete ih vi naučiti, kroz forvarde, svopove, market- mejkere, da se bave svojim akcijama, kao da njih to životno interesuje? Jedva su čekali da prodaju to malo što ste im dali da bi mogli da proslave Badnji dan.
Gospodine ministre, mi živimo u državi apsurda. Pogledajte ovlašćenja za Komisiju za hartije od vrednosti, protiv većine čijih članova su podnete krivične prijave. Kakvu nezavisnost i samostalnost za Komisiju za hartije od vrednosti obezbeđujete ovim zakonom? Od koga treba oni istinski da budu samostalni? Od države, vlasti ili od tajkuna? Pogledajte samo činjenicu da neće da napišu izveštaj, da daju podatke Savetu za borbu protiv korupcije o postupcima privatizacije "Knjaza", Luke Beograd i Kompanije "Novosti". Od koga su to oni u stvari danas zavisni ili od koga im nezavisnost i samostalnost danas obezbeđujemo?
Komisija za hartije od vrednosti traži od predsednika da ih zaštiti, da im daje podršku. Stotinu puta smo za ovom govornicom u ovoj sali rekli, ponavljam, ministre, SRS vam predlaže da izanalizirate imovinske karte članova Komisije za hartije od vrednosti pre njihovog ulaska u Komisiju i posle, u poslednjih nekoliko godina, kad je sprovođen postupak privatizacije, odnosno od njenog osnivanja.
Izanalizirajte imovinske karte ljudi koji sede tu, pogledajte koliko im ovlašćenja sada dajete. Njima će biti povereno 90% poslova kroz podzakonske akte. Možete da mislite šta će da se radi i kako će da se radi? To samo ptice znaju.
Ministre, ovo nije dobro, ne zato što Srbiji ne treba ozbiljan sistemski zakon i ne zato što Srbiji ne treba uređeno tržište kapitala, ne postoji ništa što je državi koja hoće ekonomski da se razvija bitnije od tržišta i tržišta kapitala.
On mora da bude lokomotiva razvoja jedne države. To ne mogu da budu evropske direktive. Mogu one da budu našminkane i lepe i da uživate u njihovoj rečitosti, ne znam u čemu. Međutim, suštinski, ovo malim akcionarima i tržištu u Srbiji neće doneti ništa dobro.
Da bi se desilo nešto na tržištu kapitala, suština je da se promeni vlast, da se povede nova ekonomska politika, nacionalno svesni i odgovorni ljudi to moraju da rade. Tih ljudi u društvu koje vodi Srbiju nema i zato imajte to na umu. Nadam se iskreno da sve ovo neće još dugo trajati.

Iskorišćeno je 17.50 minuta vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Dejan Radenković.

Poštovane koleginice i kolege, uvaženi ministre, iako je tržište kapitala od vitalnog značaja za razvoj svake privrede, ono u Srbiji poslednjih godina beleži nedovoljno brz i nepotpun, a može se reći i prigušen napredak. Napredak je spor delom zbog toga što se tržište kapitala ne može menjati mnogo brže od promene ukupnog sistema.
Razvoj je nepotpun zato što još uvek nema tog niza instrumenata koji postoje na standardnim tržištima, a prigušen je zato što okruženje, visoke cene trgovanja, loša praksa rada i neki nepotrebni i visoki porezi koče razvoj finansijskog tržišta.
Tržište kapitala predstavlja jedan od četiri osnovna oblika, pored robe, rada i usluga, povezivanja između ponude i tražnje, što je u slučaju tržišta kapitala između štednje i ulaganja.
Za razliku od zelene pijace, tržišta stanova, koji su postojali u proteklim decenijama u našoj zemlji, tržište kapitala u Srbiji je nestalo početkom Drugog svetskog rata i nije ga bilo tokom više decenija, a u samom startu je to bio veliki problem koji je dodatno usložnjen izopštavanjem naše zemlje iz međunarodne zajednice.
Zakon o tržištu kapitala i set zakona koji je danas na dnevnom redu, i ti sistemski zakoni prate i ovaj zakon, predstavljaju jasan odraz opredeljenja naše zemlje za razvijanje finansijskog tržišta u Srbiji i uvođenje rešenja koja su u skladu sa onima koja postoje u EU.
Nažalost onima koji misle suprotno, u ovom trenutku možda bi se moglo postaviti pitanje da li Srbiji treba još jedan zakon koji se bavi tržištem kapitala. Stav poslaničke grupe SRS-JS je da je donošenje ovog zakona pogled u budućnost srpskog finansijskog tržišta i da će se Srbija pomeriti od one gazdinske privrede sa malim brojem igrača ka privredi u kojoj finansijsko tržište ima ulogu poput onih u SAD, EU i u Japanu.
Takođe, možemo da kažemo da ovaj zakon, pored ostalog, ima najdublje opredeljenje ove, a verovatno i narednih skupštinskih većina, da Srbija bude deo evropske porodice, tako da je prihvatanje pravnih tekovina EU nešto što ćemo morati da uradimo pre ili kasnije, da bismo ostvarili ključni i dugoročni cilj naše zemlje.
Srpsko finansijsko tržište i Beogradska berza, kao mesto organizovane trgovine ili multilateralna trgovačka platforma, prošla je poslednjih nekoliko godina kroz talas delistiranja i pretvaranja otvorenih akcionarskih društava u zatvorena akcionarska društva.
Dinamički razvoj investicionih fondova, to smo mogli da vidimo u proteklom periodu, penzionih fondova i drugih institucionalnih investitora, koji je trebalo da donesu preko potrebnu dubinu finansijskom tržištu, nažalost je zaustavljen početkom pada Beogradske berze 2007. godine. Situacija na srpskom finansijskom tržištu trenutno nije situacija optimizma, ali jeste situacija realnih nadanja da će nakon dvogodišnjeg pada i nakon dve godine tapkanja u mestu doći do jednog održivog oporavka.
Novi zakon ispravno predviđa dosadašnje podele na zatvorena i otvorena akcionarska društva, pri čemu je propisno da se akcijama otvorenih društava trguje na organizovanom tržištu. Upravo delistacija hartija od vrednosti otvorila je potrebu da se moraju uključiti u trgovanje na berzi, a, naravno, regulativa EU ne poznaje podelu na zatvorena i otvorena akcionarska društva, već na društva na kojima se trguje ili na kojima se ne trguje na regulisanom tržištu. To je opštepoznato. Naravno, na tom regulisanom tržištu individualna je odluka svake kompanije da li će i na kom će tržištu kotirate svoje akcije.
Zamišljati ovaj zakon kao čarobni štapić koji će preko noći ubrzati oporavak je nezdravo razmišljanje, jer je oporavak rezultat očekivanja investitora. Dobar zakon može investitorima da pruži verodostojan dokaz u kojem će pravcu Srbija da se kreće.
Berza i privreda se neće oporaviti samo zbog ovog zakona. Očekivanja investitora zavise od mnogo faktora, od kojih neki nisu ni na koji način pod našim uplivom, a ono što možemo kao zakonodavna vlast ponuditi su dobra rešenja koja stvaraju dobre uslove za dobro okruženje, da dobri investitori nađu svoju priliku i ostvare svoju zaradu u Srbiji. Naravno, i da im ponudimo ta rešenja koja će dati jasna i valjana pravila igre na našem tržištu.
Dakle, iako u ovom trenutku nije izvesno da ćemo videti spektakularan ili čak značajan oporavak finansijskog tržišta i dinamičan rast i razvoj penzionih fondova i investicionih fondova, ovaj zakon je sigurna zaloga za budućnost, koja će jednog dana biti kapitalizovana na načine koje danas možda ne možemo ni da predvidimo.
Drugi bitan razlog u prilog usvajanja ovog zakona je to što se usvaja neka zakonska regulativa EU. SPS, iako je videla Srbiju i mnogo ranije u evropskoj porodici, kada mnoge današnje stranke nisu ni postojale ili su bile minorne, ne želi da koristi argument da je usvajanje određenih zakona dobro samo iz razloga zato što takva rešenja postoje u EU.
Razlog je mnogo dublje prirode. S jedne strane, neophodno je da neke stvari harmonizujemo sa EU, ali u oblasti tržišta hartija od vrednosti i tržišta kapitala uopšte. Harmonizacija na evropskom planu nije u potpunosti sprovedena. Zato ovo i radimo.
Međutim, pitanje koje se nameće – da li smo u mogućnosti da ponudimo kvalitetnija rešenja od onih zemalja koje su imale multilateralne trgovačke platforme i vanberzanska tržišta poslednjih 50 ili 100 godina? Ovo ne znači da mi nismo u stanju da to uradimo i da samo ponudimo valjane zakone, ali iskustvo onih čija rešenja preuzimamo je empirijsko.
Ono odražava godine uspešnog trgovanja i funkcionisanje igrača koje mi želimo da razvijemo i da li je pametnije poslušati nekoga ko je prošao kroz te dečije bolesti ili se učiti na sopstvenim greškama? Intuitivno čak da ne morate mnogo ni da znate, gospodine Stevanoviću, o tržištu kapitala da biste shvatili da je ovo logika i način razmišljanja koji će nas lišiti mogućih neprijatnosti.
U zakon su unesena rešenja pet direktiva EU, čime su pokriveni svi najznačajniji elementi kojima se bavi zakon o tržištu kapitala. Moguće je staviti primedbe da zakon dolazi prerano. To jeste argument koji ima određenu težinu. Ali, kako nas loše iskustvo u nekim drugim sektorima uči, vremena za prilagođavanje nikada ne može biti previše. Ako imamo mogućnost da proaktivno gledamo u budućnost naše zemlje, mnogo je bolje da se pripremamo i za utakmice i za saradnju sa pravilima kluba čiji ćemo član postati.
Do sada je često bila primedba da se zakoni donose, a da onda nema dovoljno vremena za prilagođavanje i slične stvari. Ovim zakonom idemo u susret izazovima i velikim šansama koje će nam doneti razvoj tržišta kapitala, a posebno razvoj tržišta kapitala kada budemo u EU. Kao u retko kojoj sferi, spremamo se na vreme, ne samo na rečima nego stvaranjem institucionalne infrastrukture.
Poslednje bitno pitanje na koje se nameće jasan odgovor – kome je šta više potrebno u ovom trenutku? I pored svog rodoljublja, i pored vere u naše potencijale, mi smo ipak statistička greška na nivou Evrope kada je reč o tržištu kapitala, a i manje od toga. Nama će biti bolje ako ovde budu vladala pravila igre koja su poznata kod velikih igrača iz zemalja EU i na taj način možemo ohrabriti priliv kapitala koji će doći na dugi rok u Srbiju, a ne kao što je do sada bio slučaj, da budemo meta spekulativnog kapitala.
Šta su ključne novine koje ovaj zakon donosi? Ako krenemo od samog redefinisanja osnovnih učesnika, zakon o tržištu kapitala definiše finansijske instrumente, prenosive hartije od vrednosti, investiciona društva, investicione i dodatne investicione usluge, investicioni savet, multilateralnu trgovačku platformu, regulisano tržište, OTC tržište, kvalifikovane investitore, kontrolu insajderske informacije, javnu ponudu i još neke pojmove na precizan način, a taksativno se navode izuzeci.
Zakon u detalje definiše javnu ponudu, izuzetke od obaveznosti objavljivanja prospekta. Propisana je procedura za podnošenje zahteva za odobrenje prospekta, kao i objavljivanje odobrenog prospekta.
Cilj zakona o tržištu kapitala, između ostalog, jeste veća zaštita investitora i liberalizacija tržišta, što je nama, nadam se, svima interes. Najveće promene koje donosi taj zakon je drugačije strukturisano tržište kapitala, uvođenje već pomenutog pojma multilateralne trgovačke platforme i mogućnost da se kupoprodaja akcija obavi preko otvorenog tržišta kapitala, kao i neposredna kupoprodaja hartija od vrednosti između zainteresovanih strana, uz obavezu da to bude evidentirano u centralni registar, a sve je opet u skladu sa direktivama EU.
Otvoreno tržište kapitala i drugi vidovi vanberzanskog trgovanja su normalna dopuna multilateralnim trgovačkim platformama. Mnogo je bilo primedbi koje su se ticale primoravanja investitora da trguju na berzi. Ako naš Ustav u članu 58. jemči pravo i uživanje imovinskih prava, a namera ustavotvorca je da pomenuta ograničenja budu izuzetak, vrlo je bitno omogućiti vlasnicima hartija od vrednosti da mogu slobodno uživati pravo na raspolaganje svojim akcijama.
Ovo, u svakom slučaju, znači omogućavanje vlasnicima akcija da mogu prenositi svojinu nad akcijama i van berze, na multilateralnoj trgovačkoj platformi, odnosno putem direktne pogodbe i zaključenja ugovora o prenosu, iako u praksi ovo pitanje nije od presudnog značaja za razvoj finansijskog tržišta, iako pokazuje odnos zakonodavca prema privatnoj svojini.
Dalje, multilateralna trgovačka platforma i brokeri dobijaju konkurenciju, što je mnogo dobro, u neformalnom tržištu, zbog čega moraju da povećaju kvalitet svojih usluga.
Zakon omogućava zaštitu investitora, što je dobro, opet kažem, jer imamo blagovremenu intervenciju u slučaju neadekvatnih i nezakonskih radnji, a biće pooštrene obaveze izveštavanja o poslovanju izdavača akcija na tržištu, što znači da se skraćuju periodi izlistavanja sa godinu na kvartal, kako bi svi zainteresovani investitori imali blagovremene informacije o tome da li da ulažu u to preduzeće. Ovde se direktno kuca na vrata jednog od najvećih problema u trgovini hartijama od vrednosti, a to je nepouzdanost informacija o poslovanju firmi.
Nažalost, uobičajena je praksa kod nas bila da firme štimuju, kupuju, peglaju bilanse, tako da se na osnovu revizorskih izveštaja o poslovanju firmi ne može mnogo zaključiti. Ako finansijske izveštaje objavljujete jednom godišnje, osim za firme koje se nalaze na listingu berze, gde je obavezno naravno, to svi znamo, tromesečno izveštavanje, na kome se sada trenutno nalaze malobrojna preduzeća, kvartalno izveštavanje može učiniti prakse kreativnog računovodstva manje jakim. Kad kažem kreativnog računovodstva to je ovo koje je do sada bilo u praksi, jer je mnogo teže sakriti loše i u nekim slučajevima "dobre performanse".
Sa zaštitom investitora usko je povezana i zabrana manipulativnih i ostalih nedozvoljenih radnji u vezi sa kupovinom i prodajom hartija od vrednosti. Definiše se pojam insajderske informacije, kao i krug lica i odgovornost lica koja poseduju insajdersku informaciju. Propisuju se šta se smatra manipulacijom na tržištu u skladu sa direktivom o tržišnim zloupotrebama.
Novim zakonom postiže se visoki stepen usaglašenosti sa međunarodnim principima, pre svega što se Komisiji za hartije od vrednosti daju, kao nadzornom organu, veći stepen samostalnosti nezavisnosti. Ovo bi umnogome trebalo da otkloni probleme u radu Komisije koji su je do sada pratili, a sigurno vam je poznato kakvih je sve problema bilo u prošlosti.
Jedno od dobrih rešenja je da je odredbama ovog zakona na odgovarajući način propisana mogućnost da se vlasničke hartije od vrednosti domaćih izdavalaca mogu javno nuditi na inostranom tržištu, ukoliko je u tome izdavaocu odobreno objavljivanje prospekata za javnu ponudu i za uključivanje hartija od vrednosti na regulisanom tržištu, odnosno multilateralna trgovačka platforma u Republici. U tom slučaju se Komisiji dostavlja blagovremeno obaveštenje.
Iako je još uvek nerealno očekivati da će to dovesti do revolucionarnog snižavanja troškova finansiranja domaćih preduzeća u kratkom roku, ovo rešenje ima veliki potencijal i predstavlja još jedan veliki iskorak u integraciji Srbije u EU.
Zakonom je predviđeno uvođenje fonda za zaštitu investitora, što opet ističemo kao pozitivno, jer su instrumenti smanjeni kada je rizik u slučaju stečaja i drugih nemogućnosti ispunjavanja obaveze prema klijentima iz investicionog ulaganja. Brokersko-dilerska društva moći će da vode novčane računa klijenata, ali će klijenti moći da odlučuju ko će im taj račun voditi, da li će ga voditi banka ili neko investiciono društvo.
Uvodi se nadzor nad investicionim društvima na osnovu razlika i obima njihovog poslovanja. Ovo je isto smisleno, jer nema razloga da se na isti način tretiraju zatvoreni i otvoreni investicioni fondovi, a posebno da se ista pravila primenjuju na velike i male igrače.
Na kraju, ako ćemo se ipak vratiti na odnos sistema i njegovih delova, tržište kapitala verovatno najmanje promena deli od toga da regulativa bude dobra, a ovaj zakon ide u tom pravcu.
Neko bi mogao postaviti pitanje, ali već smo čuli tu da se postavlja pitanje gde je tu interes običnog građanina. Obični građanin Srbije, koji ne mari previše za sistemske zakone u domenu funkcionisanja finansijskog tržišta, možemo da kažemo da je interes u mnogo čemu. Ovaj zakon je osnova na koju će se lakše razviti neke stvari, pošto razvoj u Srbiji ne ide tempom koji bismo svi želeli.
Privatne penzije kao dopuna državnim penzijama, investicioni fondovi kao alternativa štednje u banci, uzajamni fondovi kao nova šansa za finansiranje, fondovi nekretnina kao sredstvo rešavanja stambenih problema, sve su to stvari koje dotiču građane i koji mogu promeniti život nabolje.
Dakle, ovaj zakon je deo priče o državi koja stvara prilike i koja će biti sigurno mesto za potencijalne investicije. Imajući u vidu argumente koje sam izneo u ime poslaničkog kluba SPS-JS mogu samo konstatovati da podrška ovom zakonu nije stvar skupštinske većine, nego jedno od pitanja o kome treba da postoji širi konsenzus.
Ovaj zakon se bavi pitanjima koja se tiču ne samo ove skupštinske većine. Zakon sigurno nije idealan, jer u ovom trenutku ne možemo da predvidimo šta će se deseti za pet ili deset godina, ali se usuđujem reći da je po svom kvalitetu i na način na koji ne zaostaje za zakonskim regulativama EU i ostalih razvijenih zemalja.
Iskoristiću preostalo vreme da kažem i prednosti ovih zakona koji su okviru ove tačke dnevnog reda. Moram da kažem da ono što je pozitivno kada je u pitanju zakon o izmenama i dopunama Zakona o platnom prometu, ono što tišti privredu Srbije, a po svim podacima koje imamo, privreda zbog jednodnevne obaveze predaje pazara gubi blizu pet milijardi godišnje. Ovim izmenama zakona se to produžava na sedam dana, što je pozitivno.
Postoje tu neka pitanja, to ćemo kada bude u pojedinostima, vezano za cesije i ostale stvari kada su preduzeća u blokadi, ali u obrazloženju piše da će se to regulisati. Primena se odlaže posle dve godine. Nije mi baš jasan razlog zbog čega se primena zabrane cesije, asignacije i ostalo kada su preduzeća u pitanju, da bi izbegli plaćanja nekih svojih obaveza, zašto se odlaže za dve godine? Mislim da je to neophodno što pre u cilju regulisanja našeg tržišta.
Kada je u pitanju finansijski lizing, ono što naše građane interesuje to je da će sada banke dobiti svoju konkurenciju jer će moći i stanovi da se kupuju na lizing. To je jedna prednost. Znači, stvoriće se jedan porast investicija u građevinarstvu. Možemo da kažemo da kada su počela osnovna sredstva da se nabavljaju preko lizinga, onda je nabavka tih osnovnih sredstava od samog početka bila preko tri milijarde evra.
Kada su u pitanju penzioni fondovi, mogu da kažem da razvoj dobrovoljnih penzionih fondova doprinosi ekonomskoj i socijalnoj stabilnosti naše zemlje, što je i politika moje stranke iz koje dolazim. To su potvrdila iskustva razvijenih zemalja.
Glavni razlog za izmene i dopune zakona o dobrovoljnim penzionim fondovima jesu minimiziranje negativnih efekata svetske finansijske krize, uspostavljanje stabilnog održivog rasta sektora za upravljanje strukture društva za upravljanje, tj. bolje upravljanje rizicima, tako da kažem. Među predviđenim izmenama je tako što će imovina člana fonda moći da se koristi u kupovini prvog stana, što je vrlo pozitivno, to interesuje građane Srbije.
Zahvaljujem se. Hvala vam na pažnji. Imaću priliku kada budemo razgovarali u pojedinostima da se uključim.

Narodni poslanik Dragan Stevanović je prijavljen. Želite da govorite o povredi Poslovnika?
(Dragan Stevanović, sa mesta: Da li mogu da dobijem repliku? Spomenuo me je.)
Narodni poslanik Dejan Radenković jeste rekao vaše ime, ali mislim da vas je pomenuo po dobru, ali da dokažem da nemam ništa protiv kada se predstavnici vladajuće većine i opozicije dogovaraju kako da dobiju repliku, dajem vam reč.
Reč ima poslanik Dragan Stevanović, pravo na repliku.

Zahvaljujem se što me je pohvalio.
Gospodine Radenkoviću, svaka ozbiljna država donosi zakone da bi svoju projekciju mogla da napravi u narednih pet do 10 godina. Jedino u vašoj Vladi se zakoni donose a da ne znate šta će biti za narednih pet do 10 godina.
Ono što sam hteo da vam kažem, ono na šta me je vaša priča navela, jeste nešto drugo. Pamet je dobra, pa makar i naknadna. To što ste se setili posle 15 godina jer prepoznajete evropske vrednosti, kvalitet i njihov značaj, to može da vam ceni DS i Boris Tadić. Za nas je to potpuno irelevantno.
Vrlo je neukusno da neko ko pripada socijalističkoj ideologiji drži predavanja o tržištu kapitala, a imao je priličan broj godina da svoja saznanja i vrednovanje tržišta kapitala pokaže direktno i konkretno u praksi. Kako je to teklo 90-ih, mi smo imali ideološki problem s vama da vas ubedimo da je to dobro i da to treba da se radi.
Ono što je suština cele priče jeste da ne treba da nam čitate zakone, mi smo zakone pročitali. Na osnovu te priče odnosno čitanja diskutujemo o ovim zakonima.
Nismo čuli ništa od onoga šta će i kako će ovaj zakon delovati na male akcionare koje je obespravila vlast čiji ste vi sada deo. Sa čime će to kompanije koje su uništene i firme koje su uništene da izađu na tržište kapitala koje ćete urediti po evropskim standardima?
Gospodine Radenkoviću, ova država je i do sada imala zakon koji je ovu oblast uređivao, ali taj zakon niti je poštovala niti je na osnovu njega afirmisala tržište kapitala. Ovim zakonom se neće otkloniti problemi koji su uništili tržište kapitala u Srbiji. Nažalost, vi ste 2008. godine prihvatili da budete deo koncepta koji je taj zdrav supstrat ekonomski uništio i zbog toga danas imate kao i oni odgovornost za to. Zahvaljujem.