Reč ima narodni poslanik Nikola Savić. Izvolite.

Ministar izlazi, ali verujem da će se ubrzo vratiti. Dame i gospodo narodni poslanici, danas u okviru zajedničkog pretresa razmatramo Zakon o prevozu u drumskom saobraćaju i još dva ugovora iz ove oblasti, od kojih se jedan odnosi na elektronska brojila, a drugi ugovor se odnosi na Koridor 10.
U svojoj diskusiji najviše ću se ograničiti na ovaj zakon o prevozu u drumskom saobraćaju. Znamo da je osnovna verzija ovog zakona doneta 1995. godine, s tim što je još nekoliko puta posle toga vršena intervencija, odnosno vršene su izmene i dopune 2001, 2005. i 2006. godine.
S obzirom da se radi o jednoj veoma važnoj temi, smatram da bi bilo bolje da se pristupilo donošenju jednog potpuno novog zakona. Ovo iz razloga što se ovaj zakon tiče velikog broja subjekata, a materija, kao što rekoh, nije objedinjena, nego je razbacana kroz više tih akata. Onda će se javiti poteškoće u njegovoj primeni, jer svi oni kojih se na najdirektniji način tiče ovaj zakon nisu baš obučeni, nisu vični i nisu vešti da tumače zakone.
Kao razlog za donošenje ovog zakona predlagač navodi da su se bitno promenili uslovi u obavljanju drumskog saobraćaja na teritoriji Republike Srbije. Naravno, nigde se ne kaže kako i na koji način su se promenili ti uslovi. Slažem se, apsolutno se slažem da su se promenili uslovi, ali nažalost ti uslovi su se promenili nagore kada su u pitanju prevoznici.
Učesnici u drumskom saobraćaju danas jedva preživljavaju, mnogi su i propali, mnogi propadaju, a ovim zakonom se povećavaju kazne i neki drugi nameti, tako da se praktično dodatno otežava položaj prevoznika u drumskom saobraćaju u Republici Srbiji. Mislim da to nije način da se uvodi red u ovu oblast i zato SRS ima velike zamerke u tom smislu i intervenisali smo velikim brojem amandmana.
Ovo je samo jedan uvod, ali to i nije ono najgore u ovom zakonu. Najgore u ovom zakonu je to što se raznim podzakonskim aktima vrši razvodnjavanje, devalviranje i u suštini menjanje njegovog sadržaja putem raznih pravilnika, uredaba, mišljenja, direktiva i slično.
Doduše, zakoni se donose po formalno regularnoj proceduri. Znači, tu je javna rasprava i sve ono što ide uz nju, ali se zakoni uglavnom prevode sa engleskoj jezika, s tim što se u zadnje vreme sve više koristi hrvatska varijanta tog prevoda. Samo se možda sa hrvatskog prevede tako što se sa ijekavice prebaci na ekavicu i izbace se neke reči hrvatskog novogovora. Na taj način se odrađuje domaći zadatak koji ste dobili iz Brisela, ali i ono što se donese, što donese ova skupština, posle se pokvari pravilnicima, uredbama i svim ostalim stvarima koje idu uz to.
Najbolji primer za ovo o čemu govorim i kakvi su vaši zakoni je Zakon o bezbednosti saobraćaja koji je donet pre dve godine, kako znamo. U okviru i u sklopu tog zakona doneto je ili tek treba da bude doneto negde oko četrdesetak pratećih podzakonskih akata, a u praktičnoj upotrebi nalaze se i neka rešenja i neke odredbe starog zakona iz 1982. godine.
Odmah po stupanju na snagu ovog zakona nastao je problem sa njegovom primenom, zato što odgovarajuća ministarstva, kao što je Ministarstvo odbrane, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo prosvete, Ministarstvo zdravlja, ekologije i neka druga ministarstva, nisu na vreme donela odgovarajuće podzakonske akte. Naravno, za ovo ne može biti krivo Ministarstvo infrastrukture, ali načelno i generalno govorim o čemu se radi ovde kada su u pitanju zakoni koje donosi ova vlada.
Kao što rekoh, mnogi pravilnici još nisu doneti, a među njima, recimo, nisu doneti i najvažniji pravilnici, set pravilnika koji se odnose na obuku vožnje i na način polaganja vozačkih ispita, a u ovoj oblasti važe i dalje neke odredbe iz 1982. godine. Doduše, skoro ste doneli, možda pre nepunih mesec dana, jedan pravilnik o obuci iz prve pomoći, ako se ne varam, ali kao i da niste doneli taj pravilnik zato što u tom pravilniku nigde ne stoji odredba od kada se on primenjuje, tako da on u suštini predstavlja mrtvo slovo na papiru.
Ranijim uvidom na sajtu Ministarstva unutrašnjih poslova imali smo priliku da vidimo nacrte nekih veoma važnih pravilnika. Međutim, sada više tih pravilnika nema, a mnogi od njih zaista su neophodni, kako bi ova materija bila potpuna i kompletna.
Zato, kada je u pitanju Ministarstvo unutrašnjih poslova, u čijem delokrugu je saobraćaj, ekspresno je donet Pravilnik o novim vozačkim dozvolama i Pravilnik i registraciji, odmah su počeli da se primenjuju. Zbog čega se to radi, naravno, to je svima jasno, tu su pare, znači, za vozačke dozvole vozače odmah treba udariti po džepu, treba da se sliva novac u budžet Republike Srbije.
Ali, s druge strane, kao što sam rekao, obuka vožnje, polaganje teoretskog i praktičnog dela vozačkog ispita i dalje se vrši prema Zakonu iz 1982. godine. U ovoj oblasti Vlada pravi haos, a ona treba da predstavlja suštinu i ona jeste suština Zakona o bezbednosti saobraćaja iz 2009. godine.
Tako imamo situaciju da se upis kandidata vrši po novom zakonu, obuka kandidata se vrši po starom zakonu, starosni uslovi za upis kandidata vrše se po novom zakonu, polaganje se vrši po starom zakonu, teoretski deo ispita se vrši po starom zakonu, izdavanje dozvola po novom, i to, što je najgore, bez ikakvog prelaznog roka, a taj prelazni rok, ta prelazna rešenja su predviđena zakonom i ona su tri meseca. Onda zaista tu niko živ ne može da se snađe.
Najveći problem kod ovoga imaju srednje saobraćajne škole, jer su one, praktično, morale u jednom danu, kada je stupio na snagu ovaj pravilnik, i tamo ga nazivaju dan "D", doneti i usvojiti nastavne planove i programe o obuci, izvršiti obuku, organizovati polaganje ispita i sve ostalo, što naravno nije bilo moguće, i tu sada vlada jedan pravni vakuum i niko živ ne može da se izvuče iz svega ovog.
Da je ovo zaista ovako, da ne govorim ništa napamet, pokazaću vam na jednom konkretnom primeru, recimo jednog lica koje je ima 18 godina i želi da se obučava za dozvolu "C" kategorije, znači na direktan način da dođe do te kategorije, a takav je slučaj i sa učenicima srednjih stručnih škola koji se obučavaju za tu istu kategoriju, za zanimanje "vozač motornih vozila".
Kada krene u tu kompletnu proceduru to lice se obučava po starom, a dozvolu dobija po novom, i to ne dozvolu "C" kategorije za koju je imalo nameru da se obučava, već dobija probnu dozvolu "B" kategorije za koju se nije obučavalo, a dozvolu "C" kategorije dobija tek sa 21 napunjenom godinom, s tim što u međuvremenu može ako želi da dobije i dozvolu C1 kategorije.
Za to vreme tri puta mora da vadi lekarsko uverenje, tri puta dolazi u prostorije MUP-a za odgovarajuće dozvole i naravno da plaća takse koje su povećane za 200%. A da ironija bude veća, na probnim dozvolama greškom stoji da i za lica koja su starija od 18 godina važi nadzor lica sa iskustvom. Eto kako se radi u pojedinim ministarstvima u okviru Vlade Republike Srbije.
Ali, nije to jedina greška, uz zahtev za izdavanje vozačke dozvole obavezno se prilaže lična karta i kada su u pitanju lične karte, nove lične karte, prilikom stavljanja novih ličnih karata u čitač ime i prezime se očitava ćirilicom, a ime roditelja se očitava latinicom. To je nekakav program, ljudi su mi rekli pod nekim nazivom "čelik", koji su radili ljudi iz MUP. Sada ispada, ako je ime roditelja Vesko, onda nije jasno da li je u pitanju Vesko ili Becko ili Vojko ili Bojko itd. Dakle, jednom rečju, zaista vrlo neozbiljno i pravi problem u vezi s ovim.
Ali, ima još i gore od ovoga. Posebna priča su testovi za polaganje teoretskog dela vozačkog ispita, koji se još uvek nisu menjali iz starog programa. Tako imamo situaciju da na testovima za polaganje vozačkog ispita stoji podatak iz starog zakona, da je brzina kretanja vozila u naseljenom mestu 60 km na čas, a znamo da po sada važećem zakonu ta brzina je 50 km na čas. Kada je u pitanju dozvoljena količina alkohola u krvi, po starom zakonu taj iznos je bio pet promila, a po novom zakonu je tri promila.
Po auto-školama ljudi ne znaju šta da rade. Doduše, došla je neka preporuka, neko uputstvo, ne znam kako bi to mogli nazvati, od strane MUP, da se priznaje i jedno i drugo, i staro i novo. Drugim rečima, priznaje se i tačan odgovor i netačan odgovor, što predstavlja pravi nonses.
Još nešto vezano za ovo, pa ću se vratiti na suštinu ovog zakona. Kada su u pitanju registarske tablice, znamo da na našim putevima od Nove godine ima sve više vozila sa novim registarskih tablicama, da ima i novih registarskih područja, što je sve dobro, ali svakom građaninu Srbije palo je u oči da se na tim novim registarskim tablicama koriste slova koja ne pripadaju srpskom alfabetu, kao što su slova x, w, y, možda još neko slovo. Pošto dolazim iz Niša, tablica NI, pa Đ i W. Zaista morate da shvatite da to odudara jedno od drugog.
Postoje milioni kombinacija za svako registarsko područje. Kada bi svaki građanin i svako dete sa jednog registarskog područja imalo sopstveni automobil ili više njih, opet bi imalo mogućnosti da se to reguliše, a da se ne koriste ova slova.
Nije mi jasno zbog čega je ovo ovako urađeno, kad znamo da u susednim zemljama, npr. BiH, tamo se ne koriste slova x, w, y. Naprotiv, iako je BiH zemlja pod, praktično, okupacijom EU, tamo se koristi samo sedam slova, i to samo ona slova koja su ista i u ćirilici i u latinici. Znači, oni su bili veće patriote nego što smo mi. Vidim da se gospodin smeje, ali sve ovo o čemu pričam zaista je tako.
Evo vam primer i Bugarske, koja je zemlja EU, tamo se isto koriste samo ona slova koja su ista u ćirilici i u latinici, jer bugarsko pismo je zvanično ćirilica. U Makedoniji takođe nema slova x, w, y itd. I u Hrvatskoj takođe nema tih slova, a samo neki pametnjaković u Srbiji se setio da u taj pravilnik ubaci slova x, w, y itd.
Da li je to način da se neko dodvori EU, čini mi se, pošto ovde nema naloga EU, jer da ga ima, bilo bi u Bugarskoj ili u drugim zemljama. Možda je neko pretpostavio neku nameru ljudi iz EU i onda je sam požurio što pre da to uradi, da eventualno zadovolji nečije želje i apetite.
Što se tiče ostalih stvari, recimo, MUP se hvali pozitivnim efektima zakona, a realna je suština da su ti pozitivni efekti bili samo u prvih nekoliko meseci, a svi kasniji pozitivni efekti, u stvari, predstavljaju odraz povećanja cene goriva i pada standarda i onda se manje vozi i, na svu sreću, shodno toma, proporcionalno tome, ima manji broj nezgoda na putu.
Vi hvalite mnogo ovaj zakon o prevozu u drumskom saobraćaju i to je vaše pravo, navodite određene argumente za ovaj zakon. Moram da kažem da ovde ima i dobrih stvari, da ne ispadne samo da nešto kritikujem. Kaže se da donošenjem ovog zakona prevoznici dobijaju mogućnost za povećanje obima rada i sigurnost u bavljenju svojom delatnošću. Možda je to i tačno, ali mislim da se povećanje obima rada ostvaruje samo povećanjem proizvodnje, a ne donošenjem ovih ili onih propisa.
Dalje se kaže: "Primena zakona neće stvoriti građanima i privredi nikakve troškove", što po meni nije tačno, jer ako se prevoznicima povećavaju troškovi, a očigledno je iz zakona da je to tačno, oni to moraju fakturisati kroz cenu prevoza i privredi i građanima i na taj način indirektno i prevoz, i građani i privreda će imati i te kako povećane troškove.
S druge strane, svi subjekti u prevozu, u delatnosti prevoza, nisu podržali donošenje ovog zakona, a vi ste tvrdili suprotno ovde u Predlogu zakona. Najbolji dokazi za to su da su nedavno vlasnici kombi vozila iskazivali proteste po ulicama, pre svega Beograda i nekih drugih gradova.
Moram da kažem i da budem iskren da neke odredbe ovog zakona u suštini nisu loše zamišljene, s kojima mogu da se složim. Međutim, problem je upravo što se one ne primenjuju u nekim drugim podzakonskim aktima i od njih nema na kraju ništa.
Pozdravljam nameru ovog zakona da se eliminiše nelegalno bavljenje prevozom, kao i druge negativne pojave u vezi s ovim. Zaista, to je stvar koju niko normalan ne može da prigovori. Dobra strana je recimo i to što se utvrđuje cena prevoza, koja ne može biti manja od najniže propisane po pređenom kilometru. Zaista, to je takođe dobra stvar.
Ima tu jedna stvar kada je u pitanju lizing. Neki se slažu s time, neki se ne slažu, po meni je ipak problematična mogućnost da se prevoz obavlja vozilima koja su nabavljena putem lizinga, jer ovo može da predstavlja i mač sa dve oštrice.
Danas je sve više onih koji ne mogu izmirivati svoje obaveze prema lizingu, a ako krenete malo južno od Beograda, odmah ovde kod Bubanj potoka, videćete s desne strane ima veliki broj vozila koja stoje tamo na nekom parking prostoru, koja su oduzeta baš zbog toga što primaoci lizinga nisu bili u mogućnosti da servisiraju svoje obaveze.
Samo još kratko, ako malo prošetamo kroz sam zakon videćemo da ima mnogo stvari koje bi mogle da se urade na drugačiji, na bolji način i zato je SRS intervenisala velikim brojem amandmana. Ovde sam nezvanično čuo da su neki prihvaćeni, ako je to tako, zaista se zahvaljujem.
Velika mana ovog zakona je što se on najviše bazira na inspekcijskom nadzoru. Smatram da inspekcijski nadzor nikada i nigde nije rešio sistemske probleme. To se rešava na drugi način. Naravno, inspekcija treba da postoji, treba da radi svoj posao, a problemi, glavni problemi su na nekoj drugoj strani i njih treba otklanjati.
Samo jedna rečenica. Što se tiče izjave o usklađenosti propisa sa propisima EU, moram da kažem da se ova stvar kod ovog zakona razlikuje od većine zakona koje smo doneli u ovom parlamentu. U zakonu se kaže da ne postoje odgovarajući propisi EU s kojima treba uskladiti ovaj zakon, a ako je Srbija u nekoj oblasti integrisana sa EU, to je u oblasti saobraćaja.

Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika javlja za reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele sledeće poslaničke grupe: poslanička grupa SPS-JS, poslanička grupa DSS, poslanička grupa Napred Srbijo, poslanička grupa SRS i poslanička grupa ZES.
Reč ima prvi prijavljeni govornik narodni poslanik Zoran Bortić, posle njega narodni poslanik Aleksandar Pejčić.

Poštovana predsedavajuća, uvaženo predsedništvo, poštovani predstavnici Ministarstava, cenjene kolege narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju koji je za ovo zasedanje Narodne skupštine dostavljen po hitnom postupkom u značajnoj meri doprinosi da se na nov način normiraju uslovi i način obavljanja prevoza u drumskom saobraćaju na teritoriji Republike Srbije.
Novim zakonskim rešenjima popraviće se poremećaji nastali na unutrašnjem tržištu, kako u javnom prevozu tako i u prevozu za sopstvene potrebe, preciziraće se i popraviti položaji privrednih subjekata koji prevoze putnike, lica i stvari, a ovaj zakon doprineće sprečavanju pojava nelegalnog obavljanja prevoza.
Predloženi zakon u praksi će rešiti nedostatke i nepravilnosti u drumskom saobraćaju na teritoriji Republike i omogućiće uvođenje reda na saobraćajnom tržištu, u prevozu i pružanju staničnih usluga koje se organizuju i obavljaju u toj oblasti.
Posebno treba ukazati da se predloženim zakonom ustanovljavaju novi privredni prestupi i prekršaji za koje predlagač zakona predviđa novčane kazne koje se naplaćuju na mestu izvršenja prekršaja i menja raspon propisanih novčanih kazni.
Važna novina u pogledu uređivanja javnog prevoza odnosi se na uvođenje prava imalaca vozila koja su pribavljena putem lizinga da sa tim vozilima obavljaju prevoz u drumskom saobraćaju na teritoriji Srbije. Predlagač zakona na ovaj način primaoce lizinga izjednačava sa licima koja vozila imaju u vlasništvu.
Isto tako ovaj zakon proširuje ovlašćenja lokalne samouprave u pogledu donošenja odluka koje se odnose na određivanja autobuskih stajališta. Potpunije se uređuje registracija i overa redova vožnje, način i uslovi obavljanja te vrste prevoza sa autobuskih stanica po važećim redovima vožnje, kao i način izdavanja voznih karata.
Predlagač zakona je u oblasti prevoza roba i putnika posebno pooštrio norme kojima se sprečava siva ekonomija u ovoj oblasti, nelojalna konkurencija i primena damping cena, jer utvrđuje da cena prevoza po putnom kilometru ne može biti niža od cene koju je propisao nadležni organ u skladu sa zakonom.
Predloženim zakonskim tekstom rešeno je i razvrstavanje autobuskih stanica u kategorije koje donosi Privredna komora Srbije. Obavezuju se prevoznici da autobuskim stanicama dostavljaju registrovan i overen red vožnje za svaku liniju, kao i važeći cenovnik, obavezuju se upravljači autobuskih stanica da prevoznicima omoguće nesmetan prijem, korišćenje i otpremu autobusa sa perona. Istovremeno, autobuske stanice su dužne da s prevoznicima zaključe ugovore o pružanju staničnih usluga.
Predlogom ovog zakona preciziraju se i obaveze prevoznika u linijskom prevozu putnika da izdaju čitko popunjenu numerisanu voznu kartu za određenu relaciju, sa upisanim datumom putovanja i sa zaštitnim znakom ili pečatom prevoznika, kao i numerisanu potvrdu za prevoz putničkog prtljaga, takođe sa zaštitnim znakom ili pečatom prevoznika.
Predložene izmene i dopune ovog zakona usaglašene su sa novim Zakonom o bezbednosti saobraćaja, koji je širokim spektrom odredaba detaljno uredio obavezu imaoca motornog vozila da prilikom obavljanja prevoza ta vozila moraju biti tehnički ispravna.
Da bi se izbeglo ponavljanje ovih odredbi, u Predlogu zakona o izmenama i dopunama zakona o drumskom saobraćaju ukinuta je obaveza potpisivanja kontrole tehničke ispravnosti vozila u putnom nalogu. Na ovaj način predlagač zakona išao je ka racionalizaciji pravnih propisa. Treba ukazati na činjenicu da je predlagač zakona jezički prilagodio zakonski tekst aktuelnom društvenom trenutku, čime je doprineo usaglašavanju terminologije koja se koristi u pozitivnim propisima Republike Srbije.
Ukratko treba istaći da se u dosadašnjoj praksi u primeni Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju pokazalo mnogo nedostataka. Ti nedostaci su se pre svega odnosili na red vožnje u linijskom prevozu putnika, način obavljanja vanlinijskog prevoza putnika, način obavljanja javnog prevoza stvari, način i uslove obavljanja auto-taksi prevoza putnika, način pružanja staničnih usluga, ali i na adekvatna inspekcijska ovlašćenja u ovoj oblasti.
Sve to prouzrokovalo je značajnu materijalnu štetu svima onima koji su na zakonit način obavljali delatnost prevoza u drumskom saobraćaju ili pružali stanične usluge u obavljanju tog prevoza. Da bi se otklonile pomenute uočene slabosti, koje su prouzrokovale veoma nepovoljan položaj privrednih subjekata u ovoj oblasti, predlagač zakona je izmenama Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, precizirajući pojedine zakonske odredbe i uvodeći potpunije norme omogućio uvođenje reda na tržištu usluga u prevozu i u drumskom saobraćaju.
Izvesno je da će se uvođenjem ovog zakona u naše pravne propise obezbediti stabilnost na tržištu usluga, u prevozu, u drumskom saobraćaju i da će to tržište postati razvijenije i jedinstvenije. Zakon će doprineti oživljavanju ukupnih privrednih tokova, kao i optimalno angažovanje kapaciteta u prevozu u drumskom saobraćaju i podizanju kvaliteta tog prevoza.
Dame i gospodo narodni poslanici, ugovor o garanciji EPS elektronska brojila između Republike Srbije i Evropske investicione banke obavezuje Republiku Srbiju da bude garant za obaveze javnog preduzeća EPS, koja je 29. novembra 2010. godine sklopila ugovor o finansiranju elektronskih brojila sa Evropskom investicionom bankom.
Tako je javno preduzeće EPS u vlasništvu Republike Srbije. Ono je za razvoj delatnosti, proizvodnje, distribucije i upravljanja distributivnim sistemom dobilo kredit u iznosu od 40 miliona evra za projekat uvođenja sistema brojila za daljinsko očitavanje i uključivanje i isključivanje potrošača.
Za realizaciju ovog kredita, odnosno za puštanje finansijske linije od 40 miliona evra ugovorom o kreditu predviđeno je da Republika Srbija bude solidaran jemac, koji će garantovati blagovremeno i potpuno izvršavanje svih novčanih obaveza, da bi EPS mogla što pre da počne korišćenje pomenutih sredstava. Za realizaciju projekta električnih brojila potrebno je da usvojimo zakon o potvrđivanju ovog ugovora. Zbog toga je ovaj zakon i predložen po hitnom postupku.
Dame i gospodo narodni poslanici, pored ustavnog osnova za donošenja Zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora Koridor 10 auto-put E-80 Faza 1 između Republike Srbije i Evropske investicione banke, koji je sadržan u odredbi člana 99. stav 1. tačka 4. Ustava Republike Srbije, kojom je propisano da Narodna skupština potvrđuje međunarodne ugovore kada je zakonom predviđena obaveza njihovog potvrđivanja, postoji niz razloga za donošenje ovog zakona.
Ovaj Koridor definisan je kao prioritetni putni pravac i u okviru strategije železničkog, drumskog, vodnog, vazdušnog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji od 2008. do 2015. godine. Polazeći od toga da Evropska investiciona banka, kao finansijska institucija koja uz minimalne godišnje kamate odobrava kredite za ovakve i slične projekte u manje razvijenim regionima, kako bi se omogućila njihova lakša integracija u EU, Republika Srbije je uputila zahtev banci za odobravanje kredita. Kredit u iznosu od 195 miliona evra namenjen je za finansiranje nastavka sprovođenja projekta izgradnje putnog Koridora 10 Autoput E-80.
Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu odobreno je zaduživanje Republike Srbije od 300 miliona evra za potrebe sprovođenja projekta, odnosno izgradnju i rekonstrukciju auto-puta na putnom pravcu Niš – Dimitrovgrad. Da bi ova sredstva bila stavljena u funkciju i da bi se radovi na Koridoru 10 mogli obavljati u skladu sa planiranom dinamikom, predlagač zakona dostavio je Narodnoj skupštini ovaj predlog da se uvrsti u dnevni red i usvoji po hitnom postupku.
Polazeći od značaja koji ovaj zakon, kao i prethodni o kojima sam govorimo, imaju u razvoju Republike Srbije, poslanička grupa SPS-JS u danu za glasanje podržaće sva tri zakona.

Iskorišćeno je devet minuta i 45 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Aleksandar Pejčić, a posle njega narodni poslanik Dejan Pisarević.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, predstavnici Vlade, pozdravio bih gospodina Mrkonjića, ali nije tu. Hteo sam da mu postavim određena pitanja na koja nisam dobio odgovor, pošto sam to u formi poslaničkog pitanja postavio, ali sam očekivao da će mi dati odgovor danas. Njega nema, nadam se da će doći u toku ove moje diskusije.
Kao i mnoge moje kolege, vezaću se usko za Predlog zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora, a u vezi izgradnje Koridora 10 između Republike Srbije i Evropske investicione banke. Iskreno rečeno, moram reći na početku da izuzetno cenim institucije i ljude koji ulažu puno truda i napora u realizaciju određenog projekta.
Tako je ova Vlada Republike Srbije uložila puno truda i napora za izgradnju trase Koridora 10. Za ovih tri godine koliko je na vlasti uradila je čak 20 kilometara. Ako uzmete, to vam dođe otprilike sedam kilometra po godini. To je izuzetno fantastičan uspeh ove vlade, i ako nastavimo ovih tempom Koridor 10 će biti izgrađen tek 2050. godine.
Koridor 10 ili koridor iks, a svi znamo šta je iks – nepoznata u jednačini, tako je i za nas Koridor 10 nepoznat, a naročito za nas građane Jablaničkog okruga i građane opštine Leskovac. Ne znamo kako će izgledati trasa koja prolazi kroz opštinu Leskovac. Otprilike treba 50 kilometara trase Koridora 10 da prođe kroz našu opštinu.
Mi u ovom Koridoru 10, odnosno u izgradnji Koridora 10 vidimo svoju razvojnu šansu. Koridor 10 vidimo kao razvojnu komponentu našeg okruga, koji je jedan od najsiromašnijih okruga i pošto se ova vlada opredelila za ravnomerni regionalni razvoj, očekivali smo da će u tom duhu i nastaviti.
Pošto je najkomplikovaniji deo Koridora 10 kroz Grdeličku klisuru i najskuplji treba da prođe kroz Grdeličku klisuru, obratili smo se i pojedinim institucijama, pojedinim ministarstvima. Imali smo seriju sastanaka kod ministra Olivera Dulića, ministra za prostorno planiranje, pričamo o lokalnoj samoupravi grada Leskovca.
Na tom sastanku bili su prisutni predstavnici jednog i drugog, Ministarstva za kapitalne investicije, bili su prisutni predstavnici CIP, predstavnici JP Železnice, Puteva Srbije, Koridora 10, kao i predstavnici naše direkcije za izgradnju, svi poslanici iz Leskovca.
Došli smo da zaključka da treba da se izađe iz ćorsokaka i treba da se pomogne opštini Leskovac, lokalnoj samoupravi i dati zadatak CIP da uradi jedan kvalitetan idejni projekat. Referentna institucija CIP je uradila stvarno dobar i kvalitetan projekat, koji košta 12 miliona evra jeftinije od sadašnjeg projekta sa izmeštanjem železnice. Naime, taj projekat koji planira Ministarstvo za prostorno planiranje, planira jedan tunel koji treba da se prokopa i da se probije.
Međutim, ovaj projekat koji je ponudio CIP je mnogo efikasniji, kao što rekoh i jeftiniji. No, Ministarstvo za kapitalne investicije i Ministarstvo za prostorno planiranje, kao i mnoge referentne ustanove koje se bave ovim projektom, nisu prihvatila taj naš projekat, ne znamo zašto, pa se u kuloarima priča da je određeno građevinsko preduzeće kupilo mašine za prokopavanje tunela i iz tih razloga se odustalo od ovog idejnog projekta, pa sam hteo da pitam ministra da li je to istina ili su to samo kuloarske priče.
Mi na lokalu imamo jedan politički konsenzus oko ovog našeg pitanja prolaska Koridora 10 kroz našu opštinu. Zato nismo ni usvojili plan za prostorno planiranje. Inače, naš predsednik Skupštine Živojin Stefanović, član SPS, podneo je krivične prijave protiv Ministarstva za prostorno planiranje, protiv Ministarstva za kapitalne investicije, protiv JP Koridora 10, i protiv JP Putevi Srbije. Vidite koliki politički konsenzus imamo i saglasnost oko toga, čak smo i spremni za radikalnije mere, da blokiramo autoput, tj. Koridor 10 u slučaju da nam se ne izađe u susret.
Ovakvim potezom Vlada, koja se opredelila za ravnomerni regionalni razvoj, samo podstiče migraciju sa tih prostora. Inače, iz Jablaničkog okruga i sa juga Srbije se godišnje iseli oko 2.000 ljudi. Na ovaj način ćete samo ubrzati tu migraciju, a kako fizika ne zna za prazan prostor, pretpostavite ko će se doseliti na taj prostor.
Očekujem od Ministarstva za kapitalne investicije da revidira svoju odluku i da prihvati idejni projekat, kao i revizione komisije, da prihvati naš projekat jer je jeftiniji i može mnogo brže da se realizuje.

Iskorišćeno je pet minuta i 46 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Dejan Pisarević, a posle njega narodni poslanik Zoran Antić.

Uvažena gospođo predsedavajuća, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, slušajući diskusiju našeg poslanika u prethodnom delu stekao sam utisak da smo mi ovde narodni poslanici opšte prakse.
Zašto opšte prakse? Mogu da vam kažem da se mi ovde kao razumemo u sve i svašta. Jednostavno, ovaj zakon koji je na dnevnom redu, a govoriću o Zakonu o prevozu u drumskom saobraćaju, to mi je struka, time se bavim i onda ću reći na tu temu konkretne stvari koje se tiču toga zakona. To bi bilo isto kao kada bih govorio o zakonu o veterini i medicini itd, pa da nešto nije tačno.
O čemu se ovde radi? Ovaj zakon je dobar i odličan. Za one koji ne poznaju ovu materiju mogu odgovorno da kažem da se ovaj zakon odnosi na uređenje saobraćaja u funkcionalnom i u organizacionom smislu. Ovaj zakon nema veze sa Zakonom o bezbednosti saobraćaja, o kojem je bilo reči ovde od prethodnih sagovornika.
Zakon je dopunjen onim odredbama koje tačno preciziraju ono što treba za normalno funkcionisanje ove materije. Kao što svi znamo, saobraćaj je jedna živa stvar, jedna velika grana privrede od koje zavisi jedna država i on kao takav mora biti uređen. Ovim zakonom se tačno uređuje auto-taksi prevoz, prevoz linijski, prevoz vanlinijski i prevoz za sopstvene potrebe.
Kada govorim o auto-taksi prevozu, mogu vam reći da sam pre današnje Skupštine obavio razgovor sa dvadesetak taksista i dva udruženja iz opštine Velika Plana i Smederevo. Predočio sam ovaj predlog zakona i mogu vam reći da su zadovoljni.
Kao što sami znate, taksisti su jedna veoma ozbiljna kategorija, ogledalo jednog grada, jer stranac kada dođe u neki grad on se prvo obrati taksisti gde će i kako da ide. Oni su jedna sila, da ako nešto ne valja oni mogu to da svojim protestom pokažu.
Međutim, ovaj zakon njima odgovara. U kom smislu odgovara? To je tačno precizirano u članu 6a gde se jasno vidi, što do sada nije bilo, da taksi vozač može da pruža taksi usluge na području svog grada, što je normalno. Ukoliko započne vožnju van svog grada, ide u drugi grad, on je dužan da za vreme čekanja skine taksi oznaku, a ne isključuje taksimetar. To je normalno radi zaštite konkurencije. Na taj način je konkurencija onemogućena i to je odlična stvar.
Čulo se ovde u diskusiji da je potrebno više taksi udruženja. Mogu vam reći da na zapadu, recimo, ako grad propiše da je potrebno 500 taksista, 501 neće moći da bude, već će moći da kupi licencu u nekom drugom. To je dobro.
Šta je još jako dobro? To što je jako dobro za taksiste je način na koji se povezuju. U ovom trenutku se povezuje Zakon o bezbednosti saobraćaja odnosno Pravilnik o registraciji vozila. Prvi put sada novim tablicama su takoreći izbačeni divlji taksisti. To je dobra stvar i ko se bavi materijom on je primetio. Svako taksi vozilo koje ima firmu na krovu svog vozila mora da ima zadnju slovnu oznaku "TH" tako da divlji taksisti neće moći da stave firmu i da kupe putnike. To je dobar momenat koji je zakonom predviđen.
Kada je reč o javnom prevozu putnika, on se deli na linijski i vanlinijski javni prevoz putnika. Što se tiče linijskog prevoza putnika, manje-više, zakon je ostao u onoj meri kako jeste i sve odredbe koje su predviđene su odlične.
Kolega koji je ovde kazao da je za linijski potreban samo jedan autobus, on ne zna problematiku. Šta ako krene autobus na liniju, pa se pokvari? Ko će da ga zameni? Na toj liniji obično putuju đaci, deca itd. Deca kupuju mesečnu kartu, onda nema prevoza i mora da plati kartu drugom prevozniku. U tom slučaju su neophodna tri autobusa. Može vozilo da bude ispravno pri samom polasku na put, a može da dođe do kvara na nekom delu i tu je popravka od tri do pet sati. To je osnovni razlog koji je predvideo da budu tri autobusa i to je odlično rešenje.
Što se tiče vanlinijskog prevoza, tu je potreban jedan autobus i ne treba više jer se bavi određenom turom koja krene negde, obično su to ekskurzije itd. i uvek ima vremena da se neki drugi kolega angažuje oko tog prevoza da nastavi prevoz na dalju turu.
Ovde bi možda trebalo da uđe u kaznene odredbe, nije se računalo na taj momenat, to je drugi problem. To je problem na terenu. Znate da postoje republičke i lokalne linije. To su međugradske linije, ali se zovu republičke pošto se dobija rešenje od ministarstva. Te dozvole izdaje ministarstvo, a na lokalnom saobraćaju lokalna samouprava propisuje kako će da se obavlja prevoz.
Tu sada dolazi do jedne vrste zloupotrebe, ali na štetu građana. Šta se tu dešava? Ukoliko isti prevoznik koji ima liniju republičku i pokriva opštinsku liniju, on bi po pravilu trebalo da pošalje opštinski autobus na opštinsku liniju, a on stapa liniju. Znači, pusti republičku u to vreme i onda o istom trošku vozi i tu liniju.
Posledica je neodržavanje linije, a druga posledica što je karta zbog poreza na PDV 18%, ovde 8%, znači veća je karta. Tu bi možda trebalo u nekoj odredbi da se predvidi, možda takav slučaj niste imali, pa bi to trebalo na neki način da se uredi.
Pošto je neko spomenuo ovde da na linijskom prevozu ne može da bude vozilo manje, zakon je propisao da na linijskom prevozu može da bude vozilo od 20 sedišta. Znači, jedan minibus tipa "mercedes" ili "iveko", oni imaju 25 sedišta, oni su mali potrošači i oni mogu da stignu mnogo brže i bolje nego bilo koji drugi minibus neke veće kategorije, tako da lično mislim i u tom delu gde se odnosila kritika da nema osnova za kritiku.
Kod kategorija prevoza u drumskom saobraćaju koji je vanlinijski, to je drugim rečima ugovoreni prevoz. Znači, u vanlinijskom prevozu se ugovara prevoz, tačno se precizira vreme polaska itd. Tu je sve lepo definisano i predviđeno je da za sve vreme prevoza korisnik prevoza, odnosno poručilac usluga ima dokaz o upotrebi prevoza.
Tu je sada malo nejasna jedna stvar, jedna mala nepoznanica. Imao sam prilike u svom poslu da sretnem na terenu takav problem. O čemu se tu radi? Jasno je da mi prevoznici smo oslobođeni poreza na promet u vanlinijskom saobraćaju. U tom prevozu treba imati dokaz o uplati. Ne precizira se tačno da li je dokaz o uplati račun koji uspostavi naručilac usluge ili je dokaz o uplati izvod na kome se vidi da je plaćeno, ili je dokaz o uplati blanko račun koji je izdat od samih prevoznika. To bi trebalo da se uradi.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vreme koje je na raspolaganju vašoj poslaničkoj grupi je iskorišćeno.)
Da budem konkretan, ovaj zakon je dobar, a vidim da je vreme isteklo, ne bih hteo više da dužim. Lično mislim da ste shvatili poruku. U danu za glasanje podržaćemo ovaj zakon zato što je uneo mnoge novine i koji će pomoći ovoj materiji.

Pre nego nastavimo rad, poštovani narodni poslanici, dozvolite da u vaše i u svoje ime pozdravim članove delegacije studenata koji se nalaze na postdiplomskim studijama na londonskom Fakultetu za ekonomiju i političke nauke, a koji prate deo današnje sednice sa galerije Velike sale Doma Narodne skupštine. Prisutni su: Georgios Monogioudis, Cristofer Shan Louie, Andrew Thomas Park, Siu Pui Lee, Anna Costa, Joe Show, Daniyar Taumurat, Sakine Koc, Marcos Dragoni i Tamara Mijatović.
(Predsedavajuća pozdravlja goste na galeriji na engleskom.)
Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević.
Još jedan primer saradnje, narodni poslanik Zoran Antić ima reč, ali je dogovorom napravljeno da narodni poslanik Milan Lapčević ima reč.
Da li narodni poslanik Zoran Antić želi da govori posle njega ili na njegovom mestu? O tome će poslaničke grupe obavestiti samostalno. Ne želim da uzurpiram mikrofon predsedavajućeg.
Dakle, narodni poslanik Milan Lapčević. Posle njega narodni poslanik Milan Veselinović, pa narodni poslanik Zoran Antić.

Poštovana gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što nema ministra Mrkonjića, jer očigledno da mu ne prija ova rasprava u Skupštini. Dosta činjenica je izneto koje nisu prijatne, ali šta da radimo, takve su kakve su.
Pre dve godine, maja 2009. godine, imali smo sednicu posebnu na kojoj su postavljana poslanička pitanja. Postavio sam tada jedno od poslaničkih pitanja gospodinu Mrkonjiću, upravo je bilo vezano za sve ove teme koje su jutros dominirale u radu parlamenta, a vezane su bile za izgradnju Koridora 10 i te čuvene projekte koje je vladajuća koalicija najavljivala da će uraditi za vreme svoga mandata.
Tada je bila ta rasprava prilično neprijatna, na momente i žučna od strane gospodina Mrkonjića, gde me je čak nazivao i neznalicom, da će on da me nauči kako treba, šta znači Koridor 10 i kako će se to uraditi, završiti itd. Međutim, posle dve godine, evo, ponovo se srećemo u parlamentu i ono što smo tada pričali, nažalost, pokazuje se kao potpuno istinito.
Dve godine funkcionisanja i rada na izgradnji Koridora 10, silni krediti su u ovoj skupštini ratifikovani, a nažalost od činjeničnog stanja na terenu skoro da nemamo za šta da se uhvatimo. Počeli su radovi na obilaznici oko Dimitrovgrada još početkom prošle godine. Koliko znam, bio sam pre mesec dana u Dimitrovgradu, traju, nešto se dešava, ali tek toliko. Kada će biti završeni, to bog jaki zna. Onaj ostali deo prema Beloj Palanci, prema Nišu još uvek nije ni započet. Kada će, ne zna se.
Deonica od Preševa prema Nišu, odnosno od granice prema Preševu i dalje prema Grdeličkoj klisuri, 2007. je urađena jedna traka, započeta druga. U vreme ministrovanja gospodina Mrkonjića ta druga traka je dovršena i, naravno, bilo je obećanja, već nekoliko puta najavljivano na televiziji otvaranje te deonice. Bio sam i tamo pre dva meseca. Idete dva-tri kilometra, pa naiđete na neizgrađen most, pa pređete u drugu traku, pa opet zaobiđete i tako. Dakle, ni to nije ni završeno, a kamoli pušteno. Tako da je ta priča o Koridoru potpuno sumorna.
Radi se, naravno, na deonici u Vojvodini i to je, da kažem, jedina svetla tačka koja može da opravda rad čitave Vlade na izgradnji Koridora 10. Deonica i važan strateški pravac od Beograda prema Požegi, tzv. Ibarska magistrala, ništa se nije desilo na tom polju. Koncesija je raskinuta, a gužve su neverovatne. Putovanja od Beograda do Lazarevca je bar sat vremena.
Toliko o tome koliko su nam potrebni putevi, a koliko smo uradili. Ta velika priča o razvojnoj šansi Koridora 10 ne može nikako da se prekrije galamom, podizanjem tona i sličnim stvarima. Mislim da to, na kraju, pre ili kasnije se izmeri i vidi ko je šta uradio i dokle smo stigli.
Koliko se sećam u ovom parlamentu smo u više navrata ratifikovali razne međunarodne kredite i nikada niko nije iz poslaničke grupe DSS govorio ništa protiv tih kredita, jer su ti krediti potrebni Srbiji i potrebni su da bi se izgradio konačno taj koridor. Koridor je nešto što je potrebno i ovoj zemlji i kao transportni i tranzitni koridor, koridor koji donosi mnogo sredstava našoj zemlji. Uvek smo podržavali takve kredite.
Ministar Mrkonjić je tražio podršku poslanika i parlamenta da se pomogne u izgradnji koridora. Naša pomoć se ogleda upravo u tome da ti zakoni dođu u parlament što pre, da ih ratifikujemo, a mislimo zakonima o kreditima, i da se onda krene dalje u operacionalizaciju. Nažalost, toga nema.
Cenim napore gospodina Mrkonjića i njegovu energiju da vrlo žustro priča o Koridoru, o važnosti, o izgradnji, o tome da ima puno energije i da ode na teren i da pohvali izvođače, da ih natera da rade što brže. Međutim, ono što mu ne valja, to je što uvek izlazi s nekim poprilično neodmerenim ili neozbiljnim izjavama u smislu rokova. Završićemo Koridor kompletan do 2012. godine. Jedva je godinu dana do 2012. godine, a ne možemo da završimo ono što je započeto pre četiri godine.
Kada imate tu kompletnu sliku, onda vam je jasno da smo mi poprilično neozbiljna zemlja. Zamislite jednu zemlju koja ima 7,5 – 8 miliona ljudi, koja ne može za četiri godine da završi više od 30 do 40 kilometara auto-puta, uz te silne kredite. To znači da nešto nije u redu. Ili, onaj ko organizuje taj posao ne radi to kako treba, ili ova zemlja nema dovoljno kapaciteta da to uradi – nema dovoljno inženjera, nema dovoljno projektanata, nema dovoljno dobrih izvođača radova.
Sećam se, 2005. godine sam putova kroz Hrvatsku prema Sloveniji. Tada su počeli radovi na deonici od naše granice prema Osijeku, do onog dela prema Brodu, do onog dela dokle nije bio urađen auto-put. To je bilo nekih 30 kilometara kroz slavonske šume. Za godinu i po dana su se Hrvati organizovali, izbacili su svu mehanizaciju koju su imali u zemlji i završili su taj deo puta.
Tako ćemo i mi samo treba da počnemo. Počećemo onda kada prođu ti vanredni ili redovni parlamentarni izbori, kada ova koalicija ode sa vlasti i kada se ozbiljno zasuku rukavi i taj posao organizuje onako kako treba, kada uključimo svu građansku operativu u ovoj državi da radi na tom koridoru. Nadam se da će u nekom razumnom i realnom roku, a to sigurno neće biti ispod tri do četiri godine završiti taj koridor i početi da ubiramo velike prihode od tranzita.
Neću više pričati o tome, jer ministar nije tu i ne može da odgovori. Zaista pohvaljujem njegovu predusretljivost kada su neke druge stvari u pitanju, a imali smo neke sporne stvari oko štrajkova u preduzećima koja rade sa železnicom. On je tu izašao u susret, primio je ljude na razgovor i rešio problem. Dakle, ne treba da se ljuti na ovakve činjenične podatke. Ono što je istina, nažalost, mora da izađe na videlo.
Želim samo da kažem još dve stvari u vezi ovih zakona. Ne znam kako je dozvolio kao ozbiljan čovek da prođe krajem prošle godine povećanje taksi na kombi vozila, gde su mnogi ljudi pogođeni ogromnim taksama za registraciju, gde su kombi vozila izjednačena sa džipovima. Sada ljudi koji se bave nekim svojim privatnim poslom, imaju neke svoje radnje i prodavnice, imaju ta dostavna vozila, moraju da plaćaju ogromne takse, odnosno registracije koje se kreću od 80 do 100 hiljada dinara. To je još jedan udar i na njihov džep, a i na pomoć, pod znacima navoda, preduzetništvu i prevazilaženju krize.
Koliko se sećam, bilo je razgovora sa predstavnicima udruženja, obećanja da će se to vratiti nazad. Kroz više meseci i ništa se ne dešava. Pretpostavljam da će to uskoro doći u parlament i da će ljudima biti skinuti ti ogromni nameti.
Što se tiče ratifikacije ugovora o kreditu za izmenu brojila između Republike Srbije i Evropske investicione banke, Srbija ima zastareli sistem očitavanja utroška električne energije. Sigurno da je potrebno da se na tom planu nešto uradi. Potrebno je da uvede modernije, tačnije sisteme, da očitavanje bude daljinsko, da isključivanje bude daljinsko.
Moram da postavim jedno logično pitanje. Mi uzimamo kredit od Evropske investicione banke, država je sklopila ugovor sa firmom "Sažem" iz Francuske da se u Nišu otvori fabrika za proizvodnju brojila. Za to će država dati podsticaj firmi "Sažem" osam ili deset hiljada evra po novozaposlenom. Dakle, mi ćemo iz budžeta davati određene pare da bi se ljudi zaposlili. To je pohvalno, jer tamo ogroman broj ljudi ne radi, ali pitam samo - šta je tu logika?
Uzećemo kredit, daćemo pare da firma otvori predstavništvo da proizvodi brojila, a onda taj kredit koji smo uzeli ćemo dati da kupujemo ta ista brojila koja će oni proizvoditi i ugrađivaćemo to u domaćinstva ili industrijske pogone. Pri tom smo imali, i dan-danas imamo domaće proizvođače koji mogu da proizvode slična brojila i da podmire potrebe industrije i elektroprivrede.
Mislim da je mnogo logičnije bilo da smo taj kredit utrošili da raspišemo tender i da damo posao domaćim proizvođačima, da podignemo domaću industriju, jer se valjda tako može stvoriti višak dohotka i unaprediti nešto u ovoj zemlji. Ako sve što se proizvodi u ovoj zemlji, ako sve što se investira iz ovog budžeta ili iz svih kredita ode na potrošnju prema strancima, onda zaista ne vidim kako ćemo mi kao zemlja moći da se izvučemo iz ovako velike krize.