Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.  
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 99 narodnih poslanika.
Da bismo ustanovili koliko nas ima u sali, molim narodne poslanike da ubace kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je u ovom momentu u sali 85 narodnih poslanika, što znači da postoje uslovi za rad.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 286. našeg Poslovnika. (Da)
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić. Izvolite.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku želim da u ime Liberalno demokratske partije izrazim saučešće i punu solidarnost sa građanima Minska i Belorusije, nakon jučerašnjeg, po svemu sudeći, terorističkog napada koji se dogodio, i svaku vrstu pomoći.
Naravno, to samo potvrđuje značaj onoga o čemu ovde stalno govorimo. To su izazovi modernog sveta, opasnost od terorizma, potreba da se zemlje međusobno povezuju, integrišu u bezbednosne saveze, blokove i da na taj način organizovanije i efikasnije vode tu borbu.
Da se vratim na pitanje. Imam pitanje za predsednika Vlade i voleo bih da, kada budem dobijao odgovor, odgovor zaista bude od predsednika Vlade. Prošle nedelje sam dobio odgovor na poslaničko pitanje koje sam postavio pre dve ili tri nedelje, a koje je uputio ili potpisao zamenik premijera. Naravno, ne verujem da se on bavio davanjem odgovora na to pitanje, prosto je potpisao kao dežurni potpredsednik Vlade, ali moje pitanje nije bilo upućeno čak ni Vladi, nego isključivo premijeru, s obzirom na to da se odnosilo na ekonomsku oblast.
Dakle, moje današnje pitanje je, da mi premijer odgovori, koje su dve ili tri mere koje će preduzeti u narednih nekoliko meseci kako Srbija, bar 2011. godinu, ne bi završila kao zemlja sa ubedljivo najgorim performansama u ekonomskom smislu u regionu?
Pre dva dana su izašle procene projekcije, jedan dosije praktično za zemlje Balkana, kada su u pitanju efekti ekonomskih mera njihovih vlada, način i efikasnost odgovora na svetsku ekonomsku krizu, i Srbija ne da nije lider u regionu nego je po svim tim parametrima, po svim performansama, ili poslednja ili pretposlednja. Lideri smo po stopi inflacije. U prošloj godini je 20 puta bila veća inflacija u Srbiji nego u Crnoj Gori.
Kada smo juče pripremali tu izjavu za javnost, neki ljudi u stranci su tražili da proverimo nekoliko puta da se nije omakla greška. Naš zamenik predsednika Nenad Milić, koji ima to policijsko iskustvo, i uvek veruje u snagu isključivo pisanih dokaza, tražio je da nekoliko puta to proverimo. Tačno je, dvadeset puta je veća inflacija u Srbiji nego u Crnoj Gori. Naravno da jedan od razloga za to i što je Crna Gora uvela evro kao svoju valutu, ali je to jedan od razloga zbog kojeg se LDP godinama zalaže za uvođenje dvovalutnog sistema.
Deset puta je viša stopa inflacije u Srbiji nego u Hrvatskoj. Ona je tamo 1%, a u Srbiji je preko 3%, odnosno bila je 10,3% u protekloj godini. Stopa nezaposlenosti je dva puta veća u Srbiji nego u Hrvatskoj i Crnoj Gori. Neću ni da govorim o zaradama. Ono što je najgore za građane ove zemlje je što se njima stalno šalje poruka da je to prirodno stanje, da je to neka zla sudbina. Srbija može po svim ekonomskim parametrima da bude uporediva sa zemljama regiona i da bude čak ispred njih, samo su druge zemlje donele neke političke odluke koje Srbija još uvek nije spremna da donese i nisu spremne da donesu političke stranke u Srbiji.
Pre svega one dve koje sebe vole da opisuju kao najveće i najuticajnije, koje ovih dana vode tu besmislenu raspravu oko toga ko će prvi preseći i saopštiti da će izbori biti 18. decembra, iako svi u zemlji znaju da će, naravno, izbori biti u decembru. Zbog toga je ovo moje pitanje vezano za ovu godinu, odnosno za to sa čime ćemo pred građane.
Sve te druge države su donele te odluke. Sve su ili integrisane potpuno u NATO ili su vrlo blizu te integracije. Mnogo su dalje odmakle od nas u evropskim integracijama i sprovele su unutrašnje tržišne reforme. Tamo se ne sprovodi ponovno podržavljenje kompanija, nego je proces obrnut. To su zemlje koje su počele reformu svog javnog sektora, javnih preduzeća. U Srbiji, Poreska uprava ne sme da kontroliše javna preduzeća, čak ni u tom smislu da li koriste nelegalan softver.
Zvaničnici Poreske uprave, to sam jutros gledao na Javnom servisu – RTS, čak se hvale time kako u ovom trenutku neće kontrolisati javna preduzeća i građane, ali će zato ulaziti u privatne kompanije, u privatni sektor i tamo zavoditi neki red.
To je direktna diskriminacija, kao što je uvredljiv taj odgovor koji sam pominjao i koji sam dobio prošle nedelje, moje pitanje je bilo koliko je državnih garancija aktivirano, koliko smo platili, samo za tri javna preduzeća, u 2009. i 2010. godini, EPS, „Putevi Srbije”, „Železnice Srbije”? Odgovor je uvredljiv – nije aktivirana nijedna garancija, nego je država iskoristila svoje pravo da plati umesto primarnog dužnika.
Drugo pitanje je bilo: kada će država dobiti taj svoj novac nazad? Odgovor je u jednoj rečenici – u zakonskom roku; iako je zakonski rok odavno prošao.
Kada se ovde drmala Vlada, pre dva meseca, bilo je mnogo prigovora na to što radi ili što je radio potpredsednik Vlade i ministar Dinkić, da su subvencije u privatnom sektoru prevelike za novo radno mesto. Ako pogledate godišnje subvencije koje odu na železnicu Srbije, to je 160 miliona evra za 20.000 radnika. Mi svake godine platimo 8.000 evra po zaposlenom u „Železnicama Srbije” nizašta, i tako iz godine u godinu. Očekujem da ovaj odgovor Vlade makar na ovo pitanje bude nešto ozbiljniji nego onaj prošli.

Da li se još neko javlja za reč?
Narodni poslanik Milorad Buha ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, u ime SRS postaviću pitanje vezano za utvrđivanje državnih granica. Poznato je u međunarodnom pravu, a i nacionalnom pravu, da je određivanje i utvrđivanje državnih granica bitan državnički posao, državno pitanje, pitanje suvereniteta i integriteta.
SRS je prošle godine uputila Predlog rezolucije o utvrđivanju državne granice sa Republikom Srbijom. Poznato je da nemamo utvrđene državne granice ni sa ostalim republikama bivše Jugoslavije, ni sa BiH, ni sa Crnom Gorom, ni sa Makedonijom.
Poznato je da postoji jedna radna grupa, odnosno komisija, koja radi na utvrđivanju državne granice, međutim, prošlo je 20 godina od razbijanja bivše Jugoslavije, a nemamo utvrđene državne granice. Postavlja se pitanje odgovornosti, ko je odgovoran za ovakvo stanje u ovoj oblasti? Odgovorna je Vlada.
Moje pitanje se odnosi na to ko radi u ovoj komisiji, koje su aktivnosti ove komisije i najbitnije pitanje – koja je strategija ove komisije? Iz sredstava informisanja, posle trojnog sastanka našeg predsednika sa premijerima Hrvatske i Slovenije, list „Blic” je objavio informaciju da su se na trojnom sastanku, između ostalog, dogovarali oko granica. To nije bilo centralno pitanje, ali se o tome razgovaralo.
Naime, prema informacijama do kojih je došao ovaj list, a i hrvatska štampa je nešto po tom pitanju objavila, postignut je tajni dogovor. Zašto tajni? Postoji komisija, zašto ona ne radi? Da li su ustavne nadležnosti predsednika Republike da se on dogovara? To nije njegovo ustavno određenje i on ta prava nema. Međutim, on se petlja u sve, pa i u ovu oblast.
Što se tiče državne granice sa Republikom Hrvatskom, ona je otvorena. Područje Baranje, istočne Slavonije i zapadnog Srema, nikada nijednim međunarodno pravnim aktom nije utvrđeno. Trenutno je to okupirana teritorija, to je prostor Republike Srpske Krajine, to pitanje je otvoreno iz više razloga i sa više aspekata. Jedan od aspekata je istorijski, drugi je kulturološki, demografski itd. Područje Slavonije i Baranje nikada teritorijalno, administrativno, prosvetno itd, nije bilo vezano za Hrvatsku.
Zato je vrlo značajno, sa aspekta SRS, da se utvrdi strategija. Bez jasne nacionalne strategije o određivanju granica, niko nema pravo, prema odredbama Ustava i prema odredbama mnogobrojnih zakona, da se sam dogovara i pregovara o pitanju državnih granica, kao i o drugim bitnim i vitalnim problemima naše države.
S druge strane, na istom trojnom sastanku, prema čak i izjavama učesnika ovog trojnog sastanka, naš predsednik Boris Tadić je izjavio da je spreman da povuče kontratužbu protiv Republike Hrvatske. Zbog javnosti, SRS mora ukazati na pogubne posledice povlačenja te kontratužbe. Zbog čega? Zbog toga što smo tuženi od Republike Hrvatske za genocid nad hrvatskim narodom.
S druge strane, Vlada je u toku 2009. godine usvojila kontratužbu kojom je jasno rekla da je nad Srbima iz Republike Srpske Krajine i Republike Hrvatske počinjen genocid.
Niko nema pravo da odustaje od te kontratužbe, upravo zbog genocida. Karakter ratnog zločina genocida, kao najstravičnijeg zločina, je takav da ne mogu političari o tome da se dogovaraju. Ako je to upućeno Međunarodnom sudu pravde u Hagu, Međunarodni sud pravde u Hagu je taj koji će odlučiti da li je postojao genocid ili nije. Prethodni dogovor o povlačenju tužbe je krivično delo.
Upozoravamo predsednika Republike da se uozbilji. Nema nikakvog dogovora. Vlada Republike Srpske Krajine, u progonstvu, u više navrata je ukazivala na dogovornu politiku predsednika države, koji je u poslednjih godinu i po dana u više navrata izjavio da je spreman na kompromis i dogovor. Hrvatska strana, koja je to pokrenula 1999. godine, izlazi sa istim stavovima.
Nedopustivo je i štetno po srpske nacionalne interese da se ovo pitanje sada putem dogovora povuče iz sudskog postupka.
Pored toga, na ovom trojnom sastanku su pokrenute određene inicijative…

Vreme, gospodine Buha.

Hvala.

Da li još neko želi reč po ovom članu? (Da) Gospodin Lapčević ima reč.

Poštovano predsedništvo, uputiću pitanje Ministarstvu finansija, da mi odgovori kakva je naša ekonomska politika i kako Ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije planiraju da održe stabilnost u zemlji, u smislu inflacije i u smislu održivog zaduživanja zemlje?
Naime, u prethodnoj godini država Srbija je bila lider u Evropi po visini inflacije, koja je iznosila 11,6 posto. U prva tri meseca ove godine inflacija je iznosila 5,5%, što će, po procenama stručnjaka, biti preko 14% na godišnjem nivou. U svakoj normalnoj zemlji, kad inflacija pređe 3%, podiže se stepen uzbune na najviši mogući nivo, jer to znači da će se potpuno poremetiti odnosi u državi i da će privreda pretrpeti najveće štete i ukoliko inflacija bude iznad tog nivoa.
U prethodne tri godine smo imali rapidno povećanje deficita u republičkom budžetu, sa nekadašnjih 14 milijardi, koliko je bilo 2008. godine, popelo se na 50 milijardi 2009. godine, a 107 milijardi, 2010. godine, da bi za 2011. godinu planirani deficit u budžetu dostigao 120 milijardi dinara.
U prethodnih nekoliko meseci hrana je poskupela za više od 11%, a potrošačka korpa je skočila za preko 30%. Cena naftnih derivata je među najvećima u regionu i trenutno iznosi oko 1,30 evra za litar bilo benzina, bilo evro dizela, što je sigurno jedna od najvećih cena u Evropi, i u toj strukturi cene, akcize i porezi su daleko najveći u odnosu na sve države u regionu.
U takvoj situaciji, pored realne inflacije koja je u prva tri meseca veća od 5,5%, evro je pao sa 107 dinara, koliko je bio u decembru, na 101 dinar, koliko je danas. Prosto je neverovatno da inflacija raste, da cene rastu, da su cene hrane daleko više nego što su bile prošle godine, a da, s druge strane, evro pada.
Državi zvaničnici na to kažu da je to dobar signal i da je to u stvari signal da raste poverenje stranih investitora u državu Srbiju i da će se to odraziti, u pozitivnom smislu, i na zaduživanje građana, što sigurno kratkoročno jeste tačno, ali je pitanje da li je to održivo stanje i dokle će to ići?
Ako imamo u vidu da, od planiranih četiri milijarde evra direktnih stranih investicija, do dana današnjeg nije ušao nijedan evro, postavlja se opravdano pitanje – na koji način država utiče da evro pada, a da s druge strane cene nezadrživo rastu?
Što se tiče ekonomista, odgovor je očigledan i jasan, da je država Srbija u prethodnih nekoliko meseci prodala ogromne količine državnih obveznica i na taj način, kroz upumpavanje strane valute kroz banke, pala je potražnja za dinarima i logično je da će biti i pad evra.
Međutim, ako se ima u vidu da će te državne obveznice doći na naplatu, za tri, šest meseci ili godinu dana, logično je očekivati da će evro tada znatno skočiti i da će država Srbija doživeti ekonomski krah.
Moje pitanje je konkretno Ministarstvu finansija – koliko je država Srbija prodala državnih zapisa u prethodna tri meseca? Ko su bili najveći kupci i koliko će po tom osnovu državni budžet morati da plati kamata na te državne zapise, što će direktno biti trošak u budžetu, a podneće ga građani Republike Srbije?

Narodni poslanik Nada Kolundžija ima reč.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje će u suštini biti retoričko i postavljam ga Vladi.
Postavljam pitanje – da li je Vlada Republike Srbije promenila svoju politiku, jer znamo da je politika ove vlade, i ne samo ove vlade nego i prethodnih vlada, bila, sve do sada, nadam se da će i ubuduće, da su zločini individualni, dakle da ne postoje države zločinci i da je svaki napor države i Vlade, pa i predsednika Republike, da se izvrši puna individualizacija zločina i da se na taj način skine odgovornost, između ostalog, i sa Srbije, politika i strategija koju ova zemlja vodi i koju vodi takođe i predsednik Republike?
Da li je još uvek ustavno određenje da predsednik Republike predstavlja i zastupa Republiku Srbiju i predstavlja državno jedinstvo Republike Srbije, jer ako je tako, onda je njegovo ustavno ovlašćenje da zastupa zemlju, da zastupa interese njenih građana, i da u tom zastupanju traži rešenja koja su u najboljem interesu građana Republike Srbije.
Da li je još uvek politika ove vlade da priznaje suverenitet drugih zemalja, a da sve sporove vezane za granice, pa i druge sporove, rešava mirnim putem, traženjem kompromisnih rešenja? Jer, ovde smo čuli optužbe da neko krši ustavne odredbe, da neko pravi navodno nekakve tajne dogovore, da neko povlači poteze koji su navodno na štetu građana Srbije.
Mi smo, kada smo glasali za ovu vladu, ovlastili ovu vladu. Građani, kada su birali predsednika Republike, dali su mu poverenje da obavlja svoje ustavne nadležnosti i da vodi politiku u skladu sa onom politikom koju je utvrdila Vlada Republike Srbije, a narodni poslanici u Skupštini Republike Srbije izglasali program Vlade Republike Srbije, u kojoj, ponavljam, suverenitet drugih država priznajemo.
Smatramo da su za zločine odgovorni pojedinci i da oni treba da odgovaraju i da svaki, bilo čiji, pokušaj da optuži državu, a znamo da Srbija ima jednu takvu optužbu i potencijalnu drugu, da je to nanošenje ogromne štete državi Srbiji i građanima Srbije. Zbog toga mislim da svako ko pokušava da primenjuje različite kriterijume zapravo nanosi ogromnu štetu državi Srbiji.