Ovim amandmanom sam predvideo da se posle reči "odlaganja" umesto tačke stavi zapeta i dodaju reči "shodnom primenom pravnih pravila o redosledu namirenja sa prioritetom založnog poverioca koji je prvi svoje pravo upisao u javni registar, a ako takvog nema, prioritet ima onaj poverilac koji je prvi podneo predlog za izvršenje".
Dakle, očigledno je da vi ovim predlogom zakona niste vodili računa o prioritetu namirenja. Rešenje koje se predlaže ovim članom nije predvidelo mnoge slučajeve, da li slučajno ili namerno, ne znam. Na primer, slučaj kada nepokretnosti nisu upisane u javni registar, pa se pojave poverioci koji imaju pravosnažnu presudu koja je starija od ovog rešenja o izvršenju.
Evo, nagradno pitanje – kome dati prednost pri izvršenju? To se iz ovog predloga zakona ne vidi. Hoćete li vi postupiti po principu ko je jači, ali ne u pravu, pazite, nego ko je jači fizički – njegovo je pravo jače?
Građanima koji duguju bankama i drugim poveriocima već sada mora da bude jasno - oni koji budu uterivali dugove neće imati mnogo milosti prema njima. To treba da im bude jasno u svakom momentu nakon proglašenja, nakon usvajanja ovog zakona. Iza i ispred stoje institucije države i onda će ovim uterivačima dugova biti zaista lako da sprovedu sve što budu zamislili.

Na član 142. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić. Niko ne želi reč.
Na član 144. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Pop Lazić. Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je i ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 145. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Petković, Milica Radović, Jovan Palalić i Miloš Aligrudić. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.

Poštovana predsedavajuća, saglasno dosadašnjim našim amandmanima, našim stavom i koncepcijom i ovde se veliki broj nadležnosti koje su do sada bile deo sudske vlasti potpuno nepotrebno  prenose ovim zakonom na izvršitelje.
Ovo je jedan primer gde zaista nismo dobili nijedno obrazloženje zašto se ovo čini, da spisi ili dokumentacija, koja je neophodna da bi se izvršila naplata na nepokretnostima koja nije upisana u javnu knjigu, može biti od strane izvršitelja prikupljana i dostavljana nadležnim institucijama. Prosto je to neverovatno.
Ali, kad se gleda celina zakona to se veoma uklapa u ono što se želelo konceptom privatnih izvršitelja. Taj privatni izvršitelj, pored toga što će na njega biti preneta nadležnost da naplaćuje potraživanja, da sprovodi izvršni postupak, moći će da istražuje gde se nalazi imovina dužnika i evo, sad vidimo, on će moći da prikuplja dokumentaciju koja je u interesu izvršnog poverioca.
Ponovo se vraćamo na to šta je taj privatni izvršitelj? Znači, on će to da radi kad bude plaćen. On kaže – može to da radi. Znači, neko javno preduzeće i neki bogatiji poverilac će da kaže – vidi, ja ću ti platiti dodatno, molim te, izvijaj gde taj dužnik ima kuću ili neku vikendicu ili neku okućnicu, izvijaj svu tu dokumentaciju i predaj je tamo nadležnim organima, da bih mogao da se naplatim.
Zašto to da radi izvršitelj? Neka to radi izvršni poverilac u krajnjoj liniji, neka angažuje advokata i neka ga plati da to radi, a ne lice na koga se prenose javna ovlašćenja i deo sudske vlasti.
Pogledajte obrazloženje. Tačno se vidi, prenosi se obaveza izvršitelju kako bi se sud oslobodio te vrste poslova. Ne može sud da se oslobodi sudske vlasti. Zašto to ne bi radio sud? Nemojte na ovaj način da prenosite ovlašćenja na lica koja mogu da ih veoma zloupotrebe u praksi, ono što će se dogoditi. A zloupotrebiće samo zato što će biti dobro plaćeni, jer će to biti lica koja će poverioci dobro da plate.
Molim vas, prihvatite ovaj amandman, jer je obrazloženje koje ste dali apsolutno neprihvatljivo.

Na član 145. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 147. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Predložio sam ovaj amandman na član 147. da bi se stav 1. tačka 7. menjala, jer bi u članu 147. stav 7. trebalo da stoji: "primanja vojnika i pitomaca vojnih škola", a posle tačke 7. predlažem da se doda tačka 8, koja glasi: "Naknada za rad osuđenog u kazneno-popravnom zavodu, osim za potraživanja po osnovu zakonskog izdržavanja, kao i za potraživanje naknade štete prouzrokovane krivičnim delom osuđenog".
Predlagač nije dao nikakvo obrazloženje u odnosu na potraživanja koja su bila zabranjena zakonom, odnosno čiji je prenos zabranjen zakonom, što unosi zabunu jer nije jasno o kom se to potraživanju radi čiji je prenos zabranjen? To predloženu normu čini nejasnom za njenu primenu i čini je nemogućom da se primeni u praksi.
Predlagač u odredbama koje se odnose na izuzimanje od izvršenja nije imao u vidu veliki broj lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora, a koja primaju naknadu za svoj rad u zavodima, što bi bilo protivno načelu pravičnosti da se izvršenje sprovede i na minimalnim iznosima koja ta lica ostvaruju za svoj rad. Pogotovo ako imaju obavezu za izdržavanje lica po zakonu koji bi bili obavezni.
Zbog toga predlažemo da se ovaj amandman usvoji, jer on čini delotvornijom ovu odredbu zakona.

Na član 148. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodni poslanik Milovan Radovanović.

Na član 148. Predloga zakona podneo sam amandman kojim se menja stav 1. ovog člana Predloga zakona o izvršenju i obezbeđenju. Uglavnom se radi o ograničenju izvršenja, gde stav 1. ovog zakona glasi: "Izvršenje na zaradi i penziji, kao i na naknadi zarade može se sprovesti do iznosa od dve trećine zarade, penzije ili naknade zarade".
Amandmanom koji sam podneo na stav 1. ovog člana predviđeno je malo drugačije rešenje. S jedne strane, smatram da je danas kod nas možda jedan od najvećih problema što mladi u Srbiji nemaju perspektivu. Osnovni problemi mladih su zaposlenje i rešavanje stambenih pitanja.
No, bez obzira na ovaj zaista veliki problem mladih i penzioneri teško žive, ne svi ali najveći broj njih. Ima nekih penzionera, kao i ovde u Skupštini, koji primaju i plate i penzije. Obzirom da ima veliki broj penzionera koji jedva sastavljaju kraj sa krajem, amandman je podnet na ovaj stav 1. upravo iz tog razloga.
Amandmanom smo predložili da se penzionerima može sprovesti izvršenje do jedne polovine penzije, za razliku od teksta Predloga zakona u stavu 1. ovog člana, gde ste predvideli izvršenje do dve trećine zarade, naknade zarade ili penzije. Smatramo da ovo može da se prihvati jer poboljšava socijalnu situaciju i standard penzionera.

Na član 150. amandman je podneo narodni poslanik Milan M. Nikolić. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 150. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 157. amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 158. amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 159. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 159. amandman, sa ispravkom od 7. aprila 2011. godine, zajedno su podneli narodni poslanici Miroslav Petković, Milica Radović, Jovan Palalić i Miloš Aligrudić. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.

Pošto je danas više puta bilo rasprave o tome koliko su rokovi značajni u pravu, želeo bih da pokušamo još jednom da objasnimo šta je smisao ovog našeg amandmana koji, verujem, u najvećoj mogućoj meri jeste u interesu izvršnih poverilaca kada je u pitanju sprovođenje ovog zakona.
Mi sada imamo jednu veliku i kontradiktornu situaciju s predlogom ovog zakona. S jedne strane, ono što bi trebalo da bude normalan tok izvršnog postupka, da olakša poveriocu da sprovede i ostvari svoje pravo, ono se ovakvim rešenjem, uvođenjem pet radnih dana, u velikoj meri sprečava. Ili, nismo dobili nijedno bolje obrazloženje osim obrazloženja u vidu pravnog standarda, da je rok od tri dana prekratak da se realizuju prava koja imaju poverioci.
S druge strane, umesto da se olakša i pozicija izvršnog dužnika, da se prema njemu postupa pravično, da se postupa u skladu s pravom, mi uvodimo privatne izvršitelje i dajemo ogromna ovlašćenja da vrše represiju prema njima.
Znači, ovo su vrlo problematični koncepti koje ovde imamo. Videćete kako će se to pokazati u praksi – neće biti zadovoljni ni izvršni poverilac, u čijem interesu bi trebalo da bude ovaj zakon, i već se vršila jedna propaganda da se u njegovom interesu i čini ovaj zakon, vidimo ovaj primer od pet radnih dana kao rok, koji će ubrajati i nedelje i praznike, a s druge strane nikako neće biti zadovoljni izvršni dužnici koji očekuju bar minimum pravičnosti i nekog normalnog odnosa prema njima u izvršnom postupku kada uvedemo privatne izvršitelje.
Molim vas, razmotrite još jednom ovo. Jer, da nam dajete ovakva obrazloženja zaista nema smisla. Videćete u sledećem amandmanu, pokazaću vam kako komično izgleda vaše objašnjenje zašto odbijate naše amandmane.

Na član 160. amandman je podneo narodni poslanik Srboljub Živanović. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 163. amandman je podneo narodni poslanik Vitomir Plužarević. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 165. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić. Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Mirko Munjić.