Vreme poslaničke grupe je 37 minuta.

Dobro. Ovim amandmanom smo hteli da ukažemo i skrenemo pažnju predlagaču da će slaba vajda biti od ovog zakona jer ukoliko zakon sadrži samo taksativno nabrojane dobre želje ili uvažava interese samo nekih, onda od tog zakona nećemo imati nikakve koristi.
Moram vam skrenuti pažnju da će malu korist imati građani u nekim opštinama gde jedinice lokalne samouprave poveravaju određenu vrstu javnog prevoza privatnicima, ukoliko sa svojim redom vožnje i svojim linijama nisu pokrili celokupnu teritoriju, pa onda imamo situaciju kada je konkurs da oni prijave liniju, a kada treba da se radi, posle 15 dana kažu da im se ne isplati da voze do tog i tog udaljenog sela jer ima jedan ili pet putnika. Onda imamo sela koja gube prevoz dnevno, a neka sela gube prevoz apsolutno, ako mogu tako da kažem. Neka sela su imala jedanput u toku nedelju dana prevoz, a sada više nemaju ni taj prevoz.
Postavlja se pitanje da li ovaj zakon treba da razreši i tu društvenu funkciju koju neko mora da obavlja? Ne očekujemo od auto-prevoznika da sanira sve društvene probleme, ali onaj ko mu poverava neki posao mora da predoči da uzima i odgovarajući rizik. Tako je ranije bilo kada su bila društvena preduzeća koja su se bavila ovim poslom, pa su i najzabačenija sela imale neki svoj prevoz.
Danas privatnika interesuje samo profit, zarada, ništa više drugo. Ne snosi on tu neku društvenu odgovornost. Društvena odgovornost spada na onoga koji poverava vršenje tih poslova na jedinice lokalne samouprave, a šta sve možemo da imamo u jedinicama lokalne samouprave jasno vam je.
Kad je moguće da se kupi odbornik, kada je moguće da se kupi mesto, da se zaposli ko kako hoće itd, onda nije ni čudo što dobar broj sela koja su 20 ili 30 kilometara od opštinskog mesta udaljena nemaju prevoz, a onda kada pogledate ovaj predlog zakona i vidite neka rešenja, onda vidite da ni kombi ne može da ide tamo u organizovanom nekom sistemu.
Da se sada vratim na član 35. Srpska radikalna stranka je tražila da se u tom novom članu 44g stav 2. briše. Tu ste napisali da lice iz stava 1. ovog člana, to je jedino mesto u zakonu gde tako počinje neki stav, a to lice iz stava 1. ovog člana su i privredna društva i sve ono, ali da preskočimo to, da to stavimo na teret Vuku Karadžiću, kaže – ta lica su dužna da izvrše naložene inspekcijske mere.
Zašto se ovo posebno potencira? Zašto to u članu 44g kada već to sve postoji u članu 44a i u članu 44? "Nesmetano vršenje inspekcijskog nadzora i da bez odlaganja omogući uvid u zahtevanu dokumentaciju i podatke itd", pa to se podrazumeva, to mora.
Gde se nalaze inspekcijske mere? Nalaze se u članu 44. i u članu 44a. Pogledajte sada kako to izgleda kod nas kada se u našem pravnom sistemu prave takve gimnastike, gde je nekome palo napamet kako da doskoči nečemu, pa ajde ubaci sve i svašta.
Član 44. počinje rečima da republički inspektor za drumski saobraćaj ima prava i dužnosti. Pa, on nije fizičko lice da ima prava i dužnosti, može da ima samo neka ovlašćenja. On je ovlašćen, a iz reči "ovlašćenje" kod ovlašćenog službenog lica proističe čitav sistem prava i dužnosti.
A onda nastavljate dalje, pa u članu 44a kažete da u vršenju inspekcijskog nadzora republički inspektor za drumski saobraćaj dužan je. Nije on dužan nego je ovlašćen. Nije on dužan banci, nije dužan ženi, nije dužan nikome, nego je ovlašćen da preduzima. Kada on kao ovlašćeno službeno lice za inspekcijski nadzor nešto preduzima, to dobija atribute da država radi. Vi ovde kažete "dužan je" i dodajete reči "ovlašćen je".
Sve su to inspekcijske mere. Međutim, naložene inspekcijske mere imaju neki svoj redosled. Postoji pravo žalbe, znate? Ne možete onda da kažete – dužan je da izvrši bez odlaganja. Mere kod kojih to mora da se uradi bez odlaganja su samo one koje su u funkciji otklanjanja opasnosti po život, zdravlje, bezbednost, ali ovde se ne radi o saobraćajnoj policiji, ovde se radi o inspektoru za drumski saobraćaj koji kontroliše papire, kontroliše status lica koja se tim poslom bave i da li se pridržavaju minimuma propisanog u pogledu statusa tih lica, a ne saobraćajnih znakova itd.
Stvarno se čudim. Recimo, u članu 44a koji je u vezi sa članom 44g, imate u stavu 1. tačka 6) koja kaže – privremeno oduzme vozilo koje je upotrebljeno za izvršenje prekršaja. Ovde ima nekih prekršaja koji mogu da se urade bez vozila, znate?
Vi samo na jednom mestu ovde imate obavezno izricanje mere oduzimanja vozila, ali to je već mera u prekršajnom postupku, a ovde se radi o privremenom oduzimanju kao inspekcijskoj meri. To su dve različite stvari, tako da, kako je to ovde napisano, pa još ako se uzme u obzir ovo iz G - dužan da izvrši inspekcijske mere, onda mu žalba i ne treba. Nemoj da pišeš žalbu, to je ta poruka.
Onda je moguće, prema članu 48, 49. i 50, gde se nalaze privredni prestupi i prekršaji, onda je moguće, recimo, ako imaš zastavicu na kabini kamiona, gde je reklama za tvoju firmu ili žig tvoje firme, da ti neko oduzme kamion, prema ovoj formulaciji kako je ovde napisano.
To je strašno. Zašto se ovakvi propisi prave? Još strašnije je da se AP poverava vršenje inspekcijskog nadzora, ne znam kako vam je to palo na pamet. Slažem se da ste taj posao, kao povereni državni posao, dali jedinicama lokalne samouprave, to se slažem. To ima nekog rezona.
Sada vi pravite neku novu Vladu, neka nova ministarstva. Malo je Pajtiću sve ovo što ima, nego da mu date još neke stvari. Jednostavno, pravi se zakon koji ne predstavlja celinu, a pravi se zakon koji jeste putokaz ili protočni bojler, ali pravi se takođe i zakon u kome postoje neke sive zone, gde može da se natrči i da inspektor za drumski saobraćaj završi posao. Sve po zakonu, a u suštini, da se prikriva neki monopol.
Pošto kod nas vrlo često idu ovu cirkusi, radi javnosti da malo popričamo. Vi ako biste uzeli autobus od Vranja do Beograda, privatno, da ga zakupite morali bi da date otprilike 500 evra u dinarskoj protivvrednosti. Onda, 50 putnika, da im obezbedite 10 sendviča, da im obezbedite kiselu vodu, pivo, i tako 50 hiljada ljudi da skupite vama treba hiljadu autobusa. Neka bude prosečna cena 400 evra, to je 400 hiljada evra. Neko je dao 400 hiljada evra da se u autobusima nalaze siromašni protivnici vlasti, onih koji ne vole EU, ali zbog sendviča ima da skandiraju EU i NATO paktu.
U ovoj državi neko ne vrši kontrolu ko je to platio. Da li Beko, da li Mišković, da li Cane Subotić, da li Đilas, da li ovaj, da li onaj, znate? A, došli sve siromasi, nema za šta kuče da ih ujede. Ništa. Kaže se – žrtve tranzicije. Došli da podrže onoga koji će korak pre da dođe od Borisa Tadića u EU. Sada svi mi treba da štrajkujemo mozgom. Znači, da isključimo mozak i to prihvatimo zdravo za gotovo. A, naši inspektori drumskog saobraćaja imaju odredbu kojom mogu da kontrolišu i to. Da vidim kada ćete to da prekontrolišete.
Sada sam malo uveo ovu temu, da svako od nas razmisli – ko je taj koji će da baci 400 hiljada evra? Samo onaj koji želi da utiče na vlast, da njegovi dođu na vlast, kako on ne bi platio poreze koje je dužan državi.
Gospođo Čomić, nadam se da ćete o tome da obavestite gospodina Mrkonjića. Hvala vam.

Iskorišćeno vreme poslaničke grupe je devet minuta.
Na član 36. amandman je podnela narodna poslanica Vjerica Radeta. Da li neko želi reč? Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta.

Ovaj predlog člana 36. koji se odnosi na član 45. osnovnog zakona je zaista apsolutno nepotreban i značajno utiče u negativnom smislu na tekst zakona. Uverena sam, da je ministar ovde, da bi posle ovog obrazloženja ovaj  naš amandman prihvatio. Nadam se da ćete to, gospodo, da mu i preporučite.
Radi javnosti, šta kaže predloženi član 45, a šta kaže amandman SRS. Predlog kaže – republički inspektor za drumski saobraćaj za vreme obavljanja inspekcijskih poslova može nositi službeno odelo. Onaj raniji tekst zakona koji menjate je rekao da mora da se nosi službeno odelo. Mi, takođe, kažemo – republički inspektor za drumski saobraćaj za vreme obavljanja inspekcijskih poslova mora nositi službeno odelo, ako za te poslove postoji propisan tip uniforme.
Zaista, ne razumemo i ovo mora da je greška, kada ste menjali ovaj član 45, da nešto što je dobro urađeno i dobro uređeno, gde se kaže da inspektor mora da nosi uniformu, vi kažete – može. Mogli ste vi da kažete da brišete član 45. i da ne predvidite da inspektori nose uniforme, to bi bio vaš stav i to bi moglo biti i prihvaćeno.
Znate, morate da vodite računa o tome da svaka zakonska norma mora biti koncizna, precizna, jasna i da ne sme da ostavlja mogućnosti za bilo kakvu zloupotrebu. U zakonu principijelno mora da se izbegavaju reči - da nešto može ili ne može. Zakon mora precizno da definiše da li nešto jeste ili nešto nije.
Ili se opredeljujete da republički inspektori za drumski saobraćaj nose uniforme ili se opredeljujete da ih ne nose. Ako ih nose, onda svi moraju da ih nose. To je suština i smisao našeg amandmana. Lepo smo u obrazloženju rekli da ako postoji uniforma za određene poslove, onda uniforma mora da se nosi.
Vi ste rekli da ne možete da prihvatite amandman, zato što bi se prihvatanjem amandmana ugrozio postupak inspekcijskog nadzora prevoza u drumskom saobraćaju. Bogami suprotno je. Ako ne prihvatite amandman i ako ne ostane odredba da republički inspektor za drumski saobraćaj može da nosi uniformu, a to znači da ne mora, onda to ugrožava poslove ovih službenih lica, odnosno inspektorat za drumski saobraćaj.
Onda može da se pojavi bilo ko da se predstavi kao inspektor. Nažalost, vidite šta se sve dešava i kako se razni ljudi lažno predstavljaju, kako se čak i uniforme zloupotrebljavaju i službene kartice kojekakve, a kamoli još ako vi kažete – može, a i ne mora.
Zaista smo uvereni da ćete preporučiti gospodinu Mrkonjiću, a vidim da klimate glavom, on bi sigurno to prihvatio i prihvatiće, jer ovo apsolutno poboljšava tekst zakona.
Da bih bila još uverljivija, ilustrovaću jednim primerom, koji je ovih dana aktuelan. Recimo, ako imate i ako imamo bilo kakav izveštaj iz neke bolnice, sa neke klinike, znate, dešavaju se teški saobraćajni udesi, ubistva, nažalost, tragične stvari i onda se u medijima obraća lekar u belom mantilu. Lekar ne može da se obrati kao lekar na radnom mestu obučen u neku svoju privatnu uniformu, zato što zakon jasno kaže da lekar mora da bude u uniformi.
Ovih dana smo imali, a to izgleda može samo na nekim privatnim klinikama, koje se već stavljaju iz raznoraznih razloga pod sumnju, pa imate lekara koji govori o zdravstvenom stanju Tomislava Nikolića, koji je bio u nekoj jakni.
Taj lekar je, juče čujemo, lekar koji je zaposlen u Domu zdravlja Zemun, ali nismo mogli da ga identifikujemo, mislim na građane Srbije, zato što je kao lekar govorio u nekoj svojoj privatnoj jakni, u nekom žaketiću.

Četiri minuta je iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Narodni poslanik Velimir Ilić ima reč. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, mislim da ste vi prekršili Poslovnik, član 27. Mi smo došli ovde na jednu ozbiljnu raspravu, da raspravljamo o jednoj temi koja je vrlo ozbiljna za Srbiju. Mi slušamo ovde priče o žaketima, o sendvičima, a vi ćutite i kunjate i baš vas briga. Zašto sedite tu, gospođo Čomić? Koja je vaša uloga na ovoj sednici?
Mi slušamo ovde o nekim autobusima, o evrima, o žaketima, o lekarima, o domovima zdravlja. O čemu se ovde radi? Želim da razgovaramo o jednoj ozbiljnijoj temi na koju sam ovde došao, o amandmanima koje smo uložili s mnogo truda, koji su prihvaćeni i koji život znače za ovu državu.
Mi ovde sada slušamo priče koje su nebuloza. Vi nešto čitate i pravite se ludi. To nikada nije bilo, gospođo Čomić, otkad postoji ovaj parlament, da može da priča ko šta mu padne na pamet. Pričati ovde o takvim stvarima, to je van pameti.
Opominjem vas najozbiljnije i tražim da se glasa da ste prekršili Poslovnik i da se izjasnimo u danu za glasanje o vašem kršenju Poslovnika. Vi ovde nas danima, i juče i danas, maltretirate da mi slušamo ovde pojedince o pričama, o žaketima, o lekarima, o uniformama, o domovima zdravlja itd.
O čemu se ovde radi? Ko se kako hrani, da li se hrani itd? Molim vas lepo, na šta to liči? To je sramota, pričati o ovakvim stvarima u parlamentu na ovakav način, cinično. To je bruka i sramota. To je najveća sramota koju sam doživeo godinama otkako sam ulazio u parlament, evo, već skoro 20 godina.
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
Veću bruku i sramotu nisam doživeo, da neka ekipa ljudi se toliko bruka i ponižava, da je to ispod svakog ljudskog dostojanstva.

Zahvaljujem. Nema povrede člana 27. Da ste pažljivo slušali, kao što sam ja slušala i da ostanete da saslušate obrazloženje, onda ne biste činili prekršaj koji podrazumeva omalovažavanje ugleda Narodne skupštine.        
Narodni poslanik Velimir Ilić je kazao šta je želeo da kaže, pri tom kršio Poslovnik Narodne skupštine i onda napustio salu, ne želeći da sluša obrazloženje. To je nedopustivo ponašanje, ali samo kada bi se sasvim striktno poštovao Poslovnik Narodne skupštine.
Pažljivo sam slušala izlaganja narodnih poslanika i da je narodni poslanik Velimir Ilić u sali i da smatra da i drugi imaju ista prava kao i on, onda bi mogao da čuje, a narodni poslanici koji su govorili da provere da li sam pažljivo slušala.
Narodna poslanica Vjerica Radeta je dovela u vezu obrazlažući amandman na član, primer sa nastupanjem i postupanjem službenog lica i uniforme službenog lica. Svaki moj pokušaj da joj zabranim da navodi primer ona bi tretirala kao kršenje slobode govora. Pokušala je i potrudila se da to uradi ne kršeći druge odredbe Poslovnika Narodne skupštine i dala primer službenog lica koje se predstavlja kao službeno lice ili se ne predstavlja, odnosno prepoznaje se ili ne prepoznaje kao lice u funkciji svoje dužnosti, a da se radi o medicinskom radniku, u njenom primeru, lekaru.
Narodni poslanik Zoran Krasić dao je primer u okviru obrazlaganja amandmana, govoreći o potrebi da se proverava, i da li se proverava ili se ne proverava, ko i na koji način, kao republički saobraćajni inspektor, može, ne može, radi ili ne radi proveru spiskova i sve potrebne dokumentacije u svakom pojedinom autobusu koji se u vanlinijskom saobraćaju kreće na auto-putevima ili regionalnim putevima tokom bilo koje vrste ugovora koji je naručen od strane naručioca za vanlinijski prevoz.
Narodni poslanik Zoran Krasić takođe je u svom primeru za vanlinijski prevoz navodio primere, pokušavajući da ne prekrši nijedan drugi član Poslovnika. Svaki moj pokušaj da mu zabranim da da primer on bi tumačio kao prekršaj tumačenja slobode govora.
Kao ličnu uvredu i kao omalovažavanje od strane narodnog poslanika Velimira Ilića tumačim način na koji se on ophodi prema meni, kao predsedavajućoj, a kao omalovažavanje ugleda ove skupštine cenim postupak da se traži povreda Poslovnika i da se onda napusti sala u kojoj drugi poslanici strpljivo i u demokratskoj i tolerantnoj atmosferi slušaju, kako primere koje iznose narodni poslanici koji obrazlažu amandmane, tako i sadržaj koji iznosi narodni poslanik Velimir Ilić, pokušavajući da zabrani drugima ono što smatra da je dopušteno njemu.
Svakome ostavljam na volju da ceni koga i čega u ovoj skupštini treba da bude sramota. Svako onaj ko pokuša da prekrši bilo koju odredbu Poslovnika Narodne skupštine od strane mene, kao predsedavajuće, biće upozoren, biće podsećan na potrebe da poštuje odredbe Poslovnika Narodne skupštine i ako se na to ogluši biće takođe upozoren, uz podsećanje da sam poslednja osoba kojoj se dopada da izriče kaznene mere. Za sramote i za sve ostalo što sebi dozvoljava narodni poslanik Velimir Ilić nisam nadležna.
Molim vas, bez dobacivanja.
Naravno, u danu za glasanje će se Narodna skupština izjasniti o povredi Poslovnika koju je izrekao narodni poslanik Velimir Ilić. Radilo se o povredi člana 27. i kvalifikacija uvredljivih koje je izrekao o meni lično. Da postoji mogućnost ili da postoji moja želja da predam vođenje sednice kolegi potpredsedniku Nikoli Novakoviću, onda bih imala puno pravo da tražeći ili reč u raspravi u pojedinostima i koristeći amandmane kao predmet, dam i primere u koje bi bio uključen narodni poslanik koji trenutno nije prisutan u sali ili da tražim povredu Poslovnika. Ali, koga baba nauči – nauči, i koga baba ne nauči - ne nauči.
Narodna poslanica Vjerica Radeta ima pravo na repliku.

Hvala, gospođo Čomić, što ste zaista pokazali da vrlo pažljivo slušate narodne poslanike. Gospodin Velimir Ilić je govorio da je današnja rasprava, ovo što smo govorili pre svega kolega Krasić i ja, da je to najveća bruka i cinizam u ovom parlamentu.
Moram da kažem, pretpostavljam da gospodin Ilić to negde sluša, ali nije ni bitno, ovo pre svega govorim zbog javnosti, stav SRS je da je najveća bruka ovog parlamenta to što je DS dozvolila da u ovom parlamentu sedi nešto što se zove poslanička grupa, a što zapravo predstavlja mandate ukradene od SRS.
Najveći cinizam je to što je Velimir Ilić pre nekih dvadesetak dana ovde govorio da je neprihvatljivo i nedemokratski da u Kraljevu u Skupštini opštine sede odbornici stranke koja nije učestvovala na izborima.
Zaista je tu bio u pravu, ali je cinizam da je u koaliciji sa Tomislavom Nikolićem i Aleksandrom Vučićem, i strankom koja takođe 2008. godine nije učestvovala na izborima, a zahvaljujući režimu Borisa Tadića danas ima poslaničku grupu u parlamentu. Hvala.

Narodni poslanik Veroljub Arsić želi da govori o povredi Poslovnika. Izvolite, imate reč dva minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, ako kažete nekome da je lenj to može da bude karakterna osobina, kad je lenština. Lično bih se uvredio, ne znam da li biste se vi uvredili da vama tako nešto neko kaže.
Pošto se ovde optužuje DS od strane SRS mene to prilično iznenađuje, zato što se stavovi SRS i DS po pitanju štrajka glađu i žeđu gospodina Tomislava Nikolića potpuno podudaraju. Vi ste tu potpuni saveznici i to ne možete uopšte da osporite. Ranije je u narodu bila jedna izreka – beži k'o đavo od krsta. Danas postoji novo u narodu – beži k'o radikal od izbora.
To je vama izgleda problem. I ako neke stranke učestvovale na izborima, pa hajde da raspišemo te izbore i da se izmerimo, stanemo na crtu i da vidimo ko je koliko jak i koliko ima poverenja među građanima, a ne da ono na osnovu čega smo stekli neko poverenje raspravljamo iako ga danas više nemamo i predstavljamo se da imamo neki legitimitet i legalitet.
Novi izbori su ti koji će da pokažu svačije rezultate, i nas kao opozicije i ovih koji su danas na vlasti. Potpuno razumem što se oni bore da ne budu izbori, na vlasti su, ali ne razumem jednu opozicionu stranku zašto se ne bori da budu izbori. Valjda je to cilj svake opozicije.