Sajt Narodne skupštine je naš sajt, svih nas 250. Molim vas ponovo o amandmanu.

Dobro, ovo sam vas ubedio, sad idemo dalje.
Šta smo tražili ovim amandmanom? Ovim amandmanom smo tražili, gospođo Čomić, da se prekršajne kazne, odnosno novčana kazna za privredni prestup prilagodi nekom kriterijumu. Znači, 2006. godine je odlučeno da u članu 48. novčana kazna za privredni prestup iz tog člana bude od 100-400 hiljada dinara za pravna lica itd. Molim vas, to je kraj 2006. godine.
Nemoguće je da smo mi od 2006. godine do danas imali inflaciju koja bi bila 300%. Zašto kažem da je nemoguće? Kada uzmete 2006, 2007, 2008, 2009. i 2010. godinu, zvanične podatke o rastu cena na malo, to je još uvek kod nas merilo za inflaciju, videćete da ne može da se dođe do 300%. Ova vlada kao predlagač je pronašla da se to desilo 300%.
Pošto je tamo bilo predviđeno od 100-400 hiljada, sada je Vlada u novom Predlogu zakona rekla, sada je kazna od 300 hiljada do milion dinara. Znači, od 300 hiljada do milion dinara novčana kazna za privredni prestup, a moram da okrenem jednu stranu još, znači, ima 17 slučajeva ili 17 dela privrednog prestupa. Mi smo tražili amandmanom da se to smanji i da novčana kazna bude u rasponu od 200-500 hiljada dinara.
Na šta se pozivamo? Pozivamo se na zvanične podatke državnih organa, da prosto inflacija nije bila tolika, da za ove četiri godine nije se toliko obezvredio taj iznos o kome se radi.
Vlada kaže, njima više odgovara ovako, da mogu da uzmu i da završe posao i neće biti nikakvih problema. Međutim, moram da skrenem pažnju, gospođo Čomić, na jednu stvar, mi smo juče imali zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansijskom lizingu.
U tom zakonu smo dobili definiciju simulovanog posla finansijskog lizinga. Znači, kada je nešto klasična simulacija, da bude onako narodski – kupus gleda, meso vadi. To je ta varijanta. Gospođo Čomić, da vas podsetim, i u fudbalu postoji nešto slično, kada centarfor padne u šesnaestercu, a kao da ga on nije udario, nego on simulira penal, on dobija kaznu, žuti karton, crveni karton itd. Kada fudbalski klub namešta utakmicu, ako ga uhvate, kažnjen je, to vam je u Italiji, oduzimaju se bodovi, Juventus ode u drugu ligu itd.
Mi danas živimo u vremenu velikih simulacija. Simulira se nešto, a prikriva se nešto drugo. Moramo da budemo oprezni, pošto je vreme prevara sa gledišta ovih novčanih kazni, jer moguće je da na prvi pogled deluje inspektoru da je neko učinio privredni prestup, pa ukoliko mu se ljuljne ovolika kazna, kod nekih malih koji se bave ovim poslom, to može biti zatvaranje firmi, apsolutno.
Predlažem i pozivam vas, gospodina Mrkonjića i ove u zakonodavstvu Vlade, da je nemoguće da je inflacija bila 300%, pa ste rekli da se iznosi kazni povećavaju za inflaciju, da bi danas te kazne odgovarale onome što je bilo kao početna ideja kada su propisivani privredni prestupi i pratila se inflacija.
To mogu da shvatim. To je opravdani način povećanja novčane kazne. Ovde ne postoji opravdanje za povećanje kazne. Ne ulazim sada u ovu težinu ovih privrednih prestupa. Zašto? Sudija koji bude radio moraće da primeni princip individualizacije i da na bazi toga proceni da li će ići sa minimalnom, sa maksimalnom itd.
Ovako kada se odseče, pa se kaže, 300% dižemo sve, onda se stiče utisak da praktično država misli da putem novčanih kazni od privrednih prestupa treba da zaradi, da postigne ekstrazaradu. To je po meni neprihvatljivo.
Pozivam sve poslanike da kod svih ovih naših propisa koji to povećavaju, imamo to u vidu. Opravdano je ukoliko povećanje prati inflaciju, a ukoliko ide mnogo više od te inflacije, onda mogu kao neki čovek koji se malo razume u ekonomiju da kažem, vi računate za dve godine da neće da se menja ovaj zakon u delu prekršaja i privrednih prestupa, pa ste već ukalkulisali buduću inflaciju. To nikada nije bio kriterijum kada se vrše ove izmene i ovi događaji.
Inače, što se tiče onih uniformi, moram da vam skrenem pažnju. U mnogim situacijama danas kada se nađemo i kad nam se pojavi čovek sa uniformom mi postavljamo pitanje da li je to stvarno uniforma, da li je to stvarno ovlašćeno službeno lice sa uniformom, ili je možda čovek skoknuo do buvljaka, obezbedio to, pa ajde malo honorarno da završi neki posao.
Zato mislim da je tendencija da se sva ova novčana kažnjavanja na licu mesta izbace iz pravnog sistema, da se to jednostavno izbaci iz pravnog sistema, jer ostaje nedoumica, uz sve rizike da se neko sad nalazi na tom mestu, možda se više nikada neće naći itd. Jednostavno tendencija da se izbacuje kažnjavanje na licu mesta.
Još jedna stvar. Eto sad da vam odam jednu tajnu, nije bogzna neka tajna. Putovali ste u inostranstvo pa ste videli kako su neki gradovi rešili taksi prevoz. U nekim gradovima na zadnjoj šoferšajbni nalazi se displej s vremenom još koliko može da vozi. Znači još koliko časova može do završetka njegovog radnog vremena, u skladu sa propisima koje regulišu bezbednost saobraćaja na putevima.
Nema više digne se prst pa se zaustavi taksi. Niko u Parizu neće da vam stane. Onda oznaka, crvena lampica zauzeto. Zelena lampica slobodan, idem po putnika. Bela lampica, isključujem se. Hajde kad već idemo prema Evropi. Nemojte da vas ja učim evropskim standardima. Nemojte aman da vas ja učim. To su elementarne stvari koje treba da se sprovedu kod nas. To je samo jedna od tih ideja. Imam još puno ideja, ali nakostrešila mi se nešto Gordana, pa da prekinem na vreme.

Šest minuta iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Dva minuta amandmani, dva minuta je korišćeno na međusobno informisanje.
Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika, Odbor za saobraćaj i veze podneo je amandman na član 37. Ovaj amandman Zakonodavni odbor smatra da je u skladu sa Ustavom i sa pravnim sistemom.
Na član 37. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić i Srđan Spasojević. Vlada i Odbor za saobraćaj i veze su prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je i ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 37. amandman je podneo narodni poslanik Vitomir Plužarević. Da li neko želi reč? Poslanik Vitomir Plužarević.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo amandman na ovaj član 37. i kolega Zoran Krasić je u svom komentaru dao suštinu svih tih naših predloga.
Mi predlažemo da se smanji, u stvari da se umanji kazna sa 30.000 na 20.000, odnosno sa 100.000 na 50.000. Znači, mi mislimo i predlažemo da u ovoj situaciji u kojoj se danas nalazi država i u kojoj se nalaze ljudi koji su vezani za ovaj zakon, da je to realan predlog. Pošto ministar nije ovde, verovatno ne možemo ni da utičemo na te komentare.
Imam samo sledeći komentar. Amandman se ne prihvata iz razloga što je u toku rada na Predlogu zakona ocenjeno da su zaprećene novčane kazne itd. Mi smatramo da su ti ocenjivači verovatno evropski emisari koji su onako paušalno samo prokomentarisali čitav ovaj zakon i dali vama neki mig ili znak, možete, puštajte ovaj zakon, on je dobar EU, a kako će biti za naše ljude i za učesnike u saobraćaju to je vrlo kritično.
Sedamnaest kategorija kazni u ovom članu koji mi obrađujemo ima i, između ostalog, tu su predviđene kazne i od šest meseci do tri godine, znači, ako se ispune ili ako se ukrste sve te strelice kaznene koje su predviđene ovim zakonom.
Važna stvar svakog zakona su naravno kaznene odredbe, što je predviđeno i ovim zakonom. Međutim, ako se analiziraju kaznene odredbe vaših zakona, ispada da su oni najviše doneti zbog kaznenih odredbi. Vezano i za ove kaznene odredbe, imaju za cilj da punite budžet.
Znači, nećete vi napuniti budžet kaznenim odredbama. Mi iz SRS svakodnevno i u svakom našem komentaru vam dajemo do znanja. Morate otvarati nova radna mesta. Morate zapošljavati. Morate pokrenuti industriju, morate pokrenuti poljoprivredu, morate sve resurse, morate pokrenuti i saobraćaj i da iz toga izvučete taj ekstra ili taj profit ili taj dohodak ili taj budžet koji će biti realan i koji će moći da zadovolji sve potrebe i sve korisnike budžeta.

Minut i 30 sekundi iskorišćeno vremena poslaničke grupe.
Na član 38. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? Ne.
Na član 38. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin. Da li neko želi reč? Narodna poslanica Vjerica Radeta.

Izvinite samo, vreme preostalo.

Šesnaest minuta je na raspolaganju.

Hvala lepo. Član 38. zapravo predstavlja izmenu člana 49. osnovnog zakona. Ovaj član je možda trebalo menjati, ali na drugačiji način. Novčana kazna od 150. 000 do 600.000 dinara je sa aspekta SRS previsoka i mi smo predložili da novčana kazna za ove prekršaje bude između 100.000 i 300.000 dinara.
Primerenije je s obzirom na ekonomsku situaciju u državi i ne sme se dozvoliti da upravo zbog loše ekonomske situacije država punjenje budžeta, između ostalog, i na ovaj način vrši i da to radi tako što će pljačkati građane ili privredna društva zbog eventualno nekog učinjenog prekršaja.
Naravno da za svaki učinjeni prekršaj treba da se odgovara i mi, srpski radikali, svakako se zalažemo za to. Ne na ovaj način. Mora da postoji neka mera i mora da postoji nešto što bi zaista bilo primenljivo. Nećete valjda da dozvolite da zbog nekog prekršaja mora da se gasi neko privredno društvo, zato što ste mu predvideli ovako visoke kazne.
Šta je sledeći problem? Problem je raspon. Raspon između 150.000 i 600.000 je četiri puta. Ovako veliki rasponi u odmeravanju predviđenih kazni najčešće dovede do zloupotrebe ili da ne budemo malerozni i da kažemo, mogu da dovedu do zloupotrebe. Ako vi ostavljate sudiji za prekršaje mogućnost da nekog kaznite za isti prekršaj sa 150.000, a onog drugog sa 600.000 dinara, šta to može da proizvede?
Naravno, može da bude potkupljen sudija, da podeli tu razliku s onim koga treba da kazni i da ovaj dobije tu najmanju kaznu i da mu ostane pola od ove najviše kazne, banalizujem, ali nažalost znamo da se to i dešava. Zato zakonima treba onemogućiti, jer suština suzbijanja korupcije i kriminala jesu i dobri zakoni, jeste odlučna borba države protiv korupcije i kriminala, a to očigledno u ovom režimu ne postoji.
Zakoni koje predlažete i zakoni koji se usvajaju u ovom parlamentu samo otvaraju još više mogućnosti za zloupotrebu.
Zašto sam rekla na početku da je trebalo na drugi način menjati član 49.? Nije trebalo dirati kazne koje su bile u postojećem zakonu, visinu kazni i odnos između najviše i najniže kazne. Trebalo je da se ovaj član podeli na više članova. Vi ovde imate iste kazne, isti raspon kazni za 48 različitih prekršaja, i to prekršaja koji su nespojivi jedni sa drugim.
Dakle, istom kaznom će se kazniti neko ko obavlja prevoz vozilima koja ne ispunjavaju uslove utvrđene propisima o bezbednosti saobraćaja na putevima ili propisima o standardima za pojedine vrste vozila. Neko ko ne poštuje ovaj član biće prekršajno kažnjen, a on, zato što ne ispunjava uslove propisane Zakonom o bezbednosti saobraćaja, dovodi u pitanje život svoj i život nekih drugih ljudi.
On može, ako vozi tehnički neispravno vozilo, da ugrozi bezbednost saobraćaja, i to na taj način da se to završi tragično, a nekada i većim brojem žrtava. Tu svakako zakon mora biti rigorozan.
S druge strane, imate u istom članu i sa istim predviđenim kaznama, na primer, da će se isto tako kazniti neko ko obavlja javni prevoz putnika i stvari, a nema obezbeđen parking prostor za sva vozila kojima obavlja prevoz. Dozvolite, ovo zaista ne može da se upoređuje.
Naravno da mora da postoji parking prostor i naravno da onaj ko prevozi mora da ima obezbeđen taj parking prostor, ali u krajnjem slučaju taj prevoznik može da pusti da izađu putnici, u vanlinijskom prevozu pogotovo, da izađu na neko mesto dokle ih je on dovezao, a on ide negde drugde da traži parking, pa će se parkirati svakako na nekom dozvoljenom prostoru. Jer, autobus je bukvalno nemoguće parkirati na nedozvoljenom prostoru, čak i kada bi neko hteo da prekrši ovu normu.
Pretpostavljam da razumete da je zaista nespojivo i neprihvatljivo. Na primer, našla sam jedan najdrastičniji i jedan najblaži primer, a u ovih 48 imate koliko hoćete ovakvih primera, koji bi na ovaj način mogli da se upoređuju.
Zato mislimo da je trebalo da se ovo raščlani, da ovaj član 49 ima, recimo, tri, četiri, možda i pet grupa, pa da se onda kaže - za jednu grupu prekršaja izriče se kazna od 100 hiljada dinara, za drugu grupu prekršaja od 200, za treću od 300, pa ste onda mogli za ove najdrastičnije da dođete i do 600 hiljada dinara.
Ovako nije dobro i zato smo mislili da bar predložimo i predložili smo da budu manje kazne i da bude manji raspon, a ovi najdrastičniji koji ugrožavaju bezbednost saobraćaja regulisani su i onim Zakonom o bezbednosti saobraćaja.
Tamo su predviđeni kao krivična dela i to je dobro, ali nije dobro da imate u suštini isto delo, u ovom zakonu prekršaj, a u onom zakonu krivično delo. U ovom zakonu dobije po vašem predlogu najviše 600 hiljada dinara kaznu, a u onom zakonu dobija kaznu zatvora.
Dakle, morale bi službe koje pripremaju ove zakone Vladi i predstavnicima Vlade malo više da konsultuju zakone koji su već na snazi, pa kada se predlaže drugi da se malo vidi šta piše i u onom tamo, i onda se sve svodi na suštinu za koju se principijelno zalaže SRS, a to je da mora da postoji krivični zakonik sa kodifikovanim svim krivičnim delima.
Mora da postoji i zakon o prekršajima sa kodifikovanim svim prekršajima. Onda bi ovakvi zakoni bili oslobođeni i prekršaja i krivičnih dela. Ovaj zakon bi se bavio strukom, a tamo bi postojao kodifikovan krivični zakonik ili zakon o prekršajima i onda bi sudija lepo samo na osnovu izveštaja, koji bi dobio od inspektora, znao koji član da primeni i ne bi bilo ni zloupotreba i ne bi se dovodila u sumnju primena.
Zaista mi je drago što vidim da vi, kao ljudi od iskustva i struke, klimajući glavom potvrđujete ovo što tvrdim. Ovo je, dakle, principijelni stav za koji se mi, srpski radikali, zalažemo i uvereni smo stvarno da će to što pre razumeti i građani i da ćemo ovakve stvari, kao deo buduće vlasti, moći i da primenjujemo. Hvala lepo.

Iskorišćeno je osam minuta i 40 sekundi vremena poslaničke grupe.
Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za saobraćaj i veze podneo je amandman na član 38. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 38. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Markićević, Zlata Đerić i Srđan Spasojević. Vlada i Odbor za saobraćaj i veze su prihvatili amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je i ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 39. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 39. amandman je podneo narodni poslanik Srboljub Živanović. Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmani koje su podneli gospodin Krasić, Plužarević, Krstin i magistar Srboljub Živanović se odnose na prekršajne norme, odnosno članove u kojima se govori o kaznama koje će biti izrečene privrednim subjektima ili preduzećima koja se bave auto-prevozom. Čuli ste uglavnom iz obrazloženja kolega kakva je situacija vezana za te predloge.
Član 39, na koji je amandman podneo magistar Srboljub Živanović, odnosi se na član 50. osnovnog zakona i u njemu se vidi da se radi o trideset grupa prekršaja uglavnom formalne prirode, nijedan nije tehničke prirode. Mi bismo mogli da razumemo kada je u pitanju bezbednost prevoznog sredstva da se kazne povećaju, ne u meri u kojoj ste to vi zamislili, ali na drugi način, da budu stavljena van saobraćaja ona vozila koja ne poseduju minimum sigurnosti za odvijanje saobraćaja, odnosno za kvalitetan prevoz.
Ovde postoji trideset grupa prekršaja za koje su predviđene kazne, po Predlogu zakona, od sto hiljada do petsto hiljada. Ranije je bilo od pedeset do dvesta hiljada. Ako se ima u vidu da su poslednje izmene i dopune Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju bile 2006. godine, onda, kao što je kazao i gospodin Krasić, nije inflacija bila tolika da je sad potrebno uvećati za nekoliko puta, za čak i do četiri puta.
Mi se nismo upuštali u to da osporavamo ono što se zove prekršaj, ali svakako želimo da intervenišemo kada je u pitanju visina zaprećene kazne za te prekršaje.
Vidite ovo, novčanom kaznom od stotinu do petsto hiljada dinara kazniće se za prekršaj privredna društva ili drugo pravno lice ako obavlja linijski prevoz putnika, a nije vlasnik najmanje tri registrovana autobusa.
Ovde se može desiti da se u pojedinim momentima obavlja ovaj prevoz iako nema tri registrovana autobusa. Možda je i juče za onaj treći istekla registracija, a nije blagovremeno završena ili se mnogo puta u praksi dešava da nije završena iz razloga što privredni subjekat nije likvidan i ne može da izdvoji sredstva za registraciju jednog autobusa.
Mi ne kažemo da ovo treba propustiti, ali verovatno su kazne koje su predviđene i zaprećene visoke. Stoga je magistar Srboljub Živanović predložio da se kazne kreću od pedeset do dvesta hiljada. Znači, i smanjenje i manji raspon. O mogućnostima zloupotrebe kada je raspon u pitanju, o tome vam je Vjerica Radeta kazala kako i na koji način treba povesti računa i kako to može da dovede do zloupotrebe u praksi.
Sledeća odredba – obavlja vanlinijski prevoz putnika, a nije vlasnik najmanje jednog registrovanog vozila. Kako može uopšte da obavlja ako nije vlasnik jednog vozila? Evo, nisam vlasnik nijednog vozila i ne mogu uopšte, ni teoretski, a kamoli praktično da vršim vanlinijski prevoz. To nije moguće uopšte.
Dalje – vozilo koje obavlja linijski prevoz nema važeći red vožnje. Ne podstičemo da nema važećeg reda vožnje u prevoznom sredstvu, ali smatramo ako se iz bilo kojeg, pa može ponekad da bude i objektivnog slučaja, desi da nema važećeg reda vožnje, da je zaprećena kazna od petsto hiljada dinara veoma visoka.
Vozilo koje obavlja linijski prevoz nema važeći i overen cenovnik. Takođe, ništa strašno se neće desiti u toku samog putovanja ukoliko nema važećeg overenog cenovnika, a pogotovo ako je u pitanju, ovde nije izričit predlagač zakona da kaže – ako je u pitanju linijski prevoz.
Overen i važeći red vožnje, odnosno cenovnik, može da se desi da nema u vozilu koje je na vanlinijskom prevozu. Šta onda hoćete? Hoćete li i u tom slučaju da kaznite prevoznika do 500 hiljada dinara? Ima tu još nekoliko slučajeve, gde kaže – najkasnije do 10. u mesecu ne dostavi tačan izveštaj o neobavljenom linijskom prevozu i da će zbog toga biti kažnjen, takođe do 500 hiljada dinara.
Sve su ovo navodi koji nemaju neke štetne posledice po zdravlje putnika. Ne podržavamo nered i javašluk koji verovatno i postoji u tom drumskom prevozu, ali smatramo da su kazne drastične, da su previsoke. Zbog toga Srboljub Živanović, kao čovek koji preko 30 godina radi u privredi, ima veliko iskustvo, ima mnogo razumevanja za privrednike, smatra da ove kazne treba smanjiti.
Ako ste mislili da ćete na ovako visokim kaznama, naknadno, na bolji način puniti budžet Republike Srbije, ne vredi vam to mnogo, dok se kraducka, makar to podsticali bivši ili sadašnji ministri u Vladi, sasvim svejedno, nema napretka za privredu Srbije i za bolji standard građana Srbije.
Ništa od povećanja ovih novčanih kazni neće imati koristi ni građani, neće imati od toga ni putnici koji su udaljeni od pojedinih mesta, evo još jednom Gornje Košlje, nije general Arsenović tu, to je njegovo rodno mesto, 40 kilometara od sedišta opštine, gde autobus ne saobraća više nijednom nedeljno, a ranije je bilo.
Možete da povećate kazne ne znam koliko puta, ti putnici, potencijalni putnici koji žive u tim mestima neće imati od toga nikakve koristi. Potrebno nam je da ukinemo kraduckanje, potrebno nam je da ukinemo sve ono što nije dobro, što građani Srbije osuđuju, a SRS podržava i onda se možemo nadati boljem životu i boljem uređenju odnosa, a sve dok toga ima, pa makar bili bivši ministri, to nam neće doneti nikakve koristi. Hvala vam.