Narodna poslanica Marina Toman, drugih tri minuta.

Upravo sam htela da skrenem pažnju na to da se, pored toliko nenaseljenih delova Srbije, fabrika gradi u blizini jednog naseljenog područja.
Pre svega, opština Kovačica je vrlo specifična sredina, u kojoj žive Slovaci, Mađari, Srbi, Rumuni, Romi, što je zaista vrlo retka sredina u Evropi. Kovačica je širom sveta poznata po naivnim slikarima, u Idvoru, u opštini Kovačica, rođen je Mihajlo Pupin, da ne govorim o nekim drugim, veoma značajnim stvarima za ovu opštinu. Umesto da se radi na tome da se iskoriste sve specifičnosti ovakve sredine, građanima Kovačice se nudi fabrika za preradu opasnog industrijskog otpada.
Pre svega, ugrožen je posao ljudima koji se bave poljoprivredom i niz drugih stvari. Ovo je jedna nepromišljena odluka kojom se određuje put kojim će se ova opština kretati u budućnosti. Vrlo smo zabrinuti za taj put i za takvu sudbinu koju ste joj namenili.

Da li neko od članova Vlade želi da komentariše? (Ne.)
Reč ima narodni poslanik Srđan Miković. Izvolite.

I ja dolazim iz Banata, iz Pančeva, iz Vojvodine, i interesuje me – kakav je efekat mere ograničenja najviše cene hleba i zabrane izvoza pšenice? To je bitno pitanje, naročito za Vojvođane, a mislim i za sve ostale građane Srbije.
Odmah bi postavio i drugo pitanje, i to je prilika gospodinu ministru (koji, istina, za sada ima tek 30 dana staža na ovom poslu, znači u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede), ako može, da mi odgovori – šta planiraju Ministarstvo i Vlada da rade na kontroli kvaliteta poljoprivrednih proizvoda?
Jer, bliži se sezona otkupa maline i drugih poljoprivrednih proizvoda i mislim da je veoma interesantno za sve građane i potrošače, a s druge strane, i za proizvođače poljoprivrednih proizvoda, da znamo šta se sve planira u pogledu kontrole kvaliteta poljoprivrednih proizvoda. Mislim da je to jako bitno, pre svega za one koji budu konzumirali ove poljoprivredne proizvode nakon izvršenog otkupa.

Reč ima ministar Dušan Petrović.

Hvala lepo. Kao što znate, Vlada Republike Srbije je vrlo brzo posle rekonstrukcije donela jednu, mislim dosta važnu odluku kada je cena hleba u pitanju. Uredbom je za hleb "sava", koji čini negde 40% ukupne potrošnje hleba u Republici Srbiji, utvrđeno da je njegova najviša maloprodajna cena na nivou od 54,22 dinara.
Želim i ovom prilikom da, pred ovim visokim domom, kažem da iako to jeste u formalno-pravnom smislu jedna administrativna mera, mi nismo na bilo koji način ugrozili ekonomsku utakmicu i tržišnu utakmicu ni u pogledu ovog artikla – dakle, ne radi se o celokupnoj pekarskoj proizvodnji, odnosno o celokupnom asortimanu pekarske proizvodnje, jer se za druge vrste hleba potpuno slobodno formira cena, sva peciva imaju slobodno formiranje cena, već o hlebu koji čini 40% ukupnog prometa – ali i u tom trenutku, a i danas, sve što se zbiva na tržištu ove vrste hleba se dešava ispod ove cene od 54,22 dinara.
To znači da je Vlada Republike Srbije donela jednu dobru odluku, da smo utvrdili jedan nivo preko koga bi poskupljenja bila neopravdana, pogotovu što je u međuvremenu došlo do smanjenja cene brašna, s jedne strane, i s druge strane, na teritoriji Republike Srbije ovaj hleb ima veoma različitu cenu, koja se kreće od negde tridesetak dinara, pa do ove cene od 54,22 dinara.
Pored zabrane da cena hleba "sava" bude viša od ovog nivoa, mi smo doneli odluku da ne može da se sprovodi izvoz pšenice u vremenu koje je uredbom propisano. S druge strane, do žetve smo smanjili carinu za uvoz pšenice, dozvolili smo da ugovorene količine brašna, a to je ukupno 33.000 tona, mogu da budu izvezene, da ne bismo ugrozili poslove mlinarske industrije.
Pokazalo se da je ovaj set mera doveo do stabilizacije prilika, da nemamo nikakve turbulencije na tržištu brašna, na tržištu pšenice, niti na tržištu hleba. Prema svim podacima koje imam, ne očekujem da ćemo imati bilo kakve probleme što se ovog artikla tiče ni u nedeljama i mesecima koji dolaze.
Potpuno prirodno, kako to uvek i biva, kada bude obavljena žetva i kada pšenica iz ovogodišnjeg roda, tamo negde krajem avgusta i početkom septembra, u tehničkom smislu postane operativna i kada od nje krene proizvodnja svih vrsta artikala, naravno da ćemo imati sasvim drugu situaciju i kada su ovi cenovni pritisci u pitanju.
Oko vašeg drugog pitanja, doneo sam pravilnik kojim je izmenjen način na koji će biti vršena kontrola svih primarnih proizvoda. U pravu ste potpuno, očekuje nas berba maline sredinom juna, i to je prva velika kampanja. Naravno, odmah posle toga dolazi pšenica i kako će to već, sve po redu, da ide, i imaćemo potpuno uređen sistem, gde će svako ko ima otkupno mesto i ko je ovlašćen da se bavi otkupom primarnih poljoprivrednih proizvoda morati da zadovolji potpuno jasne i unapred poznate uslove, koji su propisani tehničkim pravilnicima.
Zaštitićemo i tržište. Pre svega mislim na seljake, na proizvođače primarnih poljoprivrednih proizvoda. Poljoprivredna inspekcija, tržišna inspekcija i svi drugi koji su nadležni će biti potpuno mobilni i mi ćemo pregledati sva otkupna mesta pre nego što otkupi počnu. Tako da, evo i sada želim da poručim svim učesnicima u ovom poslu da, ukoliko budu poštovali propise i ukoliko budu poštovali red, niko, naravno, neće imati nikakav problem.
I Vlada i Ministarstvo poljoprivrede i nadležne inspekcije svakome će pomoći, jer je nama interes da ovaj posao bude završen što bolje i na zadovoljstvo svih. Siguran sam da smo na ovaj način napravili jedan dobar okvir u propisima da uklonimo nekakve loše navike i manire, koji su u prethodnim godinama, nažalost, bili deo našeg života i da ćemo imati jedan sasvim drugačije postavljen sistem i način na koji će ovaj vrlo važan i vitalno važan posao za ogroman broj ljudi, za sve građane Srbije, biti obavljen.
Dakle, imamo snage, u to sam potpuno uveren (uostalom, videćemo već sredinom juna), da zaštitimo sve učesnike u prometu, i one koji prodaju poljoprivredne proizvode i one koji ih otkupljuju, i svako će moći svoja prava potpuno da zaštiti i da ih u celini ostvari.

Da li narodni poslanik želi da koristi sledeća tri minuta? (Ne.)
U tom slučaju, reč ima narodni poslanik Konstantin Arsenović. Izvolite.

Dame i gospodo, poštovani ministri, moje pitanje je upućeno ministru odbrane (žao mi je što nije tu i ministar rada, jer bi se, na neki način, to i na njega odnosilo), a odnosi se na problem takozvanih ''crnogorskih vojnih penzionera'', za čije sam probleme tražio rešenje više puta.        
U zadnjem odgovoru koji sam dobio od Vlade (potpisao ga je predsednik Vlade) decidirano stoji da je od svih spornih slučajeva, njih oko 70, za 47 utvrđeno da stiču pravo da svoju penziju ostvaruju u Republici Srbiji i da im je ta penzija u 2010. godini isplaćena.
Međutim, ti ljudi od 1. januara 2011. godine ponovo ne primaju penziju, što znači da im se na neki način osporava to pravo. Mada u odgovoru, takođe Vlade, stoji da je do neisplaćivanja penzije od 1. januara došlo zbog neplaniranja finansijskih sredstava u budžetu.
Što se tiče ovog drugog dela odgovora, prosto ne mogu da prihvatim da je to tako, da dozvolimo da nemamo nimalo humanosti ni odgovornosti da se reši problem 47 ljudi u Srbiji i da im se može obezbediti dostojan život u trećem godišnjem dobu.
Ti ljudi ne primaju penzije, nemaju od čega da žive i pitam ministra odbrane – da li je moguće da se to razreši i da ti vojni penzioneri počnu da redovno primaju svoje penzije?
Moram da kažem, malo ću biti morbidan, i ako je neko napravio administrativni propust pa nije ta sredstva planirao, ja znam podatak – oko 150 vojnih penzionera umire mesečno. Znam da se porodične penzije ostvaruju, ali se samo po tom osnovu (rekao sam da ću biti malo morbidan) mogu obezbediti pare za tih 47 vojnih penzionera.
Prema tome, molim vas za odgovor – kad ti ljudi mogu očekivati redovnu isplatu penzija? Hvala lepo.

Reč ima ministar Dragan Šutanovac.

Moram da kažem da je ovo pitanje pokrenuto još 2009. godine i da sam ja, kao ministar, zadužen da vodim brigu, pre svega, o odbrani zemlje i o poštovanju zakona, kao i poštovanju Zakona o budžetu. Vođena je veoma stručna debata o pitanju da li su ti ljudi vojni penzioneri ili nisu.
Najveći deo njih je ostvario svoje penziono pravo u Crnoj Gori i dobio penzije u Crnoj Gori. Ti isti ljudi su u tom periodu to pravo ostvarili po sopstvenoj želji. Znači, kada su se Srbija i Crna Gora razdvajale, jedan deo ljudi koji je bio u Crnoj Gori, koji je bio u jedinicama koje su imale posebne dodatke (kažem jedan deo ljudi, ne govorim o svima), upravo je zbog tih dodataka ostao u Crnoj Gori, ne bi li dobili veću penziju. I primili su penziju.
Crna Gora je jednim zakonom, za koji smatram da je u sukobu s ljudskim pravima, donela odluku da promenom prebivališta gubite i stečeno pravo. Verujem da nigde u svetu to ne može da se desi, da promenom prebivališta, ako ste bili penzioner Crne Gore, izgubite pravo na penziju u Crnoj Gori.
To bi značilo da bilo ko od naših radnika koji rade u inostranstvu, preseljenjem iz inostranstva i vraćanjem u domicilnu zemlju, gubi pravo na penziju u inostranstvu, što bi svaki međunarodni sud pravde presudio kao neosnovano i isplatio im ta dugovanja.
Po saznanju da postoje ljudi koji su izgubili to pravo, mi smo oformili pravni tim i ponudili tim ljudima svu pravnu pomoć za pokretanje tužbe Međunarodnom sudu u Strazburu za nadoknadu štete koju su imali i isplatu njihovih penzija.
Međutim, pošto je vojni penzioni sistem u Srbiji u mnogo boljem stanju nego što je u Crnoj Gori, pošto su vojne penzije u Srbiji više nego prosečne plate u Vojsci, pošto je vojni zdravstveni sistem u Srbiji, uz uvažavanje civilnog zdravstvenog sistema, na mnogo višem nivou nego što je u Crnoj Gori, oni su odlučili da ne pokrenu tužbe protiv Crne Gore, već da pokrenu razne načine u kojima se pozivamo na humanost, ne bi li došli do prava dobijanja penzija u Srbiji.
Imajući u vidu da je to problem pravno-formalni i da je postojao pritisak što javnosti, što poslanika, doneta je odluka da se oni prime u naš penzioni fond, ali ne u vojni penzioni fond. Oni nisu vojni penzioneri i njima ne sleduju prinadležnosti kao što sleduju ostalim vojnim penzionerima, a upravo su isplaćivane, odnosno obračunavane su preko našeg fonda, jer smo im mi davali tu uslugu.
Cela inicijativa tada je pokrenuta u Ministarstvu rada. Moram da kažem da sam lično bio protiv toga, jer smatram da je to suprotno interesima građana Srbije, da plaćaju i jednu penziju koja je već dodeljena u drugoj zemlji. Imajući u vidu da je tada to pokrenuto, očekivali smo da će drugo ministarstvo da računa i kalkuliše s tim novcem i da će se u njihovom budžetu pojaviti taj novac, odnosno sredstva za isplatu tih penzija. Nažalost, to se nije desilo.
Svakako, pošto je država preuzela određenu obavezu, mi ćemo se potruditi da pomognemo Ministarstvu za rad i nađemo sredstva koja će njima biti isplaćivana kroz penzije, ali moram da vam kažem da je način na koji zastupate njihove interese suprotan interesu države Srbije i Vlade Republike Srbije.
Uz svo poštovanje ljudi koji su bili pripadnici JNA ili Vojske Srbije i Crne Gore, oni koji su se opredelili da svoju prvu penziju prime van granica ove zemlje, zbog toga što je njihov interes tada bio procentualno veći, novčano, i zbog toga što je situacija u našoj zemlji u to vreme bila teška, ne mogu da budu u interesu Ministarstva odbrane, niti Vlade Republike Srbije, niti građana Srbije da se oni stave na podjednake osnove kao i oni koji su se tada opredelili da dođu u Srbiju i ostvaruju svoja prava u Srbiji. To je glavni problem.
Voleo bih da kad govorite o tom problemu (a sami kažete takozvani vojni penzioneri ili crnogorski penzioneri; oni nisu tzv. crnogorski penzioneri, oni su, većina njih, u Crnoj Gori ostvarivali svoja penziona prava), važno je da to kažete ovde, pred poslanicima, jer sutra će neko nama u Vladi reći – ko vam je dozvolio da isplaćujete penzije ljudima koji su startovali kao penzioneri u drugoj državi? Bez obzira na to koje su nacionalnosti, jer mi u sistemu odbrane ne delimo ljude po nacionalnosti, bez obzira gde su službovali u međuvremenu, oni su naprosto svoju karijeru završili, po svom izboru, u Crnoj Gori.
Podsećam, Republika Srbija, što je malo poznato, isplaćuje određeni broj penzija u Republici Srpskoj. Interesantno je da je taj broj procentualno manje opadao nego broj penzionera, procentualno, u Srbiji, i da smo, uz jednu analizu i insistiranje da utvrdimo da li se zaista u Republici Srpskoj živi 10, 15 i 20 godina duže nego u Srbiji, dobili da je bilo manipulacija s tim penzijama i sada pokušavamo da pronađemo trag novcu koji je otišao, jer su ljudi, očigledno, pre izvesnog vremena preminuli.
Hoću da vam kažem da novcem kojim barata Ministarstvo odbrane izuzetno domaćinski rukovodimo i ne možemo na taj način da izlazimo s parama građana Srbije, jer ovde je u više navrata danas pominjano da su to novci poreskih obveznika – ne Vlade Republike Srbije, već vaši novci i onih koji to zarađuju. Naprosto, ukoliko bismo to tako delili, bojim se da bi naš budžet otišao samo na one ljude koji, praktično, nemaju pravo da novac dobiju.
Nadam se da ste zadovoljni odgovorom, pošto ne bih imao šta da dopunim.