TREĆA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 28.04.2011.

10. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

10. dan rada

28.04.2011

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 16:10 do 19:05

  • TAGOVI

  • Postavljanje poslaničkih pitanja (Treća sednica Prvog redovnog zasedanja) (2011)
  • Treća sednica Prvog redovnog zasedanja (2011)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Nataša Mićić, tri minuta.
    ...
    Liberalno demokratska partija

    Nataša Mićić

    Liberalno demokratska partija
    Zahvaljujem i gospodinu Ćiriću i gospodinu Đeliću. Kažem za to prvo pitanje – smatrala sam da nije dobro da se setimo premijera samo 12. marta.
    Što se tiče ovog drugog pitanja, na koje mi je odgovor dao gospodin Ćirić, mi iz LDP nemamo ništa protiv da se pomogne ugroženima, naravno. Besmisleno bi bilo da mislimo drugačije. Ali, prosto, zato smo i podnosili razne inicijative, recimo da se izvrši transformacija javnih preduzeća, koja nažalost nije dala rezultat, iako smo imali inicijativu.
    Mislim da nije dovoljna podrška, to što ste napomenuli, te subvencije i krediti, naročito što nisu dovoljno transparentni uslovi, odnosno uslovi za dobijanje tih subvencija nisu dovoljno jednaki za sve, da tako kažem. O tome sam više pričala kad sam diskutovala i o, recimo, Fondu za razvoj, njegovom poslovanju, ali dobro, to je već druga priča.
    Uglavnom, mislim da će se kola uskoro slomiti. Ova vlada bukvalno čitav teret prenosi samo na građane, na taj privatni sektor i na poljoprivredu, u interesu zaštite državnih i javnih preduzeća. To ne može da traje večno i mislim da što pre iznađete neke bolje odgovore.
    Naš predlog je, između ostalog, da se konkretno, znači nekim konkretnim aktom, pomogne privatnim preduzetnicima. Recimo, naš predlog je da se omoguće poreske olakšice poslodavcima do nivoa prosečne zarade, plate, i to bi bilo dobro i za poslodavce, a na taj način bi se poboljšao i materijalni položaj radnika koji rade.
    Ne znam da li ste i koliko ste svesni da su ti privatni preduzetnici zaista pred kolapsom i da je pitanje dana, zato vam i postavljam danas ovo pitanje, kada će čitav taj sistem da se uruši. Prosto, oni su ti koji moraju i da ispune sve obaveze i da dodatno plate kazne ukoliko nisu u mogućnosti, a obično nisu u mogućnosti zato što su u blokadi ili zato što država ne može da im obezbedi da naplate svoja potraživanja. S druge strane, na to im samo još vi falite s vašim zahtevima za rashode za državna i javna preduzeća.
    Mislim da to nije dobro i da će to da našteti čitavoj državi, odnosno čitavom društvu. Bez privatnog sektora mi ne možemo izvršiti nikakvu modernizaciju, to je jasno, niti možemo napraviti bilo kakav ekonomski uspeh. Hvala vam.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Reč ima Nebojša Ćirić.
    ...

    Nebojša Ćirić

    Zahvaljujem na pitanju. Samo da budem vrlo jasan. Što se tiče podrške privatnom sektoru, subvencionisani krediti za investicije i likvidnost su krediti koje odobravaju banke. Mi smo namerno to prebacili na banke, upravo da bismo sprečili bilo kakvu mogućnost da neko sa strane države neku firmu tretira na privilegovani način, a neku na diskriminišući način.
    Broj jedan, ovo što sam vam rekao za reprogram, to će biti preporuka Vlade, nadam se uz pomoć Narodne banke. Takođe, banke treba svojim klijentima da odobre reprogram, uz određeni grejs period.
    Ovo što ste rekli za određene poreske olakšice, poreski sistem Republike Srbije je, za firme koje posluju, u smislu poreza za dobit, jedan od najkonkurentnijih u Evropi. Mislim da samo Bugarska ili Crna Gora imaju 9% poreza na dobit, primera radi, a mi imamo 10%. Sve ostale zemlje imaju viši od nas.
    Ali zato sam i malopre rekao, da bismo pomogli poslodavcima da deo svojih radnika koje drže u sivoj zoni prebace u legalne tokove, a s druge strane, i da ljudima koji sada ne rade ili su u sivoj zoni, ne mogu da uzmu kredite, nemaju povezan radni staž, zdravstveno osiguranje... Zato smo i rekli da ćemo, mislim za otprilike dve nedelje, imati konkretan program kojim ćemo upravo, da kažemo kroz poreske olakšice, ali da budem precizniji, kroz umanjivanje za 50%, ako ne i više, možda i 60 i nešto posto određenih poreza i doprinosa koji padaju na teret poslodavca ili zaposlenih, da omogućimo veće zapošljavanje ljudi u Srbiji.
    Što se tiče redovnosti, odnosno neredovnosti plaćanja od strane određenih državnih organa i nekih javnih preduzeća, to je, takođe, jedna od stvari za koju razmatramo kako, da li da to bude u formi zakona, uredbe, na koji način da se to reguliše. Ta problematika je samo pojačana uslovima ekonomske krize 2009, 2010. ili 2011. godine, ali je taj problem nelikvidnosti koji se prenosi, a on je izuzetno prisutan i u odnosima između privatnih kompanija, jako komplikovan, i nadam se da ćemo u toku ove godine uspeti da na zakonski način rešimo tu redovnost plaćanja.
    Podsetiću vas da se Vlada nekoliko puta do sada angažovala da bi probala da ublaži taj problem, pogotovo, primera radi, između velikih trgovačkih lanaca i određenih kompanija kad se radilo o određenim kašnjenjima.
    Još jednom napominjem, to je zaista veliki problem. Neko moje iskustvo iz kontakata s nekim mojim kolegama govori da i Crna Gora, Hrvatska, Bugarska i Rumunija imaju taj problem nelikvidnosti i neredovnosti u plaćanju. Primera radi, u Hrvatskoj imaju još izraženiju, odnosno rokovi plaćanja preko valute su još duži nego kod nas.
    Ali, slažem se potpuno s vama da je to problem na koji moramo da obratimo pažnju. To nije nešto što možete jednim aktom Vlade, uredbom ili zakonom da rešite. To je sistemska stvar, koja mora da se rešava u nekom srednjoročnom, pre nego u dugoročnom periodu. Hvala još jednom.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Nataša Mićić, dva minuta za komentar.
    ...
    Liberalno demokratska partija

    Nataša Mićić

    Liberalno demokratska partija
    Samo bih još jednom htela da napomenem da je krajnje vreme da se ulože napori i za to i da se počne voditi računa i o tom privatnom sektoru i o njihovoj zaštiti.
    Spomenuli ste kredite, ali svi smo ovde svesni da smo mi i dalje u takvoj ekonomskoj situaciji da ti krediti nisu dovoljni i nisu povoljni za bavljenje privatnim preduzetništvom, pa i za iskorenjivanje sive ekonomije. Nažalost, kao zemlja smo dovedeni u situaciju da bi danas jedan svršeni inženjer, recimo, kad ga pitate šta bi voleo da radi, radio ili u nekom javnom preduzeću ili išao van granice. Retko ko će da se usudi, da ima toliko hrabrosti, jer je svestan koliko je to teško, da započne neki posao, naročito posao proizvodnje, ovde.
    Nadam se da će vaši napori dati rezultat i da ćete uzeti u obzir i predloge koje je dao LDP, a pre svega, već ste i sami napomenuli, omoguće poreske olakšice za privatne poslodavce. Hvala vam.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Slobodan Samardžić, prva tri minuta. Izvolite.
    ...

    Slobodan Samardžić

    Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
    Poštovani članovi Vlade, moje pitanje tiče se spoljne politike Srbije i trebalo bi da ga uputim ministru za spoljnu politiku. Pošto on nije prisutan, uputiću ga Vladi kao celini, u nadi da će neko od vas moći da mi odgovori.
    Pre dva dana u Karađorđevu je održan trojni sastanak šefova država Turske, BiH i Srbije, na godišnjicu prvog takvog sastanka u Istanbulu. Samo bih vas podsetio da je u Istanbulu usvojena nekakva ''Istanbulska deklaracija'' i, uzgred rečeno, to je dokument koji se ne može uopšte naći, nigde, ni na jednom sajtu, ni na sajtu Vlade, pa čak ni na sajtu ministarstva spoljnih poslova Turske.
    Znači, u pitanju je jedan dokument za koji mi ne znamo šta piše u njemu i bilo bi dobro, u ime transparentnosti, čuvene, kao standarda EU u vođenju spoljne politike, da taj dokument nekako dobijemo. Možda bi ova skupština mogla da se oko toga potrudi.
    Moje pitanje se tiče, pre svega, ovog sastanka koji je održan prekjuče. U zajedničkom saopštenju možemo naći stav da ove tri države podržavaju suverenost i teritorijalni integritet te tri države – Turske, BiH i Srbije. Ta rečenica u tom saopštenju izaziva nedoumicu. Naime, imajući u vidu da je Turska priznala Kosovo kao nezavisnu državu, iz ovog saopštenja se ne zna da li je Turska spremna da povuče svoje priznanje KiM ili je, pak, Srbija spremna da povuče svoj stav da KiM spada u teritorijalni integritet Srbije.
    Zbog toga je potrebno jedno tumačenje. Dakle, tumačenje koje bi ova skupština morala da dobije, tim pre što je ministar spoljnih poslova Turske Davutoglu juče izjavio da je ovaj sastanak konačno stavio tačku na pitanje granica u ovom regionu.
    Nama, dakle, nije jasno da li Turska, taj naš partner u regionalnoj saradnji, priznaje granice Srbije u smislu njenog Ustava i međunarodnog prava ili ostaje pri onome što je opredelila kao svoj stav povodom nezavisnosti Kosova, dakle da priznaje nezavisnost Kosova. Ovaj odgovor na pitanje je jako važan, da bismo kasnije možda debatovali ili razgovarali i da bih postavio jedno dodatno pitanje, na šta imam pravo, o istoj stvari, ali na drugi način. Hvala.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Da li se neko od članova Vlade javlja za reč da odgovor? (Da.) Reč ima Božidar Đelić.
    ...

    Božidar Đelić

    Poštovani profesore Samardžiću, ponovo smo u nekim, čini mi se, izmišljenim misterijama, nekim konstrukcijama i vezama koje nekako pokušavate da nađete tamo gde ih stvarno nema. Situacija je jasna i glasna – u našem Ustavu i rezolucijama koje su usvojene u ovom domu. Da li je u interesu Srbije da sarađuje i sa Turskom? Jeste. Na štetu sopstvenog nacionalnog interesa? Ne. Da li imamo dodirne tačke i zajednički interes oko nekih stvari? Imamo. Da li se razlikujemo oko nekih pitanja? Apsolutno.
    U svakom slučaju, i sama EU i Rusija i SAD razvijaju odnose sa Turskom. Turska ima snažan ekonomski demografski rast, određeni uticaj, i taj uticaj je nešto što može biti od koristi za našu zemlju. Ukoliko, naravno, u svakom momentu, kao što radi i sama Turska, branimo pre svega nacionalni srpski interes.
    U tom smislu treba videti korisnost tih sastanaka. Ovaj sastanak je, kao što je rečeno, neformalan sastanak, u smislu da on nije deo nekih zvaničnih aktivnosti, kao mnogi takvi susreti, a što je najbitnije, svi učesnici tog sastanka su rekli da je on na razne načine doprineo da se vidi perspektiva i da se rešavaju problemi. U tom svetlu to treba videti.
    Rezolucija o Srebrenici, koja je usvojena u ovom domu, isto govori o teritorijalnom integritetu BiH, a veoma je dobro poznato da je Srbija, kao garant Dejtonskog sporazuma, veoma privržena njegovom doslednom sprovođenju i da neće ni na koji način prihvatiti da se na neki zaobilazni način on isprazni od svog smisla i pravnog značaja. U tom smislu, Srbija podržava teritorijalni integritet BiH, Srbija poštuje i garant je Dejtonskog sporazuma koji omogućava i specijalne veze s Republikom Srpskom.