Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević.

Poštovano predsedništvo, moje pitanje će biti upućeno ministarstvu policije.
Naime, od donošenja novog Zakona o saobraćaju, krajem 2009. godine, nove procedure oko registracije vozila i dobijanja novih saobraćajnih dozvola i tablica se primenjuju od 1. januara ove godine. Policijske uprave širom Srbije su krenule da rade po novim procedurama, međutim, očigledno je da ta priprema, za koju su policijske uprave imale godinu dana, nije izvršena na pravi način, tako da su redovi za registraciju vozila po policijskim upravama izuzetno veliki. To zaista stvara velike probleme ljudima koji treba da svakodnevno funkcionišu, da obavljaju svoje svakodnevne obaveze, a pri tom moraju da pri registraciji vozila utroše i po nekoliko dana kako bi samo predali dokumentaciju, a naknadno još nekoliko sati da čekaju po redovima da bi tu istu dokumentaciju kasnije podigli, odnosno da bi podigli saobraćajne dozvole i tablice.
Očigledno je da se nije dobro radilo, niti se pripremalo za ove stvari. Procedure su vrlo komplikovane. Umesto nekadašnjih šest uplatnica i papira, sada je to duplo više. Pored toga, i izdvajanja za registracije su daleko veća nego što su bila. Najveći problemi prilikom registracije vozila su, po pravilu, u drugom i trećem gradu po veličini u Srbiji, u Novom Sadu i Nišu.
Znate da je prošle nedelje u Nišu i okolini uhapšena velika grupa pripadnika policijskih i opštinskih uprava, koja se bavila nezakonitom trgovinom i prevarama, odnosno uzimanjem mita i preprodajom biometrijskih ličnih karata i pasoša. Sve to je povezano sa onim pitanjem koje ću sada postaviti, a tiče se nepostojanja načelnika policijskih uprava u ta dva, iza Beograda, najveća grada u Srbiji.
U Nišu godinu i po dana, od kada je prethodni načelnik policije otišao u penziju, nije postavljen novi načelnik policijske uprave. Ista je situacija i u Novom Sadu. Ista situacija je i u Požarevcu. Moje pitanje ministru policije je – koji su razlozi da najveće policijske uprave u Srbiji, posle Beograda, nemaju svoje načelnike, što se očigledno odražava na primeru kriminala i lošeg funkcionisanja policijskih uprava u ovim gradovima?
Ako je ovaj problem oko registracije vozila naizgled benigan i ako sam o tom problemu pričao još pre mesec dana i postavljao pitanje i ukazivao ministru Dačiću na te probleme, zaista ne vidim ni jedan jedini razlog da se na njega ne reaguje.
Ljudi koji rade na tim poslovima daju sve od sebe, međutim, očigledno je da ni to nije dovoljno. Da bi se predala dokumentacija za registraciju vozila, potrebno je stajati u redovima i po nekoliko sati. Naravno, tu je i nervoza, dolazi do incidenata, čak je dolazilo do protesta građana izvan policijskih uprava zbog ovakvog nemarnog odnosa državne vlasti prema građanima, koji treba da ostvare svoje pravo na efikasan način, a ne da budu maltretirani, da stoje danima ili satima u redovima kako bi završili neki posao, za koji pri tom plaćaju, ništa nije besplatno.
Ponavljam pitanje – zašto nisu postavljeni načelnici policijskih uprava u Novom Sadu, Nišu i Požarevcu? Kada će to biti učinjeno i koji su razlozi za ovako dugo nepostojanje prvog čoveka u tim policijama? Radi se o gradovima u kojima živi preko 600.000, 700.000 ljudi, veoma veliki broj naših sugrađana je upućen na te policijske uprave, a pri tom one očigledno ne mogu dobro da funkcionišu jer nema prvog čoveka. Hvala.

Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo rad.
Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sednici sledeći narodni poslanici: Esad Džudžević, Nikola Krpić i Konstantin Arsenović.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine Slavica Đukić Dejanović povodom zajedničkog načelnog pretresa o predlozima zakona iz tačaka 1, 2. i 4. dnevnog reda pored predstavnika predlagača Verice Kalanović, potpredsednice Vlade i Nebojše Ćirića, ministra ekonomije i regionalnog razvoja, pozvala da sednici prisustvuju i: Vesna Arsić i Branislav Zec, državni sekretari u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, Jelena Popović, pomoćnik ministra ekonomije i regionalnog razvoja, Snežana Matić, načelnik u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, Milan Stefanović, Đorđe Vukotić i Branko Radulović iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, Vida Živković, direktorka Direkcije za mere i dragocene metale i Lucija Dujović, pomoćnica direktora Direkcije za mere i dragocene metale.
Prelazimo na zajednički načelni pretres 1, 2. i 4. tačke dnevnog reda – PREDLOZI ZAKONA O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA, SPORAZUMNOM FINANSIJSKOM RESTRUKTURIRANjU PRIVREDNIH DRUŠTAVA I KONTROLI PREDMETA OD DRAGOCENIH METALA
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz tačaka 1, 2. i 4. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova i da se raspodeljuje tako da Poslaničkoj grupi Za evropsku Srbiju pripada jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi, Poslanička grupa SRS ima jedan sat, osam minuta i 24 sekunde, Poslanička grupa Ujedinjeni regioni Srbije 28 minuta i 48 sekundi, Poslanička grupa Napred Srbijo 25 minuta i 12 sekundi, Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica 24 minuta, Poslanička grupa SPS - JS 18 minuta, Poslanička grupa LDP 14 minuta i 24 sekunde, Poslanička grupa Nova Srbija 10 minuta i 48 sekundi, Poslanička grupa manjina osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika, što je u skladu sa članom 96. stav 4. Poslovnika.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Siniša Stamenković Poslaničku grupu PUPS, narodni poslanik Dejan Radenković Poslaničku grupu SPS - JS, narodni poslanik Arsen Đurić Poslaničku grupu DSS, narodni poslanik Dragan Stevanović Poslaničku grupu SRS i narodni poslanik Janko Veselinović Poslaničku grupu ZES.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakonu o privrednim društvima, Predlogu zakona o sporazumnom finansijskom restrukturiranju privrednih društava i Predlogu zakona o kontroli predmeta od dragocenih metala.
Da li predstavnik predlagača Nebojša Ćirić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja, želi reč? (Da.) Izvolite.

Hvala. Predsedavajuća, uvaženi narodni poslanici, dame i gospodo, pred vama su predlozi tri zakona koji su poprilično važni. Prvi na dnevnom redu je Predlog zakona o privrednim društvima. Trudiću se da budem kratak i da vam, imali ste prilike da se upoznate sa nacrtom, predstavim glavne karakteristike tog zakona. Bilo je ideja, razmišljalo se o tome da se u izradi ovog zakona ide na izmene i dopune postojećeg Zakona o privrednim društvima kao naslednika Zakona o preduzećima, ali su izmene dosta detaljne i sveobuhvatne, zbog čega smo odlučili da idemo na donošenje, odnosno predlaganje Narodnoj skupštini na usvajanje potpuno novog zakona.
Vrlo je važno da smo zaista u izradi ovog zakona konsultovali sve relevantne činioce. Prikupljeni su raspoloživi podaci koji su bitni za razmatranje regulatornih rešenja, podaci Agencije za privredne registre, centralnog registra, hartija od vrednosti i Beogradske berze. Odvijala se javna rasprava u kojoj smo komunicirali sa predstavnicima sudova, privrednicima, revizorima, predstavnicima stranih investitora. Pokušali smo zaista da napravimo, u pravom smislu te reči, sveobuhvatnu raspravu da bismo imali jedan kvalitetan zakon; između ostalih stvari, da bismo se usaglasili sa propisima Evropske unije, sa najboljom praksom koja postoji u Evropi u domenu zakona o privrednim društvima.
Želeo bih da istaknem da je ovo sistemski zakon, izuzetno važan, i da smo u proteklih šest-sedam godina primene postojećeg Zakona o privrednim društvima imali prilike da čujemo i kritike i predloge za izmenu postojećeg Zakona o privrednim društvima. Postoje izvesni problemi u primeni određenog broja odredaba, između ostalog, usled nedovoljne preciznosti postojećeg Zakona o privrednim društvima, pogotovo kada je reč o ekonomskim kategorijama.
U analizi, odnosno pripremi ovog nacrta pošli smo od nekih fakata, ja ću to samo kratko reći, između ostalih, da je dominantna forma privrednih društava u Republici Srbiji društvo sa ograničenom odgovornošću. Primera radi, to je nešto preko 105.000 subjekata, odnosno 95% ukupnog broja privrednih društava.
Neke specifičnosti našeg privrednog okruženja uticale su na predlaganje određenih rešenja unutar novog zakona o privrednim društvima; njih ima pet, pa ću ih sve navesti. Mislim da je važno da navedemo upravo ove zato što su uticale na određena rešenja koja su ugrađena u novi zakon.
Prvo, postoji izrazita koncentracija vlasništva unutar postojećih privrednih društava, nevezano za to da li su ona akcionarska društva ili društva sa ograničenom odgovornošću. Drugo, imamo veliki broj društava sa veoma malim brojem akcionara. Primera radi, 30% otvorenih akcionarskih društava ima manje od 50 akcionara.
Zatvaranje, odnosno transformacija otvorenih akcionarskih društava ilustrovana je velikim brojem preuzimanja i prinudnih otkupa akcija od manjinskih akcionara u poslednjih nekoliko godina.
Takođe, ono što je fakat jeste niska likvidnost tržišta i niz problema u korporativnom upravljanju.
Moram da kažem da je naša analiza pokazala da osnovni problem u Republici Srbiji, za razliku od ostalih privreda, nije odnos uprave i akcionara, odnosno odnos principala i agenta, već većinskog i manjinskog akcionara. Iz tog razloga smo i uveli određena rešenja koja imaju za cilj davanje većih prava, odnosno bolju zaštitu manjinskih akcionara.
Moram da kažem da je osnovni ekonomski cilj predloženog zakona smanjivanje transakcionih troškova koji se javljaju u razmeni, sprovođenju i zaštiti vlasničkih prava u pravnom prometu između pravnih i fizičkih lica i u zastupanju interesa različitih grupa, pre svega vlasnika, unutar privrednih društva.
Zacrtali smo nekoliko važnih ciljeva koje predloženi zakoni treba da ostvari. To su: usklađivanje zakona sa novim propisima EU; usklađivanje sa Zakonom o tržištu kapitala; dosledno razgraničavanje jednodomnog i dvodomnog sistema upravljanja; rešavanje problema uočenih u primeni postojećeg zakona, o čemu sam već govorio; detaljnije i jasnije uređivanje pojedinih pitanja i instituta; doslednije razlikovanje društva sa ograničenom odgovornošću s jedne i akcionarskih društava s druge strane; pojačavanje odgovornosti direktora i članova, akcionara; preciznije regulisanje likvidacije privrednih društava, što je do sada bio popriličan problem; celovito regulisanje pitanja u vezi s preduzetnicima; detaljnije uređena zaštita poverilaca; elektronski načini komunikacije, što je novina ovog zakona; preciznije i jednostavnije regulisanje statusnih promena; detaljnije regulisanje postupka likvidacije i uvođenje instituta prinudne likvidacije društava; detaljnije regulisanje ogranaka domaćih i ogranaka stranih privrednih društava i privrednih okruženja.
U vezi s položajem manjinskih akcionara i vezano za korporativno upravljanje želeo bih da istaknem par važnih izmena, a tiču se i manjinskih akcionara i korporativnog upravljanja, jer je tu bilo dosta neslaganja odnosno primedaba od strane realnog sektora. Kad kažem privrede, mislim i na srednja, i na mala, i na velika preduzeća i na određena udruženja i asocijacije u ovom smislu.
Ovim zakonom smo dobro definisali tržišnu i emisionu cenu akcija u akcionarskim društvima, do sprečavanja zloupotrebe prava manjinskih akcionara. Sada je, primera radi, procenat kapitala koji daje pravo na predlaganje dnevnog reda i sazivanje vanredne sednice skupštine u akcionarskim društvima smanjen sa 10% na 15%. Takođe, u domenu korporativnog upravljanja imamo slobodu izbora između jednodomnog i dvodomnog upravljanja akcionarskim društvima, ali je sada uvedena i za društva sa ograničenom odgovornošću, čime se daje dodatna fleksibilnost, koju je privredna praksa zahtevala.
Moram da kažem da smo konsultovali i evropska zakonodavstva da bismo došli do najboljih mogućih rešenja.
Takođe, u ovaj zakon je ugrađeno da imamo dinar kao obračunsku jedinicu, u smislu osnovnog kapitala. Dinar je valuta u kojoj se obavljaju transakcije. Sve transakcije u valuti koja nije dinarska smatraju se transakcijama u stranoj valuti.
U kratkim crtama, pokušao sam da budem što kraći u predstavljanju, ovaj zakon, po našem mišljenju, sada u potpunosti reguliše materiju koja je do sada bila regulisana, ali sa ovim zakonom imamo suštinske izmene postojećeg zakona, odnosno imamo novi zakon koji ispravlja sve ono što su stručna javnost, privreda i udruženja identifikovali u poslednjih šest godina primene dosadašnjeg Zakona o privrednim društvima, tako da mislim da se pred vama nalazi jedno zaista celovito zakonsko rešenje koje će bitno olakšati poslovanje privrednih subjekata u Republici Srbiji.
S druge strane, imamo Predlog zakona o sporazumnom finansijskom restrukturiranju privrednih društava koji ima za cilj da redefiniše poverilačko-dužničke odnose između privrednog društva u finansijskim poteškoćama i njegovih poverilaca, prvenstveno banaka.
Razlog za donošenje ovog zakona je rastuća nelikvidnost u privredi, činjenica da je skoro četvrtina korporativnih dugova bankarskom sektoru trenutno u docnji, odnosno postoje kašnjenja; takođe, potreba da se spreči odlazak u stečaj privrednih subjekata čiji je oporavak moguć i kod kojih je nastavak poslovanja takođe moguć; potreba da se privrednim društvima da određena vrsta grejs perioda u kojem bi oni konsolidovali svoje finansije i po čijem bi isteku uspešno namirili svoje dugove poveriocima. Takođe, ono što banke koje kreditiraju privredu imaju za cilj, a to je da se smanji kreditni rizik banaka – banke su poverioci, primera radi, 47% duga koji je osnov za blokadu računa – i time vrati puno poverenje i građana i privrede, na prvom mestu, u bankarski sistem.
Cilj ovog zakona je blagovremeno prepoznavanje i rešavanje finansijskih poteškoća i stvaranje uslova za normalan nastavak poslovanja privrednog društva, izbegavanje stečaja za ona privredna društva koja imaju perspektivu i budućnost i, rekao bih, pokušaj prekidanja lanca nelikvidnosti koji postoji u našoj privredi.
Nekoliko bitnih načela zakona su, primera radi: u članu 5. načelo dobrovoljnosti; u članu 6. načelo održivosti poslovanja dužnika; načelo saradnje i koordinacije poverilaca, što mislim da je dosta važno, jer kada postoji komunikacija između poverilaca, odnosno banaka, postoji mogućnost boljeg, adekvatnijeg rešenja za dužnika; načelo ravnopravnosti položaja poverilaca i položaj srazmeran visini potraživanja, kao i načelo pristupa podacima i poverljivosti podataka.
Generalno, ovaj zakon podrazumeva, što je jako važno, princip dobrovoljnosti. Ono što je suština ovog zakona jeste upravo da se u uslovima nelikvidnosti preduzećima koja imaju dobar proizvodni portfolio, dobar proizvodni program, ili su u sektoru usluga pa imaju kvalitetnu ponudu usluga, imaju budućnost, omogući da u uslovima nelikvidnosti, odnosno finansijskih problema, napravi institucionalni mehanizam da oni mogu adekvatno da komuniciraju sa svojim poveriocima, prvenstveno bankama, na principu dobrovoljnosti, odnosno međusobnog razumevanja.
Treći zakon koji je pred vama je zakon o kontroli predmeta od dragocenih metala koji ima za cilj da se na sveobuhvatan način uredi obavljanje delatnosti proizvodnje i prometa predmeta od dragocenih metala.
Razlozi za donošenje ovog zakona su usklađivanje sa pravnim sistemom Republike Srbije, omogućavanje praćenja razvoja ove oblasti na međunarodnom planu i preuzimanje novih rešenja u nacionalno zakonodavstvo, uspostavljanje transparentnog i nepristrasnog načina obavljanja poslova kontrole predmeta od dragocenih metala, i jedan institucionalni razlog a to je stvaranje uslova da Republika Srbija pristupi, odnosno potpiše Konvenciju o kontroli i označavanju predmeta od dragocenih metala, čime će se ubrzati dalji razvoj zlatarstva kao privredne grane, smanjiti troškovi, omogućiti veći izbor proizvoda na domaćem tržištu i olakšati promet predmeta od dragocenih metala na našem i inostranom tržištu.
Donošenjem ovog zakona, ukoliko ga Narodna skupština usvoji, definisaće se delokrug nadležnog ministarstva, Direkcije za mere i dragocene metale, ovlašćenih tela, kao i privrednih subjekata čije se ovlašćivanje predviđa ovim zakonom, što predstavlja bitnu novinu u odnosu na postojeću zakonsku regulativu. Time će se stvoriti uslovi za ulazak novih privrednih subjekata.
Takođe, ovaj zakon će omogućiti uređenje pitanja važenja stranih znakova, odnosno žigova i dokumenata na teritoriji Republike Srbije i obezbediti da se predmeti od dragocenih metala mogu staviti na tržište, odnosno upotrebu samo ako su označeni na odgovarajući način, što je dokaz usklađenosti sa propisanim zahtevom. Ovaj zakon će uticati i na sprečavanje nelojalne konkurencije jer će se uspostavljati jednaka i jasna pravila u pogledu njihove proizvodnje, distribucije i upotrebe.
Po mom mišljenju, stvoriće se uslovi za otvaranje novih radnih mesta, kao i ulazak novih privrednih subjekata na tržište. Imaćemo i ovlašćena tela za obavljanje poslova ispitivanja i žigosanja predmeta od metala, ispitivanje dragocenih metala i njihovih legura.
Na kraju da kažem, očekujemo da će ovaj zakon imati pozitivne efekte na dalji razvoj proizvodnje predmeta od dragocenih metala kao privredne delatnosti i jačanje domaćeg tržišta u ovoj oblasti.
To je ono što sam hteo da kažem, predsedavajuća, za uvod, a tu smo za pitanja poslanika. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Na osnovu člana 90. stav 2. i člana 87. st. 1. i 2, obaveštavam Narodnu skupštinu da je ministar Nebojša Ćirić u obavezi da napusti sednicu Narodne skupštine. Ovlašćena predstavnica, potpredsednica Verica Kalanović će biti u sali u 12.15 časova.
Određujem pauzu. Ministar će se vratiti nakon što obavi obaveze.
Nesporazum je kod mene. Razumela sam da ministar ima obaveze takve vrste da ga više uopšte nećemo videti danas, ali nije takav slučaj. Dakle, rad nastavljamo u 12.15 časova, uz prisustvo potpredsednice Vlade Verice Kalanović. Kada ministar Nebojša Ćirić obavi svoje obaveze u opštinama i gradovima koje ide da poseti, onda će nam se pridružiti.
Radićemo danas i nakon 18.00 časova, dok ne završimo raspravu u zajedničkom načelnom pretresu koji je upravo otvoren.
S obzirom na to da će ta pauza trajati sat i deset minuta, neće biti određivana druga pauza do kraja današnjeg radnog vremena. Hvala vam.
Trenutno Narodna skupština ima radnu pauzu, ali mi je drago da vas vidim na galeriji. Ako plan omogućava, mi ćemo biti ponovo tu u 12.15 časova, da budete na galeriji i da malo ispratite rad, naravno i da vas pozdravimo u televizijskom prenosu. Pauza je određena iz razloga na koji ni vi ni ja ne možemo da utičemo.
(Posle pauze – 12.20)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad. Obavešteni smo da je ministarka u putu i da će svakog momenta biti ovde. Njeni saradnici su prisutni i, naravno, beležiće sve vaše sugestije i komentare.
Da li izvestilac Odbora za finansije želi reč? (Ne.)
Da li izvestilac Odbora za nauku i tehnološki razvoj želi reč? (Ne.)
Da li izvestilac Odbora za evropske integracije želi reč? (Ne.)
Da li izvestilac Zakonodavnog odbora želi reč? (Ne.)
Da li neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Da.)
Gospodin Siniša Stamenković želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo iz Ministarstva, saradnici Ministarstva, gospođo predsedavajuća, Zakon o privrednim društvima, po svom osnovnom svojstvu bazni zakon budućeg uređenja naše privrede i ekonomije, odgovorno i ozbiljno je razmatran u Poslaničkoj grupi PUPS. Uočili smo potrebu da se zakon usaglasi sa zakonodavstvom EU, ali i sa zahtevima nastalim iz praktičnih potreba privrednih društava, pa i državne administracije, u postupcima njegove primene.
Novi zakon o privrednim društvima je u odnosu na ranije važeći Zakon o preduzećima, a potom i na Zakon o privrednom društvu iz 2005. godine u stvari značajan iskorak u konačnom definisanju i utvrđivanju kompanijskih prava. Novi zakon je, po nama, za sada dobar pravni okvir za buduća privredna društva koja će se prilagoditi tržišnoj privredi, ali, sigurni smo, i slobodi izbora u novim okolnostima odgovornosti osnivača, vlasnika i korisnika privrednih društava.
Nesumnjivo je da su pojedine odredbe ovog zakona uslovljene kompleksnim društveno-političkim i ekonomskim ograničenjima u kojima danas živimo. Ovo se pre svega odnosi na podelu akcionarskih društava koja su gotovo isključivo poticala iz postupka privatizacije.
Poslanička grupa PUPS je svesna činjenice da naša zemlja ima vrlo malo akcionarske prakse koja bi omogućila da ona deluju kao otvorena društva u kojima su prepoznatljivi vlasnici kapitala, ali u kojima bi bili prepoznatljivi i benefiti koja društva stvaraju u svojim delatnostima za potrebe ove države, odnosno njenog naroda.
Svesni smo da imamo visok stepen neusaglašenih pojmova i odredaba iz zakona o privrednim društvima na Zapadu sa Zakonom o tržištu hartija od vrednosti i ostalih finansijskih instrumenata kod nas u Srbiji. Bez obzira na to, veoma se zalažemo za to da se zakonodavni okvir i praksa odmah usaglase i da se omogući njihovo pravno dejstvo. Država Srbija i njeni organi moraju učiniti sve da se otkloni svaka neizvesnost u poslovanju domaćih i inostranih pravnih društava, bilo da su ortačka, društva sa ograničenom odgovornošću, komanditna društva ili akcionarska društva.
Poslanička grupa PUPS će podržati donošenje ovog zakona jer smatramo da će se njime izvršiti neophodno i obavezno usklađivanje sa evropskim zakonodavstvom, zatim, sa Zakonom o tržištu kapitala. Stupiće na snagu koncept jednodomnog i dvodomnog sistema upravljanja, a utvrdiće se i sva prava i obaveze akcionara, uz maksimalnu odgovornost direktora, ali i svih članova uprave društva.
Podržavamo sva dobra zakonska rešenja kojima se utvrđuje i obezbeđuje pravni položaj privrednih društava i precizno određuju osnivanje, upravljanje, statusne promene, promene pravne forme, prestanak rada društava i druga pitanja od značaja za budući pravni položaj svih slobodnih preduzetnika u privredi Srbije.
Novi zakon uređuje pitanja delatnosti svih društava. Dobro je što novi zakon otklanja nejasnoće u odredbama o obavezama prilikom izrade osnivačkog akta društva. Takođe, dobro je što su sve delatnosti date opisno i što se time znatno bliže određuje uloga instituta javne nabavke. Dobro je što je postignuta jasna razlika kod uslova za sticanje prava na obavljanje delatnosti radi registracije društava uz postojanje prethodnog odobrenja nadležnog organa, što je bio uslov kod banaka, javnih društava, određenih akcionarskih društava itd.
Naša poslanička grupa podržava regulativu kojom se vrši registracija privrednih društava, preduzetnika, ogranaka i predstavništava stranih pravnih lica u Registru privrednih subjekata Srbije, što je sada konačno usklađeno sa Direktivom EU 2009/101.
Mišljenja smo da se ovim zakonom dobro regulišu pitanja mesne nadležnosti sudova prema sedištu društva, preduzetnika, odnosno mestu poslovanja. Takođe, dobro su propisane osnovne pravne forme društava, kao i definicije ortaka, komplementara, komanditora, članova društva i akcionara.
Poslanička grupa PUPS smatra da nije dovoljno dobro formulisana odredba o trajanju određenih društava, iako predlagač smatra da su te odredbe, u stvari, jasno definisane. Molimo da u daljoj raspravi imate to u vidu. Mislimo da mora biti isključena mogućnost prećutnog produženja postojanja društava i da precizno moraju biti propisane posledice koje nastupaju nakon isteka vremena za koje je društvo osnovano. U tom smislu, podneli smo i tehnički amandman.
Odredbe zakona o osnivačkom aktu i statutima društava, kao i o njihovim izmenama i dopunama, izazvale su kod nas određene nedoumice. Smatramo da će neke biti otklonjene amandmanima, a neke odredbe bi trebalo da predlagač povuče iz nacrta zakona.
Dobro je povučena i jasna je razlika između društava sa ograničenom odgovornošću i akcionarskih društava. Međutim, ta razlika nije stvar volje i mogućnosti osnivačkog akta, već je obaveza utvrđena i overena u skladu sa zakonom. Sva društva će prilikom izrade svojih osnivačkih akata morati već u pripremnom periodu za osnivanje da obezbede jasnu mogućnost izbora veće pravne zaštite, ne kroz nametnutu obavezu, već kroz veći izbor mogućnosti koje im se stavljaju na raspolaganje, za razliku od prethodnih zakonskih rešenja.
Poslanička grupa PUPS smatra da je novi zakon dao mogućnost da se obezbedi pravilna forma osnivanja, da se utvrdi pravi javni poredak društva, da se pravilno koristi poslovno ime društva, da se maksimalno zaštite ulozi članova društva i njihov kapital i da se pravno utvrdi i obezbedi poslovna sposobnost članova društva.
Nacrtom novog zakona konačno se regulišu sve odgovornosti i obaveze društva, a u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima. Zakon predviđa da društvo odgovara za troškove preuzete sa osnivanjem društva, ali i za sve troškove i odgovornosti iz poslovanja društva, što stvarno podržavamo. Zakon sprečava nepravilno korišćenje imovine društva, sprečava bilo kakvo oštećenje svih poverilaca društva, sprečava umanjivanje vrednosti imovine društva i štiti društvo, koje je obavezno da izvršava sve preuzete i ugovorene obaveze prema svojim članovima, poslovnim prijateljima itd.
Novim zakonom regulišu se pitanja sedišta i adrese društava, kao i pitanja poslovnog imena i učešća u pravnom i poslovnom prometu naše države. Zakon konačno reguliše pitanja zastupanja i zastupnika društva, uz mogućnost da društvo može zastupati fizičko i pravno lice. Priznanje punomoćnika po zaposlenju je dobro rešenje koje je uvod u praksu prokure, kao oblik zastupanja kroz poslovno punomoćje radi zaključivanja pravnih poslova i preduzimanja pravnih i administrativnih radnji za potrebe društava. Dobro je što po ovom zakonu prokura ne može istovremeno biti i nadležnost skupštine i nadležnost upravnog odbora, već samo nadležnost skupštine, s jasno određenim stavom da je prokura neprenosiva i da se ne može dati ovlašćenje za zastupanje drugom licu.
Poslanička grupa PUPS smatra da je dobro što je propisana odgovornost za štete koje može naneti zastupnik, ali i za štete koje mogu napraviti prokuristi prekoračenjem ovlašćenja koja su dobili.
Smatramo da je novi zakon dobro regulisao pitanje imovine, neto imovine i osnovnog kapitala koji se unosi u određeno društvo. Smatramo da je jasno definisana imovina društva koju čine sva materijalna i nematerijalna sredstva u vlasništvu, kao i druga prava koja društvo ostvaruje na tržištu ili u bankarskom sistemu.
Po našem mišljenju, Predlogom zakona pravilno su regulisani ulozi koji se unose u društvo. Podržavamo rešenje kojim je propisano da udeli u društvu mogu biti novčani i nenovčani i da se isti izražavaju isključivo u dinarima.
Dobra je formulacija kojom se regulišu status, obaveze i odgovornost privatnih preduzetnika. Na taj način se regulišu i statusna pitanja, osnivanje, poslovanje i prestanak odgovornosti svih preduzetnika. Odgovornost preduzetnika propisuje se i obavezom odgovornosti celokupnom imovinom za obavljanje registrovane delatnosti, što je od izuzetnog značaja u odnosu na prethodna rešenja koja smo imali u Zakonu o preduzećima i u Zakonu o privrednim društvima do 2005. godine. Detaljno su regulisana pitanja sedišta i mesta obavljanja delatnosti privatnih preduzetnika.
Novim zakonom reguliše se posebno pojam i osnivanje ortačkih društava. Sada se prvi put usklađuju obaveze i odgovornosti sa ostalim privrednim društvima. Ovim nacrtom regulišu se ulozi u ortačko društvo, pitanja prenosa udela, kao i pitanja vođenja ortačkih društava.
Novim zakonom regulišu se sva pitanja vezana za osnivanje i poslovanje komanditnih društava. Utvrđuju se kontrola, nadzor, odgovornost, prestanak statusa i način ulaganja u komanditno društvo. Propisano je da je komanditno društvo privredno društvo koje ima najmanje dva člana, od kojih najmanje jedan član za obaveze društva odgovara neograničeno solidarno, a najmanje jedan član odgovara imovinom ograničeno do visine svog neunetog dela.
Poslanička grupa PUPS smatra da je ovim zakonom dobro uređeno pitanje društava sa ograničenom odgovornošću. Dobro je što je isključeno ograničenje broja članova koje društvo može da ima, što je ukinuta knjiga članova društva, što je uvedena evidencija članova. Dobro je što se svojstvo člana stiče upisom u registar i što se osnovni kapital izražava u dinarima u iznosu od najmanje 50.000 dinara, što do sada nije bio slučaj.
Prema novim rešenjima upisani kapital se uplaćuje nakon registracije društva, a razrađen je sistem dodatnih uplata, kao i mogućnost izbora između jednodomnog i dvodomnog sistema upravljanja.
Dobro je što sada postoji mogućnost izbora više direktora koji mogu biti pravna lica, ukidanje upravnih odbora, kao i razdvajanje funkcije upravljanja od funkcije nadzora.
Poslanička grupa PUPS smatra da se Predlogom zakona dosta dobro utvrđuje kapital društava, uz generalnu primedbu da je naš zahtev da kapital bude javan, iz korektnih i konkretnih izvora prihoda. Dobro je da kapital bude prepoznatljiv i da ne potiče iz sive ili nepoznate zone i dobro je što se izražava u dinarima. Primarno ekonomsko okruženje u Srbiji je dinarsko i ono se koristi za merenje imovine, za merenje obaveza, za utvrđivanje kapitala, za merenje prihoda i rashoda u svim finansijskim izveštajima.
Poslanička grupa PUPS smatra da u ovom zakonu treba podržati odredbe koje omogućavaju povezivanje privrednih društava po načelu savesnosti, privredničke solidarnosti i međusobne odgovornosti. Posebno podržavamo odredbe vezane za stvaranje ogranaka privrednih društava sa stranim privrednim društvima u našem poslovnom prostoru.
Ovaj zakon je bazni i neophodni strukovni zakon, kojim se u njegovoj implementaciji moraju rešiti osnovna načela, a pre svega svi aspekti korporativnog upravljanja, izvršiti zaštita investitora i manjinskih akcionara, obezbediti registracija i pokretanje novih poslova radi većeg uposlenja naših radnika, izvršiti zaštita svih poverilaca u poslovanju, obezbediti jedinstveni pravni okvir za sve preduzetnike i obezbediti potpuni privredni ambijent za ulaganje stranih privrednih društava.
Želimo da napomenemo, kao poslanička grupa, da je neophodno da iz ovog zakona u najkraćem mogućem roku proistekne dvanaest ili jedanaest novih rešenja kojima će se pre svega definisati donošenje zakona o gradskom i građevinskom zemljištu, donošenje zakona o javnim delatnostima, koji bi regulisao korporativnu i privatizaciju javnih preduzeća, donošenje konzistentne regulative o javnoprivatnom partnerstvu. To su zakoni koji proističu iz ovog zakona. I, kao najvažnija mera, ona mera koja mora biti usmerena na to da se država konsoliduje i dovede u red u pogledu svojih osnovnih funkcija i kontrole trošenja.
Poslanička grupa PUPS smatra da ovaj zakon u najvećoj meri daje odgovore neophodne za stvaranje nove privredne baze za uspešno poslovanje svih malih, srednjih i velikih preduzetnika i stvaranje široke baze za novo upošljavanje stručne radne snage i visokoobrazovanih kadrova, uz prihvatanje određenih tehničkih amandmana neophodnih za otklanjanje nepreciznosti. Uz suštinsko poboljšanje rešenja određenih članova zakona Poslanička grupa PUPS će u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem. Pre nego što nastavimo rad, dozvolite da u vaše i svoje ime pozdravim učenike i profesore Medicinske škole „Nadežda Petrović“ iz Zemuna, koji se nalaze u poseti Domu Narodne skupštine, a trenutno prate deo naše današnje sednice sa galerije Velike sale. Prisutni su: Jelena Amanović, Zorica Anđelković, Marko Božić, Aleksandar Govedarević, Aleksandra  Govedarević, Dijana Golubović, Bojana Grujičić, Aleksandar Dudak, Dijana Đorđevski, Dragoljub Žikić, Radana Jerosimić, Marina Marjanović, Anja Pavlović, Branka Skoko, Miloš Stajić, Marko Stanojević, Ana Tomić, Milica Čaraveša, Stefan Džunić, Nataša Šaponja, Tamara Šarenac, Jelena Dujović, Kristina Vidosavljević, Anđela Branković, Martina Dumbelović, Katarina Simić, Miloš Ličanin, Svetlana Lukić, Ivana Mrvoš, Kristina Tasić, Brankica Ješić, Jovana Poljšak, Miodrag Sredojević, Boris Šestakov, Milica Vukša, Zorana Kitanović, Marija Nikolić, Milica Popović, Jovana Ranitović, Jovana Javorina, Aneta Hadžija, Aleksa Vujatović, Katica Josimović, Ivana Pejčinović, Isidora Potkonjak, Dijana Čović, Jovan Tasić, Tanja Dinić, Vesna Tepavac, Radica Stojanović i Biljana Jovanović Glavonjić. Pozdravimo aplauzom naše drage goste.
Reč ima narodni poslanik Jorgovanka Tabaković.

Zahvaljujem. Zaista, sistemski zakon na dnevnom redu, koji je, po meni, prvo proizveo jedan ovakav zaključak: pošto je na dnevnom redu trebalo da se nađu zakoni o izboru narodnih poslanika i finansiranju stranaka, a oni odloženi zbog dopunskih konsultacija, javne rasprave, odmeravanja rešenja, ja mogu samo jedno da zaključim – o onome što se tebe ne tiče, sud je lakši, nažalost. O onome za šta nismo najzainteresovaniji najlakše odlučujemo i najbrže stavljamo na dnevni red te zakone. Da li to zaslužuje Zakon o privrednim društvima, koji sistemski treba da uredi ono što svi nazivamo problemom ovoga društva? Da li je po četiri minuta o tri zakona bilo dovoljno da ministar Ćirić obrazloži, a onda ode da se bavi partijskim radom ili ministarskim radom van ove sale? Da li to dokazuje značaj ovog zakona?
Mogu da se složim sa njegovim načelnim primedbama da ovaj zakon treba da reši, odnosno pokušao je da reši probleme koje privredna društva imaju unutar sebe, u smislu odnosa manjinskih i većinskih akcionara, tj. u smislu ugrožavanja prava manjinskih akcionara zbog kojih imamo svakodnevne štrajkove, ljutnju na pravosudni sistem koji te probleme ne rešava i da, s druge strane, imamo problem između društava, koji jezikom života možemo da nazovemo finansijskom nedisciplinom, čvorom nelikvidnosti i iznuđenim kreditiranjem. I, odmah da kažem, ovaj zakon na ta pitanja ne daje odgovore.
Znači, to što su preduzeća prinuđena da međusobno trguju bez novca i da obavljaju taj promet stvarajući povećanu inflaciju čak i u trenutku kada se novac ne štampa, zato što u cenu proizvoda koje prodaju na odloženo ugrađuju očekivanu inflaciju, govori o tome da monetarna politika ne može da uradi mnogo zato što imamo državu u kojoj imamo dvovalutnu šizofreniju, gde se zarađuje u dinarima i troši u dinarima, ali država i pojedinci zajme u evrima i tako štede. Te probleme je ovaj zakon samo načeo time što je dinar kao obračunsku kategoriju naveo za indeksaciju vrednosti privrednih društava, ali nije učinio dovoljno, a mogao je, da dinar zaista postane ne samo zakonito sredstvo plaćanja, nego i ono što smo zaboravili da treba da bude – čuvar vrednosti.
Zašto kažem da zakon nije odgovorio na ta pitanja? Ako vi zakonskim rešenjima izbrišete obavezu privrednog društva da na svom memorandumu ima označen žiro-račun, broj i kod koje se poslovne banke taj tekući račun vodi, da li to doprinosi većoj disciplini ili neko treba da se upusti u istražni postupak i da vidi kod kojih se banaka vodi tekući račun preduzeća sa kojim treba da stupi u poslovne odnose? Da li povećanoj odgovornosti u odnosima između preduzeća doprinose rešenja o davanju prokure, o odgovornosti onih koji su po položaju lica koja potpisuju ugovore? Ne, nije dovoljno.
Kroz konkretna i pojedinačna rešenja predstaviću građanima primedbe, ali moram reći da ovaj zakon zaista unosi novine, jer ako na 600 članova SNS podnese 49 amandmana, čije usvajanje očekujemo, zaista ne mogu da kažem da ovaj zakon zaslužuje samo kritiku. Ali, ono što je osnovno, a to je rešavanje problema finansijske nediscipline, nelikvidnosti i onoga da se deo platnog prometa u ovoj zemlji obavlja u tzv. stranim valutama, htela sam da kažem takozvanom, to naučno zovemo dolarizacijom, ali se obavlja u evrima, do juče u markama, ili bilo kojoj stranoj valuti, to ovaj zakon ne rešava, a trebalo je.
Počeću od samih rešenja, na primer od amandmana na član 8. Članom 8. se definišu (kolegi koji je malopre govorio o ovome moram da zamerim da mu je to promaklo) pravne forme društva kao: ortačko, komanditno, društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo. U zakonu koji pretenduje da prihvati sve ono novo što se dešava u tržišnom sistemu, u privredama u okruženju zaboravlja se da se napiše jedna jedina dopuna – i druge forme društva. To podrazumeva da se ostavi mogućnost da se osnuju npr. specijalizovana društva sa posebnim statusom i promenljivim kapitalom, društva sa radničkim učešćem, društva za upravljanje, kooperativna društva, društva koja mogu biti kontrolisana od strane države, društva u kojima postoji javni interes čak i kada država nema učešće, na primer, komunalne delatnosti, javnoprivatna partnerstva.
Da li su te visokostručne ekipe koje su radile ovaj zakon zaista mislile da samo ove četiri forme podrazumevaju i ova društva koja su istorijat i stvarnost privrednih društava svih onih država na čije se iskustvo s pravom, kao dobro iskustvo, pozivamo i uređenih država na koje želimo da ličimo? Reagovali smo podnošenjem amandmana i zaista očekujem da će se nešto što smatram propustom, da se dozvoli osnivanje i takvih društava, otkloniti u nečemu što će se zvati pojedinačna rasprava.
Dalje, članom 15. se definišu ugovori u vezi s društvom. Evo kako mogu praktično da dokažem onu primedbu od maločas. Član 15. govori o tome da zaključivanjem ugovora članovi društava mogu da regulišu određene obaveze, posebne obaveze prema društvu, prava i obaveze u vezi s prenosom udela. Smatram da u priličnoj meri pokrivaju sve ono što se zove ugovaranje i pokrivanje privrednog života, ali zašto nije napisana i obaveza da se ti ugovori registruju i objavljuju u Registru privrednih subjekata? U trenutku kada svaki podatak o posebnoj ličnosti, čiji vas život zanima jer učestvuje u političkom životu, donosi bitne odluke, jeste predmet dozvoljenog interesovanja i informacija dostupnih javnosti ostavljamo tajnim jedan ovakav ugovor koji može biti od izuzetnog interesa za sve one koji žele da sklapaju privredne i bilo koje druge ugovorne odnose sa privrednim društvom.
Znači, smatram da taj propust treba ispraviti, da sve te ugovore koji regulišu život društva, odnose unutar njega treba učiniti dostupnim onima koji će sa tim društvom poslovati.
Smatram da je jedan od vrlo bitnih amandmana i članova zakona član 18, koji ima pogrešan naslov, neprimeren našoj pravnoj praksi, a to je – Probijanje pravne ličnosti. Taj član zakona bi po rešenju Srpske napredne stranke morao da se nazove – Zloupotreba privrednog društva, zato što ovaj institut probijanja pravne ličnosti nije nešto novo što se uvodi ovim zakonom. Poznavao ga je i Zakon o preduzećima, ali smo ga zvali „privid pravne ličnosti“. U važećem Zakonu o privrednim društvima taj istovetni institut je članom 15. nešto drugačije određen, moram da priznam nepreciznije, i zove se – zloupotreba pravnog subjektiviteta.
Ovaj izraz „probijanje pravne ličnosti“, koji, složićete se, potiče iz nemačkog prava, neka mi ne zamere dobri poznavaoci tog jezika, durchruffs laftung, tako se zove, u stvari je zloupotreba privrednog društva u našoj terminologiji stvarnosti, jer se njegova ograničena odgovornost zloupotrebljava. Pravna ličnost privrednog društva se koristi upravo radi sticanja dobiti njegovih članova, ali ta odvojena pravna ličnost ne sme da se zloupotrebi, i to jeste svrha člana 18.
Član 18. Predloga zakona je po sadržini sličan članu 54. nekadašnjeg Zakona o preduzećima, ali, ispravićete me ako grešim, i slovenačkom Zakonu o trgovačkim društvima. Predlogom se nešto uže određuje odgovornost lica u slučaju zloupotrebe. Znači, ono što je sporno jeste da se uže određuju odgovorni za zloupotrebe privrednog društva. Tako su kao odgovorni određeni samo članovi društva, komanditori, članovi društava sa ograničenom odgovornošću i akcionari. Ali, molim za vašu pažnju, ono što je najvažnije, nisu određeni i članovi uprave društava, i to jeste propust člana 18. kako ste ga ovde predložili.
Smatramo da je neophodno predvideti odgovornost u slučaju zloupotrebe privrednog društva i za članove uprave društva. Imajući u vidu organe društva koje je odredio predlog, mi smo ovim amandmanom proširili odgovornost i na članove nadzornog odbora i direktore. Ne mogu ova dva organa dobiti „orden za zasluge“, već uključivanje članova odbora, direktora, odnosno izvršnih direktora smatramo zaista neophodnom širinom za postavljanje odgovornosti svih članova uprave jednog društva.
Koliko je to neophodno, da li treba da vas podsetim koliko često u praksi dolazi do zloupotreba upravo ovih organa? Najčešće su u pitanju jednočlana društva, ali zloupotreba ima i u vezi sa privatizacijom, odnosno pretvaranjem društvenih preduzeća u akcionarska društva sa privatnim vlasništvom, gde primena ovako proširene odgovornosti zaista ima puno opravdanja.
Ovakav vid odgovornosti je svojstven anglosaksonskom pravu koje ima bogatu sudsku praksu u primeni ovog instituta i zaista mislim da je nju trebalo primeniti i da za to još uvek nije kasno. Nasuprot tome, naša sudska praksa je zaista siromašna ovim iskustvima i u primeni ovog instituta, a moramo da priznamo da je takve prakse i potrebe da imamo i sudsku praksu zbog ovih zloupotreba zaista bilo mnogo. Rešenje koje predlažemo oslobodilo bi sudove, dalo bi im slobodu da ovaj institut češće primene. To je neophodno da bi zakon postigao osnovnu svrhu – da poverioci slobodnije stupaju u odnose sa privrednim društvima, čime bi se i rizik ulaganja bitno smanjio.
S druge strane, u ovom članu 18, koji zaista smatram vrlo važnim, dodali smo jedan nov stav kojim se pravi razlika između odgovornosti člana društva, odnosno člana uprave društva koji je zloupotrebio privredno društvo i onog ko to lično nije učinio ali ne možemo da zaboravimo njegovu odgovornost ako je od toga imao ličnu korist. U interesu je poverilaca da i savesni član društva odgovara za obaveze društva do iznosa koristi koju je ostvario zloupotrebom. Opet, savesna lica, znači članovi, zastupnici, članovi uprave društva, moraju da budu zaštićeni od neograničene solidarne odgovornosti. Mi smo upravo takvo rešenje dodavanjem tog drugog stava predvideli.
Ovaj član smo dopunili i tako da predlog ne sme da ostavi vid zloupotrebe u smislu korišćenja poslovnog imena društva u nameri da se stvori zabluda o identitetu, što je čest slučaj. Mogu samo da vas uputim na jedan nedavni novinski tekst gde se jedan direktor transportnog preduzeća žali kako ne ume da se snađe kao ostali, posluje samo sa jednim privrednim društvom, a ne ume da otvori na desetine njih koja imaju sličnu delatnost i promenu samo po jednog imena u nazivu, i time šeta u krug obaveze, imovinu i profit. Znači, ne smemo da stvaramo preduslove ovim zakonom da se identitet privrednog društva zloupotrebljava time što ćemo omogućiti tu zabludu o identitetu.
U ovom članu smo dodali i tačku 5), kojom predviđamo kao vid zloupotrebe privrednog društva namerno zaduživanje i dovođenje u stečaj, a zatim osnivanje novog društva sa sličnim imenom. Kao što rekoh, žale se privrednici; snalažljivi umeju, a oni drugi, kažu, nisu dovoljno snalažljivi i boje se da i one fioke koje ponekad dugo stoje zaključane... Verovatno se to dugo stajanje i kiseljenje u nekim fiokama plaća, ali dođe dan kada se sve zaključane fioke otvore ili, što bi rekao narod, dođe đavo po svoje, pa dođu na naplatu sve zloupotrebe ove vrste.
Da mi ne bismo, kao ozbiljno društvo, ostavili nekome na volju ili obavezu da otključava te fioke u kojima stoje neplaćeni porezi i razne vrste zloupotreba, mi moramo zakonom o privrednim društvima da onemogućimo ovu vrstu namernog zaduživanja i dovođenja društva u stečaj, ali i zloupotrebe u smislu dovođenja u zabludu stvaranjem društva sa sličnim imenom.
Kada smo kod ovog člana, morate da shvatite da zakon, dobar zakon mora maksimalno da ima vezu s realnim životom. Ne može da bude hermetički zatvoren i da se pravi da ne zna šta se u životu dešava, jer njegov značaj i vrednost se upravo primenjuje i provera u samom životu koji treba da uredi poslovanje među preduzećima.
Sledeće o čemu želim da govorim je rešenje sadržano u članu 25. koji govori o upotrebi poslovnog imena, pečata i drugih podataka u dokumentima. Upravo je ovo ono što sam u načelnom obrazlaganju ovog zakona i navela – da poslovno ime i sedište banke kod koje to privredno društvo ima račun i broj računa mora da bude navedeno i zakonom obavezno. Jer, ako se borimo protiv prevara, mi moramo praktično da pokažemo da te prevare i zloupotrebe zakonom onemogućavamo, a ne da ih u stvari omogućavamo.
Sledeće o čemu želim da govorim jeste nešto što se tiče zakonskih naslednika i upotrebe imena privrednog društva, u smislu naziva za koji zakonski naslednici treba da omoguće da se nastavi u privrednom životu jednog privrednog društva. Znači, ukoliko poslovno ime društva sadrži lično ime fizičkog lica, potrebno je da, ako je to lice umrlo, dobije saglasnost njegovih zakonskih naslednika iz prvog naslednog reda.
Nemojte da ostavljamo preširok krug lica koja bi po ovakvom zakonskom rešenju trebalo da daju saglasnost i da praktično ova zakonska odredba ne bude primenjiva u praksi, da bukvalno bude mrtvo slovo na papiru.
Kad se radi o licu koje nema bliskih srodnika, veoma je teško doći do podataka ko su njegovi naslednici jer su zakonom određeni kao njegovi naslednici; uopšte se ne kaže do kog reda. Onda je vrlo moguće da neko nehotično povredi odredbe Zakona o zaštiti ličnog imena. Znači, neophodno je da se zna od kojih zakonskih naslednika treba tražiti saglasnost.
Pošto mi ističe dvadeset minuta, raspravu o zakonu ću nastaviti u okviru liste za diskusiju. Hvala vam.

Da li se još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa javlja? (Da.) Narodni poslanik Čedomir Jovanović.