Narodni poslanik Milorad Buha, dva minuta, pravo na repliku.

Kada govorimo o poslovanju tokom devedesetih mora se konstatovati činjenica da nije postojao pravi i potpun bankarski sistem, a znamo i razloge za to. Nemojte da se vraćamo na devedesete. Govorimo sada o zaštiti korisnika zbog nesavesnog poslovanja banaka, prevashodno onih koje su došle na tržište posle 2002. godine. Govorimo o njihovom nesavesnom poslovanju. Vi verovatno nemate dodira sa komitentima tih banaka, kao što mi imamo, kao što ima svaki građanin. Pitam vas, kakva je to propaganda ciljeva i principa Evropske unije ako se prevarnim radnjama dolazi do sticanja kapitala? To je činjenica u tim odnosima. Da li je to slika Evropske unije – otmi, uzmi, ukradi, prevari?
To je razlog što donosite ovaj zakon. Da nije mase takvih situacija ne biste ni donosili ovaj zakon, dozvolili biste da rade ono što rade u praksi.
Pravna lica morate da zaštitite jer su izložena istim principima nesavesnog poslovanja i protivpravnog odnosa, isto kao fizička lica. To što toga nema u direktivama EU vas ne obavezuje. Ugradite u zakonske odredbe zaštitu pravnih lica. To od vas traži SRS. Zaštitite ih, jer su izložena ogromnim prevarnim radnjama u tim odnosima sa bankama; prevashodno sa bankama, ali i sa osiguravajućim kućama itd.

Dva minuta. Zahvaljujem. Narodni poslanik Velimir Ilić ima reč. Izvolite.

Želim da pozdravim sve narodne poslanike i guvernera. Drago mi je što ste danas ovde i što ste izašli sa jednim zakonom, koji je izuzetno zakasnio; sada ispada da dajemo infuziju nekome ko maltene umire, mi mu dajemo infuziju, a on je na samrti, a moglo je to znatno ranije da se spreči.
Gospodine guverneru, vi ste na čelu jedne institucije koja je godinama plutala bez ikakvog cilja i bez ikakvih obaveza da bilo kome podnosi izveštaj, bila je potpuno autonomna i radila je bukvalno šta je htela. Očekivao sam da će se vašim dolaskom pokrenuti mnogi problemi koji su se tamo javili, ali vi niste imali snage da dotaknete te probleme i da ih pokrenete, da se reše, već, naravno, nastavljate jednu ublaženu politiku davanja nade, volje narodu – evo, donosimo zakon, biće bolje. To što slušamo svaki dan – biće bolje, biće super za koji dan, evo, krajem godine će sve biti odlično, a početkom iduće godine će biti fantastično. To slušamo već godinama.
Šta je problem? Problem je što smo u periodu o kome govorite, od 1990. godine prethodnog veka, imali velike sankcije. Veliki deo novca je iznesen iz zemlje da bi država funkcionisala. To je bila štednja građana. Pare su izbačene napolje, a vi znate kako preko kojih banaka ljudi itd, da vam to sada ne ponavljam. Te su pare izbačene van zemlje da bi se na crno kupovala nafta, finansiralo štošta i da bi se održale vitalne funkcije države.
Godine 2000. dolazi demokratska vlada. Sada se o tome priča, da mi postajemo otvoreni za svet, nema sankcija, dolazi neko bolje vreme i nada u investicije, Evropska unija, vraćaju se sredstva, ono opljačkano vratiće se narodu itd. Tu je sad kvaka. Tadašnja vlada, gospodine Šoškiću, mene je ovlastila, bio sam šef tima za kiparske pare. Došli smo na Kipar, vaš predstavnik Narodne banke, predstavnik MUP-a Srbije, ja sam bio šef tog tima, i primio nas je predsednik Kipra, koji nam je i rukama i nogama pomagao da se te pare vrate u Srbiju. Radilo se o jedanaest milijardi maraka.
Gospođa Borka Vučić nas je primila tamo, pomagala tehnički sve što je trebalo, ali tamo su se našli i srpski tajkuni u istom hotelu gde smo mi bili, koji su užurbano prebacivali, čistili račune, radili na tome intenzivno. Nama je rečeno da donesemo sve te papire i predamo ovde prvom čoveku Narodne banke i prvom čoveku Vlade. Mi smo to i uradili. Šta se dogodilo? Napravio se „dil“ i te su pare nestale. Te pare se više ne pominju.
Tadašnji guverner je odmah otišao na Kipar, napravio „dil“ sa budućim predsednikom, koji je pobedio na izborima, a to je bio advokat gospodina Miloševića, i pare su nestale. Vaš ekspert iz Narodne banke je izbačen iz banke jer nije hteo da ćuti.
Onda je tadašnji ministar pravde Vladan Batić podneo krivičnu prijavu na osnovu svih dokumenata koje je i on video, jer sam mu pokazao pre nego što sam predao, i Vuk Obradović koji je bio zadužen u tadašnjoj Vladi Republike Srbije za borbu protiv korupcije. Tada počinju moje muke.
Svi svedoci iz te tužbe, koja stoji u nečijoj fioci, a imam je u originalu, mogu da vam je dam, pokojni su; jedino sam ja još živ. Pokojni je Badža, koji je tovario novac, vozio tamo, pakovao na aerodrom, Vlahović koji je pomagao, njegov kum. Pokojni je Žika Petrović, koji je bio direktor JAT-a, koji je pilotirao, prevozio pare. Pokojna je Borka, koja je primala novac, odnosila u banku itd. Pokojni je Vladan Batić, koji je video papire, podneo krivičnu prijavu itd. Pokojni je Vuk Obradović, koji je kao potpredsednik Vlade zadužen za korupciju bio zadužen za to. Naravno, jedini je Spasić avanzovao, postao je direktor UBPOK-a. I on je ćutao. On me je najviše proganjao zbog toga što se nismo uklapali nas dvojica u tom problemu koji se pojavio.
Da li je moguće da vi kao guverner i dalje dozvolite da stoji u fioci jedna krivična prijava od jedanaest milijardi maraka?
Da li je moguće, gospodine guverneru, da vi pričate o našim bankama koje je država finansirala? Jeste ih finansirala, jer su održavale velike sisteme. „Jugobanka“, koja je osnivač „Zagrebačke banke“, gde se radilo o ulogu od oko dve milijarde evra... U privatizaciji „Zagrebačke banke“ Vlada Republike Hrvatske i „Zagrebačka banka“ su se obratile Srbiji i tražile šta će da radi sa ulogom Srbije u „Zagrebačku banku“. Imam original dopis i mogu vam pokloniti, gospodine guverneru. Kada god hoćete, pozovite da vam donesem papire. Tadašnji zamenik pravobranioca Republike Srbije napisao je da nismo zainteresovani za ta sredstva u „Zagrebačkoj banci“. Da li znate da je čovek napisao i potpisao? Te pare su prebačene na privatne šifrovane račune. Mislim da imam i te šifre i sve to, mogu vam dati.
Šta se događa? Događa se da je jedna pljačka koja je izvedena legalizovana, izbačene su pare napolje i na privatne račune. Sada imamo velike finansijske moćnike koji, kaže, urgiraju kredit čas posla. Da li su oni te svoje pare vratili kroz ove strane banke, kao učesnici sa svojim kapitalom u njima, i pogasili naše domaće banke? To vi treba da utvrdite.
Zamolio bih vas još nešto. U Narodnu banku Republike Srbije stigla su donatorska sredstva Bundes kase iz Nemačke. Ta su sredstva oprana u Narodnoj banci. Postoji krivična prijava, ja sam kopiju predao i ministarki Malović. Ona ima kopiju krivične prijave, koja stoji u fioci. Utrošeno je u kampanju jednog političara, oprana su preko Segedinske banke. Ima tamo sve u krivičnoj prijavi, piše. Sada Narodna banka ćuti, ne reaguje. Nemci se javljaju. Pre neki dan je ovde bila njihova policija, ne znam kako se zovu oni, ali su istraživali to što je dala Bundes kasa i što ćuti Narodna banka i što se to stavilo pod tepih.
To su sve veliki problemi koji su se javljali, i zato je država opljačkana, zato su naše banke uništene. Kolika je sada stečajna masa „Beobanke“, „Jugobanke“, „Investbanke“ koja se rentira? Sećam se da je svojevremeno bila 203.000.000 evra. Rentira se ovim tajkunima i ovim bankama i uzimaju se od toga velike provizije.
Pričamo o pranju para. Država je oprala kiparske pare i vratila u regularne tokove, u privatizaciju u Srbiji. Gospodine Šoškiću, da li je pranje para kada su sredstva „Metals banke“ iz Novog Sada, koja je Šarićeva banka, oprana? Ko je oprao te pare? Vlada Vojvodine. Kako ih je oprala? Kupila je „Metals banku“, sada je to njena banka. Otkud „Metals banka“, gde su neki ljudi pohapšeni, da bude „Razvojna banka Vojvodine“? Postoji niz drugih problema koji su se javljali u ovom periodu.
Mi smo uništeni. Našu privredu, naše privrednike svakim danom sve više uništavamo; uništavamo izvoznike veštačkim održavanjem kursa evra; uništavamo zapošljavanje zato što strance koji dolaze stimulišemo sa 5.000 - 10.000 evra, a naše globimo čim otvore firmu. Da li znate da ako otvorite firmu dve godine ne možete da dobijete kredit jer ste novootvorena firma? To vam u svakoj banci danas kažu. Kako će mlad privrednik da krene? Od čega?
Da li verujete da stimulišemo „Gorenje“ sa 5.000 - 10.000 evra da dođu, da otvore, da prave belu tehniku, a „Slobodu“ iz Čačka, koja je bila pionir u jugoistočnoj Evropi i najveći izvoznik na rusko tržište, uništili smo jer joj je trebao jedan kreditić, od bombardovanja, a taj kredit je bio vrlo mali, da se pokrene. Bio sam tamo u Upravnom odboru i zato to odlično znam. Odbijen je kredit, a dovodimo novog i dajemo mu ogromna sredstva po zaposlenom radniku.
Da li je to ispravna politika? Da li je po vama ispravna politika ovo sve što se događa sa „Fijatom“, gde se baca u rupu bez dna, a niko nikada nije podneo ovde izveštaj u kojoj je fazi to i gde je to došlo? Da li će biti tih 200.000 automobila koji su obećani 2010. godine? Kuda ćemo mi u Srbiji sa 200.000 automobila, ako su naši maksimalni kapaciteti i kupovna moć našeg stanovništva 25.000 automobila godišnje? Rečeno je da to ide na rusko tržište. Sećam se odlično nedavne posete Putina, koji je rekao da od toga nema ništa, da su oni napravili „Fijatovu“ fabriku u Rusiji, koja proizvodi 300.000 automobila, i da nemaju nikakav razlog za uvoz automobila. Čovek je lepo rekao da uvoz u Rusiju ne može. To je i Šojgu više puta ponovio.
Šta ćemo sa 200.000 automobila, ako i napravimo nekad 200.000 automobila? Da li je to propast za srpsku privredu? Kako ćemo se izvući iz tih problema koje će Srbija imati?
Prema tome, želeo bih da vi kao novi guverner počnete da sarađujete sa ovim parlamentom i da ovde nekada čujemo izveštaj, jednom godišnje, od Narodne banke Srbije i da čujemo kakvo je stanje. Nikada nismo dobili informaciju o stanju deviznih rezervi, gde se one nalaze, u kojim bankama i pod kojim uslovima. To je tabu tema i to niko nije smeo da pita.
Da li ste vi u stanju da pokrenete postupak da se sredstva koja su iznesena iz Srbije vrate, da se vidi gde su, kako su plasirana, kod koga i na koji način? Mi vam u tome možemo pomoći i dati puno papirologije, u koju su neki ljudi imali uvid, ali to nisu hteli da urade.
Ove banke koje se sad nalaze tu, naše domaće banke, to su stranačke banke. Znate dobro koja stranka drži „Komercijalnu banku“. U „Komercijalnoj banci“, šta god hoćete da uradite, znate li koliko se tamo pita direktor? Kao što se pita baba Simana, neka tamo, iz nekog sela. Tako i taj direktor. Njega neko okrene i kaže – daj kredit Žiki. Tako je dobio kredit, gospodine guverneru, jedan Lale Sekulić koji je kupovao lekove iz Kine u kontejnerima, pakovao i prodavao Tomici Milosavljeviću. Kada ga okrene jedan vaš prethodnik, on kaže – pusti Laletu petsto miliona. Lale uzme petsto miliona i ode kući, bez ikakve garancije da će vratiti. Sada je Lale dobio amneziju mozga, razdužio se, podneo ostavku kao gradonačelnik i samo giška, kupa se u bazenu, uživa, šepuri po gradu, a privrednici u „Čačanskoj banci“ grcaju, jer im je on uzeo pare. Pare su otišle na nečiji telefonski poziv. I druge banke je opljačkao za preko milijardu, na sličan način, jer je dovoljan telefonski poziv čoveka koji je držao pre vas sve finansije u ovoj državi i kome niko nikada nije smeo ništa da kaže, koji i danas drži sve finansije.
Vi ste tamo samo figura. To vam ja garantujem. Finansije su u tuđim rukama. Želim vam da budete pravi guverner, to od vas očekujem. Bilo bi mi puno srce da osetim da se to promenilo, ali još uvek nije. Slušam sada, u nekim kampanjama koje se uveliko vode pojavili su se ljudi i kažu – šta vam treba? Trista miliona? Sutra dolazi, dobijate.
Pitam vas prvenstveno kao finansijskog stručnjaka – kako sada koristite sredstva ovih ministarstava koja su ugašena, podeljena, bez rebalansa budžeta? Ko je taj ko okrene Trezor i kaže kome da se daju pare? Ko je u NIP-u? Tamo nema ministra, nema pečata, nema ničeg, šta se tu događa? Kako ste u rudarstvu i energetici, gde su velika ulaganja, podelili tu gomilu para? Koliko je kome pripalo?
Gospodine Šoškiću, kako može da funkcioniše država dva meseca bez rebalansa budžeta? Tačno je da postoji neka budžetska rezerva i tačno je da može preko budžetske rezerve, ali to može do 4% budžeta. Za šta mi postojimo ovde? Doneli smo Zakon o budžetu koji se krši svakog dana. Svakog dana se on krši. Ko je taj ko okrene telefonom i kaže?
Molim vas, nemojte mi sad objašnjavati da možete da trošite sredstva bez rebalansa budžeta, ako su ministarstva smanjena i Vlada rekonstruisana. Zašto ne uđete u rebalans budžeta? Zato što se u mutnom riba lovi. Para nema. Kada neko dođe, vi kažete – nemamo rebalans budžeta. Izvinite, biće ovo, biće ono. Naravno, onda to sve funkcioniše zamagljeno, a ova grupacija iz vladajuće koalicije će, kada to dođe u parlament, retroaktivno da prihvati sve, kao i prethodne godine. Reći će – u redu je, to što ste potrošili, neka vam je sa srećom; svi ste pošteni ljudi i sve je to u redu, mi ćemo to sve izglasati, sve će se dogoditi kako treba.
Prema tome, imate puno posla. Nisam primetio da se nešto promenilo nabolje u odnosu na ove probleme, koji su izuzetno važni. Nisam primetio da se u bankama nešto promenilo. Šta se događalo sa tom „Deltom“, „Intezom“, pa su pare uplaćene na Kipar...? Čija je bila „Delta“? Gde je bilo sedište „Delte“? Gde je sedište „Inteze“? Ko je sada gazda „Inteze“? Kakva je uloga gospodina Miškovića u celoj priči? To je tabu tema. Koliki je on akcionar u „Intezi“? Šta se tu događa? Gde se drže državni depoziti? Te banke, naravno, napreduju.
Zašto Srbija nema svoju razvojnu banku, srpsku razvojnu banku? Zašto naša javna preduzeća, a dnevne naplate su ogromne, imajući „Poštansku štedionicu“, preko koje idu penzije, koja je u sastavu PTT-a, direktno i u sastavu „Telekoma“, a „Telekom“ i PTT drže pare kod „Inteze“... O čemu se tu zapravo radi? Znam da sam više puta postavljao to pitanje Vladi. Kako može javno preduzeće koje u svom sistemu ima banku koja ima najmoćniju klijentelu da drži depozite kod strane banke? Kakva je to politika Vlade i politika države? Zašto se to radi?
Prema tome, problema ima jako puno. Nadam se, vi ste mlad čovek, perspektivan i pun energije, da ćete pomoći da se to razreši. Meni je drago što je jedna žabokrečina, koja je bila u instituciji koja se zove, nažalost, Narodna banka i godinama je držana pod stranačkim patronatom, sada pukla, ali vi sada to treba da stavite na noge i postavite zdrave temelje srpskog bankarstva. U tome vam želim puno uspeha. Imaćete podršku i pozicije i opozicije, ali napravite taj mali pomak. Nabrojao sam neke prijave. Pokrenite bar jednu, baš me interesuje šta će da se desi. Hvala vam.

Reč ima narodna poslanica Branka Ljiljak. Izvolite.

Hvala. Poštovano predsedništvo, uvaženi gospodine Šoškiću, uvaženi članovi Narodne banke Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu je zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji reguliše jednu važnu oblast u finansijskom sistemu. Pošto je ova oblast vrlo značajna za građane Srbije, a nije bila obuhvaćena Zakonom o zaštiti potrošača, prosto se nametnula potreba da se reguliše donošenjem ovog zakona.
Ovim zakonom se reguliše odnos prilikom korišćenja bankarskih usluga, finansijskog lizinga i finansijske nagodbe. Narodna banka Srbije, kao predlagač, ima osnovnu funkciju da postigne i očuva stabilnost cena, ali obavezna je i da doprinosi očuvanju i jačanju stabilnosti finansijskog sistema. Njena zakonska obaveza je kontrola i nadzor nad radom banaka, društava za osiguranje, davanjem finansijskog lizinga, društava za upravljanje dobrovoljnim penzionim fondovima.
Cilj zakona je da zaštiti klijenta od jednostrane izmene ugovornih obaveza i da izričito uredi obavezne elemente ugovora, zatim prava, odnosno obaveze davalaca finansijskih usluga, kao i prava koja klijent ima prema njima.
Zaštita korisnika finansijskih usluga može se postići ako obe strane imaju neophodne informacije. Samo neko ko ima sve relevantne informacije može da donese odluku o korišćenju finansijskih usluga, koje su većinom na duži rok. Možda jedna molba Narodnoj banci, koja inače ima obavezu nadzora i kontrole, da povede računa, mislim da je informacija jako bitan elemenat bilo kog posla, pa i ovog gde se ljudi zadužuju da bi zadovoljili neke svoje, možda čak i osnovne, potrebe.
Definišu se obavezni elementi ugovora, posledice izmene elemenata ugovora, posledice dužničke docnje i prava koja davalac finansijskih usluga mora da poštuje radi zaštite ekonomskih interesa potrošača. Uređuje se informisanje korisnika finansijskih usluga u predugovornoj fazi. Davalac usluga mora precizno i jasno da navede koji troškovi padaju na teret korisnika. Već je rečeno u izlaganju gospodina Šoškića da se zabranjuje korišćenje izraza kojima se kredit, odnosno lizing označava besplatnim ili slično, ako je njegovo odobravanje uslovljeno zaključivanjem nekog drugog ugovora ili bilo čime što predstavlja dodatni trošak i stvara neku obavezu za klijenta, odnosno korisnika. Davalac usluge ima obavezu da svoje usluge nudi najpre u dinarima.
Jedan deo zakona se odnosi na obaveštavanje korisnika u toku trajanja ugovornog odnosa. Propisano je da davalac usluge ima obavezu da pribavi pismenu saglasnost za promenu obaveznog elementa ugovora, da obavesti korisnika o promenama ugovorene promenljive kamatne stope pre početka njene primene, sa planom otplate, da daje obaveštenja o stanju duga najmanje jednom godišnje. Predviđeno je i da kod kredita indeksiranog u stranoj valuti korisnik ima pravo da otplatu kredita vrši po istom tipu kursa koji je primenjen pri odobravanju kredita ili lizinga.
Kod polaganja namenskog depozita radi dobijanja kredita primenjuje se isti metod obračuna kamate kao i kod iznosa odobrenog kredita.
Zakonom su obuhvaćene i finansijske pogodbe koje nude trgovci, s obzirom na to da kreditiranje potrošača vrše i druga pravna lica, a ne samo banke. Pri oglašavanju i ponudi finansijske pogodbe trgovac mora da navede sve podatke o robi i usluzi, gotovinsku cenu, kao i iznos koji se plaća unapred, mimo učešća. Ako se oglašava kredit za kupovinu robe, moraju se navesti sve povoljnosti koje ima korisnik koji robu plaća gotovinski. Razlika između cene za kupovinu na odloženo i za gotovinu mora da se iskaže procentualno.
Ovo su samo neki članovi zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Može da se stekne utisak da zakon na pravi način i u pravo vreme informiše korisnike. Kao što sam istakla, dobra prava informacija doprinosi donošenju kvalitetne odluke.
Zakon uspostavlja fer odnos između korisnika finansijskih usluga i davaoca, a to znači da se dobra poslovna praksa uspostavlja u ovoj oblasti. Korisnik treba da vodi računa o svojim interesima i da o svim promenama koje se dese u ugovorenom roku obaveštava davaoca usluge što pre da bi nesuglasice rešili na obostrano zadovoljstvo.
Na kraju bih dodala da se Ustavom Republike Srbije, članom 90, štiti potrošač, a posebno se zabranjuju radnje usmerene protiv zdravlja, bezbednosti i privatnosti potrošača, kao i sve nečasne radnje na tržištu.
Poslanička grupa ZES će podržati ovaj zakon, a pozivam i ostale poslaničke grupe da glasaju za Predlog zakona. Hvala.

Šest minuta i dvadeset pet sekundi iskorišćeno je od vremena ovlašćene predstavnice poslaničke grupe.
Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika želi reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja načelnog pretresa prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe LDP, DSS, SRS, SPS - JS i ZES.
Reč ima prvi prijavljeni narodni poslanik po prijavama za reč u načelnom pretresu o Predlogu zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga narodni poslanik Ivan Andrić, a posle njega narodna poslanica Milica Vojić Marković. Izvolite.

Hvala. Poštovano predsedništvo, poštovani guverneru, poštovane kolege poslanici, prvo bih rekao nekoliko reči o onome u čemu ćemo moći da se složimo sa predlagačima zakona. Prva i osnovna stvar oko koje se, mislim, niko od poslanika, bio opozicioni poslanik ili pripadnik vladajuće većine, neće sporiti, to je da je ovakav zakon potreban i da sada možemo samo da govorimo o njegovom sadržaju.
Što se tiče Poslaničke grupe LDP, mi mislimo da je ovaj predlog zakona dovoljno veliki korak i da ga treba podržati, međutim, imamo i nekoliko zamerki. Prvo, iz samog obrazloženja izlazi i osnovna politička zamerka iz koje možemo nekoliko zaključaka dobiti.
Prvo, ono što nam je veoma drago, to je što je donošenje ovog zakona možda do sada najvažnija potvrda o neophodnosti procesa evropskih integracija. Vrlo je jasno, ako se posmatraju politički procesi, da je, možemo to nazvati lobijima banaka ili lobijima nekih uticajnih ljudi u Srbiji, postojala želja da se izbegne donošenje ovakvih zakona i da se sve zadrži na merama koje donosi Narodna banka, od kojih mnoge nisu obavezujuće.
Jasno je da je na putu ka evropeizaciji Srbije ovo postao jedan od uslova koji će omogućiti građanima da bar mirnije obavljaju neke od neophodnih poslova, kao što se to radi u civilizovanim zemljama EU, ali to takođe otvara i političko pitanje odgovornosti za to kako je moguće da tek 2011. godine Srbija prvi put donosi ovakav zakon. Dakle, kakva je to procena i analiza bila potrebna da se tek nakon jedanaest godina od demokratskih promena u Srbiji shvati da je neophodno doneti zakon koji treba da štiti građane u njihovom odnosu sa bankama? Iz svih argumenata koji su ovde iznošeni jasno je da ta neravnopravnost postoji između ljudi koji kredit uzimaju i onih koji kredit daju, i tek 2011. godine mi činimo korake kojima ćemo našim građanima omogućiti da žive mirnije.
Međutim, mnogo ozbiljnija zamerka, koja se možda ne tiče ovog zakona već generalno državne politike, a i politike Narodne banke, odnosi se na taj proces normalizacije naše zemlje. Mislim da se polako biraju oni problemi koje je lakše rešiti, a oni ključni se ostavljaju sa strane. Nije osnovni problem građana Srbije, ili privrede Srbije, možda je tako bolje reći, u njihovom odnosu sa bankama to što im nešto nije bilo poznato u tom odnosu i što se kamatna stopa menjala bez njihove želje. To jesu problemi, ali nisu osnovni. Naglasio bih, pošto nemamo puno vremena, bar dva ili tri osnovna problema.
Prvi je, dakle, u normalnom poslovnom okruženju, u normalnoj tržišnoj privredi ako neko želi nešto da uradi i za to nema dovoljno sredstava, on će pozajmiti novac za to i ukoliko je sposoban, ukoliko bude imao sreće, ukoliko bude prodoran, on će moći iz svoje aktivnosti taj novac da vrati. Veliko je pitanje da li takvi uslovi postoje u Srbiji.
Kolega Velimir Ilić je malopre rekao da novo preduzeće ili preduzetnik, ako tako hoćemo da kažemo, nema nikakvu šansu da kredit za svoju aktivnost dobije. On je ima formalno, dakle, nekakva procedura postoji, ali on ne može nijednu od tih zadatih stvari koje banka traži da ispuni; on ili ona, izvinjavam se Gordani Čomić.
Dakle, neko ko želi da počne da obavlja neku privrednu aktivnost kredit može da dobije jedino od države. Da li će ga dobiti od države, o tome će odlučivati političke stranke i njegova politička pripadnost će na to uticati mnogo više od opravdanosti nekakvog biznis-plana ili projekta u koji želi da uloži. Naravno, cena tog novca vrlo je jednostavna: ona je u Srbiji 10%, 12% ili 13%, plus šestomesečni, tromesečni, devetomesečni euribor. Danas je to još jeftinije, u normalno vreme cena tog novca je 18-19%. Kakva je to legalna aktivnost koju neko počinje koja može donositi takvu zaradu da trpi toliki povraćaj kredita?
Vrlo je jasno da je državna politika od 2003. ili 2004. godine bila obojena tim strahom od zaduživanja ljudi i da je Narodna banka Srbije u kontinuitetu do danas činila sve što je mogla, u nekakvim normalnim granicama, da spreči ljude da se zadužuju. Opravdano ili ne, nije u krajnjem slučaju toliko ni važno. Svakako da se ne možemo sporiti oko toga da je u periodu krize to opravdano, ali je to ujedno i najveća smetnja pokretanju malih i srednjih preduzeća. To jeste najveća smetnja. Svako od nas ima nekog prijatelja, nekoga ko ima neku tužnu priču sa bankom u kojoj, kakva god ideja bila, nije mogao da dobije podršku za tako nešto.
Mislim da je u Srbiji novac uzet od zelenaša često jeftiniji nego novac koji može da se podigne u banci. Vi sigurno znate, bavite se tim poslom, da jedino što banke još ne traže pri davanju kredita jesu krvne grupe, ali ne onoga ko uzima kredit, njegova krvna grupa se traži, nego komšiluka. Dakle, obezbeđenja koja se tiču 30% ili 40% depozita, stopostotne hipoteke prvog, drugog, trećeg reda, zaloga akcija, menice vlasnika firme, ne znam šta je sve potrebno. To nas samo tera da od toga odustanemo.
Znači, naš je predlog da probate da nađete neku formu u svom radu sa bankama koja će omogućiti da se pokrenu mala i srednja preduzeća jer jedino se tako može rešiti nezaposlenost. Koliko god imali energične ministre koji će dovoditi firme i kako se približava kampanja otvarati sve i svašta na televiziji, vi znate da je čak i u razvijenim zemljama EU, u SAD ogromna većina stanovništva zaposlena u tzv. malim i srednjim preduzećima, znači, negde se razlikuju te definicije, ali da kažem u preduzećima koje imaju do sto zaposlenih.
U Srbiji se gasi osam takvih preduzeća na sat! To je bio podatak od prošle godine. Da li to znači da ti ljudi koji su vlasnici nisu dovoljno sposobni? Mislim da ne, mislim da oni nemaju nikakve šanse u Srbiji za svoje poslovanje ukoliko žele da se na normalan i legalan način bave poslom. Ne pričam o kriminalcima i ovim drugim.
Druga stvar koja mi je pala za oko (da ostavim vreme svojoj koleginici), to je pitanje kursa. Vi ste ga ovde definisali tako što se u ugovoru koji se pravi mora definisati tip kursa koji će se primenjivati. Ako se većina kredita uzima na osnovu evra ili švajcarskog franka a vraća se, i daje se, naravno, u dinarskoj protivvrednosti, moje pitanje je da li NBS smatra da je savesno poslovanje ako banka može da zloupotrebljava tip kursa i da menja?
Kao što znamo, po ugovoru koji potpišete sa bankom sve rate stižu nekog datuma. Vrlo je jasno, to svaki prolaznik na ulici može da vidi, kako banke menjaju kurs kada se taj datum približi, tako da ćete uvek novac dobiti nepovoljnije nego što zapravo jeste, a vraćaćete ga isto nepovoljnije po vas, nego što zapravo kurs jeste. Tu će se na kamatu, koja je i ovako prevelika, dodati još jedan deo, koji će nekada ići, kod nekih banaka, i do 10% u odnosu na vrednost kredita. Retke su banke koje će vam dati (ja ne znam nijednu, ali mnoge stvari ne znam pa ne mogu da tvrdim da ne postoje) srednji kurs, ili prodajni ili bilo koji kurs NBS. U više od 90% slučajeva će biti kurs te banke.
Moje drugo pitanje, koje je bilo mnogo važno u razgovorima u kojima smo se pripremali: da li NBS očekuje da će novac koji će banke davati zbog ovog zakona dodatno poskupeti zbog nekih novih obaveza koje će se bankama nametnuti, pre svega u vidu obaveštavanja klijenata o raznim stvarima na koje će ih ovaj zakon naterati? Ako hoće, pošto mislim da to banke očekuju, kao i da trošak koji će iz ovoga nastati preliju na korisnike a ne da smanje svoje profite, na koji će se način NBS prema tome postaviti? Hvala.

Reč ima guverner Narodne banke Dejan Šoškić.

Hvala lepo. Ako mi dozvolite, kratko bih se osvrnuo na neke od navoda koje smo čuli.
Prvo pitanje je o primeni odgovarajućeg kursa prilikom odobravanja i plaćanja obaveza po osnovu odobrenog kredita. Vi ste primetili da je u Predlogu ovog zakona intencija predlagača bila da se uspostave odgovarajuće fer relacije između banaka i korisnika finansijskih usluga, pre svega građana.
Takođe smo diskutovali o drugim opcijama i mislim da bismo bili otvoreni za mogućnosti koje bi sprečile potencijalne zloupotrebe po pitanju toga koji bi se kurs mogao primenjivati. Možda bi zaista trebalo ozbiljno razmotriti tu mogućnost da se u formi amandmana prihvati rešenje koje bi više bilo okrenuto, recimo, srednjem kursu NBS za sve transakcije i da se time otklone takve dileme. Slažem se da je to jedan vrlo validan argument koji ste spomenuli. Hvala vam što ste ukazali na njega.
Pitanje je bilo i da li će kamatne stope da porastu kao posledica ovog zakona. Naše očekivanje je da će ovaj zakon za jednu od posledica imati, pored ostalog, i to da će građani moći jednostavnije da se okreću drugim finansijskim institucijama ukoliko nisu zadovoljni kvalitetom i cenom usluga postojećih finansijskih institucija sa kojima su u poslovnom odnosu. Otuda bi taj porast konkurencije na tržištu po definiciji trebalo da sprečava prelivanje u nekakve dodatne troškove ili u rast cena, bilo da je u pitanju kamatna stopa, bilo da su u pitanju troškovi pojedinih usluga banaka.
Drugim rečima, verujemo da će kroz porast konkurencije prelivanje na troškove koje plaćaju korisnici finansijskih usluga biti ograničeno ili da će čak, čemu se nadamo, neki od ovih parametara da idu nadole.
Što se tiče pitanja o odobravanju kredita za mala i srednja preduzeća, podsetiću sve da NBS nema ingerencije u kreditiranju pravnih lica, da mi možemo samo da pratimo situaciju po pitanju makroekonomske stabilnosti sistema, da li dolazi do prevelikog zaduživanja građana i pravnih lica u našoj zemlji i da u tom domenu kroz regulativu kontrolišemo potencijalne rizike koji mogu nastati za stabilnost finansijskog sistema. Odobravanje kredita je u nadležnosti banaka. Drugim rečima, regulativa Narodne banke Srbije ne sprečava direktno banku da odobri kredit, praktično, bilo kome, samo se postavlja pitanje stepena rizika koji se na taj način preuzima za bilansne pozicije banke kao finansijske institucije nad čijim solidnim poslovanjem se, pored ostalog, nalazi NBS kao supervizor.
Međutim, podsetiću vas na još jednu stvar, a to je da pri odobravanju kredita banke vrlo često imaju konzervativnu politiku ne zbog NBS, nego zbog svojih akcionara, jer žele, što je normalno u tržišnoj ekonomiji, da maksimiziraju stopu prinosa po jedinici preuzetog rizika. Rekao bih da tu treba tražiti osnovni razlog zbog čega se krediti često odobravaju pod povoljnijim uslovima i preduzećima koja nisu u stanju da svojim bilansnim pokazateljima obezbede veći nivo poverenja kreditora, pri čemu je često slučaj i da za nove kredite treba da postoje odgovarajući elaborati.
Narodna banka Srbije je uočila ovaj problem i već je radila, a želimo da intenziviramo našu aktivnost u tom domenu da besplatno po gradovima Srbije, što već radimo, činimo napor da edukujemo ljude kako se prave ti elaborati, na šta treba posebno obratiti pažnju, šta su elementi ugovora koji jesu legitimno mesto za pregovaranje sa bankom i gde je moguće ostvariti eventualno povoljniji status u odnosu sa bankom.
Vezano za ovo što je malopre rečeno, da Narodna banka Srbije u svom poslovanju nije dovoljno prisutna u parlamentu, bez obzira na to što to izlazi iz konteksta današnje rasprave povodom ovog predloga zakona, podsetio bih da je rad NBS precizno regulisan zakonom, da imamo neposrednu komunikaciju sa Narodnom skupštinom Republike Srbije, da do 15. decembra dostavljamo program monetarne politike, da do 30. juna imamo godišnji izveštaj o monetarnoj politici, da do 30. septembra imamo polugodišnji izveštaj o monetarnoj politici i da do 30. juna podnosimo Narodnoj skupštini godišnji izveštaj o svom radu i rezultatima rada. Drugim rečima, ta aktivnost je zakonom definisana, ona postoji, mi od nje svakako ne bežimo i nismo ni na koji način zatvoreni da na određena pitanja dajemo i neposredne odgovore.
Podsetio bih uvažene poslanike da Narodna banka Srbije, kao što znamo, nije po svojoj definiciji i nadležnosti istražni organ. Ukoliko pojedini uvaženi poslanici imaju odgovarajuća saznanja koja daju osnovanu sumnju za pokretanje istražnih postupaka, sa tim informacijama treba da upoznaju nadležne državne organe. Narodna banka Srbije će svakako tim nadležnim državnim organima, u slučaju pokretanja istražnih radnji, vrlo rado staviti svoju dokumentaciju na uvid u kontekstu tih postupaka.
Po pitanju deviznih rezervi, da ne bismo ostali u situaciji da nismo želeli da damo odgovor, iako je van današnje rasprave, Narodna banka Srbije zapravo je jedna od najotvorenijih centralnih banaka po pitanju toga da li se ili ne interveniše iz deviznih rezervi zemlje, u kom iznosu, koliko je potrošeno na te namene u određenom vremenskom periodu. Mi o tome dajemo redovne izveštaje i to je nešto što veoma nadilazi standarde transparentnosti mnogih drugih centralnih banaka. Gde su devizne rezerve plasirane, to je, kao što znamo, Zakonom o Narodnoj banci Srbije definisano kao poslovna tajna, ali svakako Savet Narodne banke, odnosno, po novom zakonu, Savet guvernera ima nadležnosti da ima uvid u ova pitanja; to je, kao što znamo, telo koje je neposredno izglasano od strane Narodne skupštine Republike Srbije. Hvala vam.