Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, na današnjem dnevnom redu sednice imamo raspravu o pet izuzetno važnih tačaka dnevnog reda. To su imenovanja odnosno razrešenja funkcionera koja vrši Narodna skupština.
To je nekoliko izuzetno važnih tela koja su posebno važna, svako u svojoj oblasti – član Saveta guvernera Narodne banke, izbor članova Nacionalnog saveta za kulturu, liste kandidata za članove Nacionalnog prosvetnog saveta, Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i Predlog odluke o prestanku funkcije članu Komisije za hartije od vrednosti. Svako od ovih tela u svojoj oblasti ima izuzetno veliku odgovornost. Posebno je važno detaljno raspraviti sve ključne aspekte za ove tačke dnevnog reda.
Mi smo na ovoj sednici pre nekoliko dana imali jedan takođe važan zakon, a to je Zakon o izboru narodnih poslanika. Može da se postavi pitanje – da li ove tačke dnevnog reda, ova jedna i ovih pet, imaju nešto zajedničko, i ako imaju šta je to, a ako nemaju, zašto nemaju?
Poslanici se neposredno biraju od građana, oni su članovi najvišeg zakonodavnog tela koje istovremeno kontroliše i izvršnu vlast, Skupština predstavlja jedan od najvažnijih elemenata našeg sistema, a s druge strane imamo sistem. Naše društvo se uređuje tako da postoje brojne nezavisne institucije, koje su nezavisne i od politike i od Narodne skupštine, koje su nezavisna tela koja treba da brinu o nekim izuzetno važnim stvarima.
Narodna banka treba da brine o stabilnosti cena. Savet guvernera kontroliše guvernera. Nacionalni prosvetni savet je izuzetno važan deo svakog obrazovnog sistema i trebalo bi da pomogne da naš obrazovni sistem bude unapređen. Nacionalni savet za visoko obrazovanje brine o visokom obrazovanju. Nacionalni savet za kulturu, koleginica Stojanović je detaljno govorila o njegovom značaju. Komisija za hartije od vrednosti je najvažniji element na tržištu kapitala.
Prema tome, nešto što važi za izbor narodnih poslanika treba da važi i prilikom izbora svih ovih funkcionera koji će sedeti u ovim telima i organima.
Kada je bilo reči o izboru narodnih poslanika, rečeno je da je ključna zamerka današnjeg sistema to što građani moraju da znaju za koga glasaju i građani moraju da znaju koga biraju jer jedino tako se omogućava razvoj demokratskog uređenja, razvoj sistema.
Mora da se smanji uticaj partija, jer ako partije utiču na svoje poslanike, onda je pitanje koju će politiku oni da sprovode. Građani moraju da znaju kakvu politiku sprovode njihovi predstavnici u Narodnoj skupštini. Prema tome, očigledno je da postoje brojne sličnosti između izbora svih kandidata koji treba da sede u ovim važnim telima sa izborom narodnih poslanika.
Postavlja se prvo pitanje – da li narodni poslanici poznaju nekoga od ovih ljudi za koje će glasati? Na primer, da li iko u ovoj sali zna kako izgleda gospodin Malinić, koji je podneo ostavku? Recimo, da se pojavi u sali, da li ćemo ga prepoznati? Ko su članovi Nacionalnog saveta za kulturu i da li iko ovde zna bilo koga od njih?
Nažalost, mislim da vrlo malo tih ljudi su poznati narodnim poslanicima. Kandidati za ove funkcije ne sede u sali. Koju će politiku oni da sprovode? Za šta se oni zalažu? Da li mi glasamo za imena ili se borimo za demokratsko uređenje u kome će sistem biti depersonalizovan, gde ćemo se zalagati za politike, imena nisu važna, važno je to za šta se neko zalaže.
Recimo, kakvu će politiku sprovoditi kandidati u Nacionalnom savetu za obrazovanje? Za šta se oni uopšte zalažu? Za kakav sistem se oni zalažu? Da li danas imamo odgovor na to pitanje? Ako se očekuje da 6,5 miliona građana Srbije zna ko su kandidati za narodne poslanike, da ti ljudi znaju koga će glasati kada dođe dan za glasanje, kada izađu na birališta, ako se postavlja pitanje da je ključno za promenu i za unapređenje našeg sistema to da svaki birač tačno zna koju će politiku narodni poslanik sprovoditi, da li 250 narodnih poslanika danas, kada raspravlja o ovako važnim telima, zna kakvu će politiku ili za šta se bilo ko od ovih kandidata zalaže? Odgovor na to pitanje je vrlo jasan, odgovor je da niko ovde ne zna ili vrlo malo ljudi to uopšte zna.
Kao rezultat toga ne treba da nas čudi što ne znamo koliki nam je BDP, da li je on bio manji za 3% ili 6%, da li će inflacija biti 20% ili 10%, da li će budžetski deficit biti 120 milijardi ili 150 milijardi, koliki je javni dug. Onda su sve te nepoznanice prirodna posledica ovakvog ponašanja.
Navešću vam jedan interesantan primer, tačka 15. je Predlog odluke o prestanku funkcije članu Komisije za hartije od vrednosti. Prof. dr Dejan Malinić je podneo ostavku, o toj ostavci raspravljamo po hitnom postupku iz razloga neophodnih preduslova za sprovođenje postupka razrešenja izbora Komisije za hartije od vrednosti.
Napominjem još jednom da je Komisija za hartije od vrednosti jedan od najvažnijih ili najvažnije telo koje reguliše tržište kapitala, znači, osnovno tržište na kome se sprovodi promet svih hartija od vrednosti i kompletnog kapitala.
Zakon o tržištu kapitala je promenjen i novi zakon je usvojen 5. maja 2011. godine. Taj zakon definiše način izbora, trajanje mandata Komisije za hartije od vrednosti, a u prelaznim i završnim odredbama kaže i da će članovi Komisije u skladu sa ovim zakonom biti izabrani kada za to dođe vreme, a dok ne budu izabrani postojeći sastav obavlja svoju funkciju.
Znači sadašnja Komisija za hartije od vrednosti obavlja svoju funkciju dok ne izaberemo novu komisiju. To je bilo usvojeno 5. maja 2011. godine. Prethodni zakon je usvojen 25. maja 2006. godine, u prelaznim odredbama takođe kaže da postojeća komisija radi svoj posao do izbora nove, a da bi komisiju trebalo izabrati do 30. septembra te iste godine. U slučaju da se ne izabere, radiće postojeća.
Kada je gospodin Malinić izabran na svoju funkciju? Gospodin Malinić je izabran 24. avgusta 2004. godine. Najvažnije telo, koje brine o tržištu kapitala, o hartijama od vrednosti, ima mandat koji je istekao skoro pre dve godine, kompletnoj komisiji. Pre toga im je mandat istekao 30. septembra 2006. godine jer je usvojen novi mandat, a mi raspravljamo po hitnom postupku o razrešenju čoveka kome je dva puta istekao mandat da bi se stekli uslovi za izbor novog.
Na šta to liči? Kako to da komentarišemo? Da li to predstavlja odnos Narodne skupštine prema tako važnom organu? Da li to onda predstavlja izbornu volju građana jer ako treba da znaju šta će građani da izaberu kad izađu na birališta, šta će da rade narodni poslanici, kako je moguće da razrešavamo danas čoveka kome je dva puta istekao mandat, a nemamo izbor kompletne Komisije za hartije od vrednosti, jer ova tačka bi bila izbegnuta da smo izabrali novu Komisiju za hartije od vrednosti.
To nam je bila obaveza, to je bila obaveza Narodne skupštine, vladajuće većine da to uradi pre dve godine. To nikome nije čudno. Ako to nije čudno, onda kako ćemo da sračunamo kolike su plate i penzije, kako ćemo da sračunamo, tu je gospodin Krpić, kako ćemo odrediti kolike su penzije ako ne znamo koliki nam je BDP, a pri tom je u zakonu upisano da se penzije određuju na bazi BDP. Kada smo na to ukazivali niko nije hteo da sluša.
Zašto razrešavamo čoveka kome je dva puta istekao mandat, a ne biramo kompletnu komisiju koja treba sa punim mandatom da radi svoj posao? Nisu problem u ovoj zemlji očigledno narodni poslanici, ajmo da tu promenimo jer je to ključ sistema, a sve drugo može da bude kako god hoćemo i to ne utiče na sistem.
Dok se god bude ovako radilo, onda ćemo iz novina čitati koliki su ti projektovani BDP, to što piše u novinama se ni na koji način neće poklapati sa onim što vidimo kada odemo na benzinsku pumpu ili kada odemo u samoposlugu da kupimo bilo koju namirnicu. Onda ćemo se čuditi zašto se to ne slaže, a iz dana u dan će nam biti sve gore. I
Očigledno da su ovde potrebne duboke promene, duboke reforme da bi bilo šta krenulo nabolje. Ovakav izbor, ovakvo ponašanje prema ovako važnim telima ne doprinosi nimalo da se stvari promene nabolje, naprotiv stvari menja drastično nagore.

Narodni poslanik Dejan Mirović ima reč.

Pre svega ću u svom izlaganju se osvrnuti na ovaj predlog o izboru člana Saveta guvernera i mislim da je to jedna veoma važna tema. Imali smo pre nekoliko dana i Predlog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga i takođe u junu 2010. godine imali smo i te značajne promene Zakona o NBS i to je tada prezentovano, neuspešno po našem mišljenju, tadašnji guverner Jelašić.
Zakonom o NBS iz 2003. godine i ovim veoma značajnim izmenama iz 2010. godine precizira se da postoje faktički tri organa NBS koji su značajni, a to su Izvršni odbor, guverner i Savet guvernera. Zašto je Savet guvernera značajan? Zato što on faktički utvrđuje smernice, donosi statut, godišnje izveštaje, kurs dinara, strategiju razvoja NBS.
Gospodin koji je kandidat za novog člana Saveta guvernera, gospodin Kosta Josifidis, profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici, treba da učestvuje u jednom značajnom poslu kao što je izbor i odluka o izboru strategije razvoja NBS. Kada pogledate njegovu biografiju videćete da je on čovek koji se pre svega bavi tzv. evropskim integracijama, on predaje na Fakultetu Evropske integracije, Makroekonomiju EU i Ekonomiju EU i u tom smislu nije teško doneti zaključak da će on pre svega biti zadužen da sprovodi ono što piše u obrazloženju izmena zakona iz 2010. godine.
Šta to konkretno znači? Znači da se NBS, isto kao i Vlada Republike Srbije, kao parlamentarna većina odlučila za jedan put bez alternative, za jedan nekritički put, a to je EU po svaku cenu, EU kao jedna vrsta dogme.
U obrazloženju zakona iz 2010. godine se navodi da je osnovni cilj NBS da bude članica evrozone, da bude članica tih centralnih banaka EU i da bude pre svega u smislu jednog podržavanja statuta Evropske centralne banke. Šta to konkretno znači?
U praksi EU vi imate jednu potpuno nelogičnu situaciju i jednu situaciju koja se retko pominje u našoj javnosti, a to je da postoji jedan ogroman demokratski deficit u funkcionisanju Evropske centralne banke i svih drugih organa koji odlučuju faktički u EU, pre svega mislim na Evropski savet, na Savet ministara, a ovde toliko glorifikovana i predstavljana kao jedna vrsta fetiša Evropska komisija je faktički trećerazredni organ EU koji je ispod ovih institucija koje sam naveo.
Vi faktički imate u EU i to će ovde profesor sa Ekonomskom fakulteta u Subotici pokušati da uvede i u naš politički, finansijski i drugi život da Evropski parlament faktički nema nikakvu moć nad Evropskom centralnom bankom, čak štaviše guverner Evropske centralne banke gospodin Žan Klod Triše je biran bez ikakve konsultacije i bez ikakvog glasanja u Evropskom parlamentu.
To je priznaćete jedna vrsta apsurda, jedna vrsta činjenice koja pokazuje da u EU ne postoji demokratija. U funkcionisanju evropskih institucija postoji ogroman demokratski deficit, jer ako se tako važna institucija i tako važan čovek, kao što je gospodin Triše, biraju bez učešća evropskog parlamenta, onda se radi samo o političkim dogovorima i radi se o jednoj vrsti odlučivanja pomoću jedne vrste političkih kompromisa. To je opštepoznato, poznato da je gospodin Triše došao na to mesto kao posledica dogovora između Francuske i Nemačke.
Dakle, ako se primene ti tzv. evropski standardi u praksi, ne ono što se prikazuje u našim medijima da tamo je sve idealno, nego ako se to primeni u praksi videćete da će naš parlament na kraju izgubiti bilo kakvu moć odlučivanja što se tiče NBS, što se tiče izbora guvernera i što se tiče izbora člana Saveta guvernera, a o tome danas i razgovaramo.
Šta to konkretno znači? To konkretno znači da će se jednostavno primenjivati i Lisabonski ugovor, i to piše u Zakonu o NBS, u obrazloženju, Lisabonski ugovor koji će faktički dovesti do toga da ćemo, ako jednog dana ne daj bože budemo članice EU, morati da ispunjavamo direktive i naloge tzv. finansijskog tužioca, koji će moći da određuje da li su na primer zapadne banke ovde ugrožene, da li su one oštećene novim Predlogom zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga.
To tvrdi gospodin Dugalić, koji je sekretar Udruženja banaka i koji je očigledno, može se reći jedan opšti utisak, faktički jači na finansijskom tržištu ove države nego guverner, nego Vlada, samo zato što je predstavnik jedne monopolističke grupacije banaka iz EU koja drži 75% finansijskog tržišta RS.
To su činjenice, a ove fraze o nekakvom ugledanju na Evropsku centralnu banku, uvođenju evra, to je ipak, priznaćete kada se neutralno pogledaju ekonomski podaci, kada se neutralno prouči funkcionisanje EU, jedna vrsta farse.
Dakle, radi se o tome da ne treba obmanjivati građane i treba otvoreno reći da su kamate u Republici Srbiji ogromne, lihvarske i najveće u regionu i u Evropi najveće posle onih u Moldaviji. Treba otvoreno reći da sve zemlje članice EU iz Istočne Evrope imaju preko 75% banaka u vlasništvu stranaca. S druge strane, to se ne primenjuje u Zapadnoj Evropi, jer tamo je to negde od 15-20%, u četiri glavne zemlje akcionara Evropske centralne banke to je čak i ispod 14%.
Postoje dvostruki standardi u ekonomiji, dakle, postoje dvostruki standardi i u funkcionisanju Evropske centralne banke i to je činjenica, koja se ne može osporiti, čak iako gospodin Josifidis bude primenjivao to znanje iz makroekonomije EU i drugih predmeta koje predaje. Šta hoću da kažem? Jednostavno, radi se o jednoj vrsti štetne prakse, jedne prakse koja ne treba da se primenjuje u našim uslovima, posebno kada monopol stranih banaka dostiže takav nivo kao što je u sadašnjem trenutku.
Takođe, treba otvoreno reći da je evro jedan politički projekat, jer nemoguće da postoji valuta koja iza sebe nema budžet, koja nema harmonizovanu poresku politiku i zakonodavstvo, i da je to jedna vrsta projekta političkog, koji omogućava tako velikim izvoznicima kao što su Nemačka i Francuska, pre svega, da svoje proizvode, višak proizvoda izvoze ka tržištima istočne Evrope.
Ako je nama cilj da budemo deo te evrozone, onda treba postaviti pitanje kako je moguće da se u Grčkoj već tako ozbiljno raspravlja o uvođenju drahme. Kako je moguće u jednoj tako ipak zemlji koja je preko 20 godina u EU, da je evro dovede do tako negativnih konsekvenci? Jedini logičan odgovor je da je evro štetan za male zemlje, da je evro štetan za istočnu Evropu i da je evro politički projekat, koji se ovde prikazuje kao nešto što je ekonomski uspešno, a to očigledno nije tako.
Takođe, kada vidite da taj ceo projekat se drma u samim osnovama, da šengenski sporazum faktički više ne važi, da imate krizu evra, da imate demokratski deficit, koji postoji još od Rimskog ugovora pa nadalje, i kada svim tim podacima dodate jednu činjenicu, koja se pokušava sakriti u našoj javnosti, da po članu 133. Rimskog ugovora o osnivanju Evropske zajednice, sve države su dužne da vode usaglašenu carinsku i trgovinsku politiku prema trećim zemljama, onda ćete doći do jednog logičnog zaključka.
Logičnog zaključka koji u potpunosti ruši evrounijatsku propagandu u ovoj zemlji. Kada se bude primenjivao taj član i kada Srbija bude jednog dana član EU, moraće se ukinuti Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom. Dakle, jedini sporazum o slobodnoj trgovini, jedina naša izvozna šansa i jedina šansa da ova zemlja i ova ekonomija stanu na svoje noge i da počnu da proizvode i prodaju u inostranstvu. To je posledica evropskog puta, to je posledica ovih lažnih standarda, koji se primenjuju i u tzv. evropskom zakonu o NBS.

Narodni poslanik Nikola Savić ima reč.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, danas u objedinjenoj raspravi govorimo o nekoliko različitih stvari iz različitih oblasti, iz oblasti kulture, prosvete i finansija.
Ovlašćeni predstavnik SRS gospodin mr Marko Milenković je u svom izlaganju, zaista na briljantan način, objedinio sve ove stvari, sa posebnim osvrtom na stanje u kulturi grada Niša, grada u kojem on radi i grada u kojem živim. Zaista mogu da stanem iza svega onoga što je on rekao o tome. Pošto je on govorio o svim tim stvarima, u svojoj diskusiji ću se pre svega bazirati na one vezane za prosvetu i za Nacionalni prosvetni savet.
Mi danas razmatramo listu kandidata za izbor druge polovine članova Nacionalnog prosvetnog saveta, kao i izbor jednog kandidata za člana Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje. Odbor za prosvetu, kao ovlašćeni predlagač, u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja dostavio je kandidate pred narodne poslanike.
I kada je u pitanju Nacionalni prosvetni savet moram da vam kažem da je ispoštovana demokratska procedura, pri kojoj poslanici imaju mogućnost da biraju između više kandidata.
A kada je u pitanju izbor člana Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, ta mogućnost ne postoji, to praktično može da se kaže i da nema izbora, već se samo konstatuje da sa liste Konferencije univerziteta Srbije član Saveta postaje izvesni gospodin redovni profesor Evropskog univerziteta Milan Aleksić.
Ne znam, ali je možda to i zbog toga što je u pitanju Evropski univerzitet u Srbiji, koji ne sme da ima konkurenciju, jer po vama, sve što je evropsko nema alternativu. Na ovaj način se ovom univerzitetu obezbeđuje da ima svog predstavnika u Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje.
Pored ova dva saveta, ipak ću više pažnje u svom izlaganju posvetiti Nacionalnom prosvetnom savetu. Odmah na početku moram da kažem da je šteta što nacionalni saveti nacionalnih manjina još nisu dostavili svoje kandidate, kako bi se na taj način kompletirao ovaj savet. Nadam se da će oni to uskoro učiniti, da će to uskoro biti i da će prevazići probleme koje imaju unutar svojih saveta.
Kad je u pitanju ovaj savet, umesto dosadašnjih 42 člana, broj članova Nacionalnog prosvetnog saveta sa povećava za jedan, dakle, 43, i to iz razloga što su pored onih koji su do sad imali pravo da daju svoje predstavnike u ovaj Nacionalni prosvetni savet, to pravo su stekli i Državni univerzitet u Novom Pazaru, Sociološko društvo Srbije i visokoškolske ustanove za obrazovanje vaspitača. Naravno, uopšte nije sporno što su navedene ustanove dobile pravo da imaju svoje predstavnike u Nacionalnom prosvetnom savetu. Naprotiv.
Međutim, po meni sporno je nešto drugo. To drugo je činjenica da je ovo pravo koje dato gorepomenutim institucijama, ostvareno gubitkom prava nekih drugih asocijacija, a pre svega to pravo je izgubila Zajednica srednjih stručnih škola, čiji broj predstavnika u Nacionalnom prosvetnom savetu je smanjen za polovinu, znači od četiri na dva člana. Moramo svi da znamo da u našem obrazovnom sistemu ubedljivo je najveći broj onih koji neposredno izvode nastavu, počevši od vaspitača do profesora univerziteta.
Ako za trenutak izdvojeno i posebno posmatramo samo visoko obrazovanje, videćemo da za razliku od ostalih vidova obrazovanja ovo obrazovanje ima svoj poseban savet o kome se ovde govori, Nacionalni savet za visoko obrazovanje. Imajući u vidu ovu činjenicu, logično se da zaključiti da ovaj drugi savet, Nacionalni prosvetni savet, najviše treba da se bavi problematikom ostalih vidova obrazovanja, nižih vidova obrazovanja, počevši od predškolskog do srednjoškolskog.
Međutim, moram da kažem da predstavnici ovih vidova obrazovanja ubedljivo najmanje participiraju u Nacionalnom prosvetnom savetu. To se da uočiti ako se pogleda sastav i struktura Nacionalnog prosvetnog saveta i vidimo opet da je u ovom savetu najviše predstavnika visokoškolskih ustanova i to najviše onih predstavnika sa akademskim zvanjima, profesor, doktor i slično.
Više od 80% predstavnika u ovom savetu je sa ovim akademskim zvanjima, pa se onda može zaključiti da i ovaj Nacionalni prosvetni savet nije ništa drugo nego opet nacionalni savet za visoko obrazovanje, a zaista to ne bi smelo i ne bi trebalo da bude tako.
Postavlja se onda pitanje – šta je sa onim ljudima koji učestvuju u neposrednom obrazovnom procesu, a takvih ima najviše negde oko skoro 95-96%, prema nekim podacima? Ti ljudi koji učestvuju u neposrednom obrazovnom procesu valjda najbolje znaju sve probleme posla kojim se bave, bolje sigurno od onih koji iz nekih svojih kabineta donose nekakve strategije i nekakve reforme obrazovanja.
Moramo svi da se zapitamo koliko ima učitelja u Nacionalnom prosvetnom savetu i koliko ima profesora osnovnih ili srednjih škola? Prema onome koliko sam video, ima samo jedan predstavnik učitelja iz Učiteljskog društva Srbije, i to čovek, odnosno osoba koja i nije radila neposredno sa decom, nego je radila neke druge stvar, znači, nije nikada u životu nosila dnevnik. Naravno, kada su u pitanju profesori osnovnih i srednjih škola, njih ima samo nekoliko u ovom savetu, što je zaista malo.
Što se tiče predstavnika članova iz raznih društava, znači, filozofskog, sociološkog, društva istoričara, društva fizičara, geografa itd, opet svako društvo ima svog predstavnika, ali to opet nisu oni neposredni izvršioci i učesnici u nastavi, nego su opet to ljudi sa akademskim zvanjima - profesor, doktor itd.
Nekoliko puta sam sa ove govornice u ovoj skupštini govorio o ovim temama vezanim za obrazovanje i Nacionalni prosvetni savet i uvek sam pominjao da teritorijalno kad se pogleda ni približno nije ispoštovana cela teritorija Srbije, već se da zaključiti da više od dve trećine članova, i jednog i drugog saveta, Nacionalnog prosvetnog saveta i Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, dolazi iz Beograda i Novog Sada, dok na ostale delove Srbije otpada manje od jedne trećine. Zato se moramo svi zapitati kako nam je stanje u obrazovanju?
Neću više pominjati probleme sa teritorijalnom zastupljenosti članova Nacionalnog saveta, ali znamo svi da je tokom ove godine bilo najviše štrajkova prosvetnih radnika u poslednjih možda 20 godina u Srbiji. Znamo da je ova školska godina već na samom kraju, kao i da je ona specifična po tome što su prvi put zaživele neke novine koje su uvedene zakonom, kao mala matura itd.
Znamo da je izgubljeno mnogo časova, ali to izgleda i Ministarstvo prosvete i Nacionalni prosvetni savet shvataju tek olako i ništa nije konkretno urađeno na tu temu. Može se onda opravdano postaviti jedno pitanje – da li su ovi saveti, i nacionalni i prosvetni saveti, i Nacionalni savet za visoko obrazovanje, da li su opravdali svoja očekivanja? Lično mislim da nisu opravdali ono što se od njih tražilo. Znamo da se njihove sednice veoma retko zakazuju, ali jedan moj kolega, opet ću se pozvati, Marko Milenković, rekao je da oni ipak tamo primaju jednu solidnu apanažu za svoje učešće u tim savetima.
Videli smo da je formalni predlagač ove liste Odbor za prosvetu. Moram da kažem da je šteta što ovde nema predstavnika Ministarstva prosvete, jer zaista bih imao da mu postavim jedno pitanje. Bez obzira što ovde niko nije prisutan iz Ministarstva prosvete, moram ovde da iznesem jedan problem, opet iz grada Ništa, iz kojeg dolazim.
Naime, ovo moje pitanje tiče se grupe diplomiranih sociologa iz Niša koji su završili prekvalifikaciju u dvosemestralnom trajanju, za obavljanje poslova socijalnih radnika. Radi se o nemalom broju, 59 takvih ljudi je to uradilo. Pravo na rad u institucijama koje su pod okriljem Ministarstva rada osporava im se, i to na taj način što se direktorima tih ustanova sugeriše, ali usmenim putem, ne pismenim, to bi bilo protivzakonito, da ne primaju ovakve osobe.
Što se tiče drugih ustanova, koje su u nadležnosti nekih drugih ministarstava, taj problem se ne javlja. Naravno, ukoliko ima potrebe za njihovim radom i ukoliko imaju sreće da nađu posao, oni rade bez problema.
Međutim, to nije jedini problem grupe ovih ljudi, ovih diplomiranih sociologa. Imali smo primer dve takve osobe iz Niša, dva diplomirana sociologa, koji su ove godine konkurisali na master studije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Naravno, zadovoljavali su uslove konkursa, jer uslov konkursa je tražio da mogu konkurisati svi oni koji su završili humanističke nauke.
Oni su uredno predali dokumentaciju za master studije, i to baš na odseku za socijalni rad. Nažalost, odbijenu su, nisu primljeni, i to sa obrazloženjem da oni imaju dovoljno kandidata sa svog matičnog fakulteta. Ovde se radi zaista o klasičnoj diskriminaciji i ova stvar bi trebalo da se ispita.

Narodni poslanik Lidija Dimitrijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, i danas svoju diskusiju započinjem rečima – vodimo zajedničku raspravu o pet tačaka dnevnog reda.
To je jedini način da građani Srbije koji prate skupštinska zasedanja vide kakav način rada nameće ova skupštinska većina, tačnije koliko je vremena uskraćeno narodnim poslanicima koji su predstavnici opozicije da govore o tačkama dnevnog reda. Samo u ovom slučaju vreme je pet puta kraće.
Činjenica je da je bilo prilika kada je i mnogo više tačaka spajano u jednu raspravu. Svi se sećamo jedne prilike od pre nekih godinu, godinu i po dana, kada je na jednoj sednici samo čitanje naziva tačaka koje su spojene u jednu raspravu trajalo negde oko 12 minuta.
Sada imamo jedan tzv. miks tema iz oblasti ekonomije, kulture i prosvete. Mi iz SRS smo se potrudili da prepoznamo u njima rešenja koja su međusobno uslovljena i povezana. Sigurni smo da je i predlagač svestan da, sem toga što se radi o izboru i ostavkama određenih lica na određene funkcije, ove odluke nisu ničim povezane i međusobno uslovljene.
Ni u kom slučaju izbor člana Saveta guvernera NBS nije povezan sa izborom člana Nacionalnog saveta za kulturu, niti je izbor članova Nacionalnog prosvetnog saveta uslovljen ostavkom člana Komisije za hartije od vrednosti.
Neke kolege su se opredelile da u raspravi govore o čitavom miksu tema ili da kombinuju određene teme ili samo o pojedinim. U okviru vremena koje mi stoji na raspolaganju govoriću o ekonomskim temama, tačnije o tačkama dnevnog reda koje se odnose na izbor člana Saveta guvernera NBS i o ostavci člana Komisije za hartije od vrednosti.
Da se samo podsetimo da je Savet guvernera NBS organ u čijoj je nadležnosti, između ostalog, i utvrđivanje kursa dinara na predlog izvršnog odbora NBS, a uz saglasnost Vlade. Takođe, ovaj organ donosi finansijski plan i usvaja godišnji finansijski izveštaj NBS, bira spoljnog revizora, razmatra njegov izveštaj i prati preporuke, vrši nadzor nad obavljanjem interne revizije i donosi strategiju razvoja NBS. Ovo govorim kako bih ilustrovala da tačke dnevnog reda koje su spojene u jednu raspravu nije puko baratanje imenima i prezimenima nekih ljudi koji će zauzeti neke funkcije.
Što se konkretnog rešenja tiče, u suštini se ne menja ništa, ništa se novo ne dešava, jer se isto lice postavlja na istu funkciju. U pitanju je samo procedura, jer je istekao mandat članu Saveta guvernera i potrebno je izabrati novog člana.
U ovom slučaju, kako sam rekla, bira se isto lice. Ono na šta SRS želi da ukaže jeste da je mandat ovog člana istekao 3. aprila i da predstavnici vladajuće strukture kasne sa izborom, u ovom slučaju sa ponovnim izborom, ali postala je praksa da se sve radi sa zakašnjenjem. Čak u ovom slučaju to i nije neko značajno zakašnjenje, ako uporedimo sa nekim drugim slučajevima, o kojima ću govoriti malo kasnije.
Samo da istaknem da SRS nije učestvovala u predlaganju kandidata skupštinskom Odboru za finansije, jer je nama jasno kao dan da tu prolaze kandidati koje odrede predstavnici vlasti i nemamo namere da učestvujemo u toj proceduralnoj farsi.
Spomenula sam maločas da je jedna od značajnih nadležnosti Saveta guvernera NBS utvrđivanje kursa dinara. Što se tiče toga, kratko bih pomenula ono što ekonomski stručnjaci stalno ističu ovih poslednjih dana. Naime, oni iskazuju strah da što dinar sada više jača, kasnije će više padati. Takođe, ističu da je jačanje dinara posledica zaduživanja države i to je nešto sa čime će SRS uvek izražavati neslaganje. Pored toga, opet se ovde pravi biznis sa dinarskim zapisnicima Trezora sa visokom zaradom, jer je prinos na zapise, kada se uporedi u evrima, značajan.
Vrlo je interesantna tačka dnevnog reda u kojoj Narodna skupština treba da usvoji ostavku članu Komisije za hartije od vrednosti. U stvari, interesantno je to što je gospodin Malinić naveo kao razlog podnošenja ostavke. O tome je bilo reči, pominjale su već neke kolege, ali valja građane Srbije još malo upoznati sa time.
Profesor Malinić je Narodnoj skupštini napisao da ostavku podnosi zbog načina vođenja Komisije. On otvoreno govori o tome da je samostalnost i nezavisnost komisije ugrožena političkim uticajem, da se vrši netransparentan prijem novih zaposlenih i da dominiraju politički i privatni interesi kao kriterijumi prilikom zapošljavanja.
Da se razumemo, mi sada nismo čuli ništa novo. To je slika današnjice u Srbiji i predstavnici opozicije su do sada na to ukazivali mnogo puta, ali evo, sada smo dobili još jednu u nizu potvrdu onoga o čemu smo više puta govorili.
Inače, jedna ostavka u Komisiji za hartije od vrednosti podneta je još 2004. godine, nakon dešavanja oko privatizacije preduzeća "Knjaz Miloš". Ali, ona do danas nije usvojena. Inače, u ovom slučaju pritisci izvršne vlasti na Komisiju bili su toliko uverljivi da je predsednik Komisije nakon jednog razgovora u Vladi završio u Urgentnom centru.
Slučaj "Knjaz Miloš" bio je povod da izvršna vlast, menjajući zakon, uguši nezavisnost Komisije i preuzme kontrolu nad tim ključnim arbitrom finansijskog tržišta. Takav postupak slikovito je opisao tadašnji ministar finansija rečenicom: "Potrebno je da u ovom trenutku Komisija za hartije od vrednosti budu što bliže Vladi".
Zatim se vrši izmena zakona, pa se Komisiji nadležnosti koje je obavljala kao izvorne dodeljuju kao povereni poslovi, naravno povereni od Vlade. Izgubljena samostalnost i nezavisnost se ne daju povratiti, a ova ostavka je prava slika stvarnog stanja Komisije.
Vratiću se samo kratko na 2005. godinu, tada je Komisija za hartije od vrednosti, koja je trebalo da predstavlja instituciju odgovornu za očuvanje kredibiliteta finansijskog tržišta, upozorila i na mogući slučaj pranja novca prilikom kupovine Turističko-hotelskog preduzeća "Palić".
Spomenula sam da je 2004. godine upućena ostavka koja do danas nije prihvaćena. Gospodin Bajec je tada javno saopštio da podnosi ostavku zbog pritiska na članove Komisije da povuku svoju odluku o diskvalifikaciji firme "Apurna" i kompanije "Danone".
Inače, Komisija u sadašnjem sastavu radi od 2004. godine, a izabrana je na pet godina. Prema Zakonu o tržištu hartije od vrednosti. Nova Komisija za hartije od vrednosti trebalo je da bude izabrana najkasnije do 30. juna 2006. godine.
Međutim, u prelaznim i završnim odredbama tog zakona navedeno je da, ukoliko u tom roku Skupština ne izabere nove članove Komisije, postojeći članovi tog nezavisnog tela nastavljaju da obavljaju svoju funkciju do izbora novih članova. Zvanično, članovima Komisije mandat je istekao u drugoj polovini 2009. godine, ali izgleda da neko navedene odredbe tumači da to može trajati doživotno ili dok ne podnese ostavku koja će biti prihvaćena.
Ono što građani Srbije svakako moraju da znaju jeste da Komisija ima predsednika i četiri člana. U septembru 2010. godine Savet za borbu protiv korupcije obelodanio je imena osoba obuhvaćenih krivičnom prijavom zbog zloupotrebe službenog položaja prilikom privatizacije Luke "Beograd".
Među tim imenima su i ime i prezime predsednika i tri člana Komisije za hartije od vrednosti, samo jedan član Komisije nije dobio krivičnu prijavu tom prilikom. To je slika institucije u Srbiji: rukovodioci se sumnjiče za zloupotrebe službenog položaja, o nezavisnosti i samostalnosti nema ni govora, a nova zapošljenja isključivo su pod uticajem političkih i privatnih interesa.
Ovo treba dobro da upamte svi oni koji su ostali bez posla, ali i oni koji se nikada nisu zaposlili, i ne samo oni, već svi poreski obveznici Srbije.

Reč ima narodni poslanik Mirko Munjić.

Dakle, jedno od kadrovskih rešenja koje je ovde danas na dnevnom redu jeste i pitanje ostavke jednog od članova Komisije za hartije od vrednosti.
Da kažem da je svojevremeno Komisija za hartije od vrednosti zamišljena kao jedna ključna institucija, bar tako se pričalo, za očuvanje kredibiliteta finansijskog tržišta u Srbiji. To je trebalo da bude jedna samostalna i nezavisna institucija, samostalna tako što bi u okviru svoje nadležnosti koje ima, samostalno odlučivala koje će predmete uzimati u obzir, kada, kako će raditi i sve što je vezano za to, i nezavisna tako što će biti apsolutno nezavisna u odnosu na ostale institucije sistema, a posebno u odnosu na izvršnu vlast.
Da li je to sve tako, da li je Komisija za hartije od vrednosti jedna samostalna i nezavisna institucija? Nažalost, to je samo u domenu teorije, stvarnost je ovde potpuno drugačija. I ova, kao i ostale komisije, odbori, kao i ostale agencije i sve ono što obrazuje i ova vlada i ova vlast, niti je samostalna, niti je nezavisna.
Svi oni su zavisni od ove i ovakve Vlade Republike Srbije, koja opet igra kako to sviraju neki drugi, u ritmu tzv. novog svetskog poretka. Konačni cilj tog novog svetskog poretka jeste u stvari uspostavljanje jedne države na celoj planeti.
Još 1950. godine je Džejms Varburg rekao: "Sviđalo se to nekome ili ne, biće uspostavljena jedna vlada, bilo milom ili silom". Dakle, samo iz ove jedne rečenice vidi se šta je taj novi svetski poredak. Po tom projektu narodi se moraju pomešati, zaboraviti na svoje rasne i kulturne posebnosti, narodi se moraju odreći svake nezavisnosti i suverenosti. Sve religije bi po tom projektu bile oslabljene, bačene na istorijsku marginu.
Bila bi to po ovom projektu planeta u kojoj neće biti država niti religija, u kojoj neće biti ideala za koje bi se borilo. Biće to carstvo hedonizma bez vere, bez nacionalnog ponosa, bez identiteta itd. Biće to jednostavno po ovom projektu mravinjak srećnih potrošača. Tako je zacrtano i tako se ostvaruje.
Zašto sve agencije, odbori, zašto sve komisije koje se formiraju u Srbiji, na kraju zašto i Vlada Srbije, moraju da služe ovom cilju?
Godine 2005, čuli smo to, Komisija za hartije od vrednosti upozorila je na moguće pranje novca u kupovini turističko-hotelskog preduzeća "Palić", koji je, da podsetim, verovatno u vlasništvu famoznog Darka Šarića.
Posle jednog razgovora, to je drugi primer koji smo, takođe, ovde čuli, a taj razgovor se navodno odnosio u Vladi Srbije na prodaju "Knjaza Miloša", i tom razgovoru, između ostalih, prisustvovao je i predsednik ove komisije za hartije od vrednosti, kako je to objavljeno predsednik Komisije za hartije od vrednosti je nakon ovog razgovora završio u Urgentnom centru.
Šta se dalje s njim desilo nije rečeno, ali postavljam pitanje – a šta je sa desetinama pitanja koje je SRS ovde postavila, a odnose se na privatizacije Luke Beograd, kompanije "Novosti", pa Tržnog centra "Ušće" itd, dakle, privatizacije koje su direktno urušile kredibilitet finansijskog tržišta Srbije.
Podsetiću još jednom – prioritetni zadatak Komisije za hartije od vrednosti je očuvanje upravo kredibiliteta finansijskog tržišta Srbije. Šta je sa ovim pitanjima? Do dana današnjeg mi nemamo odgovor na njih. Dalje, setimo se izjave jednog ministra finansija, a ovo posebno u odnosu na samostalnost i nezavisnost ove komisije za hartije od vrednosti, koji kaže – potrebno je da u ovom trenutku Komisija za hartije od vrednosti bude što bliža Vladi. Kako to da bude što bliža Vladi i zbog čega jedna samostalna i nezavisna institucija treba da bude što bliže Vladi?
Posle ovoga, ako je neko i pomislio da Komisija za hartije od vrednosti može biti samostalna i nezavisna institucija, počinje praktično gušenje uticaja ove komisije na finansijske procese, a samim tim, dakle, i nastavak te satanističke ideje novog svetskog poretka.
Ta ideja, još samo nešto da kažem o tome, ideja novog svetskog poretka kao poretka boljeg života je jedna krajnje utopistička ideja i to je SRS i ovde u Skupštini Srbije mnogo puta isticala. Znate, taj idol boljeg sutra koji se uvek propagira, pogotovo pred neke izbore, jeste idol koji se jednostavno napio krvi mnogih pokolenja i to smo svi svedoci u novijoj istoriji Srbije, i ne samo Srbije.
Taj utopistički idol boljeg sutra ovde se propagira kroz ideju da EU nema alternativu i to je jedan krajnje utopistički cilj, cilj preko koga se odbacuje svaka ličnost, preko koga se u stvari svi ljudi tretiraju kao šrafovi u jednoj socijalnoj mašini, a čovek se jednostavno tretira samo kao jedna cigla u zgradi te vaše srećnije i bolje budućnosti.
Nažalost, sve agencije, sve komisije koje se u Srbiji osnivaju i niču kao pečurke posle kiše streme i služe ovom krajnjem cilju. Da neko ne bi slučajno pomislio da Komisija ima samostalnost i nezavisnost u svom radu, ona je od onih izvornih nadležnosti koje je imala po starom zakonu došla do u stvari poverenih od strane Vlade nadležnosti. Time je konačno stavljena omča oko vrata ovoj agenciji, iako ona u svom postojanju pa do danas nije mogla biti ni samostalna ni nezavisna.
Zbog toga i profesor Dejan Malinić verovatno i daje ostavku, uz obrazloženje da to čini iz dubokog neslaganja u pogledu daljeg funkcionisanja te institucije, kako sam kaže u svom obrazloženju. Dalje kaže da se samostalnost i nezavisnost komisije od jedan – političkih uticaja, i dva – uticaja različitih učesnika na tržištu kapitala, ne može obezbediti, kako on kaže, usled dominacije političkih i privatnih interesa u tom procesu. Iz ovoga je sve jasno.
Samo da podsetim da predsednik Komisije za hartije od vrednosti kaže da je sve to laž, da to što profesor Malinić kaže ne da ne stoji već, kako kaže predsednik Komisije, to je kao nebo i zemlja. On dalje kaže da je njemu samo povređena sujeta. Ko je ovde u pravu? Očigledno niko.
To je jednostavno lice i naličje jedne te iste stvari, a to je dalje uništavanje i pljačkanje Srbije kroz tajkunske i mafijaške privatizacije, uz zatvaranje očiju upravo onih koji bi trebalo da budu budni u ovom slučaju, i kroz razaranje i uništenje finansijskog tržišta, a sve ovo opet u službi ovog novog svetskog poretka.
Međutim, na kraju, neka ne budu u zabludi građani koji misle da će ih u bolje sutra uvesti neki koji su preko noći promenili ideologiju, neki koji su dugo godina imali drugu ideologiju, a preko noći su okrenuli ćurak i neki koji sada pozivaju građane da s njima mnogo brže uđu u EU.
Neka znaju oni, neka znaju građani da svaki poziv da se požuri ne mora da bude dobar i nije dobar, pogotovo ako taj poziv dolazi od grobara. Znate, ako vas grobar poziva da negde požurite, pa makar to bilo i u neki bolji život, budite vrlo oprezni i nemojte za njim.

 Reč ima poslanik Vladan Jeremić.