Izgleda da nekako kada pričamo o tržištu kapitala i u ovoj priči, a verovatno i u obrazloženju ostavke na mesto člana Komisije za hartije od vrednosti, nekako ne može da prođe valjda bez "Knjaza Miloša" i sve se vraća na taj period, jer, istini za volju, ta jedna kompletna infrastruktura, institucije, instrumenti, procedure rada, regulativa, sve je to podređeno nečemu čemu valjda svi težimo, a to je jednoj razvijenijoj nacionalnoj ekonomiji.
To organizovano tržište kapitala bi trebalo da omogući formiranje objektivne cene svih tržišnih instrumenata, dakle, i akcija i obveznica i drugih hartija od vrednosti. Naravno, ono što je očigledno izostalo u proteklom periodu, to je adekvatna zaštita svih učesnika u trgovini, zatim transparentnost rada, objektivni parametri za vođenje makroekonomske politike itd.
Nažalost, svi smo mi svedoci da u Srbiji već posle koliko godina suštinski se na tržištu kapitala ne obezbeđuje ništa od ovoga što je potrebno. Umesto da se stvori jedan poslovni ambijent u kome bi svoje interese pronašle i velike i investicione kompanije, ali svakako i oni mali individualni investitori bili motivisani da profitabilno plasiraju svoju štednju, mi imamo jednu stalnu, neprekidnu seriju afera koje potresaju finansijsko tržište i u situaciji smo u kojoj smo praktično svi gubitnici. Naravno, osim onih koji su u procesu privatizacije u Srbiji otišli najdalje, pa su, čini se, privatizovali i samo finansijsko tržište.
Umesto da odlučno i efikasno vrši svoju funkciju na tržištu kapitala, država nažalost već godinama stoji po strani i time, direktno ili indirektno, učestvuje kao saučesnik u brojnim neregularnostima na tržištu.
Dakle, umesto da pomogne u kreiranju takvog poslovnog ambijenta koji bi bio stimulativan za dolazak strateških investitora bitnih za dalji privredni razvoj naše nacionalne ekonomije, država ovakvim svojim činjenjem ili nečinjenjem, dakle, pasivnošću, bezidejnošću, ali naravno i pogrešnim merama i manjkavim zakonima praktično omogućava ili daje legalitet jednoj manipulativnoj praksi i raznim oblicima špekulacija.
Funkcionisanje Zakona o tržištu hartija od vrednosti nije bilo utemeljeno na stvarnoj analizi stanja, već je prvenstveno motivisano potrebom da se ozakone i formalno-pravno artikulišu interesi određenih finansijskih lobija, a mislim da je sve većem delu javnosti poznato o kome se radi.
Naravno, pri tom ne treba posebno napominjati da se pri svemu tome nije ni najmanje vodilo računa o mogućim posledicama po funkcionisanje finansijskog tržišta i nacionalne ekonomije u celini i zato smo tu gde jesmo.
Javnosti je verovatno malo poznato da je kao jedina institucija tog organizovanog tržišta kapitala u našoj zemlji Beogradska berza, još u onim, kako neki vole da kažu, nesrećnim 90-im godinama, pod izuzetno specifičnim društveno-ekonomskim i političkim okolnostima, uspela da razvije kakvu-takvu tržišnu infrastrukturu, ali da ono što je usledilo posle čuvenih petooktobarskih promena omogućilo je izbegavanje jedne preorganizacije berzanskog poslovanja i izostanak nekakvog savremenog informacionog sistema.
Naravno, to nije bio interes onima koji su ekonomski obespravljeni, a to su građani, već onima o čemu sam već govorio, a to su ti finansijski lobiji. Zato Beogradska berza i nema na svom listingu danas nijednu kompaniju i to je zapravo apsurdna situacija koja dovodi u pitanje i smisao i legitimitet postojanja jedne ovakve institucije.
Dakle, te jedine hartije sa listinga su obveznice Republike Srbije i obveznice stare devizne štednje, a trgovina obveznicama stare devizne štednje je svakako diskutabilna, i sa nekog stručnog aspekta i problematična, s obzirom da se najveći deo prometa obavlja upravo na slobodnom tržištu, a samo jedan manji deo na berzi posredstvom brokerskih kuća. Znači, bez posebnih ovlašćenih intervenata koji treba da obezbeđuju likvidnost i legitimitet tržišta obveznica.
Svo ostalo trgovanje se obavlja preko tzv. slobodnog berzanskog tržišta, koje očigledno više predstavlja evidenciju jedne bilateralne trgovine između brokera nego nekakav organizovani sistem trgovine kojim bi trebalo da se generiše objektivna cena hartija od vrednosti. Zato i ne treba da čude mnogobrojne anomalije koje se javljaju u ovoj sferi jer, kažem, sve je to posledica nečega što već godinama nije izgrađeno na pravi način.
Bez uvođenja reda na naše finansijsko tržište u smislu striktnog poštovanja zakona, depolitizacije tih vodećih tržišnih institucija, naravno da nije realno ni očekivati da finansijsko tržište bude svih nas, da podjednako bude dostupno svima, a ne isključivo bogatim pojedincima i ljudima koji se profesionalno bave ovom delatnošću. Otuda i berza predstavlja jednu krajnju nepoznanicu za najveći deo građana, i otuda naravno i ono što je logično kao takav zaključak, a to je krajnje nepoverenje prema poslovima koji se tamo i obavljaju.
Sređivanje stanja u ovom segmentu finansijskog tržišta naravno da nije moguće bez dobro planiranog i aktivnog učešća države. Tu se pre svega misli na Komisiju za hartije od vrednosti, pogotovo imajući u vidu česte zahteve već pominjanih finansijskih lobija da učešće države u upravljanje berzom treba da se svede na neku minimalnu meru, jer je jasno da je to u potpunosti neosnovano i izuzetno opasno za dalji razvoj finansijskog tržišta.
Šta sve nastane kao produkt ovakve situacije, to čak i oni koji jesu još uvek u svojstvu članova Komisije za hartije od vrednosti priznaju, a to je da svako trgovanje u gotovini hartijama od vrednosti može da se dovede u vezu sa pokušajem pranja novca, pa se čak i mesečno nadležnim državnim institucijama, kao što su Uprava za sprečavanje pranja novca, MUP-u i Tužilaštvu, ukazuje na bar tri do četiri slučaja sumnjivog berzanskog ili vanberzanskog trgovanja.
Ima raznih mogućnosti za manipulaciju. Čak i ponuda za preuzimanje može da ima elemente koji ukazuju na pranje novca, a najpoznatiji slučaj široj javnosti je dobro poznat slučaj preuzimanja turističko-hotelskog preduzeća "Palić" 2005. godine, koji se dovodi u vezu sa novcem za koji se sumnja da pripada Darku Šariću.
Naravno da je sumnjivo da 25-ogodišnji student, ne znam samo da li prava, ekonomije ili farmacije, iz Pljevalja, ima milione evra da preuzme to preduzeće. Ali, opet kažem, to je nešto sa čime država mora znatno odlučnije da se obračuna.
Problem je što propisi nisu jasno definisali ni delo ni kaznu. Jer, čak i po zakonu, kaže se da to insajdersko trgovanje nije dozvoljeno, ali se nigde ne propisuje sankcija. Džabe sve to što se preda tužiocu, kad naravno nikom ništa.
U nekim zemljama kao što su Hrvatska, Amerika, Francuska, čak i kad postoji sumnja da nešto nije u redu sa transakcijom, ona može da se zaustavi i ispita. Naravno, kod nas je to moguće ali na samom kraju, kad je po pravilu za tako nešto kasno.

Reč ima gospodin Krasić, 17 minuta.

Gospodine Novakoviću, moram na vreme da vas obavestim, nadam se da nećete biti šokirani nekim podacima koje ću u nastavku da iznesem, a ovi podaci koje budem iznosio odnose se na dve tačke iz ove jedinstvene rasprave, na Narodnu banku, odnosno na izbor člana Saveta guvernera Narodne banke i na Komisiju za hartije od vrednosti.
Gospodine Novakoviću, ovim putem se obraćam, prema statistici, procenjeni broj stanovnika 7,3 miliona. Obraćam se građanima koji su verovatno u martu imali prosečnu neto zaradu 35.777 dinara.
Obraćam se prevashodno onima nezaposlenima. Statistika je poslednji put objavila oktobra 2010. godine, to je bilo 19,2%, a zamislite ovi koji su u godinama radno najsposobniji od 15 do 64, ima ih preko 20%. Sumnjam u ove podatke, mislim da je više.
Obraćam se onima kojima je prosečna mesečna potrošnja po domaćinstvu bila u prošloj godini 42,5 hiljade dinara, a sve se ovo dešava zbog toga što želim da ukažem da Narodna banka ima obavezu da obezbedi stabilnost cena i verovatno je jedna od prvih institucija koja treba da bitno doprinese smanjenju stope siromaštva, koja je po ovoj statistici, a to je naša dika, sada 9,2%.
Samo da vas podsetim, 2009. godine u odnosu na 2008. godinu, a to su one krizne godine, Seka, svetska finansijska kriza itd, tada je rast bio 0,8%, a kada je rekao gospodin Cvetković da smo statistički dobro profitirali, dobro izašli, onda je skočilo sa 6,9 na 9,2. Znači, kada nešto kažu, nemojte da verujete, uvek će da se desi nešto suprotno.
Sada da krenemo sa Narodnom bankom i sa izborom člana za Savet guvernera NBS. Isti kandidat, to bi se reklo – ista meta, isto rastojanje. Onda se postavlja pitanje – da li dobrim kadriranjem u ovome što se nazivaju institucije, od takvog značaja kao što sam napomenuo, mi u stvari ispunjavamo društveno-odgovornu funkciju i poslanika, a oni društveno-odgovornu funkciju funkcionera državnog, koji mora kao pravilo ponašanja da ima zakon, Ustav, sve ono što je naučio stičući ta velika ekonomska znanja? Tu su sve doktori nauka itd.
Moram da vas podsetim na jednu od mojih prethodnih diskusija od pre nekoliko godina, kada sam rekao da iza tih velikih funkcija odnosno velikih zvanja, u to ne smem da ulazim i nema potrebe, kriju se neki ljudi koji imaju vrlo čudne namere.
Gospodine Novakoviću, sada da vam dam nešto što je NBS objavila.
Godina 2009, kaže se ovako – operativni rashodi. Troškovi reprezentacije 38,5 miliona, u odnosu na plan 122% više, više nego kada se saberu svi troškovi za stručno obrazovanje i imaju posebne troškove usluga pripremanja i služenja hrane i pića u objektima NBS. To je prosto neverovatno. Šta se to radi tamo u toj NB? Veliki kadar treba da bude, doktor nauka u Savetu, da bi se to prikrilo.
Poštovani građani, svi vi koji imate problema sa operacijama gde treba da vam naplate, direktori osnovnih škola u zabitim mestima, omladinskih institucija, kulturno-umetničkih društava, svi, obratite se NBS, ona ima svoj poseban instrument da finansira socijalne, humanitarne i druge aktivnosti i odmah potražite vezu preko nekog od ovih iz Saveta guvernera Narodne banke.
Sada ću da vam pročitam šta sve oni pomažu. Narodna biblioteka Srbije – 300 hiljada dinara radi pokrića dela troškova izdanja izabranih dela dr Zorana Đinđića. Zašto ste protiv mene vodili krivični postupak za sabrana dela Laze Kostića? Kada ćete da pokrenete postupak protiv Radovana Jelašića?
Centar omladine vojvođanskih Mađara – 20 hiljada dinara, trebalo im za službeni put da idu na 8. mart. Vaš dokument, samo čitam ono što ste napisali.

Izvinite, gospodine Krasiću, ne sumnjam da i pravilno čitate i dobronamerno, ali 2011. godina je i raspravljamo o Predlogu odluke o izboru člana Saveta guvernera, pa vas molim da to nekako povežete.

Gospodine Novakoviću, na početku sam vam rekao da želim da vas obavestim, a nemojte da se iznenadite. Kandidat o kome treba da se glasa je Kosta Josifidis. On je i tada bio član Saveta guvernera NBS. Da li mogu da nastavim dalje?
Pričam o kandidatu koji zbog mesečne naknade od 154 hiljade dinara je u stanju da digne i nogu i ruku i sve, da glasa, a vaš Dejan Šoškić trenutno prima platu od 532 hiljade dinara. Sakrio je u svojoj biografiji da je bio predsednik Nadzornog odbora "Energoprojekta".
Gospodine Šoškiću, sada ćete 26. maja imati proslavu 60 godina "Energoprojekta". Sto hiljada dinara su potrošili na krečenje, radnici ima da odu napolje jer im dolazi dragi predsednik Boris Tadić.
S kojim pravom mene prekidate? To što niste informisani, to je vaš problem.
Vizura Beograd, dokumentarni film - 500 hiljada dinara, Institut za poslovna istraživanja – 100 hiljada dinara radi neke knjige, pa onda 100 hiljada dinara gospođi penzionerki Milici Novković radi pokrića troškova Porodični bukvar, šesti deo, pa onda imamo osnovne škole, pa šta se daje u opremu, pa za kompjutere, pa svaki miš, pa sve lepo to registrovano.
Direktori seoskih škola, svi sutra da napišete zahtev NBS da tražite opremu za škole – table, klupe, stolove, stolice, krečenje itd.
Roditelji, kada imate problema sa decom jer je potrebna neka operacija u inostranstvu, nemojte preko televizija da dajete neke račune, da se pokaže neka velika humanost od građana, svi se obratite NBS. Ona deli kapom i šakom. Imate prava da pozovete i Kostu Josifidisa i Dejana Šoškića i sve njih i da kažete da se uopšte ne razlikujete ni od jednog lica koji se nalazi u ovom izveštaju o radu za 2009. i 2010. godinu.
Beogradska nadbiskupija – radne stolice, radni stolovi, pa razne publikacije – 12 hiljada, a ono prvo je 142 hiljade. To se deli kapom i šakom.
Gospodin guverner mesečna neto plata je 532.200,62 dinara, Ana Gligorijević, viceguverner – 429.935 dinara, Mira Erić Jović – 409.745,26 dinara bez poreza i doprinosa, Bojan Marković, to je ovaj supervizor što je dobio diplomu u inostranstvu – 429.935,82 dinara, Gordana Petković, generalni sekretar – 423.962,67 dinara, Boško Živković, predsednik Saveta guvernera – 192.908 dinara, Milojko Arsić – 154 hiljade, Kosta Josifidis – 154 hiljade, Zorica Mladenović – 154, Nenad Munjak – 154. Prosečna plata u NBS je 83,5 hiljade dinara.
Koga god da predložite oni će da ga izaberu, njegov zadatak je da ćuti, da ništa ne priča.
Pošto smo završili sa Narodnom bankom, obraćam se onima koji su po statistici siromašni, ne rade, podsećam, neto zarada 35.777 dinara. Na sajtu Vlade Republike Srbije nalaze se dva velika spiska. To su spiskovi plata sa 26. februarom 2009. godine. Šta se dešavalo u međuvremenu, očekujemo da Vlada ponovo objavi.
Kada se radi o javnim preduzećima, JAT "Ervejz", direktor prima 379 hiljada, 11 prosečnih plata je 2009. godine primao, a prosečna iz marta 2011. godine.
Kod ovih agencija, Centralni registar, direktorka je primala 355.205 dinara 26. februara 2009. godine, kada ste pod naletom Dragana Todorovića napokon objavili, ali izveštaja budžetske inspekcije nigde nema.
Izvinite, molim vas, ko je ovde vas ovlastio da ovoliko raslojavate građane Republike Srbije? Da li vi vidite kakva je kadrovska politika? Kadrovska politika se zasniva na principu – u Briselu hara briselska administracija, ona mora da prva bude preslikana u Srbiji koja se nalazi na samoubilačkom putu prema EU. Vidite kako izgleda srpska varijanta briselske administracije – vedre i oblače. Oni su zadovoljni.
Kurs dinara? Što bi Šoškića brinuo kurs dinara? Što bi ovog Josifidisa brinulo šta će da bude? Stavio čovek 152-154 hiljade dinara u džep mesečno i samo priča kako treba ići u EU.
Pogledajmo ove druge statističke podatke. Da li ste sigurni da posle ovih izbora, a sprovešćete te izbore kako treba, da će da se desi nešto kvalitetno novo u skladu sa zakonom? Neće, desiće se još gore.
Za tu platu danas u Srbiji svako će da ćuti. Zbog tih stvari dešavale su se i one – Darko Šarić.
Komisija za hartije od vrednosti, molim vas, pa oni su svi van mandata…
(Srđan Milivojević, dobacuje sa mesta.)
Imate li nekih problema? Ovlastio vas je Boris Tadić da dobacujete? Jeste li ste u njegovo ime pričali na Ravnoj Gori? Jeste li ste videli kako ste prošli?
(Srđan Milivojević, s mesta: Vi ste prošli gore.)
Jedino su gore prošli prasići i one ovce na ražnju.
Posle se javi, mali. Znam da moraš da čuvaš ovaj režim, znam da gineš za ovaj režim. Znam da si opredeljen za ove stvari, ali javi se kasnije. To je to u Srbiji, čime se pametan stidi, budala se ponosi. Vidite kako to u Srbiji samo po sebi ide. Primerak je primerak.
Građani Republike Srbije, dve stvari zapamtite. Prva, najveća socijalno-humanitarna organizacija je Narodna banka Srbije. Oni plivaju na parama. Pokazao sam vam samo nekoliko podataka, nisam hteo da ulazim u neku dublju analizu, onda biste se zaprepastili svi.
Mada se nadam da vas na ovaj način više obaveštavam i da ćete biti bolje obavešteni od gospodina Novakovića, pošto on očigledno ne zna ni šta je na dnevnom redu, kao što je juče prezubio i gospodin Đelić, pričao je o indeksaciji akciza, a ono naknada za upis, ali dobro, to je briselska administracija, to su tekovine briselske administracije.
Naravno da jedina stranka koja ne saučestvuje u ovome je SRS. Ove koje budete izabrali, oni moraju da pristaju. To je uslov da budu izabrani i da budu na ovim funkcijama.
Podsetite se samo šta se dešavalo sa tom Komisijom za hartije od vrednosti. Podsetimo se da je taj Registar hartija od vrednosti akcionarsko društvo sada, ljudi moji, ostvaruju neke prihode po nekom svom tarifniku. Gledajte, koliko direktorka Registra za hartije od vrednosti ima platu. A narod, zaboravili ste samo na narod, zaboravili ste na građane.
Mi moramo malo da podsetimo zbog čega se ovakva kadrovska politika vodi i zbog čega se izopštava Narodne skupština iz posla. Ista vam je situacija u pravosuđu, ista situacija vam je u tužilaštvu. Svuda vam je ista situacija. Zašto? Zato što se kopira briselski model, briselski model jake administracije, gde je čovek statistička brojka koja se uzima s vremena na vreme u neko istraživanje.
Pred izbore, šest meseci, krene udvaranje poput onog, besplatne akcije od 1.000 evra, ili ne znam šta sve drugo se pominje. Ne bi me iznenadilo da sada Tadić uzme i metlu da čisti, a ne samo usisivač, samo da se građanin prevari, kako bi se očuvalo ovo i da se nastavi dalje putem ka EU, ka samouništenju Republike Srbije.
Možda ovo malo odudara od stereotipne rasprave o imenima i prezimenima, ali čovek koji je podneo ostavku na mesto člana Komisije za hartije od vrednosti je poprilično rekao o toj komisiji – odbacite 50%. Neka bude i 60% da je u pitanju profesorska sujeta, pa neka se odbaci i onaj ostatak neki, pa neka ostane samo 1% i taj 1% je previše, jer on ukazuje kakva je struktura vlasti, zašto postoje institucije, ko se nalazi u tim institucijama, čiji interesi se ostvaruju preko tih institucija.
Da ponovim s početka, 7,3 miliona građana Republike Srbije koji su primili neto platu u martu 35.777 dinara, kojima je prošle godine u proseku bilo potrebno 42.500 dinara samo za preživljavanje, vi, vi ne možete da budete zadovoljni.
Ali, nemate ni prava, zbog svoje dece, da pristajete i da saučestvujete i da nekritični uzimate zdravo za gotovo ovo što neki, poput zlatoustog Božidara Đelića ili nekog drugog, epohalno saopštavaju – evo nadohvat ruke, samo što ga još nismo uhvatili. Tu je EU. Ulazimo u oktobru, možda u novembru.
Ako nije u novembru, možda u decembru. Ako nije ove godine, možda sledeće godine. Ako nije sledeće godine, onda 2020. godine. U iščekivanju nečega dobrog, jadni mi izgubismo sve.
Videli ste juče iz one rasprave, više se voli lim na autobusima koji su japanska donacija nego KiM. Ne čudi ono što je Marko malopre pročitao, šta piše u našim knjigama iz istorije. Izgubilo se ono nacionalno, forsira se nešto planetarno. Svi vi koji želite da promenite istoriju i činjenice, prijavite se kod Bramerca, možete da budete svedoci i veštaci. Hvala, gospodine Novakoviću. (Aplauz.)

Pre zaključivanja pretresa pitam, da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa, ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? (Ne.)
Upozoravam narodne poslanike da Poslovnik ne dozvoljava i ne toleriše dobacivanje, internu verbalnu glasnu komunikaciju.
U tom slučaju, na osnovu člana 98. stav 4. Poslovnika, zaključujem zajednički jedinstveni pretres o Predlogu odluke o izboru člana Saveta guvernera NBS, Zbirnoj listi kandidata za izbor članova Nacionalnog saveta za kulturu, Zbirnoj listi kandidata za članove Nacionalnog prosvetnog saveta, Predlogu odluke o izboru člana Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i Predlogu odluke o prestanku funkcije članu Komisije za hartije od vrednosti.
Prelazimo na 16. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O LIČNOJ KARTI (načela)
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić Dejanović, povodom načelnog pretresa 16. tačke dnevnog reda – Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona ličnoj karti, pored predstavnika predlagača Ivice Dačića, prvog potpredsednika Vlade, zamenika predsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova, pozvala da sednici prisustvuje i Milorad Todorović, sekretar MUP.
Primili ste Predlog zakona koji je donela Vlada.
Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje srazmerno broju poslanika članova poslaničke grupe, i to poslaničkoj grupi Za evropsku Srbiju jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslaničkoj grupi SRS - jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Ujedinjeni regioni Srbije, G17 plus i Zajedno za Šumadiju - 28 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Napred Srbijo - 25 minuta i 12 sekundi; poslaničkoj grupi DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslaničkoj grupi SPS - JS - 18 minuta; poslaničkoj grupi LDP - 14 minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslaničkoj grupi PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu uradile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Željko Tomić poslaničku grupu DSS – Vojislav Koštunica, narodni poslanik Petar Jojić poslaničku SRS.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona.
Pozdravljam ministra, dobrodošli i dobar dan, i članove Vlade. Da li, gospodine Dačiću, želite reč? (Da.) Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, iskustvo u petogodišnjoj primeni Zakona o ličnoj karti, koji je donet 2006. godine, koji je uneo velike novine u izradu, sadržinu i korišćenje ličnih karata, pre svega sa tehnološkog stanovišta i uvođenja mikrokontrolera, odnosno čipa, ukazuje da je potrebno neke odredbe izmeniti, a neke uneti u zakon, kako smo najavili još prošle godine.
Glavni razlog je produženje roka važnosti lične karte izdate pre stupanja na snagu važećeg Zakona o ličnoj karti, kao i onih izdatih po važećem zakonu, a na kojima piše da im je rok važenja 27. juli 2011. godine.
Naime, Zakon o ličnoj karti je donet 19. jula 2006. godine, stupio je na snagu 27. jula 2006. godine, a počeo je da se primenjuje po isteku šest meseci od dana stupanja na snagu, tj. od 27. januara 2007. godine.
S obzirom da za primenu ovog zakona nisu bile obezbeđene tehničke i druge mogućnosti, članom 36. Pravilnika o ličnoj karti, koji je donet 30. januara 2007. godine, propisano je da se lična karta može izdavati prema ranije važećim podzakonskim propisima, s tim da rok njenog važenja ne može biti duži od pet godina od dana stupanja na snagu ovog zakona, odnosno do 27. jula 2011. godine.
Ministarstvo unutrašnjih poslova, kada su se stekli tehnički i drugi uslovi, otpočelo je izdavanje biometrijskih ličnih karata 14. aprila 2008. godine. U skladu sa važećim Zakonom o ličnoj karti, do sada je izdato više od dva miliona i 800 hiljada ličnih karata, od čega oko dva miliona sa čipom i 800 hiljada bez čipa.
Međutim, većina građana nije zamenila lične karte izdate na starom obrascu, a veliki je i broj ličnih karata za važnošću do 27. jula 2011. godine. Do ovog datuma tehnički je nemoguće zameniti ih, što je po sili zakona istek roka njihovog važenja. U vezi sa ovim, a kako bi građani mogli da zamene lične karte, predlažemo da lične karte izdate po oba ova osnova i slučaja važe najduže do 31. decembra 2016. godine.
Sledeći razlog koji je uticao na predložene intervencije u zakonu odnosi se na karakteristike mikrokontrolera tj. čipova koji se ugrađuju u obrazac lične karte. Kako Ministarstvo sada može da ugrađuje tehnički bolje čipove nego tih godina kada je to započeto, predlaže se da se lične karte izdaju sa dužim rokom važenja, kako sam i ranije najavio, deset godina umesto dosadašnjih pet, a deci na pet godina umesto dve godine.
Tehničke karakteristike čipa daju mogućnost da se u njega upisuju i kvalifikovani elektronski sertifikati imaoca i odgovarajući podaci za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa, tako da lična karta može da služi i kao sredstvo za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa, u skladu sa Zakonom o elektronskom potpisu i Uredbom o upisu podataka u obrazac lične karte.
Dalje, razlog za predložene izmene i dopune vezan je za mogućnost korišćenja lične karte kao putne isprave, ako je to predviđeno međunarodnim propisima.
Obaveza da se za decu, uz zahtev za izdavanje lične karte, prilaže i saglasnost drugog roditelja, tj. onog koji ne podnosi zahtev za izdavanje lične karte, predlaže se, kako bi se sprečile zloupotrebe o kojima je u javnosti dosta bilo reči, da jedan roditelj, bez znanja drugog roditelja koji takođe vrši roditeljsko pravo, dete odvede u inostranstvo.
Zbog korišćenja lične karte kao putne isprave predlaže se da se podaci o prezimenu i imenu imaoca lične karte mogu, pored ćiriličnog pisma, upisati i latiničnim pismom. Naravno, uz sve ovo ide i shodna primena drugih odredaba Zakona o putnim ispravama koje se tiču izdavanja i korišćenja lične karte kao putne isprave.
Predlažu se i druge izmene i dopune, mogućnost da se državljanima starijim od 65 godina života, na njihov zahtev, lična karta izda bez ograničenog roka važenja, ali na obrascu koji ne sadrži mikrokontroler, odnosno čip, zatim izdavanje lične karte na osnovu utvrđenog boravišta sa rokom važenja od dve godine, izdavanje lične karte pristupanjem nadležnog organa podacima u Centralnom sistemu za elektronsku obradu i skladištenje podataka, odnosno uvidom u evidencije državnih organa, zatim različita poboljšanja u proceduri oglašavanja lične karte nevažećom.
Sve su ove predložene izmene i dopune izraz namere da se olakša dobijanje i korišćenje lične karte. Imajući u vidu da ovo nije zakon koji ima bilo kakve političke konsekvence, zaista mislim da je od interesa za sve da podržimo usvajanje ovog predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti, pre svega u interesu i građana čiji smo mi servis, odnosno u čijoj službi se mi nalazimo. Hvala.

Hvala, gospodine Dačiću.
Da li izvestioci nadležnih odbora, Odbora za odbranu i bezbednost i Zakonodavnog odbora, žele reč? (Ne)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da) Reč ima narodni poslanik Željko Tomić.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, žalosno izgleda kada zamenik premijera, prvi potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova govori pred ovoliko malo predstavnika poslanika vladajuće koalicije. Mislim da toga u Evropi nigde nema. Interesovanje za ovu tačku dnevnog reda i ovu prethodnu je minimalno kod poslanika vladajuće koalicije, što i kamera može da zabeleži.
Zakon o ličnoj karti je napravljen 2006. godine i izglasan u Narodnoj skupštini, koliko se sećam, bez ijednog glasa protiv. On sam po sebi nije sporan. Moram da, kao opozicionar, kažem da i ove današnje izmene i dopune Zakona o ličnoj karti same po sebi nisu sporne, zaista ima nekih naznaka da se radi na pojačanju kvaliteta i na ubrzanju izdavanja lične karte itd. Međutim, u svetlu današnjih događaja, ovaj zakon ipak mora da izazove određenu vrstu pažnje javnosti.
Danas smo u Skupštini Srbije imali javnu raspravu o nelegalnim tražiocima azila. Koliko sutra, baš u Beogradu borave predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo i komesar za proširenje EU Štefan File da bi se pozabavili ovim pitanjima. Lična karta je potrebna svakom građaninu države Srbije da bi dobio pasoš, a svedoci smo zloupotrebe pasoša, ali smo bogami i svedoci zloupotrebe lične karte i to je ono na šta je moralo da se u svetlu ovih današnjih događaja predvidi da se određeni vidovi preventive unesu u zakon jer niko nije mogao očekivati da će taj problem postati toliko velik, da se i čelnici EU pozabave time.
Mi moramo danas i u ovoj sali govoriti o nelegalnim tražiocima azila, odnosno o lažnim azilantima. Mora se saznati način na koji su došli do isprava, jer time se kompromituju svi građani Srbije, a ne samo oni lično.
Gospodin Dačić je rekao da će tražiti od EU mišljenje o meri oduzimanja pasoša na godinu ili dve. Dačić je, kažu u štampi, posle sastanka sa rukovodstvom MUP-a rekao da će jedna od mera biti i uvođenje baze podataka i evidencije lažnih azilanata koja će biti napravljena uz pomoć država u kojima su tražili azil itd.
Još nema te baze podataka. Očekivao sam da će to biti odavno napravljeno, bar pre dve godine, kada smo i mi, poslanici DSS, ukazivali na problem izdavanja lažnih ličnih karata, ne samo pasoša. To hoću da kažem. Nema preventive, bavimo se posledicama. Sada imamo ogroman problem kojim se bave i evropski zvaničnici.
Iz Vlade Srbije nas ubeđuju da će postojati izmene Krivičnog zakonika kojima će se omogućiti efikasnije sankcionisanje trgovine ljudima i turističkih agencija koje omogućuju odlazak lažnih azilanata u EU. Prilikom grupnih putovanja bilo je zloupotreba, to sada priznaje i vlast. O tome smo svojevremeno ovde govorili, da li će se kažnjavati svi oni koji organizuju grupna putovanja i dolazi do zloupotreba.
Razmatra se mogućnost uvođenja određenih sankcija za one koji su pokušali da zloupotrebe beli šengen. Kada je ova vlast bila u uzletu, reč beli šengen je bio ključ koji je otvarao sva vrata, tako je bar izgledalo. Danas se postavlja pitanje i tog belog šengena, ne od strane opozicije, nego od strane evropskih zvaničnika. Zato će sutra sa najvišim državnim rukovodiocima govoriti i Barozo i File.
Podnošenje zahteva za azil dalje ne može biti da bude krivično delo bez obzira koliko je to neopravdan zahtev. Vrlo zanimljivo. Postavlja se pitanje da li je EU u pravu kad srpskim vlastima neće da dostavi podatke o lažnim azilantima.
Valja napomenuti da Rumunija i Bugarska su sprečile stotine hiljada svojih građana, pretežno Roma, da putuju u inostranstvo u prvim godinama posle ukidanja viza EU za te zemlje, procenjujući da postoji mogućnost da bi ti njihovi građani mogli da se ilegalno zaposle u inostranstvu i da postave zahteve za dodelu političkog azila.
Drugim rečima, cela etnička grupa bila je izložena kolektivnim merama diskriminacije, treba i na to obratiti pažnju. Svi su o tome ćutali, zemlje EU, države odakle su bili ti ljudi, pa i većina organizacija za zaštitu ljudskih prava u tim zemljama.
Nešto slično, doduše u mnogo manjoj meri, pokušala je državna uprava SFRJ krajem osamdesetih godina, jedino što se takvom praksom prema Romima i Albancima u intervju nemačkim novinama pohvalio nadležni činovnik tadašnjeg Saveznog sekretarijata za unutrašnje poslove, pa je izbio skandal.
Na problem lažnih ličnih karata u Medveđi, Bujanovcu i Preševu poslanici DSS su ukazivali još pre više od dve godine. Odmahivalo se rukom, vlast ponavljam bila je u uzletu, zaletu, bojim se da vam je sada silazna putanja prilično strmoglava i da sada i sutra kada vam Barozo i File očitaju bukvicu, hajde da se tako izrazim, neće vam biti svejedno. Ali, nemam ništa lično od kompromitacije ove vlasti. Žalosno je što ovakvim ponašanjem su kompromitovani svi građani Srbije, pa tako i mi lično ako tako već gledamo.
Isto tako, važno je napomenuti, gospodine ministre, evo jedan primer o nemanju mogućnosti da se čuje drugačiji glas, stavljate da se u članu 10. stav 4. menja i glasi – "za maloletna i poslovno nesposobna lica zahtev podnosi jedan od roditelja, uz pismenu saglasnost drugog roditelja" što do sada nije bio slučaj, znači, oba roditelja moraju učestvovati u podnošenju zahteva za ličnu kartu.
To je amandman DSS prilikom poslednje izmene i dopune ovog zakona. Vi ste ga odbili. Danas ga stavljate u svoj da tako kažem, mislim to je naš naravno, Predlog o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti. Naravno da je to bilo i tada suvislo, naravno da je to i danas suvislo. To je odnos vlasti i opozicije.
Podsetiću vas, nedavno, vi bolje znate od svih ovde prisutnih, da je nedavno u Nišu, a koliko juče smo čitali u štampi u Leskovcu, da su uhapšeni, čini mi se, radnici MUP zbog zloupotrebe svog položaja, a oni su izdavali lične karte na osnovu fiktivnih ugovora o kupovini kuća, bez provere kupoprodajnih ugovora. Hoću da kažem da zloupotrebe u izdavanju ličnih karata i te kako ima. Ponavljam, ne možete imati pasoš ako nemate ličnu kartu.
Imate, i sami ste rekli, mikrokontrolere, čipove, imate mogućnost evidencije građana, samim tim morate imati samo malo pojačanom operativom i spisak tzv. lažnih azilanata. Zloupotrebe izdavanja ličnih karata, pasoša, uopšte isprava mogle su biti za ove dve-tri godine vaše vlasti i te kako, ako ne baš sprečene, što je ajde da kažemo dosta komplikovano, a onda uveliko smanjene, odnosno dovedene na najmanje moguću meru. To nije učinjeno.
Upozoravali smo vas kada je beli šengen konačno došao u Srbiju, ali vama su uši bubnjale, vama je u ušima bila neka vrsta slave da ćete doveka vladati, da je beli šengen samo jedan od razloga zašto ste dobili na izborima, ali pogledajte šta se danas događa. Nema ko ne može da zloupotrebi u svrhe lažnog azila dokumente Republike Srbije. Dajte da vidimo gde je preventiva, gde leži eventualno rešenje, pa da svrsishodno i celishodno razgovaramo o tome.

Reč ima gospodin Petar Jojić.