Evo, gospodine ministre, moja konstatacija od malopre je da u jednom delu, na neki način, pisanje ovog zakona zaista... Odnosno, mislim da će ovaj zakon, ovako napisan, ostati u priličnom broju članova nedorečen, ne zato što možda nije postojala volja da se reši, i to dovodi u pitanje vašu konstataciju da je zakon napisan uz širok konsenzus, svi su pitani i tako dalje... Ne možete da ostajete nemi na argumente u kojima se pojedini poslanici, bez obzira na to odakle dolaze, pozivaju na Ustav. To tako ne ide. Postoje stvari koje su jasne i u Ustavu, definisane su. Konkretno govorim o amandmanu gospodina Veselinovića. Zaista je u pravu. Ne znam o čemu ste razgovarali, šta ste se dogovarali, ali argumenti koje je izneo zaista stoje.
Postavlja se pitanje, ako predlagača zakona ne obavezuje Ustav, usvojen uz opšti politički konsenzus, šta vas obavezuje? Šta vam je argument, dovoljno legitiman i snažan, da pojedine amandmane prihvatite i da zakon unapređujete onako kako i mi mislimo, odnosno malo drugačije u odnosu na predstavnike vlasti? To je nešto nevezano za amandman o kome ću sada da govorim.
Pogledajte sada amandman na član 27. Taj član 27. apsolutno promoviše neefikasnost, sve ono što tišti našu privredu. Vi pripadate političkoj eliti koja zagovara tzv. giljotinu propisa. Kako ste je uradili, to svi mi znamo – i bele knjige, i crne knjige, i pisanja itd. Ne mislim vi lično, bili ste u toj ekipi...
Član 27. kaže u stavu 2. da nešto ne može, a to što ne može u stavu 2. može da se desi u stavu 3, pa ako se to što ne može u stavu 2. desi u stavu 3, onda pravobranilac može da reaguje i da ispravi to što je u suprotnosti sa zakonom. Vaš odgovor na moj amandman je – razlike su jezičke. Nisu jezičke.
Kako je moguće da bude registrovano društvo suprotno stavu 1, a u stavu 2. kažete da se poslovno ime koje ne ispunjava uslove iz stava 1. ovog zakona ne može registrovati u registru? Sledeći stav kaže – kada se to tako registruje onda republički javni pravobranilac može da reaguje. Jezičke razlike zaista jesu, ali mi tražimo da republički javni pravobranilac reaguje. Ne – „može“, jer kada mu vi date mogućnost da reaguje, to ne znači da će republički javni pravobranilac da reaguje.
To je generalno problem, to je nomotehnički problem sa skupštinskom većinom i Vladom. Sve nešto – može. To vaše „može“ proizvodi štetu, vama će probleme da napravi. Vi ste najodgovorniji za privredu i ekonomiju. Vama će to da pravi probleme, meni neće.
Dalje, pravobranilac će to da uradi po hitnom postupku. Onda ide sledeći stav gde se kaže – presuda kojom se nalaže promena naziva društva dostavlja se registru. Ako društvo prekršilac u roku od 30 dana od pravosnažnosti presude ne izvrši promenu, ide u likvidaciju. Pa će sada nešto što ne može, ako se desi, može da reaguje pravobranilac, pa će biti sudski postupak, pa će 30 dana da mu se da rok da on to otkloni, a ako ne, onda ćemo da uđemo u postupak likvidacije. Zašto sve to? Hoćete efikasnu, organizovanu državu – imate mehanizme na raspolaganju.
Sada ćemo ponovo da se razvlačimo po sudovima. Da li zaista verujete u efikasnost sudova? Devetsto hiljada nerešenih predmeta. Zbog tih sudova nam lupaju ćuške. U analizi korporativnog upravljanja u Srbiji osnovni kamen spoticanja je pravna praksa, nerazvijena pravna praksa, gospodine ministre, to ste nam vi napisali. Očekujete ovde efikasnost? Zaista je neće biti.
Tražimo od vas da ovde predvidite da javni pravobranilac mora da uradi nešto, da reaguje na činjenicu da je zakon prekršen. To je jedno. Drugo, šta će da rade ti ljudi u registru? Juče smo ovde slušali kolike plate primaju ti ljudi po agencijama, mislim na Agenciju za privredne registre, po dvesta i trista hiljada im je plata. Neka ih zarade, gospodine ministre.
Ovde ste napisali da to nije materija kojom se rešava ovo. A šta je materija? Za šta mi služimo ovde? Ko će da rešava? Šta će da rade ti u registru? Da dozvole da nešto što je suprotno javnom moralu ili ne ispunjava uslove bude registrovano, da za tih mesec i po dana uđu u poslove, da novac kreće, da se stvari komplikuju. Samo se sve dalje i dalje i dublje petljamo u mrežu nelikvidnosti, neefikasnosti, sudskih galimatijasa itd.
Ovo nije suprotno konceptu zakona. Ovo je u funkciji efikasnosti. Zašto ne biste vi tražili, imate podzakonske akte... Nije Agencija za privredne registre osnovana od strane udruženja pčelara ili mađarske vlade. Vi ste osnovali tu agenciju, naložite im da donesu uredbe, podzakonske akte kojima će ovo regulisati i kako će se neko u Agenciji za privredne registre baviti ovim stvarima. Jednostavno, stvari su potpuno jasne, pitanje je da li hoćete ili nećete. To vaše „može“, „hoće“, „neće“, „biće“ evo dokle nas je dovelo. Hvala.