Posle svega ovoga što smo čuli imamo makar prava na jednu kratku, korektnu repliku. Pošto, prema stavu 3, o korišćenju prava iz stava 1. i 2. ovog člana odlučuje predsednik Narodne skupštine, odnosno vi kao predsedavajući, a trenutno nije prisutan ni šef poslaničke grupe, niti zamenik, samo kratko bih hteo da zamolim gospodu iz SRS da ipak malo povedu računa o tome šta misle građani Srbije.
Razumem da smo nas 21 možda problem za njih, stalno nas uzimaju u usta i na svaki način gledaju da omalovaže, da obrukaju velikim brojem neistina i netačnih podataka, ali mislim da ipak nismo problem nas 21, mislim da su za vas, gospodo iz SRS, ipak problem glasači, činjenica da veliki broj tih ljudi više nema poverenja u politiku koju vodite. Molim vas da ubuduće mnogo više povedete računa o tome, da sami sa sobom raščistite i da shvatite da su, pre svega, politički program, nove ideje, novi sadržaji nešto što se od vas očekuje ukoliko želite da popravite svoj rejting, a ne blaćenje Srpske napredne stranke i Tomislava Nikolića.
Hvala, mislim da je bilo korektno.

Dobili ste reč da govorite o povredi Poslovnika. S obzirom da niste naveli šta je u Poslovniku prekršeno, nemam načina da vam dam obrazloženje.
(Nataša Jovanović, s mesta: Replika.)
Narodna poslanice Nataša Jovanović, nemate pravo na repliku.
(Nataša Jovanović, s mesta: Kako nemam, spomenuo je moju stranku?)
Narodna poslanice, molim vas da pogledate odredbe člana koji govori o pravu na repliku.
Narodnog poslanika Zorana Krasića molim da ne dobacuje i molim sve poslanike da sarađujemo u primeni Poslovnika.
Pravo na repliku je odluka koja je na predsedavajućem i ne možete se pozivati na to da je pomenuta stranka. U tom slučaju, pravo na repliku, odlukom predsedavajućeg, može da dobije predsednik ili zamenik predsednika poslaničke grupe ili ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe.
U sadržaju izlaganja narodnog poslanika Zorana Antića, koji je reč dobio na osnovu povrede Poslovnika, nije bilo ničeg uvredljivog. Naprotiv, ton je bio dobronameran i bez ijednog uvredljivog izraza koji bi dao osnov za repliku bilo kome ko predstavlja stranku ili ko je predsednik ili ovlašćeni predstavnik, osim ako ne smatrate da je samo pominjanje imena stranke uvreda. Ja ne smatram, tako da nemate pravo na repliku.
Narodna poslanica Gordana Pop Lazić ima reč.
(Dragan Todorović, s mesta: Tražim reč po Poslovniku. )
Narodni poslanik Dragan Todorović se prijavio. Upravo sam izgovorila mnogo reči, tražeći da mu kažem bar jednu reč, kojima sam mu objasnila da nema pravo na repliku.
(Dragan Todorović, s mesta: Tražim reč po Poslovniku, vi ne slušate moje reči. )
Nemate pravo na repliku, objasnila sam. Narodni poslaniče, utrošila sam puno dragocenog skupštinskog vremena objašnjavajući vam.
(Dragan Todorović, s mesta: Gledali ste u narodnu poslanicu Natašu Jovanović, pa sam mislio da se njoj obraćate.)
Gledam u sve poslanike, narodni poslaniče, uvek, kako god znam i umem, zato što je važno videti vas sve istovremeno, jer ste mi svi dragi istovremeno i moram paziti da niko ne bude uvređen i povređen povredama Poslovnika.
Narodna poslanica Gordana Pop Lazić ima reč, a posle nje narodni poslanik Dragan Stevanović.
(Dragan Todorović, s mesta: Da li mogu da govorim onda u okviru svog vremena? )
Narodni poslanik Dragan Todorović pita da li može da govori u okviru svog vremena, da koristi vreme.
Narodni poslaniče, zamolila bih vas da konsultujete Poslovnik. Predsednik poslaničke grupe ima pravo da dobije reč …
(Dragan Todorović, s mesta: Kada ste vi tu, onda je bespredmetno konsultovati Poslovnik. )
Narodni poslanik kaže da je bespredmetno da koristi Poslovnik kada sam tu. Nije, narodni poslaniče, treba vam Poslovnik.
Dakle, predsednik poslaničke grupe ili ovlašćeni predstavnik ima pravo da dobije reč u toku sednice pre nego što se pređe na prijave za reč narodnih poslanika. Ukoliko ne iskoristi svoje vreme pre nego što počne rasprava po prijavama za reč, onda ima pravo da dobije reč kada se završe govori svih narodnih poslanika.
(Dragan Todorović, s mesta: Maestralno, blistavo, bravo! )
Narodni poslanik hvali predsedavajuću.
Zahvaljujem se narodnom poslaniku Draganu Todoroviću.
Reč ima narodna poslanica Gordana Pop Lazić, a posle nje narodni poslanik Dragan Stevanović. Izvolite.

Gospodo narodni poslanici, mogli bismo da na osnovu ovog legitimnog zahteva Liberalno-demokratske partije povedemo jednu teorijsku raspravu po pitanju izgradnje demokratije u poslednjih dvadeset i kusur godina u našoj zemlji i dokle smo danas došli. Verujem da bismo se u toj teorijskoj raspravi svi složili da poslaničke grupe treba da odražavaju volju birača, da odbori treba da odražavaju snagu poslaničkih grupa, što je opet preneto na njih od strane birača, i da u osnovi svake demokratije stoji ono „jedan čovek, jedan glas“, od grčkog polisa pa naovamo.

Ali, pošto danas ne može baš svako za svakoga da glasa i svako svakog ne poznaje, imamo ovakve izbore kakve imamo, proporcionalne, koji na najadekvatniji način odražavaju volju birača. Građani svoje suvereno pravo da odlučuju o svemu prenose na nas narodne poslanike, odnosno svoje predstavnike u ovom predstavničkom domu. Da li postoji veći zločin i veći kriminal, nego kada se pokrade izborna volja birača? Verujem da ćete svi reći da ne postoji.

To je taj teorijski deo, ali u praksi smo imali prilike da vidimo da parlament može da broji i 308 poslanika, kao što je to bilo 2002. i 2003. godine, da je mogao da ima i 248 poslanika; predsedavajući danas kaže onako kako u Ustavu piše, 250 narodnih poslanika. Naravno, to i većina građana zna. Ali, i većina studenta prve godine fakulteta političkih nauka zna šta su odbori Narodne skupštine i kako se oni formiraju i da oni treba da predstavljaju odnos snaga u parlamentu. Gospodin Todorović vam je dao jedan dokaz koji je nepobitno u procentima izražen, koliko ste oštetili Poslaničku grupu SRS.

Sada se vraćamo na temu principa i to je ono na šta je gospođa Nataša htela da vam skrene pažnju, da ne možemo da birokratizujemo jedan predstavnički dom, ne možemo da birokratizujemo parlament, da moramo ovde da politički nastupamo i da moramo jedni druge, ako treba, politički da edukujemo, a samim tim da edukujemo i građanstvo kako bi shvatilo značaj svog glasa i da taj glas nije uzaludno bačen, nego da će onaj koji ga je dobio poštovati volju birača.

Što se tiče rezultata izbora i toga kako građani odluče na izborima, što je posledica mnogih faktora, uvek, što se SRS tiče, skidamo kapu pred voljom birača i priznajemo njihovu izbornu volju. Nikada nismo lupali u šerpe, nikad nismo kobajagi štrajkovali glađu zbog izborne volje birača, nikad nismo žeđali, nikad nismo pištaljke nosili oko vrata, nikad nismo lupali u talambase. Čekali smo novu šansu i pokušavali smo biračima da dokažemo da su bili prevareni, jer jedno su obećanja a drugo je ispunjenje tih obećanja.

Činjenica je da ovde imamo dvostruke aršine, da odstupamo od principa. Vidite, mi jedan zakon poštujemo kada je u pitanju Zakon o finansiranju političkih stranaka, pa ova poslanička grupa koja je formirana niotkuda i ni od čega, a koja je, kada naši građani gledaju na TV i neko od njih govori, potpisana sa SNS, a znamo da ne postoji takva politička partija za koju su građani glasali, ne dobija ni dinar iz budžeta Republike Srbije. Znači, ne priznajete ih da postoje faktički, jer da postoje morali biste da im dajete pare, čime biste prekršili zakon. S druge strane, dajete im mogućnost da učestvuju u radu Narodne skupštine, da utiču na donošenje važnih odluka u ovoj državi; dajete im mogućnost da učestvuju u radu odbora na račun Poslaničke grupe SRS i programa SRS, na osnovu koga smo dobili toliko glasova i toliki broj narodnih poslanika.

Dakle, ko je koga sada tu prevario? Građani kažu – prevarili nas ovi radikali. Nismo. Mi smo ostali verni onome što smo im obećavali u predizbornoj kampanji. Ali, izdvojila se jedna bulumenta koja je prešla na drugu stranu, hoće u EU, hoće u NATO pakt, hoće majku da prodaju, oca da prodaju za novac, hoće da izruče Ratka Mladića, iako to u izbornoj kampanji nisu pričali.

Gde smo došli? Napravili smo haos jednim presedanom, ali taj presedan ima domino efekat. Sada, ako hoćete da budete principijelni, ne biste smeli da izađete u susret zahtevu LDP-a jer niste ni zahtevu Srpske radikalne stranke. S druge strane, mi kao principijelna politička partija hoćemo da podržimo i podržaćemo ovaj zahtev LDP-a, jer mislimo da oni imaju pravo na to, kao što smo i mi imali pravo na to.

Ali, uvek vas dobronamerno upozoravamo, možete da se vratite unazad dvadeset godina, sva naša upozorenja su bila osnovana. Pokazalo se da ste iskazali kajanje ili ste platili visoku cenu zbog toga što niste poslušali. Ne samo vi, nego svi oni koji su se nalazili na vlasti, a zaboravljali činjenicu da su danas na vlasti, a sutra u opoziciji i da treba da rade kada su na vlasti onako kako bi želeli da se sutra neka druga vlast ponaša prema njima kada budu u opoziciji. To je principijelnost u politici, ali i principijelnost u vođenju svih drugih državnih poslova.

Vidite, ako ovde nismo principijelni po pitanju izborne volje birača, kako ćemo da ubedimo birače, odnosno kako ćete vi da ubedite birače da su za vas svi kriminalci kriminalci, da su za vas svi oni koji su nosioci korupcije podjednako odgovorni pred zakonom, a ne jedan jeste a drugi nije? Vi samo tako možete da radite, vi se vodite nekim trenutnim interesima i trenutnom kalkulacijom – koliko nam treba, 126, 127, 128. Hajde neka bude rezerva, nije važno. Ali, to ne vodi ničemu, to vam se kad-tad obije o glavu. Na stranu to što gubimo bilo kakav ugled kod birača, što je, mislim, čak i cilj svih vladajućih nomenklatura od 2000. godine. Iako se zaklinjete u institucije, vi ipak radite sve da biste građanima, odnosno srpskom narodu ogadili sve te državne institucije, a naročito parlament gde sede njihovi predstavnici.

To je nešto što mi zaista ne želimo da dozvolimo, niti hoćemo da učestvujemo u tome. Koliko god se čini benignom ova tačka dnevnog reda, moramo da iskoristimo priliku da opet pokušamo da otvorimo oči i vama koji donosite odluke. Znamo da većina može šta god hoće. Sami ste rekli i vi, kunete se u Poslovnik, a ne u Ustav. Imate diskreciono pravo da odlučite ovako ili onako. Tada čak ni Poslovnik ne važi, nego vaše diskreciono pravo. To nije atmosfera u kojoj bi ovaj parlament trebalo da radi.

Zato i imamo ovako jalove rezultate i, ponekad, jalovu raspravu i nešto što ne može da nas dovede do onoga do čega bi svi građani želeli da nas ove rasprave dovedu, a to je da stavimo do znanja onima koji predlažu zakone da li eventualno u nečemu greše, šta tu može da se popravi i šta je to što svakom građaninu taj zakon donosi ili oduzima kako bi on znao da se za primenu zakona pripremi i da se prema njemu odredi. Ovde taj posao ne možemo da obavimo upravo zbog toga što je vama samo važno da 127 ljudi bude i da oni donose odluke, a ne šta je to što je dobro za državu.

Kada smo već došli do ovog presedana, mada nije presedan nego zahtev koji je legitiman, hoću da vas pitam šta je sa narodnim poslanikom Jovanom Damjanovićem, koji je zadržao članstvo u Odboru za međunacionalne odnose i smanjenje siromaštva? Ista je situacija – izabran je na listi SRS - dr Vojislav Šešelj; postao je, kako vi kažete, samostalni poslanik. To su razlozi zbog čega ovi procenti nisu adekvatni i ne odražavaju sastav Narodne skupštine.

Naravno da bismo o ovoj temi mogli da pričamo svi i da vam dajemo bezbroj primera gde ste prekršili neka osnovna demokratska pravila, gde niste pokazali principijelnost, nego samo snagu većine, ali mislim da ste i sami toga svesni. Oni koji budu hteli time da se bave imaju stenografske beleške od 2000. godine naovamo. Svašta se dešavalo. Mogle bi da se napišu doktorske teze na tu temu, a da nema nijednog plagijata, odnosno da se niko ne ponovi. Toliko je tog materijala. Eto, da podsetim i Gašu Kneževića, ako bude imao nameru neki drugi doktorat da piše, pošto će ovaj da mu oduzmu, može da se bavi tom materijom. Hvala vam što ste me saslušali.

Iskorišćeno vreme od vremena poslaničke grupe je jedanaest minuta i dvadeset sekundi.       
Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović; posle njega narodni poslanik Zoran Krasić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, vi iz vlasti iz Demokratske stranke i mi iz Srpske radikalne stranke zaista možemo da se sporimo oko mnogo toga. Mi smo na dva pola jedne političke scene, suprotstavljeni smo ideološki ili kako god hoćete, ali oko jedne stvari, možda nećete priznati, u ovoj skupštini i ovom sazivu, dok god ovaj saziv bude trajao, nećemo moći da se sporimo ili ne bi trebalo da se sporimo.
Izmene o kojima trenutno govorimo su posledica. Danas razgovaramo o posledicama vaše percepcije slobode, vaše percepcije političkih, demokratskih, parlamentarnih i svih drugih sloboda. Za razliku od vas, SRS smatra da u jednoj državi i u njenom parlamentu, koji je njeno predstavničko telo, politička prava, građanska prava i slobode postoje samo onda kada se politička volja identifikuje sa voljom države, odnosno voljom vlasti koja tom državom upravlja.
Ako nas ubedite danas da volju naroda izražava sastav ovog parlamenta, da je volja naroda danas u Srbiji izražena u političkom delovanju Vlade Republike Srbije i svih njenih, ovakvih i onakvih, tela, mi ćemo naravno da priznamo, međutim, argumenti za tako nešto ne postoje. Da nismo u pravu, danas o ovakvim besmislicama ne bismo ni raspravljali.
Podržavamo ideju Liberalno-demokratske partije da zameni svog člana. Ona na to ima pravo. Ali, ponavljamo, ovim izmenama Skupština otklanja ili pokušava da otkloni posledice slobode, odnosno političkog bezakonja koje ste vi promovisali pre svega u ovom parlamentu, a onda u svim institucijama u ovoj državi. Zapamtite, gospodo iz vlasti, ovde su danas odgovori zašto državi ide ovako. Kada u parlamentu nema reda, ne može ga biti u Vladi. Kada u parlamentu nema reda, ne može ga biti ni u pokrajini, ne može ga biti u lokalnoj samoupravi.
Danas slušamo pridike ljudi u odnosu na diskusije iz Srpske radikalne stranke, koji očigledno imaju problem sa identitetom. Gospodin Antić komentariše šta je rekla Nataša Jovanović. Na zvaničnom sajtu Skupštine Republike Srbije on je član Srpske radikalne stranke, evo, ovde piše. Nije to za njega više sramota, oni su se sa sramotom posvađali kada su otišli iz SRS. Ovo je za nas bruka, ovo je za nas bruka.
Mi verujemo, gospođo Čomić, možda ćete vi pokušati da ovu sramotu, njihovu sramotu ispravite kreiranjem novog sajta, ali, suštinski, potrebno je vreme da se isprave posledice koje je ova politička pošast posejala u parlamentu, a onda i po Srbiji; potrebni su neki zdravi, novi i sređeni politički procesi, pre svega izbori, i da se raskrsti sa kreatorima ovakve percepcije političkih prava i sloboda kakvi su danas na vlasti u Srbiji.
Zašto se to dešava? Nema odgovora iz vlasti. Pogledajte samo kako je sednica danas počela. Nemojte da tražite na drugom mestu odgovore zašto menjamo, zašto se sve što se dešava u Skupštini dešava. Razgovaramo o zakonu koji uređuje jedan sektor, koji generiše najviše problema u Srbiji. O tome smo razgovarali pre nekoliko dana, bili ste domaćin na jednom javnom slušanju, i to ću da prokomentarišem kasnije. Vlada nam je, ni manje ni više, poslala ministra za sport. Ali, kako tu da bude reda kad ga ovde nema? Jednostavno, ne može. Riba se čisti od glave, a ne od repa.
Gospođo Čomić, dok se vlast i vi koji je činite ne suočite sa tim i ne otvorite oči pred tom činjenicom, Srbija ne može da se menja i Srbiji budućnost takvi ne možete da obezbedite. Skupštinu smo pretvorili... ni ja ne znam više u šta. Zakoni se usvajaju na javnim slušanjima. Vi ste u te zakone, koje ne usvajate suštinski u parlamentu nego na javnim slušanjima, ugradili svoju patološku percepciju političkih demokratskih prava i sloboda zato što ste ih definisali kao politički interes Demokratske stranke ili vladajuće većine danas u Srbiji. Umesto da otvorite debatu ovde u parlamentu, pozovete nas na javno slušanje zbog kojeg prekidate parlamentarnu raspravu, pozovete nas na javno slušanje da sakupite predlog zakona koji nije ni u nacrtu, nego je već predlog i, da ironija bude veća, nije napisan u Srbiji, nego u Briselu.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, tema dnevnog reda – izbor članova odbora, na osnovu predloga ovlašćenog predlagača Nenada Milića, LDP. Molim vas, o temi dnevnog reda.)
Pokušavam, gospođo Čomić, da analiziram uzroke koji su doveli do ovoga o čemu danas raspravljamo.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, uzrok koji je doveo do ove tačke dnevnog reda je to što je ovlašćeni predstavnik podneo predlog za izmenu člana odbora. Molim vas, o tački dnevnog reda.)
Bilo bi lepo da nam kažete zašto su oni to predložili. Zato što ste vi promovisali slobode koje su napravile haos u Srbiji, da svako raspolaže svojim mandatom, da se svako ponaša kako hoće, ali te slobode o kojima sad razgovaramo ne važe samo za našu stranku. Slušao sam pre neki dan, evo, ispravite me ako grešim, i vi lično i pola vaših kolega tokom dve trećine svoje rasprave o Zakonu o izboru narodnih poslanika je kritikovalo, i to sve do poslednje rečenice – ali ćemo podržati ovaj zakon. Jesu li to slobode?
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, nisu slobode, to je kršenje Poslovnika, ovo što se sada dešava. Molim vas, o tački dnevnog reda. Kad i ako bilo kakav predlog zakona o izboru narodnih poslanika bude, rado ću učestvovati, pogotovo sa vama i ne verujem da će nam se diskusije mnogo razlikovati. Sada govorite o tački dnevnog reda.)
To bih voleo da čujem, da nam se diskusije... zato što mišljenja o ovim kršenjima političkih prava, sloboda, izbornih, demokratskih, parlamentarnih principa i vi razumete i primećujete, ali ne smete o njima da govorite. Voleo bih da se vi tako vladate zato što vam stranka naređuje i traži to od vas kao kvalitetnog stranačkog vojnika, ali ono gde su inspirisane te i takve barijere je Brisel, to je problem Srbije.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, sad vas poslednji put molim, ne Brisel, ne predlozi zakona, ne osporavanje javnog slušanja, nego izbor članova odbora Skupštine, na predlog Nenada Milića, molim vas.)
Slažem se. Potrudiću se da završim ovo. Što se tiče SRS, zaista nije sporno da podržimo nešto što predstavlja zaštitu političkih stranačkih interesa, s obzirom da i Ustav stranke definiše i identifikuje kao činioce političkog života, a ne neke interesne, političke, tajkunske, ovakve, onakve grupe. Zato ćemo ovo podržati.
Smatramo da niti ovim izmenama, niti izmenama sajta, niti pozivanjem na Poslovnik ili deljenjem lekcija i opomena nećete suštinski promeniti politički ambijent u ovom parlamentu, nećete promeniti politički život u Srbiji. To vi više niste u stanju da uradite. A još manje su sposobni oni koji se očajnički trude da liče na vas i u tom svom nastojanju i očajanju od sebe prave cirkusante. Zahvaljujem.

Osam minuta je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. On je poslednji prijavljeni govornik.       

Gospođo Čomić, koliko vremena imam?
(Predsedavajuća: Na raspolaganju vam je 27 minuta.)
Po starom dobrom običaju, ja ću dva-tri minuta da vas častim, da što pre odete u Brisel. Nisam prekršio ništa valjda?
Krenućemo redom. Vidite, maj mesec, mesec kada hvalim Demokratsku stranku, 5. oktobar nam je dao tu radost. Malo je ljudi u ovoj sali, a i u ovom sazivu, koji se sećaju onih vremena kada su radna tela Narodne skupštine formirana na bazi dogovora političkih stranaka koje su zastupljene sa poslanicima u Narodnoj skupštini. Izvodila se vrlo precizna statistika i, u zavisnosti od broja članova odbora, u odgovarajućem procentu svaka stranka je imala toliko poslanika članova tih odbora. Slično je bilo i pri raspodeli mesta predsednika i zamenika predsednika u tim odborima.
Po pravilu, sve te odluke su se donosile jednoglasno u Narodnoj skupštini, i vlast i opozicija su glasali, gotovo da se niko nije bavio pitanjem imena i prezimena poslanika iz neke druge političke stranke. To je odraz ne samo tolerancije, nego i poštovanja parlamentarizma, jer, ipak, tu se uvažavaju i poslanici i, na taj način, birači. Kada dođe vreme za glasanje o predlogu zakona i o nekim drugim ozbiljnim aktima onda, naravno, zna se ko je vlast, a ko je opozicija. U skladu sa tom podelom i nekim drugim kriterijumima, poslanici se izjašnjavaju.
Onda je došlo do promene te prakse. Kako je došlo do promene te prakse? Došlo je do promene zato što je vlast insistirala da ima većinu u svakom od tih odbora. Kasnije se pojavio problem što većina ne može da obezbedi kvorum za rad odbora. Pre dva meseca je promenjen naš poslovnik u tom delu, odnosno stupila je na snagu, možda malo ranije, jedna odredba gde pored člana odbora imamo i zamenika člana odbora. Ni to nešto ne funkcioniše, ne može većina da obezbedi kvorum. Onda se većina ljuti što opozicija ne želi da da kvorum.
Sećam se, 2004, 2005, 2006. godine niste mogli da naterate poslanike Demokratske stranke da daju kvorum, taman posla, nego stoje ispred vrata, pa kada vlast napravi kvorum, onda oni „umigolje“. Dobro, pred blagajnu dolaze svi. To je valjda demokratski standard, kada ga promoviše Demokratska stranka.
Međutim, to sada ne važi. Kada SRS podnese predlog da se promeni njen član u nekom odboru, onda počnu neki novi procenti. Kada LDP podnese isti takav zahtev, tresu vam se gaće i odmah morate to da usvojite. Ispade da su oni koji su glasali za LDP, bez obzira na to koliko je njih glasalo, građani prvog reda, a oni koji su glasali za druge opozicione stranke su građani trećeg reda.
Slično je i kod grupa prijateljstva. Predlog je da ja budem predsednik grupe prijateljstva sa Iranom. Taman posla, Mićunović, pre možete ruku da mu isečete nego da on zakaže sednicu da mene izaberu za predsednika. I dve godine se to krčka, nema, ne može sa Iranom. Zašto ne može sa Iranom? Zato što Iran nije priznao nezavisno Kosovo. Da je Iran priznao nezavisno Kosovo, napravila bi se ta grupa prijateljstva. Vrlo su interesantne te stvari koje se dešavaju.
Onda dolazimo u situaciju da ne znamo šta je poslanička grupa. Poslanička grupa je jedno obično tehničko sredstvo, nema čak ni svojstvo pravnog lica, već izaziva neku prezumpciju da članovi te poslaničke grupe imaju isto političko mišljenje i da je po neki put mnogo bolje da to političko mišljenje saopšte tri, četiri, pet članova te poslaničke grupe, nego svaki član poslaničke grupe pojedinačno. I ništa dalje od toga nije. Ali, ne, ovde je marljivim radom predsedništva napravljena stranka, napravljena je poslanička grupa, i ušli ste u istoriju parlamentarizma. To se nije desilo ni u jednom parlamentu, osim u parlamentu kada dominira Demokratska stranka i kada ima to teranje prema Evropskoj uniji. Onda je sve moguće zato što Evropska unija, cilj – Evropska unija, pokriva sve, cilj opravdava svako sredstvo.
Verovatno ćemo u dogradnji ovog poslovnika pravo na repliku imati samo ukoliko neko pištoljem nanišani na nas u ovoj sali. Zašto? Kada ovde kažete istinu, to je uvreda. Ako poslanik ovde počne nešto da priča, pa vidiš da to nema blage veze, pa mu kažete „zakuni se“, odmah dobijete opomenu. A on se pored mene kleo u crkvi. I, kad da mu verujemo? Ovamo, prevario Boga, ovamo prevario građane, ovamo vara u Skupštini. Doduše, to varanje nekima godi, ali je nemoguće da istina bude uvreda! Kako istina može da bude uvreda? Čovek ukrao struju; pitaš ga – da li si platio struju, da li su te uhvatili, koliko si dobio kaznu zatvora? A onda kaže – uvreda.
(Predsedavajuća: Član 106, tačka dnevnog reda. Za sada nije, ali da bude.)
Stičem utisak, na bazi ovog predloženog dnevnog reda i ove tačke dnevnog reda, da gospodin Mićunović sprovodi svojevrsnu diskriminaciju prema poslanicima, znate. Bojana prihvata kao poslanika, a gospodina Delića kao generala i poslanika ne prihvata.
Da li se sećate kada smo imali raspravu pre mesec dana, isto je bila neka zamena? Ukrali ste nam mesto. Formalnopravno, predsednik Narodne skupštine, pošto je on predlagač te odluke, na inicijativu ili predlog poslaničke grupe. I sada, na nejaka pleća Slavice Đukić Dejanović, ni krive ni dužne, ničim izazvane, predsednika Narodne skupštine, pada naš gnev i narodni gnev. Zašto to? Zašto trpite to? Znate, to su neke stvari...
Ovde se promovisalo jedno načelo, znate – procenat reketa koji čovek uzima, on smatra da takav procenat ima i popularnost na sledećim izborima. To je prosto neverovatno!
Ovde se demonstrira neka imaginarna sila. Mi dve i po godine ne možemo da dobijemo odgovor na pitanje kako je moguće da vi u Narodnoj skupštini na sajtu Narodne skupštine vodite neke ljude kao da su i dalje članovi SRS, a mi to izbacili napolje, po principu „što ne hvatam u ruke ne stavljam ni u usta“. Vi njih terate da se predstavljaju lažno, vi njih lažno predstavljate.
Onda se čudimo šta se dešava u Vladi, šta se dešava u lokalnim skupštinama, zašto beže ovamo, onamo. Pitanje koje vam je jutros Jojić postavio za Pančevo može da važi za sve opštine u Srbiji. Tiče se mandata, tiče se…
(Predsedavajuća: Nije tema dnevnog reda, narodni poslaniče.)
Jeste, tiče se sastava odbora.
(Predsedavajuća: Nije, narodni poslaniče. Tema dnevnog reda je izbor članova Odbora na osnovu predloga ovlašćenog predlagača Nenada Milića.)
Gospođo Čomić, jeste tema izbor člana, ali je tema i odbor kao radno telo. Nadam se da razumete, nije teško da se shvati, nije teško biti fin. Znači, bira se ime i prezime da bi ušlo u nešto, a to nešto je odbor. Da bismo pričali o imenu i prezimenu, moramo da pričamo o tome nečemu, a to je odbor.
Vidite, sad ću da vam odam jednu tajnu, a sad više nije ni tajna. Mučim se, ne mogu da nateram ljude da podnesemo zvanično predlog da se razreši Mićunović i da više ne bude predsednik Odbora za spoljne poslove. Ono što on uhvati, to je katastrofa. Da li ste videli u Strazburu? Smanjio nam broj žena, pa nam nisu dali da radimo. Za to je samo on kriv. Pa napade pre neki dan Jeremića. Branio se čitanjem citata Mićunovićevih. Znate, tu je neki problem. Sve to što ugrožava parlamentarizam treba da se otkloni. Znate, sad dolazimo u situaciju da raspravljamo o nečemu što je čista zloupotreba. Neko je zloupotrebio svoju funkciju, ne želi da po Poslovniku završi posao. Na ovom primeru koji je danas tačka dnevnog reda, o kojoj pričam, pokazuje se način na koji treba ispravno da se radi.
Postavljam pitanje, ako je ovo sa Vesnom Pešić ispravan način, zašto to niste primenili ranije, u drugim situacijama, kad je Srpska radikalna stranka predlagala promenu članova u nekim odborima? Šta je razlog? Uzeli smo i konkretan primer – Damjanović; on je danas u istom položaju kao i Vesna Pešić, nezavisan. Mi smo tražili za tog nezavisnog da nam se vrati to što nam je oteto pričajući vam da je oteto prokleto. Niste hteli da vratite.
Dolazim do zaključka da vam se Čeda Jovanović mnogo više sviđa nego Dragan Todorović, ali kakve to veze ima sa politikom? Objasnite mi, kakve to veze ima sa politikom? Kakve to veze ima sa Poslovnikom? Mi ovde svakog dana moramo da demonstriramo da u desnoj ruci držimo Ustav, u levoj ruci Zakon o Narodnoj skupštini, ispred sebe Poslovnik i hiljade i hiljade zakona; na taj način delujemo i obrazovno i vaspitno, svakome ukazujući kako se poštuje ono što su građani odlučili.
Ovde sad imamo situaciju, zahvaljujući Dragoljubu Mićunoviću, da se na maestralan način demonstrira da sa 126 možeš da pokriješ svaku zloupotrebu. Onda nije ni čudo što su u porastu krivična dela zloupotrebe službenog položaja. Nije čudo. Teško da će više neko da uzme u Fondu za razvoj neki kredit; sve to odlazi u zatvor, kako ja vidim, nenamensko trošenje sredstava. Onda se čudimo, nasilje, kriminal, malo-malo pa nas RTS, svakog drugog dana, propisno obavesti o broju uhapšenih. A sve kreće odavde.
Pazite, pozivate studente prava, političkih nauka da prisustvuju, da gledaju kako se u Narodnoj skupštini sprovodi, poštuje Ustav, zakon, demonstrira parlamentarizam, tolerancija, kako se neguje demokratija. To ovde ne mogu da nauče. Kako ovde to mogu da nauče?
Znate šta rade građani kada prate prenos, kada vide – većina, prazna sala, radikali svi na svom mestu? Onda postavljaju pitanje – za koga smo mi to glasali? Na taj način se demonstrira da ljude ne interesuje šta se priča u Narodnoj skupštini. Zašto? Oni su navikli da se glavne odluke donose u nekom mraku, u nekom tunelu, netransparentno, a ovde se samo napravi neko verbalno pokriće, ako bi nekoga uspeli da ubede da veruje u to.
To je naš problem. Ne napadamo mi Predlog odluke; to je pravo koje pripada Liberalno-demokratskoj partiji na bazi broja glasova, broja mandata itd. Osvojili su te mandate, srazmerno tome treba da budu zastupljeni u svim odborima. Ali, zašto naše pravo ne poštujete? Zašto naše pravo kršite? Zašto birače SRS mrzite? Druge ne volite, treće volite, a naše birače mrzite.
Zašto nam smetate da uspostavimo dobrosusedske odnose sa svim državama koje podržavaju Srbiju? To je vrlo važan odbor, za inostrane poslove. Svaka država koja nije priznala Kosovo i Metohiju za nas je država prvog reda, prijatelj prvog reda. Mi smo vam pokazali na tom primeru šta se dešava kada predsednik blokira.
Evo, pozivam Bojana, pošto će biti novi član Odbora za spoljne poslove, da izvrši dodatni pritisak, pošto se njihovo uvažava, da gospodina Mićunovića privoli da zakaže tu sednicu, da budem ja izabran za predsednika grupe prijateljstva sa Iranom, pa da pozovem Ahmedinedžada da nam se obrati ovde, da nam kaže čime se rukovodio Iran kada je rekao – ne priznajemo nezavisno Kosovo, da mu damo aplauz, da ga pozdravimo ovde, da mu izrazimo zahvalnost, da ih zamolimo da u UN zastupaju naše interese; pa, gospođo Čomić, odmah sutradan da pozovemo i predstavnika one države gde smo vi i ja članovi Grupe prijateljstva da nam oni lepo objasne zašto nisu priznali nezavisno Kosovo, da i njima lepo aplaudiramo, da im se zahvalimo, da popričamo o ekonomskoj saradnji, o prijateljstvu, o zajedničkim poslovima.
Sada, pojavi se Mićunović... Znam da je on „otac demokratije“, „kvačka demokratije“ u Srbiji, sve je krenulo od njega. Ali, molim vas, ne preterujte u tom poštovanju. Ne preterujte u tom poštovanju. Privolite i njega da poštuje Ustav i zakon. Privolite ga, aman, ljudi. Pa, ako mi nećemo da budemo prijatelji sa onima koji uvažavaju našu situaciju... Pa nemojte, molim vas. Evo, Bojana ću prvo da zadužim, nadam se da će i Čeda da ga upozori, da tražimo da se formira i ta grupa prijateljstva. Ima još nekoliko koje nisu formirane.
Zamislite koji je to skandal: prošle godine je naša delegacija bila tamo, predsednik Skupštine gospođa Đukić Dejanović, žena kulturna, obećala uzvratnu posetu, da će da ih pozovu da formiramo grupe prijateljstva; oni napravili grupu prijateljstva i čekaju godinu dana, ne samo taj poziv, zvanični, nego da se formira grupa prijateljstva i da se uspostave neki kontakti na parlamentarnom nivou. Danas se u svetu sve više otvara prostor za tu tzv. parlamentarnu diplomatiju. Ova diplomatija preko Ministarstva je uvek nekako malo istegnuta, ima neke svoje šablone, a parlamentarci šire tu diplomatiju na jedan drugačiji način, mnogo bolji, kvalitetniji i neguju tu saradnju.
Mi smo blokirani zbog jednog čoveka, samo zbog jednog čoveka. Neprijatno i Slavici, ona kaže – ja hoću, ali videli ste, i iznad predsednika Skupštine postoji, a on je predsednik Odbora za spoljne poslove. Kako je to moguće? Predsednik Narodne skupštine u nekim varijantama može da bude i „vršalica“ dužnosti predsednika Republike.
U ovoj instituciji mora ozbiljno da se radi, ovde mora ta srazmera i ta matematika da bude vrlo precizna, uz dozvoljenu toleranciju. Vi se sećate, gospođo Čomić, koliko smo mi radikali bili galantni, pa smo jedno potpredsedničko mesto ustupili predstavnicima mađarske nacionalne manjine, napravili jedan gest; imali smo pravo na dva mesta, pa je Išpanovič zauzeo jedno mesto koje je pripadalo radikalima. Ozbiljno shvatamo državu, ozbiljno shvatamo ovu instituciju. Moramo mi radikali, znate. Od 1881. godine mi smo se borili da uspostavimo parlamentarnu demokratiju, borili smo se protiv monarhije, a to je istorija zapisala. Pošto sledimo te tradicije, mi moramo to da znamo, moramo to da poštujemo. Ni nama neki put nije lako, ali taj princip mora da se poštuje ako želimo da imamo normalnu državu, ako želimo da ovo bude mesto gde mogu da se rešavaju problemi.
Onda ne čudi što danas ljudi kažu – pa, kada u Skupštini ne poštuju Ustav i zakon, zašto bi oni u opštini poštovali Ustav i zakon? Onda imate opšte rasulo. U tom opštem rasulu najbolje se snalaze fukare, što reče Ivo Andrić. Samo se fukare u haosu snalaze. Normalan čovek ne može da funkcioniše u haosu. Ovde ljudi vape za jednim normalnim odnosom, za jednom uređenom stvari, da kada se ujutru probude znaju da se ništa nije promenilo.
Pošto rano dolazim u Skupštinu, uvek pogledam u zastavu da vidim da niste promenili državu preko noći. To kod nas začas ide, samo Gojko promeni zastavu i ode.
Ovo mora da bude ta vrhunska institucija, a ukoliko ovo nije vrhunska institucija, onda nemojte da se čudite šta nam se dešava u životu.
Pazite, mi živimo u vreme diskriminacije. Ako ja želim da podignem kredit za moju stranku od banke, meni se kaže – zabranjeno je. Ali, ako „Šojić“ podigne, dozvoljeno je. Vidite, sada se zbog „Šojića“ menja Predlog zakona o finansiranju političkih stranaka i ono što je bilo zabranjeno 2003. godine sada će da bude dozvoljeno. Vidite kako se demokratski menjaju principi. Da sam ja ukrao nekome ostavke, trunuo bih već u samici. On čovek lepo uzme, pa kaže – zaboravio sam gde sam stavio, nema ništa. I Evropa razgovara s njim, jedva čeka da on dođe na vlast. Kakva je ta Evropa, aman ljudi? Kakve su namere te Evrope? Sve je jasno.
Hajde da pustimo sad Evropu, neka ide svojim problemima, ima ih dosta. Želim samo da upozorim, i to smo danas uradili mi iz Srpske radikalne stranke, da ne moraju da se primenjuju dva aršina u istoj situaciji, nego samo jedan; napokon, da se vrati poštovanje tih principa. Uostalom, glasali ste, vi ste ga napisali da tako izgleda i u Zakonu o Narodnoj skupštini i u Poslovniku Narodne skupštine. Ako ste ga napisali, primenjujte ga na način kako ste napisali, nemojte od sednice do sednice, od slučaja do slučaja, u zavisnosti od toga o kojoj stranci se radi, da demonstrirate zloupotrebu i nepoštovanje Poslovnika. Nemojte. To se javlja uvek kao bumerang i onda je to poprilično loše.
Nije dobro da se u Narodnoj skupštini svaka rasprava opterećuje međustranačkim neraščišćenim odnosima povodom onih stvari koje su elementarne. Kao što nije dobro da se radi Zakon o izboru narodnih poslanika bez opšte saglasnosti, Zakon o finansiranju političkih stranaka bez opšte saglasnosti. Postoji toliko propisa koji ne mogu da se donesu ukoliko ne postoji velika saglasnost svih političkih subjekata u Narodnoj skupštini. Narodna skupština je centralno mesto političkog života u Srbiji. To vam možda nije jasno.
U sedam-osam odredaba Ustava Republike Srbije iz 2006. godine politička stranka je politički subjekat, ustavna kategorija. U Ustavu iz 1990. godine samo se u dva člana navodila politička stranka. Zar je moguće da smo najbolji Poslovnik imali 1991. godine? Zar je moguće da smo 1991, 1992, 1993, 1994. imali poštovanje elementarnih postulata demokratije?

Molim vas, istorijat Skupštine je uvek zanimljiv, ali nije trenutno tema. Ne želite više reč? Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja jedinstvenog pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović. Na raspolaganju je 12 minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je iz ove prethodne rasprave ipak moglo da se izvuče dosta stvari koje bi trebalo da posluže kao nauk vladajućoj većini da se neke stvari promene. Mislim da nikada nije kasno i da bi trebalo krenuti tim putem.
Mi imamo ovde predlog da se jedan poslanik zameni drugim poslanikom u Odboru za inostrane poslove. Naizgled, potpuno trivijalna stvar, koja se do sada rešavala bez ikakvih problema zato što je ovaj posao na neki način podrazumevao elementarnu demokratsku tradiciju i principe koji su se poštovali u ovoj skupštini, a to je činjenica da su svi, shodno paritetu koji imaju u Skupštini Srbije, imali pravo na određen broj poslanika u tim odborima. Nikada se to nije dovodilo u pitanje, do 2008. godine.
Na jednom istom primeru, kada je u pitanju jedan nezavisan poslanik jedne poslaničke grupe i kada je u pitanju jedan nezavisan poslanik druge poslaničke grupe, imate dva potpuno različita odnosa. Jednoj poslaničkoj grupi se priznaje pravo da zameni člana tog odbora. Mi to poštujemo i to jeste u skladu sa dogovorima i nekim demokratskim principima, ali zašto se ne poštuje pravo druge poslaničke grupe? Zašto uvodite poslanike prvoga reda, poslanike drugoga reda? Zašto uvodite pravo da postoje građani prvoga reda i građani drugoga reda?
Opozicija je manjina. Manjina se štiti u svim sferama života zakonima, jer većina je sama po sebi dovoljna, ima silu. Znate, kada je počelo da se uskraćuje pravo suverena, to je zbog toga što je on o svemu odlučivao, pa je polako kroz ljudsku civilizaciju to pravo počelo da se ograničava i došlo se do dosta visokog stepena zaštite prava građana, odnosno prava, u ovakvim slučajevima kao što je parlament, opozicije, prava manjine. Jer, vi kao većina možete da odlučite o svemu. Podigne ruku 126 poslanika i završen je posao. Ali, nije to cilj parlamentarizma.
Parlament je telo u kome bi trebalo, pre svega, da vladaju određena pravila, određene procedure koje bi omogućile skladniji život u državi. Kad to može da se uradi? Onda kad se ta pravila poštuju, kad ih poštujete prema svima na isti način, a ne prema jednima ovako, prema drugima onako.
Da smo mi iz Srpske radikalne stranke neka nacionalna manjina, protiv vas bi podigli avione iz Avijana zbog toga što nama ovde radite. Samo što nam ne stavite žute trake. Jedino to. Na koji način da se izborimo za svoja prava? A vi iz vladajuće većine ćutite. Ne razmišljate da jednoga trenutka možete da dođete u istu situaciju. Setite se vremena kada ste napustili zasedanje Skupštine Republike Srbije. Neki su tapšali. Mi nismo, jer smo znali da mečka može da dođe na svačija vrata. A vi ćutite, slažete se sa time. Kako možete, kroz neko vreme, da se pozivate na neka prava koja imate ako vam neka većina to pravo uskrati? Time što ćete da kažete – poštovali smo i mi prava? Ne, reći će – niste ni vi poštovali pa nećemo ni mi da poštujemo.
Ne branite vi nas. Vi treba da branite pre svega sebe. Mislim da je to nešto što bi trebalo da se uvede ponovo u život parlamenta Republike Srbije, da se uvede konsenzus, dogovor; ne po principu „uzmi ili ostavi“. Zovete nas na dogovor, ali taj dogovor suštinski ima samo jedno jedino značenje za ove skoro tri godine – uzmi ili ostavi. Onda je demokratski da odlučimo. Glasamo, većina odluči i završen posao.
Gospođo Čomić, vi se sećate kako je to nekada bilo. Odbori su po dogovoru... Nije to pisalo u Poslovniku; ne piše sve ni na tarabi a kamoli u Poslovniku. Poštovalo se neko pravilo da, recimo, stranke, u skladu sa brojem poslanika, imaju pravo na određeni broj predsednika. Zatim se poštovalo pravilo da iz najjačih odbora (Odbora za finansije, Odbora za odbranu i bezbednost itd.) budu predstavnici opozicije. Vi ste to brutalno zgazili. Poštovao se, do određene granice, običaj da predsednici odbora ne budu iz iste stranke kao ministri, jer to je, ljudi, potpuno besmisleno – kadija te tuži, kadija ti sudi.
Vi elementarne stvari vezane za zakonodavnu i izvršnu vlast ne poštujete. Kako može predsednik odbora da bude iz iste stranke kao i ministar? Hoće li on da ga proziva? Neće. Stvarno bi bilo suludo očekivati od predsednika odbora da proziva svog ministra, u nekim slučajevima i predsednika partije. Dajte, nemojmo da se lažemo. To je nemoguće. I to ste brutalno zgazili.
Setite se grupa prijateljstva.
Sve su ovo stvari koje su pogažene za ove tri godine. A vi snosite odgovornost, pre svega Demokratska stranka, zato što ste najveći u ovoj koaliciji i vi diktirate kako će funkcionisati Skupština Republike Srbije.
Poštovalo se pravo opozicije da predlaže predsednike grupa prijateljstva i po nekom redosledu smo birali zemlje gde ćemo imati predsednike grupe prijateljstva, od najveće opozicione stranke, pa onda vladajuće, pa tako redom do poslednje po broju na koji smo imali pravo na predsednike grupa prijateljstva.
Ne samo to da više ne poštujete, vas uopšte ne interesuju grupe prijateljstva za koje neko proceni, a evo čuli smo da je to u najvećoj meri... Ili, možda se neko krije iza Dragoljuba Mićunovića... Vi jednostavno određene grupe prijateljstva nećete da formirate. Zbog čega? Ko vama daje pravo da uskratite pravo poslanicima koji hoće da budu u grupi prijateljstva sa određenim državama? Evo, vi ste sa Amerikom. Nama ne pada na pamet. Je lʼ mi vama treba sada da uskratimo da budete u grupi prijateljstva sa američkim kongresmenom? Ne pada nam na pamet. To vi hoćete, želite – idite. Ali, zašto vi nama uskraćujete pravo da se formira grupa prijateljstva sa Iranom? Zašto nam uskraćujete pravo da se formira grupa prijateljstva sa Belorusijom? Zbog čega? Zato što su vam to rekli iz Evropske unije, OEBS-a? Ko vam je to rekao? Ili je nekome sinula neka sijalica?
Kao što je nekome sinula sijalica da se na Radio Beogradu zabrani emisija „Atlantis“; zaboga, nije u skladu sa novom ideologijom. Aman, ljudi, da li ste normalni, prošlo je vreme komunizma. Znam da je nekima žao, ali ovo je parlamentarna demokratija. Morate da uvažavate prava manjine. Morate da uvažavate drugačije mišljenje.
Kako vi uopšte možete da se nazivate Demokratskom strankom? Hajte, molim vas, palo nekome na pamet, nekom novom Ždanovu da se ukine emisija „Atlantis“. Je lʼ to opet pominju Dragoljuba Mićunovića? On, Dragoljub Mićunović. Vi ste sebi dali ime Demokratska stranka, na osnovu čega? Na osnovu vaših postupaka? Vi ste odgovorni za to, niko drugi. Vi za sve ovo odgovarate.
Na kraju, objasnite nam, gospođo Čomić, pošto vi sve najbolje znate, nemojte da ste skromni, meni se čini da vi najbolje znate, s obzirom da ne dobijam odgovore sa drugih strana a vi ste tu i ne izbegavate da date odgovor, samo mi objasnite napokon jednu jednostavnu stvar – zašto SRS nema isto pravo kao i LDP kada je u pitanju nezavisni poslanik? Zašto? Verujte, ja ne mogu da ubedim i smirim ove ljude ovde.
(Predsedavajuća: To vam verujem, da ne možete da ih smirite.)
Vidite da se mi slažemo, samo treba doći do te tačke. Nije teško. Samo ako hoćete da budete demokrate, vrlo brzo možemo da dođemo do tačke da se složimo.
Molio bih vas da mi objasnite kako je moguće da jedna stranka traži da zameni nezavisnog poslanika u odborima, da na njegovo mesto imenuje drugog, a da druga stranka na to nema pravo? Nadam se, ako date adekvatan odgovor, da će ovi ljudi da se smire i da će moći napokon da odu mirni kući da spavaju. Hvala vam.

Da li još neko želi da iskoristi svoje pravo? (Ne.)
Ako ne, zaključujem jedinstveni pretres o Predlogu odluke.
Pošto smo obavili jedinstveni pretres, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu odluke.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Milorad Buha, Zoran Krasić, Nenad Popović, Jovan Palalić, Miroslav Markićević, Srđan Spasojević, Zlata Đerić, Mladen Grujić, Suzana Grubješić, Siniša Stamenković, Vladan Jeremić, Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić, Dragan Šormaz, Dragan Stevanović, Janko Veselinović, Lidija Dimitrijević, Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač, Arpad Fremond, Petar Jojić, Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga, Radovan Radovanović, Marina Toman, Aleksandar Martinović, Dejan Mirović, Gordana Pop Lazić, Vjerica Radeta, Aleksandar Pejčić, Gordana Čomić, Arsen Đurić, Tomislav Ljubenović, kao i Vlada.
Narodna poslanica Suzana Grubješić je pisanim putem povukla amandmane na članove 11, 91, 144, 247, 360, 497, 498, 515, 522. i 573, koje je podnela 29. aprila 2011. godine.
Primili ste mišljenje Vlade o amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 4. Amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Pre nego što dam reč narodnom poslaniku koji je podnosilac amandmana samo da vas podsetim da su ovlašćeni predstavnici: PUPS – Siniša Stamenković, SPS-JS – Dejan Radenković, Poslanička grupa DSS-Vojislav Koštunica – Arsen Đurić, Poslanička grupa SRS – Dragan Stevanović i Poslanička grupa ZES – Janko Veselinović.
Reč ima narodni poslanik Milorad Buha.