Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, evo, po drugi put danas daću obrazloženje ovog amandmana.
Naime, amandman se odnosi na član 4. Član 4. definiše delatnost preduzeća. U odnosu na neka vremena pre petnaest, dvadeset i više godina u pravnom sistemu delatnost preduzeća se liberalnije definiše. U svakom slučaju, to je dobro sa privrednog aspekta i radi privrednog ambijenta, ne treba više onoliko formalnosti koliko je nekada trebalo, ali predlagač zakona je, stav je SRS, učinio predlog koji je manjkav. Razmatrajući sve odredbe ovog zakona i ovaj član smo uzeli u razmatranje i predložili potpuno drugu definiciju delatnosti.
Naime, predlagač u svom predlogu kaže sledeće: „Društvo ima pretežnu delatnost, a može obavljati i sve druge delatnosti koje nisu zakonom zabranjene, nezavisno od toga da li su određene osnivačkim aktom, odnosno statutom.“ Mi smo u amandmanu delatnost definisali na potpuno drugi način i rekli smo sledeće: „Društvo obavlja sve delatnosti koje su određene osnivačkim aktom, odnosno statutom, a koje nisu zakonom zabranjene.“
Šta je suštinska razlika? Suštinska razlika je u tome da delatnost preduzeća mora biti definisana. Gde definisana? U osnivačkom aktu. Nebitno je da li su pretežne itd. U savremenim uslovima poslovanja, u savremenom ambijentu preduzeća vrlo brzo menjaju delatnost; tako sem pretežne delatnosti preuzimaju neke druge delatnosti kojima se bave sporadično, u većinskom delu itd. Velika je dinamika, posebno kod manjih preduzeća i s tog aspekta je bitno, a i s aspekta društvene kontrole i odgovornosti i rizika u poslovanju, da svako preduzeće u svom osnivačkom aktu mora imati definisana pravila ponašanja i u formalnom smislu definisanu delatnost kojom se bavi. Ovakvom formulacijom vi ćete samo u formalnom smislu zadovoljiti potrebe osnivačkog organa. Dobićete odobrenje nadležnog organa za registraciju i posle toga je nebitno.
U obrazloženju mi kažete sledeće: „Predloženi amandman se ne prihvata jer bi se njime otišlo korak unazad u odnosu na praksu da se u osnivački akt, odnosno statut ne unose sve delatnosti kojima se društvo bavi, već samo pretežna delatnost. U suprotnom, vratili bismo se na praksu nepreglednog nabrajanja delatnosti društva u tim aktima i stalnog aneksiranja tih akata kad god bi neka delatnost kojom društvo želi da se bavi nedostajala na tom spisku.“
Nema tu nepreglednih spiskova delatnosti, samo ona delatnost kojom se bavi to društvo. Evo i konkretnog primera: inspektor dolazi u kontrolu i normalno je da traži akte preduzeća; u aktu preduzeća stoji, recimo, trgovačka delatnost. U međuvremenu je preduzeće promenilo jednu, dve ili možda pet delatnosti. Šta je zadatak inspektora? Da kontroliše shodno aktu. Akt može biti rešenje nadležnog organa i neki osnivački akt. I u jednom i u drugom je trgovačka delatnost. Preduzeće se više ne bave trgovačkom delatnošću. Šta sad inspektor da radi? Kako da izvrši kontrolu? U aktima preduzeća stoji samo ova delatnost.
Ministre, još jednom razmislite o ovom predlogu. Mislim da je ovo celishodno i zakonito, nećete imati problema u praksi. Jer, u praksi će sigurno inspekcijski organi naići na ovaj problem koji sam spomenuo. Hvala.

Hvala, gospodine Buha.
Na član 4. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo. Reč ima narodni poslanik gospodin Mićo Rogović.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo i u načelnoj raspravi rekli da je ovo zaista, pomalo je čudno, jedina ozbiljna tačka dnevnog reda tekuće sednice. S obzirom na tu konstataciju i činjenicu da smo u ime SNS podneli pedesetak amandmana, nije to ni previše, s obzirom na činjenicu da Predlog zakona o privrednim društvima sadrži oko šeststo članova. Konkretno, u ovom slučaju govoriću o amandmanu vezanom za član 4. ovog zakona.
Još jednom da pomenem, pored situacije koju je ovaj zakon pokušao da reši, vezano za unutrašnje odnose u privrednim društvima, prvenstveno između manjinskih i većinskih akcionara, i činjenice da imamo skoro svakodnevne štrajkove, nerešavanje ovih problema od strane pravosudnih institucija, ovaj predlog zakona nije, niti može da reši nagomilane probleme u funkcionisanju privrednih društava, u nelikvidnosti naših preduzeća u situaciji kada unutrašnja dugovanja između istih dostižu enormne cifre. To, konačno, ima uticaja i na standard i život građana Republike Srbije. S obzirom na činjenicu da je valuta plaćanja, recimo, 180 i više dana, onda proizvođač u cenu svog proizvoda mora ugraditi i to kašnjenje, odnosno 180 dana, što delimično pravi probleme sa povećanjem inflacije.
Ovaj zakon se takođe nije dovoljno bavio ni očuvanjem dinara kao čuvara vrednosti i kao jedinog zakonitog sredstava plaćanja. Ali, sve odnose u ekonomiji i funkcionisanju privrednih društava i svih subjekata ne može rešiti jedan zakon.
To su osnove konstatacije koje smo izneli u načelnoj raspravi, a koje je Srpska napredna stranka iznela i građanima i vama.
U Predlogu zakona u članu 4. stav 2. predlažemo da se reči „registracija ili“ brišu. Da bi to bilo razumljivo za sve one koji prate ovaj prenos, u pomenutom članu predviđeno je da se „posebnim zakonom može usloviti registracija ili obavljanje određene delatnosti izdavanjem prethodnog odobrenja, saglasnosti ili drugog akta nadležnog organa“.
Smatramo da je dovoljno dobro rešenje da se obavljanje delatnosti uslovi izdavanjem prethodnog odobrenja, saglasnosti ili drugog akta nadležnog organa, a da se reč „registracija“ briše. Imamo dovoljno primera u praksi u kojima je dovoljna, recimo, da počnete da se bavite delatnošću, registracija preduzeća. Čak ni u velikim trgovinskim preduzećima niko ne kontroliše potrebne tehničko-sanitarne uslove, već se to podrazumeva kada registrujete preduzeće, da u procesu obavljanja te delatnosti morate ispuniti i poznavati sve parametre i uslove koji su obavezni da biste počeli sa procesom prodaje, proizvodnje bilo čega, a ne samo akt registracije.
Ne vidimo razloga zašto se slično ne postupa i u drugim slučajevima. U skladu sa tim ću navesti i jedan primer. Recimo da se radi o uvozu pomoćnih medicinskih sredstava; za taj uvoz potrebna je saglasnost Agencije za lekove i medicinska sredstva. Međutim, nema razloga da se privredno društvo ne registruje, jer njegovo obavljanje delatnosti ne počinje datumom registracije, odnosno upisivanjem u registar preduzeća, već odobrenjem koje Agencija u ovom konkretnom slučaju daje za uvoz pomenutih pomoćnih medicinskih sredstava.
Po Predlogu zakona i po važećem Zakonu o privrednim društvima privredno društvo je u obavezi da registruje samo jednu pretežnu delatnost. Čak i u osnivačkom aktu, odnosno statutu preduzeća Predlog propisuje kao deo obavezne sadržine samo pretežnu delatnost, što mu ne pravi smetnje da se bavi i drugim neregistrovanim delatnostima; normalno, one treba da su u skladu sa svim zakonima i propisima Republike Srbije.
Mi smatramo da se ništa posebno ne postiže ako se registracija uslovi izdavanjem odobrenja, saglasnosti ili drugog akta nadležnog organa. Mnogo je jednostavnije da se društvo registruje, a da se kasnije u određenim postupcima, recimo, prilikom carinjenja robe ili prilikom postupka javnih nabavki, provere svi ovi argumenti koji opravdavaju razloge zbog kojih je Srpska napredna stranka podnela amandman na član 4. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Rogoviću.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo. Reč ima gospodin Antić.

Član 6. stav 4. je ono što je problem za SNS, jer je u pitanju jedan institut koji je, po nama, krajnje problematičan. Problematičan je u tom smislu što društvo može da dokazuje da je treće lice bilo upoznato ili je moralo biti upoznato sa dokumentima društva i podacima o društvu i pre njegove registracije. Krajnje je nelogično da neko odgovara za nešto što je neko društvo krenulo da radi pre svoje registracije, faktički, kada je radilo u sivoj zoni. Nelogično je da se na neki način ovim stavom podstiče, rekao bih, siva ekonomija.
Već imamo veliki problem kada je u pitanju tačnost registrovanih podataka. Činjenica je da se kada je registracija društava i privrednih subjekata u pitanju ide na uprošćavanje samog postupka registracije. To je nešto što od nas očekuje i EU. Često su ti dokumenti u praksi slati i elektronskim putem, katkad i falsifikovani. Imamo jako puno takvih primera.
Problem je, čini nam se, mnogo veći kada su u pitanju treća lica. Treća lica su ta koja mogu biti oštećena mnogo češće prilikom poslovanja sa privrednim društvima, jer mi, nažalost, u registru imamo i fantomska, nepostojeća privredna društva.
Znači, mislim da davanjem mogućnosti društvima da dokazuju da se nešto desilo i pre nego što su bila registrovana i da je to treće lice moralo da zna podržavamo jednu nelegitimnu delatnost i da je sasvim nelogično i nepotrebno ići u Predlogu zakona sa ovim institutom. Ispred Srpske napredne stranke Tomislava Nikolića predložili smo brisanje ovog stava. Hvala.

Zahvaljujem. Na član 8. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović i Jovan Palalić. Reč ima gospodin Jovan Palalić.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, mi smo na član 8. podneli amandman smatrajući da treba u ovom članu dodati mogućnost da se i u drugim zakonima definišu drugačije ili posebne pravne forme društava. Ne vidimo nikakav problem da se, u tom smislu, ovaj amandman usvoji.
Dobili smo obrazloženje zašto se amandman odbija – na osnovu činjenice da je već u članu 1. data ta mogućnost – ali baš je potrebno u ovom članu koji definiše pravne forme predvideti ovu mogućnost.
U okviru ovog izlaganja bih iskoristio mogućnost da se obratim gospodinu ministru, koji nije bio tu kada je vođena rasprava, sem prilikom uvodnog izlaganja, i da se osvrnem na neke njegove stavove u vezi s predloženim zakonom o privrednim društvima, pogotovo tvrdnje da, kako je rečeno, ovaj predlog zakona poboljšava manjinski položaj akcionara i, s druge strane, poboljšava korporativno upravljanje u privrednim društvima. Tada sam u svom izlaganju izneo mišljenje koje se ne slaže sa onim što je ministar tvrdio navodeći niz odredaba u Zakonu o privrednim društvima koje to potkrepljuju.
Nema sumnje da rešenja koja se odnose na umanjivanje prava koja su do sada imali mali akcionari kada je u pitanju derivativna tužba, kada je u pitanju mogućnost proširenja dnevnog reda skupštine akcionarskih društava, kada je u pitanju mogućnost informisanja – o tome sam posebno govorio kao o jednom velikom problemu, da se manjinskim akcionarima, po predloženom zakonu, uskraćuju bitne informacije o kojima bi mogli da imaju saznanja i da učestvuju i donose odluke na skupštini – ne doprinose tome da manjinski akcionari imaju poboljšan položaj u ovom predlogu zakona u odnosu na rešenja koja su bila u Zakonu o privrednim društvima.
Mišljenja sam da će upravo ovo, zbog niza problema koji postoje u velikom broju akcionarskih društava, stvoriti dodatne tenzije. Mi već sada imamo velike probleme i velika uskraćivanja prava manjinskim akcionarima, a ovo će dodatno da im stvori probleme i podigne tenzije koje već postoje. Mislim da to nikako nije bilo u interesu rešavanja problema koji postoje u privrednim društvima. Znači, od situacije da je svaki akcionar mogao da podnese derivativnu tužbu, sada se to ograničava nekim procentom u kapitalu društva, do mogućnosti proširenja dnevnog reda skupštine itd.
Vrlo nejasno i komplikovano je definisan položaj manjinskih akcionara kada je u pitanju dan akcionara i određivanje ko sve može da učestvuje na skupštini akcionarskog društva, što može da otvori velike probleme i velike zloupotrebe. Ti rokovi, od dana akcionara kada se utvrđuje taj spisak do dana održavanja skupštine, mogu da stvore ili da promene, ako neko želi da zloupotrebi to pravo, samu strukturu i izgled te skupštine.
Što se tiče korporativnog upravljanja, mislimo da ste ovde zakomplikovali stvari mogućnošću, govorim konkretno o društvima sa ograničenom odgovornošću, kod akcionarskih društava to nije slučaj, da biraju načine kako će se organizovati: jednodomno, dvodomno, pa onda međusobni odnosi unutar tih organa. Mi znamo kako izgleda struktura i kako izgleda najveći broj društava sa ograničenom odgovornošću u Srbiji – u pitanju su jedan ili dva osnivača. Znači, ovde se radi o jednom malom broju društava sa ograničenom odgovornošću na koja bi se eventualno primenila ovakva rešenja i zaista mislim da je to nepotrebno.
Osim toga, neke institute koje ste sada uveli niste uopšte razradili. Šta je funkcija nesamostalnog direktora? On može da stvori ogromne probleme u funkcionisanju izvršnih odbora. Uloga neizvršnih direktora, to je samo dato kao mogućnost. Međutim, ako se precizno ne razrade njihove nadležnosti, ko je pratio uporedno pravo i generalno kompanijsko pravo zna šta to znači, ali bojim se da će u atmosferi koja sada vlada u srpskoj privredi i u privrednim društvima ovo zaista predstavljati ogroman problem ako se te odredbe ne razrade.
S jedne strane, umanjili ste prava manjinskim akcionarima, a s druge strane zakomplikovali ste strukturu organa koji učestvuju u donošenju odluka i upravljanju privrednim društvima. To je na neki način rezultat toga što se tiče korporativnog upravljanja. Možda je u jednom broju zemalja koje imaju razvijeno kompanijsko pravo, imaju različita iskustva u upravljanju privrednim društvima, to dobro, međutim, pitanje je da li se sve može recipirati iz tih razvijenih zemalja u ovom trenutku u Srbiji. Ne govorimo ovde o odsustvu dobre volje, nego o odsustvu sagledavanja realnosti u kojoj funkcionišu privredna društva u Srbiji.
Govoriću sad o ovom trećem segmentu koji se ovde obrađuje kao potpuno nov, znači, o preduzetnicima. Oni su do sada imali drugačiji status, regulisan posebnim zakonom. Zaista je neverovatna ova vrsta solidarne odgovornosti za poslovođu. Voleo bih, gospodine ministre, da nam date obrazloženje za uvođenje ovog instituta. Razumemo da vlasnik, znači osnivač preduzetničke radnje, ima potrebu da se zaštiti od nesavesnog poslovanja poslovođe, ali kako će neko ko prihvati da bude poslovođa, zaključi ugovor o tome, da se zaštiti od nesavesnog vlasnika koji, u najvećem broju slučajeva trenutno u Srbiji, zloupotrebljava preduzetničku radnju, imovinu i prihode koji se tu ostvaruju koristeći ih u svom ličnom interesu?
Ne možemo doći u paradoksalnu situaciju da vlasnik preduzetničke radnje ili preduzetnik vrši zloupotrebu, raspolaže sredstvima koja dobija, a da za te njegove zloupotrebe odgovara poslovođa celom svojom imovinom. To je nešto što je vrlo bitno da se ovde objasni. Možda je trebalo ostaviti kao mogućnost da se ugovorno reši taj problem između preduzetnika i poslovođe koji prihvata tu funkciju. Ovako, svako ko poželi da bude šef neke prodavnice pitaće se – ej, ja treba da odgovaram celom svojom imovinom za to što moj šef krši zakon, vrši zloupotrebu imovine i prihoda koje je ostvario u poslovanju?!
Ozbiljan problem, i prosto voleo bih da dobijem obrazloženje šta je racio ovakve odluke. Hvala.

Hvala. Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Markićević, Srđan Spasojević i Zlata Đerić.
Vlada je prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 11. i član 11. amandman je podnela narodni poslanik Suzana Grubješić.
Vlada je prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Markićević, Srđan Spasojević i Zlata Đerić. Reč ima gospodin Spasojević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, poštovani predsedavajući, poštovani građani Srbije, Poslanička grupa NS podnela je amandman na član 11. stav 4. da se posle reči „akcionarsko društvo“ dodaju reči „pored osnivačkog akta“, i u članu 11. stav 4. posle reči „ima“ dodaje se veznik „i“, tako da član 11. stav 4. glasi: „Akcionarsko društvo pored osnivačkog akta ima i statut kojim se uređuje upravljanje društvom, unutrašnja organizacija društva i druga pitanja u skladu sa ovim zakonom, ako posebnim zakonom nije drukčije propisano“. Dakle, jedan amandman, ministre, koji je Nova Srbija podnela u želji da popravi ovaj zakon.
Odbijajući ovaj amandman Vlada je dala sledeće objašnjenje. Namerno ću pročitati naše obrazloženje posle vašeg obrazloženja, u nadi da ću vas uveriti da je ovo u samom tumačenju, u suštini, ista stvar, ali preciznija, imajući u vidu da će neki put zakon gledati neka stranka koja želi možda nešto da otvori ili da napravi. Sigurno je da je ovako kako je Nova Srbija uradila preciznije i jasnije. Vaše obrazloženje kaže ovako: „Amandman se ne prihvata s obzirom da ne menja značenje odredbe, niti stvara uslove za njenu precizniju primenu. Iz teksta celog člana jasno je da svako društvo ima osnivački akt“. Zašto bi bilo ovakvo tumačenje uopšte, zašto je ovakvo obrazloženje? Zašto neko treba da tumači nešto što je očigledno? Postoje možda neke neuke stranke koje treba da pogledaju to. Dalje navodite da akcionarsko društvo ima i statut, za razliku od ostalih formi privrednih društava.
Obrazloženje našeg amandmana: „Smatramo da je u ovom stavu, sa stanovišta logike, neophodna ovakva formulacija, jer bi se u suprotnom moglo tumačiti da akcionarsko društvo ima samo statut, a ne i osnivački akt.“ Znači, suštinski, ništa posebno, mislimo da je ovo preciznije. Očekujemo od ministra da se oglasi, da prihvati ovaj amandman. Mislim da ima toliko ovlašćenja.

Hvala. Ministre, da li želite reč? Izvolite.