Samo radi javnosti, član 50. ima naslov „Novčane kazne“. Posle člana 50. ide član 51 – „Kaznene odredbe“. Sada dolazimo do teme – ko kažnjava? Ko izriče kazne? Kazne se uvek izriču u nekom postupku. Ako je u pitanju prekršaj, kaznu izriče prekršajni sud, je lʼ tako? Odakle pravo Narodnoj banci da kažnjava?
Samo da vam skrenem pažnju, u ovom predlogu zakona čak nemate odredbu o tome da Narodna banka podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Bez takve izričite odredbe nećete moći da pokrenete nijedan prekršajni postupak. Ako mislite da je to obuhvaćeno odredbama člana 49. o nadzoru, grdno se varate. On ne pokriva onaj deo koji se odnosi na ovlašćeno lice za pokretanje prekršajnog postupka. Znači, nemate ni izričitu odredbu o pokretanju prekršajnog postupka.
Takva je situacija i sa Agencijom za borbu protiv korupcije. Oni vode prekršajne postupke, podnesu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i sudija za prekršaj odbaci zahtev, kaže – ne postoji u zakonu odredba koja vam daje za pravo da podnosite zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Ovde ćete imati isti problem. Ne pričam o Zakonu o bankama i o drugim propisima gde to postoji. U ovom propisu nemate izričito propisanu nadležnost pokretanja prekršajnog postupka.
To je više apropo člana 51, ali član 50. govori o tome da vi kažnjavate, znate. Ko može da izriče sankcije? Samo zakonom propisani i nadležni organi, sudovi, izuzetno inspekcijski organi, izuzetno, ali sa izričitom zakonskom odredbom gde se daje ovlašćenje inspekcijskom organu. To što Narodna banka vrši nadzor ne povlači po službenoj dužnosti ili po nekoj definiciji i pravo da novčano kažnjava.
Ako uđete u razloge za kažnjavanje iz člana 50. i prekršaje, kako su definisani u članu 51, vidite da postoji tanana razlika. Evo uzmite, recimo, šta se kažnjava po članu 50. iz člana 26, kaže – ako ugovori promenljivu nominalnu kamatnu stopu suprotno članu 26. st. 1 - 3. ovog zakona ili se ne pridržava ugovorenih uslova. To je tačka 9) stav 1. iz člana 50.
U članu 51, gde kažete da je prekršaj, imate situaciju, stav 1. tačka 21) – ako u svojim poslovnim prostorijama ne drži istaknuto obaveštenje iz člana 26. stav 4. ovog zakona. Za to je propisana novčana kazna za prekršaj od 500.000 do tri miliona dinara. A u članu 50. govorite o novčanom kažnjavanju u fiksnom iznosu od 500.000 dinara.
Sada pazite logiku: ako nema istaknuto, može da bude kažnjen sa tri miliona, a ukoliko se ne pridržava odredbe člana 26. st. 1 - 3. u odnosu na korisnika finansijskih usluga, onda se ne vodi prekršajni postupak nego oni jednostavno donesu rešenje o kažnjavanju i kazna je 500.000 dinara. Posledice nepoštovanja člana 26. st. 1 - 3. neuporedivo su teže od običnog obaveštenja koje treba da bude istaknuto u prostorijama, što je definisano članom 26. stav 4. Nema logike.
Da li ova vrsta kažnjavanja potpada pod neko preispitivanje? Gde vam je drugostepeni postupak? Pravo na žalbu, neprikosnoveno pravo? Kome žalbu?
Znate, član 50. iskače iz pravno-političkog sistema Republike Srbije. Da je to ovlašćenje inspekcijskog organa, to bi bila druga situacija, ali ovde nemate inspekciju, nemate inspekcijski organ. Hvala.