Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, dok ste ovde obrazlagali, pokušavao sam da razumem šta to hoće Vlada, koju vi sad predstavljate. Čak ste rekli, u jednom obraćanju narodnim poslanicima, da je u Turskoj, kad je cena goriva bila dve marke, pravljeno dve hiljade kilometara puta. Sad bih da postavim jedno pitanje, cena je ovde mnogo veća od dve marke, a za četiri godine niste napravili ni 200 km puta. U tome je problem.
Čini mi se da ova vlada ima sasvim pogrešan smisao i sasvim pogrešno shvatanje zbog čega ona postoji. Vlade ne postoje da bi punile budžet. To je drugi deo koji vlada treba da ima. Onaj prvi jeste da uspostavi red i zakon na svojoj teritoriji, da napravi uslove da se privreda razvija i sa razvojem privrede da se poboljša standard građana. Onda neće biti problema da iz budžeta moramo da punimo penzione fondove, pa neće biti problema da iz budžeta punimo fondove zdravstvene zaštite, nego će budžet da postoji za državnu administraciju, za vojsku, za policiju, za investicije. Ne za trgovine hartijama od vrednosti.
Jednom prilikom ste čak i rekli, ne možete i jare i pare. Slažem se, to pravilo važi u trgovini, ne može da važi kad se vodi država, bar ne na onaj način kako mi iz SNS shvatamo i razmišljamo kako država treba da se vodi. Navodno je od Nove godine liberalizovano tržište naftnih derivata i kao posledica liberalizacije trebalo je da dođe do pada cena nafte i naftinih derivata u maloprodaji. Međutim, zbog poslednjeg zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, nije došlo do toga, došlo je do povećanja cene. To je bilo, nešto, malo pred Novu godinu. A, koliko o budžetu vodite računa, gospodine ministre, mada ja vas tu baš previše i ne krivim, vi više imate tu moralnu odgovornost što ste u toj vlada i voleo bih da ovde sede koji tu politiku stvarno kreiraju.
Samo da vas podsetim, ova vlada je kada je bio Zakon o upotrebi, držanju i nošenju dobara predlagala da se vazduhoplovi oslobode plaćanja tog poreza ili da se bitno umanji. Takođe, jahte, skuteri, splavovi, ali ste zato uveli da se poveća porez na transportna vozila za dostavu. Pa smo ovde pre nekoliko meseci imali maltene blokade puteva da bi neko mogao jeftinije da vozi avion, jahtu, splav, skuter, a više smo opteretili one koji stvarno pune budžet, jer njih ima više. Vi o tome vodite računa, ova vlada, a ne vi lično. I, cela problematika koja nastaje ovde jeste baš to – kako napuniti budžet, al' ne iz realnih prihoda?
Vaše punjenje budžeta izgleda kao kada čovek jede sam sebe, nikako drugačije. Ne vidim pravi smisao svega toga, sa ovim što se radi sada sa ovim izjednačavanjem akciza. Zašto nije došlo do pada cena? Rekli smo jednim delom baš i zbog ovog zakona, sad čujem ponovo radimo izmene. Došlo je zbog toga zato što država nije iskrena kada je u pitanju liberalizacija nafte i naftnih derivata. Nije tu samo kriva Naftna industrija Srbije, dobrim delom je kriva i Vlada Republike Srbije. Zato što ste podzakonskim aktima tako regulisali uvoz nafte i naftnih derivata da maltene niko ne može da uveze gorivo u Srbiji, maltene niko, osim NIS-a. U redu, ispunjava tehničke uslove i tu je, a i državni je 49%. Ali, na taj način zaštitili ste i druge monopoliste koji su se ovim poslom bavili, zato što ste predvideli takve tehničke uslove da niko osim njih to ne može da uradi.
Pa, sada imamo nekog Miodraga Kostića koji se bavi uvozom veštačkih đubriva, jer niko drugi umesto njega ne može da uveze, osim možda njih troje četvoro koji zauzimaju iste pozicije prema ovoj vladi. Pa, imamo tog istog koji se sada bavi uvozom nafte i naftnih derivata, konkretno, čak i NIS nije mogla da uvozi EVRO dizel bez Miodraga Kostića. Onda se postavlja pitanje – čekajte, da li je posao Vlade ono što smo rekli – da razvija privredu i industriju ili da zaštiti monopoliste, da se još više bogate? Pa, čak ste im i jahte oslobađali poreza. Malo im je para što su zaradili?!
'Ajde da pogledamo malo onu vašu priču oko tog čuvenog jagnjeta. Mi smo sada blizu početka turističke sezone. Kroz Srbiju će uskoro da protutnji na desetine hiljada stranih tablica.
Jednim delom su to naši građani koji dolaze ovde na odmore, a jednim delom su to i strani državljani koji su u tranzitu, neki idu kući na odmor, a neki na godišnje odmore, po pitanju turizma itd. Hoće li bilo ko od njih, osim što će da plati putarinu, da se zaustavi negde? Automobili novije proizvodnje, gospodine ministre, prelaze po više od hiljadu kilometara sa jednim rezervoarom goriva? Mi vodimo takvu politiku cena goriva, da on neće da stane na našu benzinsku pumpu, neće da kupi naše gorivo, neće da bi se odmorio da svrati u neku prodavnicu ili neki restoran, neće, samo će da plati putarinu, jer nema ničega što bi ga ovde zaustavilo i zadržalo da uzme još neku uslugu osim korišćenja našeg puta. Ali, kada bi bilo nekog razloga i taj koji se bavi ugostiteljstvom puni budžet, a da bi se bavio, mora nekoga i da zaposli i opet puni budžet. A i da bi pružio uslugu, mora nešto i da kupi, opet puni budžet. A, da bi i kupio, neko to mora da proizvede i opet se puni budžet, da ne pričam, da bi proizveo, mora da ima radnika, pa opet budžet.
Mnogi laici koji ovde dobacuju i kojima je ovo smešno, ne znaju, 'oće da kažu otvorili smo hiljadu radnih mesta, ne računaju dobro, gospodine ministre, nemaju pojma. Zašto? Zato što kada se stvarno otvori hiljadu radnih mesta nije samo hiljadu, najmanje je još 500, jer kada neko počne da radi, on počinje da troši. Kada počinje da troši, počinje sve u lancu te potrošnje da se pokreće i eto priče da se može ''i jare i pare'' kad se vodi država, a ne kada se gleda samo budžet. To su problemi od kojih ova Vlada beži i koje krije od naroda, ne pokušava da ih reši, nego, dajte da samo napunimo budžet. To je primarno. Nema drugih razloga.
Pričali smo sada o još nekim stvarima, samo da kažem, kada je u pitanju poljoprivreda, Srbija je oduvek bila agrarno poljoprivredna zemlja, nemojte da se zanosimo da mi možemo da imamo neku veliku tešku industriju, jer nikada je nismo imali.
Kako mislite da naša poljoprivreda bude kurentna za ono što joj naša država sprema, a to je potpuna liberalizacija tržišta, ako imamo cene goriva kakve imamo, ako imamo mehanizaciju koja je ispod kvaliteta koju imaju poljoprivredni proizvođači u zemljama Evropske unije, pa samim tim imaju i veće ulazne inpute prilikom jednog poljoprivrednog proizvoda, jer sa ovim cenama goriva mi njih stavljamo u još teži položaj?
Kako mislimo da osposobimo na ovaj način, da oni stvore neku zaradu, povećaju svoju proizvodnju i plasiraju čak nešto i van zemlje? Na ovaj način sigurno nećemo.
Šta je sa industrijom? Opet ista situacija. Sve što god možete da pokušate da pokrenete, bilo koju proizvodnu delatnost, uslužnu delatnost, jedan od ulaznih inputa jeste cena goriva, jer sve mora da dođe negde, a najviše se koristi kod nas drumski prevoz koji je sada zbog ove akcizne politike i politike koju država vodi i po pitanju monopola i po pitanju poreske politike, kao i akcizne politike, dakle, da te cene goriva moraju da budu daleko veće, nego što je to realno u ovom trenutku. Ne može niko da me ubedi da je drugačije. Cene goriva i ove sada koje imamo važile su kada je cena barela sirove nafte na svetskom tržištu bila 120 dolara, a sada je 98. Važile su kada je evro bio 107 ili 108 dinara, a sada je 98, 99 dinara. Važile su kada je drugačiji odnos bio između evra i dolara, a sada je dolar mnogo jeftiniji nego što je evro bio.
Da li je došlo do pojeftinjenja nekih derivata? Nije. Dakle, zbog poreske politike i zbog monopola koji je na jedan veštački, mogu reći, pokvaren način napravila država, ne zbog NIS-a, nego zbog nekih drugih, jer ne znam koji su to razlozi i šta to njima ova vlada duguje, ali ako želimo da izađemo iz ovog problema, moraćemo da razmišljamo kako da stvorimo uslove da se budžet puni iz realnih izvora, a ne tako što ćemo malo, malo kada nam nedostaju sredstva da povećavamo neku poresku osnovicu ili da proširujemo ono što se oporezuje.
Mislim da je to problem koji ova Vlada za ove protekle četiri godine nije znala da reši i mislim da je to problem koji će svakako sačekati i novu vladu, a ako bude u njoj učestvovala SNS, potpuno sam siguran da ćemo znati ovaj problem da rešimo. (Aplauz)

Zahvaljujem. Pre nego što nastavimo sa radom, dozvolite da u vaše i svoje ime pozdravim članice Udruženja petrovačkih žena iz Bačkog Petrovca, koje se nalaze u poseti domu Narodne skupštine, i koje trenutno prate naš rad: Katarina Balaž, Katarina Kevenski, Zuzana Hmirak, Paulina Sabo Tancik, Marija Ćivjak, Ana Pavlis, Dorča Drahotina, Zuzana Medveđova Kuronjakova, Marija Parkanji, Ana Hamsmanova, Marija Šrama, Katarina Hlavačkova, Marija Spevak, Marija Gašparova, Nada Cerovski, Miluška Hendl, Zuzana Kopestinski, Katarina Arnjaš, Zuzana Nasađi, Marjana Haška, Jan Haška, Juraj Dorča, Miroslav Šuster, Zuzana Šuster, Ana Mučaji, dve Ane Mučaji, Katarina Horvat, Ana Dudaš, Marija Ivičjak i Ana Spevak.
Pozdravimo ih aplauzom. (Aplauz.)
Reč dajem narodnom poslaniku Draganu Stevanoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, vi ste na početku svog izlaganja rekli da je ovaj zakon, preneseno, manifestacija odgovornosti Vlade. Niko vas ni na šta nije naterao, ali ste vi pokazali svoju odgovornost i doneli odluku da nam pošaljete ovakav zakon u parlament.
Za SRS, ovaj zakon i sve ono što se dešavalo od januara meseca do danas, a tiče se akciza i akcizne politike, jeste slika i prilika ove vlade, čiji ste i vi deo, i jeste promocija političke i ekonomske neodgovornosti, a zbog svega onoga što ste napisali u obrazloženju, neću pogrešiti ako u ime SRS kažem da je ovo jednim delom, politički i ekonomski bezobrazluk.
Ja ću kroz svoje izlaganje pokušati, ne zbog vas koji dolazite iz Vlade i koji ste ni krivi ni dužni prihvatili da budete danas na meti narodnih poslanika, jer pretpostavljam da niste ekspert za akcize, ali imajući to u vidu, trebalo je tako da se i odnosite prema zakonu, pa da, za razliku od svih ministara u Vladi Republike Srbije, dođete jednom u ovaj parlament i kažete, da, mi smo zabrljali u januaru.
Usvojili smo nešto, zato što nismo znali kako treba ili nismo hteli da ga usvojimo kako bi gazdama iz Brisela odgovaralo, pa smo vas sve danas doveli u poziciju da o zakonu raspravljate na način na koji se raspravlja.
Možda biste nas time razoružali, gospodine ministre, pa ne bismo ovako oštro diskutovali, složili bismo se sa vama da je Vlada nesposobna da donese odluke koje su u nacionalnom interesu ove države i njene ekonomije, svih njenih građana i ovu raspravu završili za pola sata. A, ovako ćete, gospodine ministre, manje-više zbog vas iz Vlade, a mnogo više zbog građana i javnosti, od kojih se kriju pravi argumenti i razlozi za ovaj cirkus, slušati kritiku poslanika iz SRS i kolega iz opozicije, jer ovo možete da nazovete kako hoćete, ali odgovornost, to ne postoji.
Moje prvo pitanje za vas, šta se to desilo u Sporazumu o stabilizaciji, u Prelaznom sporazumu, u vašim evropskim glavama od januara do sada, pa menjate zakon koji je u januaru bio evropski?
Podsetiću vas da je bivši ministar finansija zdušno branio odluku što je prihvaćen amandman SPS. Čak je taksativno navodila države u kojima ovakav pristup akcizama jeste slučaj. Ko je tad bio u krivu, ministarka, predlagač ili vi koji ste prihvatili amandman? I, šta se to desilo u međuvremenu sa srpskim evropskim integracijama, pa sad menjate Zakon o akcizama na način na koji menjate? Eto, to su pitanja na koja bi trebalo da mi date odgovor, zapravo, jedno od pitanja.
Gospodine ministre, a kakve veze ovo ima sa evropskim direktivama? Znate li šta ste napisali u obrazloženju – ''usaglašavanje strukture oporezivanja derivata nafte sa standardima EU''. Evo, gospodine ministre, moje drugo pitanje za vas, pošto vi pričate o strukturi akciza EU, od ovog povećanja kolika će sredstva ići za smanjenje emisije CO2, za unapređenje energetske efikasnosti i za unapređenje otvaranja novih radnih mesta? Evo, pričamo jezikom EU.
Kažite mi, pošto se pozivate na strukturu akciza iz EU, na evropske direktive, Evropa se ovim stvarima bavi iz akciza, a vi ste uspeli da ovu sramotu od zakona dovedete u vezu sa školama, bolnicama, obdaništima i putevima – povećaćete akcize i pravićete ono što niste pravili deset godina. Pa to je neodgovorno i neozbiljno. Neozbiljno je i što ste kao ministar prihvatili da dođete da u ime nesposobnih branite nešto što je neodbranjivo. To zaista ne stoji. Pitale su vas kolege, što niste smanjili akcize, nego ste povećali?
Pa, kad pričamo, gospodine ministre, o tim standardima iz EU, vidite, Evropska komisija je tražila da se direktive kojima se regulišu takse, odnosno akcize, menja i koncept po kom će se menjati izazvao je burnu reakciju u EU. Znate li zašto i čiju reakciju? Reakciju Nemačke i Velike Britanije. A, znate zašto? Zato što su oni svojim proračunima procenili da će 2018. godine akcize na dizel-goriva biti veće za 15%, pa će to u ukupnom iznosu povećati cenu dizel-goriva za 4% do 5% i to 2018. godine. Vi, bre, šest meseci ne možete jednu te istu akcizu da zadržite. I, vi dovodite u vezu ovo sa evropskim strukturama oporezivanja goriva, odnosno sa standardima EU i akcizama. Pa, vi ste, bre, i to za šta se zalažete obesmislili. Vi ste problem, zato što i to što hoćete da radite ne umete da radite kako treba.
Mi se politički potpuno suprotstavljamo i ovim direktivama i našim integracijama. Dakle, potpuno se politički suprotstavljamo. I, s tog aspekta ćemo da delujemo i da govorimo. Ali, vi koji se za to zalažete, pa, od vas se očekuje elementarno znanje i argumenti kad izađete ovde pred nas da nam kažete. Mi nemamo katastar zagađivača u Srbiji, vazduha, a vi pričate o akcizama na naftne derivate i naftu, i standarde EU. Jedino što je obavezujuće, gospodine ministre, a tiče se EU i akciza na naftu, jeste, znate šta, minimalni nivo akcize. Vi u Srbiji ne da ste to ispoštovali, nego imate najveće akcize u okruženju i u vrhu ste evropske lestvice sa standardom kakav u Srbiji imamo. Pa, kad se pozivate na Tursku, ministre, a što kao ministar, koji deset godina učestvuje u vlasti, niste obezbedili rast od 10% na godišnjem nivou, kao Turska? Šuplji ste, ne znate gde da krpite rupe i u budžetu i u državi, i u institucijama i sve, i vi pravite paralelu o ceni goriva u Srbiji i u Turskoj? Nemojte, molim vas.
Vi iz Brisela niste dobili odluku komisije. Odluke su obavezujuće, a ne mišljenja. Čiji vi interes štite? Nekog mislioca iz briselske administracije? Vi imate problem što vam je mozak u Briselu, a ne u Beogradu, i što štite njihove interese, a ne interese domaće industrije, trgovine, tržišta i države. To je problem ove zemlje, što branite i što se mešate tamo gde vas niko i ne tera, pa i to onesposobite ili uništite na vama svojstven način. To je problem sa ovom državom. Kakva EU, evropski standardi i vaše oporezivanje, odnosno definisanje akciza na gorivo u skladu sa strukturom oporezivanja u EU? Vi imate dve akcize na sve vrste goriva u Srbiji.
Ovo su, gospodine ministre, sve akcize u EU, na koju se vi pozivate, pogledajte, sve različito! Vi kažete da ste se usaglasili sa njima, a mi imamo samo dve akcize. Evo, ministre, Danska – 14 različitih akciza, Belgija – 14, Rumunija – 15, Francuska – 15, Slovačka – 14, Nemačka – 14 itd. Kakva, bre, EU? Vi i EU?! Nemojte, molim vas. Zato i kažem, za razliku od svih ostalih, mogli ste malo hrabrosti da pokažete i da kažete – da, mi smo zabrljali, sada ispravljate svi zajedno naše greške. Poštovali bismo to više nego ovo što nam pričate.
Pazite, evo šta ste dalje napisali. Kakve će reperkusije, odnosno posledice ovo imati na inflaciju, što su neki, takođe, otvorili, na cene, na finalnu potrošnju u Srbiji? Generator inflacije u Srbiji, gospodine ministre, u prethodnom periodu, kada smo bili po stopi inflacije na vrhu evropske lestvice, evropskog kontinenta, bile su kontrolisane cene, cene hrane i cene energenata. A, znate li šta vaše kolege iz Vlade promovišu na forumima – mi ćemo kroz našu politiku obezbediti makroekonomsku stabilnost?! Je l' ovo u kontekstu makroekonomske stabilnosti, ovo, što ćete podići cene? Pa, najveći broj potrošača u Srbiji ovim će biti ugroženo.
Je l' mislite da će ovo da dotakne vlasnike traktora koji koriste EVRO dizel, ove tajkune što su vas sastavili u Vladi?
Ne, nego će ovo da dotakne seljaka iz Jabuke kod Prijepolja, iz Rataja kod Vranja, ovo će na njih da bude udar. Baš briga one što voze traktore koji koriste EVRO dizel petog kvaliteta, kako se to već zove itd. O kakvoj odgovornosti vi pričate sa ovim zakonom?
Pa vas pitam, a zašto se za mnoge druge odluke Vlade niste pozvali i tražili mišljenje Evropske komisije? Što niste pitali Brisel šta misli o vašem državnom intervencionizmu? Eto, tu je EU najsuptilnija i tu njihova priča ne može da se ospori. Što ih za državni intervencionizam niste pitali?
Odlično što ste tu, evo, sad vas pitam, bio sam prisutan, sedeo sam sa kolegama poslanicima iz vaše stranke, kada kukaju na položaj srpskih tekstilaca u Raškoj oblasti, u Arilju, u Požegi, u Ivanjici, nije bitno, ali vi ste iz tog kraja koji je po tome poznat, moj vranjski kraj je po tome poznat, šta ste uradili? Državni intervencionizam "Benetonu" – deset hiljada po radnom mestu! Što niste pitali EU, da vam kaže, šta misli o takvim državnim intervencijama? Pa, niste pitali zato što je u Vladi nekome ovo trebalo za promociju, a ne zato što se štite ekonomski interesi srpske tekstilne industrije.
Samo ću vas podsetiti nešto, gospodo evropejci. Potpisali ste sporazum 2005. godine sa EU na osnovu koga je Srbija bez bilo kakve akcize mogla na evropsko tržište da izvozi srpske tekstilne proizvode, a EU tek od 2008. godine. Za taj period od tri godine ne da niste podigli srpsku tekstilnu industriju, nego ste je uništili, i vi to dobro znate, kakav je položaj tih ljudi u Novom Pazaru, u zapadnoj Srbiji, gde se bave time, kao i na jugu Srbije itd.
Jedna od najugroženijih srpskih industrija jeste industrija tekstila, uz građevinsku itd. To je suštinska priča o EU. Akcize mogu da budu na evropskom vrhu, ali vam je prosečna stopa carine duplo manja nego prosečna stopa carine u Austriji, koja je član EU. E, to je ekonomski haos koji vi uspostavljate i u kom, nažalost, svi mi, zajedno sa vama, moramo da živimo. Znate zašto? Zato što niste posvećeni državi, niste posvećeni razvoju i ne štitite njene ekonomske interese. To je problem, što vam je ne samo pamet, i srce vam je u Briselu, a ne u Beogradu. Niko ne brani da sarađujete, ali ne može sve da bude na štetu i po grbači ovog naroda, i ove industrije i naše proizvodnje, i jednog, i drugog, i trećeg, i petog i desetog.
Zamolio bih samo kolege poslanike da čuju šta ste vi napisali u obrazloženju. Pazite ovo, kaže: "Primena Zakona, u delu u kojem se predlažu'' (pa sad) ''nešto viši iznosi akcize na sve vrste motornih benzina'' itd. ''mogla bi da stvori nešto veće troškove građanima i privredi usled eventualnog rasta maloprodajnih cena ovih derivata nafte", a sada, pazite, e, ovo je bezobrazluk, "a što pre svega zavisi od cenovne politike proizvođača, odnosno uvoznika derivata…" Sada će proizvođači i uvoznici da finansiraju vašu nesposobnost! Vi ćete da dižete akcize, a proizvođači i uvoznici će da smanjuju svoje marže koje su ionako bedne na derivate, nisu bedne, ali nisu velike. Pet dinara je najveća. Tako je. Na EVRO dizel je najmanja. Zašto bi oni finansirali vašu nesposobnost, vašu potrebu za novcem u budžetu?
Kao SRS ja sam protiv uvoznika, za afirmaciju domaće proizvodnje. Ali, pitamo vas – kako vas nije sramota da napišete ovako nešto? Sada će uvoznici i proizvođači, i finalni potrošači benzina i nafte da budu krivi što ste vi podigli cene za dva dinara, odnosno akcize za dva do pet dinara. Ovo je zaista bruka. E, zato sam rekao da nećemo pogrešiti ako kažemo da je Vlada promovisala i bezobrazluk kroz ovo. Mogli ste bar ovog komentara da se uzdržite, a da ne govorimo šta će se desiti, jer će kao poskupljenje cene energenata, kao inputa sve ostalo da poskupi.
Ovi u Nemačkoj i Britaniji, ponavljam, sekiraju se što će to biti 2018. godine, ljudi moji, za sedam godina i to će povećati cenu nafte za 4-5%, za sedam godina, opteretiće im cenu drumskog transporta i učiniće sve da inicijativu za promenu ovih direktiva ospore. A vi? Umesto da, po predlogu SRS, vodite, obrnuto, proporcionalnu akciznu politiku, pa kad cena nafte na berzi skače, vi da obarate akcize i obrnuto, da biste obezbedili stabilnost cena i manji udar na inflaciju, bar sa tog aspekta, a vi podižete akcize i branite to pričom da ćete da pravite puteve.
Pošto nemam još puno vremena, završiću priču sa NIS-om. Što se tiče NIS-a, oni su korektno odreagoavali na sve ovo, ali neću ovde da govorim samo zato što većinsko vlasništvo u NIS-u jesu Rusi. Država Srbija ima interes da štiti onih 49%. A, što je to sporno i gde to nije praksa u EU da se državnim intervencionizmom i nekim drugim merama domaća proizvodnja pomogne, šta je tu loše? Čiji ćemo interes da branimo: MOL-a, OMV-a? Što da ne branimo interes NIS? Vlasništvo države Srbije i građana Republike Srbije jeste 49%. Valjda mi imamo interes da dividendu, na osnovu prihoda i unapređenja te firme, slivamo u budžet, odnosno u potrošnju Republike Srbije i nemamo iluziju da su u NIS-u svi zadovoljni. Imate radnike koji su relativno nezadovoljni, ali rade i primaju plate. Imate ljude koji su srećni što imaju priliku da imaju radno mesto, što je danas privilegija u državi Srbiji, gospodine ministre.
Umesto da Vlada nalazi rešenja kako da unapredi položaj tih ljudi zajedno sa vlasnicima iz NIS-a, ona za račun Brisela lupa šamare NIS-u. Sada će Brisel preko vas iz Beograda da udara šamare Moskvi, Moskvi koja vam treba da vam se predsednik uslika pred izbore. Kakve ste cirkuse s Moskvom i svima ostalima pravili, to dobro znate, od Rezolucije za KiM, pa nadalje.
Ali, niko neće da kaže koliko je NIS uložio otkako je došao i niko neće da kaže da su investicije za hidroobradu i hidrokreking počele i da će do 2012. da se završe. I niko neće da kaže da će u tom trenutku NIS biti apsolutno spreman da izađe na tržište EU i ostalih delova sveta. Umesto da Vlada bude ponosna na to i da pomogne takvu kompaniju – Vlada je sapliće, zato što evropske snage u Srbiji smatraju da tako treba. E, to je, gospodine ministre, bruka i sramota. Ništa lično u ovoj priči ne treba da shvatite.
Što se tiče SRS, vi i vaše kolege iz Vlade zreli ste za političku penziju. Srbiju treba da vode ljudi koji su nacionalno svesni i odgovorni, koji su posvećeni njenom razvoju i unapređenju, a to su, pre svega, u SRS. Hvala. (Aplauz)

Gospodine ministre, imate reč.

Pažljivo sam vas saslušao, ali je ovde jedno pitanje, istina, u vašoj diskusiji ima puno tačnih stvari, međutim, u poslednjem delu protivurečite sami sebi. Rekao sam da je jedan od razloga za promenu ovog zakona, u stvari, uvođenje principa ravnopravnosti na tržištu derivata nafte. Mi smo pre nekoliko meseci pokušali svojom akciznom politikom da zaštitimo, to u stvari i jeste jedna od funkcija te politike, domaće tržište i time smo doveli u neravnopravan položaj druge uvoznike nafte i distributere.
Međutim, na ovaj način se uvodi princip ravnopravnosti na tržištu derivata nafte. Ponavljam, radi se o vrlo malim, sitnim, zanemarljivim povećanjima koja će u globalnom delu na državnom nivou da donesu izvestan dobitak i stabilizaciju naših prilika u nekim pitanjima našeg društva. Ne možemo imati i jedno i drugo. Rekao sam narodnim jezikom, ne možemo imati i jare i pare. Radi se o akciznoj robi, ne radi se o ceni mleka, ne radi se o ceni hleba, to su u stvari derivati nafte. Svi u svetu to rade, pa i mi.
Čuo sam mnogo vaših kritika. Međutim, sećam se nekih vlada Republike Srbije kada smo kupovali po vrlo skupim cenama benzin u flašama od koka-kole, u plastičnim flašama, u kantama, kada nije bilo benzina na benzinskim pumpama. Ovo je jedan od naših pokušaja, bez pretnji i ucena sa strane, da sami ispravimo svoje greške. Vlada je pokušala da zaštiti NIS, da zaštiti 49%. Međutim, doveli smo u neravnopravan položaj druge distributere i danas pokušavamo ovim zakonom to da ispravimo. Toliko.

Narodni poslanik Dragan Stevanović.

Gospodine  ministre, nisam hteo da ova rasprava ovako nastavi, ali reći ću vam ono što zaista zaslužujete da vam se kaže. Kada se u Srbiji benzin i nafta kupovala u flaši, tog perioda se sećam, ali mislim da ga se vi ne sećate, jer ste bili u Turskoj, a ne u Srbiji. To je jedna stvar.
Druga stvar, niste vi štitili ovom politikom akciza tržište, štitili ste domaće proizvođače, a na tržištu su proizvodi domaćih proizvođača i onih iz uvoza.
I, da završim, gospodine ministre, kad je toliko beznačajno, pa što ih podižete? A, što menjate, kad je toliko beznačajno? Zato što su vam i srce i pamet u Briselu, a ne u Srbiji, gospodine ministre, i ne možete nijedan validni argument da nađete za ovaj zakon. Vaš problem je što ste prihvatili da danas u Skupštini sedite i branite nešto što je besmisleno i neodbranjivo. Hvala. (Aplauz)

Obaveštavam da su, saglasno članu 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja načelnog pretresa prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe Nove Srbije, LDP, DSS-Vojislav Koštunica i poslanici SNS.
Dajem reč narodnoj poslanici Zlati Đerić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice, poštovani gospodine ministre, sticajem okolnosti vi ste danas ovde ispred Vlade da branite ono što je neodbranjivo. Ovo povećanje akciza, za koje ste tako deminutivno rekli da je malo, jeste možda malo kada se govori o jednoj litri, ali ono treba da izazove nešto što je vrlo veliko, a to je ozbiljan potres i u inflaciji i u svakodnevnom životu građana. Sigurno će povući lanac poskupljenja za sobom i ovaj drastični pad standarda građana sigurno će se pretvoriti zaista u dramatični.
To je ono što EU nije tražila od Srbije. Vi znate da je EU ukazivala upravo na akcize kao jedan od problema koje Srbija ima i koje povlače druge probleme i otežavaju svakodnevni život građana Srbije. Imajte u vidu i jednu izjavu guvernera NBS, koju držim za vrlo ozbiljnu i vrlo odgovornu, jer smatram da je on svom poslu pristupio na taj način, koji je rekao, isto tako pokušavajući da umekša izjavom dramatično stanje – da ne može inflaciju da zadrži u predviđenim okvirima. Iza te blage rečenice stoji nešto što može da izazove jezu kod običnog građanina Srbije.
Dakle, vi ste rekli da je ovo malo povećanje, da je to nešto što će minimalno da ošteti građane, a zaista mnogo da pomogne budžetu. U stvari, smatramo da je ovo jedna od onih kapi koja bi mogla da prevrši meru u strpljenju građana.
Pogledajte samo komentare građana koje ste ostavili ispod novinskih članaka koji danas govore o temi skupštinske rasprave, pa će vam biti jasno. U najobičnijem žargonu, ja ću samo da uzmem slobodu da vam pročitam šta kaže jedan od građana, pa kaže – mi smo najgluplji narod na svetu, ćutimo i onda kad treba i kad ne treba, zato nas šišaju kako hoće! A onda jedan drugi građanin kaže, ovako – samo cepajte, odviknite nas od automobila, onda vam neće trebati rotacije kada budete prolazili! Dakle, to su spontane reakcije, oprostite što sam uzela slobodu da vam ih pročitam.
Ono što nas treba da brine to je da država u ovom trenutku, Srbija, najviše zahvata u svakoj litri goriva, da država Srbija, odnosno ova Vlada svakoga dana odaspe pola rezervoara sebi i nije joj dosta. Pa da pitamo – ''gde se dede car Nemanje blago''? Gde odoše tolike pare? Šta sve ulazi u cenu goriva? Govorim o primeru Premium od 95 oktana. Da bi se došlo do cene od 132,33 dinara, proizvođačka cena je 56,3, akciza 49,50, marža 5 dinara, Fond za vanredne situacije 0,63 pare, naknada za upis hemikalija 0,20, PDV 20,70 i, ukupno, došli smo do cene od 132,33 dinara.
Ono što možda jeste minimalno na jednoj litri, jeste zaista veliko u hiljadama litara koje se troše, jeste ono što će poskupeti i komplikovati transport, koji je input u svemu ostalom, proizvodnju svega ostalog, onu, iovako oslabljenu privredu još više će blokirati, svakodnevni život građana učiniti još skupljim i od toga što je cena nafte na svetskom tržištu pala po barelu za više od 20 dolara, od toga što je evro pojeftinio za više od 10 dinara mi nemamo ništa, odnosno imamo privid da je naš dinar postao vredniji. Ne znamo za koga je on vredniji, građanima je on vrlo skup. Nigde ga ne zarađuju, mali broj do njega dolazi, a evre, koje više ne znamo odakle vade, menjaju u apoenima od 10 evra na menjačnicama. Na menjačkim mestima nemate građane koji kupuju evre, oni ih samo prodaju.
Mislimo da je to jedna zakulisna igra koju Vlada igra sa svojim tajkunima. Zna se ko sada može da barata sa evrom, ko može da ga otkupljuje, a građani, taj smo scenario već videli nedavno u istoriji, ne sećamo ga se rado, ali je on za nas alarmantan uvek.
Gospodine ministre, pozdravite vi gospodina stečajnog upravnika ove države, gospodina Cvetkovića, i zamolite ga da prestane da vodi politiku pljačkanja naroda kroz razne ozakonjene namete, i da počne zaista da brine kao ekonomista o tome kako će u ovoj državi da pokrene lanac proizvodnje, pa onda time i lanac potrošnje, time lanac prihoda, u što kraćem roku, a bojim se da je on za to istinski nesposoban.

Zahvaljujem. Narodna poslanica Nataša Mićić ima reč, izvolite.