Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, u svakoj normalnoj zemlji poreska politika se oprezno priprema i vrlo brižljivo brani.
Kakav je predlog ovog zakona o akcizama govori i današnja odbrana, to je da nije prisutan nijedan nadležni ministar, ali i to da nijedan šef poslaničke grupe vladajuće većine nije učestvovao u raspravi, kao i to da se nijedan poslanik, a to se zaista ne sećam, ne pamtim da je bilo, nije prijavio u raspravi, a da podržava ovaj predlog zakona.
Razlog je vrlo jasan, prosto je bruka u ovome učestvovati. Poštujem to što ste vi prihvatili danas ovde da istrpite kritike koje vam upućujemo, ali vi, zapravo, učestvujete u podmetanju jednog kukavičjeg jaja koje mi iz LDP nećemo prihvatiti, kao što je kukavičje i obrazloženje da iza ovoga stoje standardi EU i iskorenjivanje sive ekonomije, pa sam doživela i to da jedan predstavnik SRS danas bolje razume EU i brani je, nego vi koji se nazivate proevropskom vladom. Toliko o samom Predlogu zakona. (Aplauz)
Gospodine ministre, rekli ste da su to, i podvlačili ste nekoliko puta, zapravo, da se ovde radi o minimalnim povećanjima. Možda je to vama minimalno, 4,5 dinara za benzin, 2 dinara za dizel, ali sa januarskim povećanjem, na koje je LDP ukazivala da nije dobro i podneli smo predlog u januaru gde smo tražili sa se snize akcize, bolje bi bilo da se ovaj današnji zakon povuče i da se prihvati taj predlog od LDP. Ta minimalna povećanja državi obezbeđuju prihod, dakle, sa ovim januarskim i ovim današnjim, na godišnjem nivou kada uzmemo da je 600 miliona litara benzina i 950 miliona litara dizela godišnja potrošnja, prema tome, sa ovim povećanjima država će na godišnjem nivou imati prihod od 10,7 milijardi dinara, odnosno 107 miliona evra, pri tom evro računam na 100, što znači dnevni prihod od 300 hiljada evra. Ministre, malo li je, stvarno? Kada tome dodate još da će ovo povećanje akciza zapravo povećati inflaciju, jer prevoz robe uvek utiče na konačnu cenu robe, dakle, povećavate troškove i privredi i građanstvu, povećavate inflaciju, onda stvarno korist od ovoga ima samo država, a ne građani.
Ono što je sa stanovišta LDP-a loše, to je da je u ukupnom broju zakona koje je ova vlada predložila, neuporedivo manji broj onih zakona koji su rezultat potreba građana, a daleko su brojniji oni kojima se zapravo samo zadovoljava prioritet države, broj jedan, a to su sopstveni troškovi. To nije dobro i to nas nigde neće dovesti.
Sa druge strane, način kako ste uopšte usvojili i prethodni zakon, i ovaj, takođe, jeste sramotan. Naime, mi smo vam ukazivali da kršite Sporazum o pridruživanju, da kršite Prelazni trgovinski sporazum sa EU. Favorizovali ste domaće gorivo, koje pri tom uopšte nije domaće nego rusko i, sad vas ja pitam – kad ste kršili taj prelazni trgovinski sporazum, da li je to bila posledica nesvesnog rada, zato što nemate dovoljno stručnjaka, mada taj razlog otpada imajući u vidu da smo vas na to upozoravali, ili ste pokušali da prevarite EU? To je ono što je loše. I onda se čudite zašto pada podrška evropskim integracijama.
Dakle, pod jedan, na ovaj način, zato što pokušavate da prevarite EU, a pod dva, na taj način što zapravo koristite EU kao neki plašt za vašu nesposobnost. Jasno je da ovo nije bio uslov EU i mislim da bi trebalo da nam zaista, konačno, nakon ovoliko puta iznesenih kritika, objasnite da to nije uslov, apsolutno povećanje akciza nije uslov EU i da još jednom prenesete članovima Vlade da bi bilo daleko bolje za čitavu zemlju, za vašu vladu, za građane, za privredu, za bolje obrazovanje, kulturu, civilni sektor, sve, da se prihvati predlog LDP-a, koji smo podneli još u januaru, a kojim smo tražili sniženje akciza. Hvala. (Aplauz)

Da li gospodin ministar želi reč? (Ne)
Narodni poslanik Zoran Nikolić ima reč. Izvolite.

Zahvaljujem. Iskoristio bih priliku da vam čestitam na hrabrosti što ste ovde danas došli, ali bih, kao i ostale kolege, izrazio svoje nezadovoljstvo što ste vi danas ovde predstavnik Vlade, ne zbog vas lično nego zato što je trebalo da prisustvuju neki drugi ministri, pre svega ministar finansija.
Vaša odgovornost, takođe, nije velika u jednoj stvari, ali učestvujete u ovoj vladi pa je imate i vi, ali na tome ne potenciram. U poslednje tri godine, zapravo, u poslednje vreme prisustvujemo kulminaciji, jer je svojim radom ove vlade dovela do sukoba između virtuelne Srbije koju vi ovde stvarate i medijski je prezentujete građanima i realnog stanja s kojim se građani suočavaju u ovoj državi, a ovakav predlog zakona je samo još jedan dokaz da vi u Vladi vodite računa isključivo o svojim interesima. Ne vodite računa o interesima građana. Naprotiv, iz dana u dan dodatno urušavate standard naših građana.
Da ste ovim zakonom iznivelisali akcize na način na koji smo mi u DSS-u vama i predložili, ali nemam iluzije da ćete taj amandman prihvatiti, gorivo bi moglo da bude jeftinije za 3 do 5 dinara. Ovako ćemo se suočiti sa situacijom, kada ovaj zakon stupi na snagu, da će gorivo biti skuplje od 3 do 5 dinara. Da li je to namet za građane? Jeste. Da li je to namet za ionako slabašnu srpsku industriju? Jeste. U svakoj industrijskoj grani gorivo je jedan od najvažnijih inputa. Da li će to izazvati i može uticati na dalju inflaciju? Naravno da može, i evo ga sukob te virtuelne Srbije, u kojoj vi tvrdite da će inflacija biti 5,5%, i realnog stanja s kojim se mi suočavamo, da gorivo ide u nebo i da će samim tim povući sve ostale cene na gore. Da li plate rastu? Ne rastu. Da li sadašnji nivo na kojem se evro nalazi jeste realan i da li je to realan odnos? Svi znamo da nije.
Ako smo lider u nečemu, ne samo u regionu nego i u Evropi i svetu, to je po kamatama koje smo dali bankama na bazi državnih zapisa da mogu da zarade na godinu dana; kamata od 13, 14, skoro 15%, plus obaranje kursa evra, mi time, zapravo, dajemo bankama da zarađuju na godišnjem nivou 25%. Kada se te banke budu povukle sa ovog tržišta jasno je šta će se desiti. I to svi znaju. Ali se to građanima ne govori. Zapravo i dalje se pričaju neke lepe priče, odnosno stvara se ta virtuelna slika kako Vlada zna šta radi i šta čini.
Ono što je suština u tom sukobu jeste da u svim segmentima društva, zahvaljujući delovanju ove vlade, građani ove Republike i naše države gube nezavisnost, gube slobodu, slobodu odlučivanja, zato što je Vlada svojom slabošću i ekonomskom politikom izgubila svoje ingerencije a nas dovela u položaj da Vlada ne odlučuje o ekonomskim pitanjima u ovoj državi, pita se MMF, Svetska banka, pita se Evropska komisija, pa kada vam pošalju dopis da ovo morate da ispeglate, onda to „mora” da se uradi.
Ova vlada ne vodi ovu državu. Neko drugi vodi ovu državu, samim tim, vi ste građane ove države lišili slobode, kao najvažnijeg principa funkcionisanja jedne države. Neću da pominjem druge segmente u društvu, jer to sada nije tema. Ali, u sferi ekonomije, Vlada nije vlasna i ne donosi odluke, jer je ovu zemlju dovela u tako teško dužničko stanje da neko drugi, odnosno onaj ko je poverilac odlučuje i kakve će cene ovde biti i kolika će inflacija biti.
Budžetski deficit – ovde je već rečeno koliki je za prva četiri meseca. Katastrofalni pokazatelji. Ova vlada se u ovoj godini zadužila skoro milijardu i po. I šta je dodatni odgovor Vlade? 'Ajte da prebacimo još malo tereta na građane. 'Ajte da ih opteretimo sa dodatnim poskupljenjem goriva. 'Ajte da ih opteretimo sa dodatnim povećanjem svih ostalih cena na koje to gorivo utiče. I to je zapravo ogledalo rada ove vlade.
U obrazloženju se kaže da se apeluje ili se očekuje da će tržište regulisati i samim tim konkurencija cene i da će to možda doći na normalu. Na to država ne može da utiče. Država utiče na ovaj svoj deo, kada su u pitanju akcizna opterećenja i kada je u pitanju PDV. E, tu se država naročito istakla, pa dodatno sada opterećuje svoje građane.
Ovo znači da će poljoprivrednici već za nedelju dana imati skuplji dizel za, otprilike, tri dinara. Je l' to doprinos razvoju agrarne politike? S jedne strane država nije želela da plati subvencije poljoprivrednicima preko 10 hektara, a sada dodatno opterećuje poljoprivrednike sa cenom goriva.
Dakle, ono što građani moraju da znaju, da ste vi na najozbiljniji mogući način, na ivici formulacije koju neću sada upotrebiti, ugrozili nezavisnost ove zemlje i da ste puka marioneta od onih centara koji u vaše ime donose odluke, a cenu plaćaju građani Republike Srbije. I to mora prestati. Ja se nadam da će do toga posle narednih izbora zaista i doći. Zahvaljujem. (Aplauz)

Narodni poslanik Dejan Mirović ima reč.

Dame i gospodo, ministre, nažalost, potpredsednik Vlade gospodin Đelić nije ovde, a smatram da je trebalo da bude ovde, pošto je on bio zagovornik ovog politički motivisanog menjanja akciza. Jer, kao što je i gospodin ministar Ugljanin rekao, ovde se radi o malim pomeranjima, pa je baš zbog toga jasno da je u ovom slučaju pozadina politička odluka ili jedna odluka koja se zasniva na frazi da, navodno, EU nema alternativu u ekonomiji, politici itd.
Već na samom početku Predloga zakona vidi se da se radi o jednom apsurdu jer se Predlog zakona poziva na član 97. Ustava, gde se određuje da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje poreski sistem. Odgovorno tvrdim da ne postoji nikakva jedinstvena poreska politika u EU. A, vi sigurno znate da i u ekonomskoj teoriji, na primer u udžbeniku Javne finansije, koji se koristi na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, jasno stoji da su i akcize deo poreske politike.
Možda postoji monetarna politika, postoji za 17 zemalja EU, jer Evropska centralna banka vodi taj proces u vezi evra, ali ne postoji jedinstvena poreska politika na nivou EU. Dakle, potpuno je apsurdno da EU nama preko jednog drugorazrednog ili trećerazrednog organa kao što je Evropska komisija, odgovorno tvrdim da je to trećerazredni organ u odnosu na Savet EU, u odnosu na Evropski savet i na druge institucije EU, jer ona ne donosi zakone, ona samo priprema zakone uslovno, prema tome, vama je faktički jedan u praksi Sekretarijat Evropskog saveta i Saveta EU poslao neko mišljenje koje je relevantno izgleda samo za tu komunikaciju koju ima gospodin Đelić sa njima i obratno. Radi se, ipak, o jednoj zameni teza i to treba jasno reći da ne bi bilo nikakve dileme u našoj javnosti.
Takođe, u zakonu se navodi da je cilj ovog zakona usaglašavanje strukture oporezivanje sa standardima EU i dalja postepena harmonizacija akcizne politike sa propisima i standardima EU. Pošto ne postoji jedinstvena poreska politika na nivou EU, dakle, ovo je jedna obmana. Radi se, jednostavno, o nečemu što možda postoji samo u nekoj virtuelnoj propagandi koja se ovde vrši u Republici Srbiji, ali u praksi to ne postoji.
Drugo, u Predlogu zakona, i to vidimo, to je jedan novi manir da svaki zakon i predlog zakona imaju neku patetičnu izjavu o usklađenosti prava Republike Srbije sa Aki komuniterom ili sa pravom EU. U toj patetičnoj izjavi, o usklađenosti sa pravom EU, što ne postoji u ovoj poreskoj oblasti, imamo pozivanje na Lisabonski ugovor. To je faktički „ustav” EU, 90% tih odredbi je preuzeto iz „ustava”, pa se navodi da član 110. i član 111. omogućuju da nijedna država članica ne može da ima veće poreze od onih koji postoje za unutrašnje tržište. Ovde, opet, vidite obmanu, radi se o državama članicama, i za proizvode izvezene na teritoriju nekih od država članica mora da postoji smanjenje fiskalnog opterećenja. Imamo članove 110. i 111. koji važe za EU. Mi još nismo ni kandidat, a ako bog da nećemo ni biti.
Nažalost, u ovom predlogu zakona se ne pominje član 113. Lisabonskog ugovora, gde se kaže da Savet EU, ne Evropska komisija, opet ponavljam, koja je trećerazredno telo u EU, usvaja mere koje se odnose na harmonizaciju zakonodavstva u oblasti poreza i akciza, u meri u kojoj je ova harmonizacija neophodna da bi se osiguralo funkcionisanje unutrašnjeg tržišta. Radi se o Savetu, o jednom telu koje je zakonodavac i vlada, a što ne postoji u političkoj teoriji, to samo postoji u ovom političkom-ekonomskom sistemu, kao što je EU. Jer, priznaćete, u normalnim sistemima, i nacionalnim i federativnim, i kako god hoćete, nemoguće je da jedna vlada usvaja zakone. To postoji samo u EU, taj nakaradni sistem, koji se pokušava ovde primeniti.
To je još jedan dokaz da se Evropski savet nije oglasio po ovom pitanju, koje je navodno toliko važno za našu privredu i državu. Šta se dalje dešava? U toj patetičnoj izjavi o usklađenosti koja postoji u Predlogu zakona, opet dolazi do jedne obmane, a ovog puta u pravnom, a ne u ekonomskom smislu, pa se navodi da se Predlog zakona poziva na dve direktive Saveta EU, ponavljam Saveta a ne Evropske komisije, to su: Direktiva Saveta 2003/96 i Direktiva 95/96. Odgovorno tvrdim, a ovde je i prevod Lisabonskog ugovora, da ne postoji i da se u pravnoj teoriji, što se tiče Aki komunitera, ne koristi naziv direktiva i da je to obmana. Radi se o uputstvu i to je taj zakonski akt koji proklamuje samo jedan cilj, a nacionalnim organima i nacionalnim institucijama se ostavlja na volju da oni upotrebe svoje metode i svoja sredstva da bi to ispunili. Radi se o jednom zakonskom aktu koji je daleko od toga da je direktiva, već se radi o jednom poluobavezujućem uputstvu koje važi za države članice, a ne za države koje nisu čak ni kandidati za EU. Dakle, radi se o jednoj obmani i verovatno se ovde htelo zameniti uputstvo sa uredbom ili sa odlukom koje su obavezujuće u potpunosti za države članice. Treba ipak koristiti neke precizne definicije u pravnom i ekonomskom smislu, jer očigledno je da se ove direktive, najblaže rečeno, ne odnose na Srbiju, čak i kad bi Srbija bila država članica EU one ne bi bile obavezujuće u potpunosti, kao što je rekao i gospodin Stevanović. Jer, videli ste da dvostruke akcize postoje, a to je navela i bivši ministar Dijana Dragutinović, u prvoj državi EU po ekonomskoj stazi, a to je Nemačka, i u drugoj, a to je Francuska. Dakle, radi se o dvostrukim standardima, o jednom obmanjivanju i nametanju jednog političkog zahteva od strane EU. Jer, ako prva i druga ekonomija u EU nemaju usaglašene akcize, već imaju više vrsta akciza, zašto bi to radila Srbija.
Molim vas, to je logički zaključak, jer ako oni ne primenjuju te standarde i uputstva, zašto bismo mi to primenjivali. Zašto bismo to uradili, ako se to direktno odnosi na naše preduzeće, jer NIS je naše preduzeće, nije samo rusko, 49% NIS je srpsko preduzeće. Ne možemo reći, evo, sada su došli neki zli Rusi i oteli nam NIS. Nije tačno. To preduzeće je 49% naše, preduzeće koje, takođe, doprinosi našem budžetu. Nemojmo da zamenjujemo teze, o tome se radi.
Radi se o jednoj vrsti političke i ekonomske provokacije, mi smo to rekli gospodinu Đeliću kad je ovde bio, jer je upravo sastanak tog neobavezujućeg Komiteta za primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma bio zakazan za 22. mart ili dan pre posete ruskog premijera, dakle, radi se o jednoj provokaciji, o nelojalnoj konkurenciji i uostalom imate u našim medijima, otvoreno, da je 2. marta 2011, neke dve nedelje pre toga, Udruženje naftnih kompanija Srbije, a nije tačan naziv jer je tu i MOL i INA i OMV, tražilo izmenu akciza. Ovde se radi da EU stala je iza austrijskih, mađarskih i drugih preduzeća iz EU i da je to jedna vrsta pritiska na industrijsku svojinu u vlasništvu Republike Srbije od 49%.
To je istina koja se ne može demantovati nikakvom frazom da EU nema alternativu, da se radi o nekoj direktivi, a ne radi se o direktivi nego o Uputstvu i da se radi o nekakvom ispunjavanju evropskih standarda koje ne poštuju dve glavne države EU Nemačka i Francuska.
Dakle, kad bismo analizirali sav ovaj proces, počev od Prelaznog trgovinskog sporazuma i dalje od SSP i do ovog sramnog predloga, došli bismo do zaključka koji je poznat u pravnoj teoriji još od vremena kolonijalizma. Jedna strana, u ovom slučaju, srpska strana, ima ograničenu ugovornu sposobnost, jer joj druga strana nameće svoje ekonomske zahteve, protežira svoje firme, u ovom slučaju naftne firme iz Austrije i Mađarske, i dovodi do toga, do konkretnog rezultata, da građani Republike Srbije zbog političke faze, da EU nema alternativu, trpe velike i štetne posledice. Danas će, po ovom predlogu, biti manje povećanje, a sutra će biti veće povećanje, plaćaćemo skuplje gorivo, zato što navodno EU nema alternativu. U tom slučaju, proučavajući ovaj tekst Lisabonskog ugovora, čuju je redakciju uradila gospođa Tanja Miščević, bivši direktor Kancelarije za pridruživanje, dolazimo do još jednog zaključka koji će vama sigurno biti interesantan.
Naime, radi se o tome da će se ako jednog dana, ne daj bože, Srbija postane članica EU morati primeniti i član 28. Lisabonskog ugovora, na koji se poziva ovaj predlog zakona, a to znači, zajedničke carine prema trećim zemljama. Dakle, ukinuće se jedina izvozna šansa Republike Srbije, a to je Ugovor o slobodnoj trgovini i ukinuće se Ugovor o slobodnoj trgovini sa Turskom.
Prema tome, EU bez alternative dovodi do toga da će svi ti ugovori, u najvećoj meri sa Ruskom Federacijom, koji imaju potencijal da budu razvojna šansa za našu industriju i naš izvoz, biti ukinuti zbog nekakvog sna, nekakvog mita o EU bez alternative.
Vrlo je prosto i vrlo je jasno, ako se pogleda ovaj predlog zakona, bez pristrasnog pristupa, bez ostrašćenosti, vidite da je ovo štetan zakon, da je donet zbog političkih razloga i u tom smislu mi kao stranka koja je protiv članstva u EU, ne samo zbog političkih razloga i otimanja KiM, već i zbog ekonomskih razloga, glasaćemo protiv ovog zakona. Zahvaljujem. (Aplauz)

Reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević, a posle njega narodni poslanik Ivan Andrić.

Taman htedoh da kažem gospodine ministre, ali gospodin izađe.
Što se tiče Poslaničke grupe Nove Srbije mi već iz razloga koje su naveli predsednik Poslaničke grupe Velimir Ilić i gospođa Zlata Đerić nećemo glasati za zakon o izmenama Zakona o akcizama. Pokušaću još neki razlog da naveden zašto nećemo glasati.
Sam naziv izmene Zakona o akcizama pokušao bih da približim većini građana, da razumeju o čemu se radi. Narodski rečeno, ovo je zakon o poskupljenju goriva, kako benzina, tako i dizela. Poslanička grupa Nove Srbije, ovih meseci, postavljala je pitanje nadležnim ministrima, Vladi Republike Srbije, ključno pitanje, zbog čega je u Srbiji najskuplje gorivo u regionu, ako svi znamo da je barel nafte, svetska cena nafte u dolarima pala, da je vrednost dolara sama po sebi dramatično opala?
To vidimo i po ponašanju gospodina Dušana Bajatovića, koji se ućutao o povećanju cene gasa, zato što bi ta cena gasa trebalo da se snizi zbog vrednosti dolara koji je pao, zbog pada vrednosti evra i ne vidimo razlog, ranije, dok su cene bile kontrolisane, dok NIS nije bila privatizovana, priznajem da ne znam da li još uvek važi formula kojom je Vlada Republike Srbije određivala cenu goriva. I onda se znalo, petnaestodnevno su uzimani parametri i znalo se, ako se na svetskom tržištu svetska cena nafte povećava, nažalost, ali onda je bilo lako objasniti građanima. Lako? Nikad nije lako objasniti poskupljenje bilo koje cene, a kamoli cene goriva, zbog čega se povećavaju i cene niz drugih proizvoda, ali smo onda imali parametre. Sada nikome nije jasno zašto je jeftinije gorivo u Hrvatskoj, zašto je jeftinije u Crnoj Gori, zašto je jeftinije u Makedoniji.
To jedna tema koju sam hteo, u ovom kratkom vremenu koje imam, da apostrofiram, a druga je politička, ne u smislu u kojem je gospodin Mirović govorio, iako se slažem sa svim što je rekao, nego u političkom smislu da se ovde sve negativne odluke po većinu građana Srbije, gotovo sve, koje donosi Vlada Republike Srbije, odnosno koje predlaže ovom parlamentu, pravdaju zahtevima iz EU. Mislim da to nije korektno prema građanima Srbije, da se javlja kod građana dodatni animozitet prema EU i pravilima koja treba da ispoštujemo da bismo ušli u EU ili bili makar kandidat, a gotovo je polovina tih građana koji su protiv ulaska u EU.
Prema tome, nije istina da je neko iz EU tražio da se povećaju akcize na određene vrste goriva, već su tražili da se izjednače. Dakle, nije na nas vršen politički pritisak da se poveća cena goriva, nego je bio zahtev ili politički pritisak da se izjednače te akcize za uvozna i za domaća goriva. To znači da je Vlada Republike Srbije mogla da uzme ovu manju tarifu i da, ako gorivo makar ne pojeftini, pošto je iovako najskuplje u regionu, ostane na ceni koju ima sada.
Prema tome, iz Izveštaja Fiskalnog saveta za prvi kvartal 2011. godine vidi se šta se dešava sa budžetom, vide se i dodatni rashodi za satelit. Kada bude vreme, poslanici Nove Srbije o tome će pričati. Vlada bezglavo misli da će na ovakav način, povećanjem akciza, da dopuni budžet pošto će u krizu doći isplata penzija i svih socijalnih davanja, pošto je inflacija mnogo veća od projektovane i realni prihodi u budžet su mnogo manji.
Čini mi se da bi bilo bolje i za punjenje budžeta da su ovim zakonom propisane akcize po nižoj tarifi, a da bi veći prihod bio u budžetu. Hvala lepo.

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je pet minuta.
Reč ima narodni poslanik Ivan Andrić, a posle njega narodna poslanica Marina Toman.

Poštovana predsedavajuća, ministra nema, to je možda i bolje, nije mi jasno kako se ministar Ugljanin nije zapitao jutros kada mu je zazvonio telefon i kada su mu rekli – hajde ti u Skupštinu da braniš zakon, zašto se nije ovde nacrtao neko drugi iz vladajuće koalicije, ovi što su obično nosioci dobrih vesti. Za ove loše vesti to je kriva SPS, evo sada i Ugljanin, dok dođe do DS biće izbora.
Mislim da to ne treba da utiče na našu raspravu, pošto inače i ne utiče njegovo prisustvo na napu raspravu, ali prosto moramo da kažemo neke stvari koje je ministar ovde rekao, koje su potpuno neverovatne. Prvo, pokušao je da nam objasni da je akciza na gorivo u Srbiji u januaru, samim tim i cena goriva, urađena da bi se zaštitilo domaće tržište. To je verovatno jedinstven primer na svetu kada neko diže cenu nekog proizvoda štiteći domaćeg tržišta. Sada možemo da pretpostavimo da je mislio na zaštitu domaćeg proizvođača. To možemo da pretpostavimo, ali ga nema, nema domaćeg proizvođača, tako da ostaje prilično nejasno šta je gospodin Ugljanin hteo da kaže.
Suočen sa tim da je to što je rekao mnogo daleko od istine i od realnosti, da se tako izrazim, onda je on u stvari rekao ono što je suština, a to je, da se akcize sada dižu da bi se sanirali problemi. Pomenuću samo neke, to je PIO fond, koji je pomenuo ministar Ugljanin, a pokušao je da odigra malo i na emocije sa poslanicima opozicije, tu je uvek dobrodošla ta dečija zaštita, jer kada mi kažemo zašto država toliko troši, a oni kažu – dobro, da li uzimate deci iz usta, pobogu, pošto smo mi monstrumi, a Vlada je, je l' tako, jedna ustanova koja brine o svima nama, pa bih voleo da pitam, ako ne dođe ministar može i premijer da odgovori, nije važno, ko god, ako nađe za shodno, pa, kako je do tih problema došlo ako su se oni desili sada ili su ustanovljeni prošle nedelje, pa sada dižemo cenu goriva ili se to od nas očekuje, kako se nismo bavili malo snižavanjem troškova?
Bilo ko, ko se racionalno bavi ekonomijom valjda bi gledao i svoje troškove, a ne bi samo zahvatao koliko misli da može.
Razlog povećanja cene je utoliko dalji od realnosti, a ako se pogleda čisto ekonomski aspekt, kolega Obradović je pokušao da objasni da ne možete dizati cene dokle mislite da možete da dižete, nego donde dokle je neko spreman da kupi to gorivo.
Drugo je zabluda, da budem blag, pošto ne očekujem da predsedavajuća bude tolerantna prema rečniku koji upotrebljavamo, to malo povećanje izgleda otprilike ovako: to je povećanje od skoro sedam dinara po litru, kada se uračuna PDV, a to vam je odavde do Valjeva 70 dinara.
Možda je za ministra Ugljanina to malo, ne mogu da kažem da mu zavidim, ali, svaka mu čast. Mislim da za građane Srbije 60-70 dinara na 100 kilometara nije malo povećanje. U beogradskim gužvama to je još i više, ko zna koliko automobili ovde troše.
Radi se o jednom apsolutno neprihvatljivom povećanju same cene goriva. Sa druge strane, nemoguće je izbeći na bilo koji način i magiju, što Vlada hoće da uradi, da se to ne odrazi na cenu svih proizvoda u širokoj potrošnji, zato što, jedino ako nešto neko proizvodi i tu ispred prodaje, a da mu ne treba nikakav repromaterijal, nego to nešto napravi rukom od blata i tu prodaje na nekoj tezgi, na tako nešto ne utiče, ali uglavnom na svaki proizvod koji bilo koji građanin kupuje, taj proizvod mora odnekuda i da dođe, e, tu se onda računa ta takozvana cena transporta, u koju je uračunata i cena goriva, pa 7 dinara po litru, pa izračunajte koliko je to.
Dakle, nakon toga krenuće inflacija i nakon toga će doći do realnog smanjenja zarada, penzija. Da se vratimo onda opet na ovaj PIO fond – šta ćemo onda da podignemo da bismo pomogli PIO fond? Šta ćemo onda, na primer da kažemo zašto akciza da budu 49,5, što nije 200 dinara, šta nas briga?
Ono što je ponuđeno kao objašnjenje jeste da je to zahtev EU. Govoriću ovde politički. Mislim da nema potrebe da govorimo ljudski, zato što naravno EU nije ni od koga nikada ni tražila da poveća cenu ili smanji. To čak možemo ubaciti u set gluposti u političkom životu koji se čuje. Ali, to je mnogo opasno, zato što, kriveći EU za sve loše što vi uradite, šta je u stvari plan ove Vlade?
Je l' realan politički plan Vlade Srbije da svi mi treba da mrzimo EU? Je l' to politički plan? Je l' to Agenda koju radite? Uhapsili smo Mladića zato što su to od nas tražili. Sada stojimo sa strane i čekamo da vidimo šta ćemo da dobijemo – kakvu šargarepu i kog obima ćemo da dobijemo. (Poslanici dobacuju: Tako je, tako je!)
Sad su nam tražili da povećamo cenu goriva da bi građani ako mogu pocrkali od gladi, pa, što onda idemo tamo, uopšte. Šta će nama EU? Šta će nam? (Poslanici dobacuju: Tako je, u pravu si!)
Da vam kažem samo i to, pa ću ostaviti mojoj koleginici koja će nešto i o poljoprivrednicima da vam objasni, a u vezi sa ovim vašim ingenioznim predlogom koji ste nam doneli, postoji još jedna stvar, a to je zahvat države po ceni litre goriva, on je u ovom trenutku 0,72 evro centi kada usvojite ovaj zakon, po litru goriva. Znate li šta to znači? Da nam poklanjaju gorivo i NIS, i OMV, i MOL i ne znam ko još sve postoji, mi bismo bili dužni da ga platimo 70 dinara da bismo nadoknadili to nedomaćinsko, neekonomsko, neefikasno, neevropsko, neprorusko, nikakvo ponašanje Vlade. To mi radimo.
A, argument o putevima – stvarno me sramota da to komentarišem. Sačekaćemo kraj godine, pa ćemo da vidimo kako se efekat akcizne politike odrazio na našu putnu infrastrukturu. Očekujemo, danas to i kažemo, ministra Ugljanina, vizionara, da se ovde pojavi u decembru i da nam kaže – koliko je kilometara puta urađeno od ovog malog, malog, ovolišnog povećanja akciza. I, nemojte da mislite da ćemo to zaboraviti. Bar će LDP to vrlo dosledno zapamtiti šta je ovde izrečeno u Skupštini. Hvala. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je sedam minuta i 10 sekundi.
Nenamernom omaškom sam pročitala da je po redosledu Marina Toman, ali je narodna poslanica Milica Vojić Marković, pa narodna poslanica Marina Toman, zbog izmene u redosledu članova Poslaničke grupe DSS. Izvolite.