Hvala, gospođo predsedavajuća, gospodina ministra ne mogu da pozdravim i jako mi je žao što je izašao u ovom momentu kada hoću da govorim o ovom obrazloženju koje nam je dato uz ovaj zakon koji, naravno, ne treba da brani ministar Ugljanin, nego treba da brani ministar finansija, a to je ovaj naš brzi premijer Cvetković.

Ovo obrazloženje i ova Analiza efekata zakona zaista vređa zdrav razum. Ovde ste nam napisali da je to što treba da poskupi gorivo naredila EU. Zašto vam nije naredila da pojeftinite? Iz ovoga možete da izvučete i takav zaključak.

Dalje, objasnili ste nam da bi povećanje PDV moglo da dovede do povećanja cena goriva. Ne da bi moglo, ono neizbežno dovodi do povećanja.

Neću se sada ovde baviti ovim stvarima, jer ovde nema ministra da mi odgovori na to, a zaista mislim da neko treba da se pozabavi, bar onaj ko je dužan da ovo pročita.

Hoću da vam kažem da su u Srbiji akcize na gorivo najveće na Balkanu, kako vi volite da kažete, u regionu, a bogami, najveće su i među najvećim u Evropi. I pored toga što cena sirove nafte na svetskom tržištu neprekidno pada, u poslednjih mesec dana, srpski vozači o tome pojma nemaju, jer je na našim pumpama cena goriva sve veća.

U vreme Vojislava Koštunice, kada su plate bile veće za 130 evra nego danas, gorivo i litar goriva koštao je 68 dinara. Danas je dvostruko skuplji, a imamo, samozvanu, socijalno odgovornu Vladu. Uz sve druge dažbine za automobil, koje su u proseku povećane za 450 evra, dakle, dažbine su po povećane automobilu za 450 evra, uz ovakvu cenu goriva koju ćete povećati ovim zakonom, automobil je za prosečnog građanina Srbije postao luksuz, isto kao i u vreme Slobodana Miloševića. Gospodo, nama se 90-te godine događaju drugi put. Nije li to, malo, mnogo?!

Vlada gospodina Mirka Cvetkovića je 19. maja usvojila izmene i dopune Zakona o akcizama kojim se ukidaju različite akcize na različite vrste goriva, a koje su uvedene početkom 2011. godine. Kako su uopšte uvedene ovakve akcize, ovakve selektivne akcize?

Moram da podsetim, interesantno je, zbog onih koji ovo ne prate redovno i ne razmišljaju o tome svaki dan, kao mi poslanici, da je vladajuća većina u ovoj Skupštini tada usvojila sporni amandman SPS, time su poslanici koji su za to glasali dokazali da, niti su čitali SSP, niti imaju pojma šta u njemu piše. Naravno, toga se nisu setili sve do trenutka dok im Evropska komisija nije skrenula pažnju, da je glasanjem za sporni amandman, Srbija prekršila Prelazni trgovinski sporazum sa EU.

Sada je zanimljivo kako su se Vlada i poslanici vladajuće koalicije posle toga pravdale medijima i kakve su sve razloge navodili zbog čega su glasali za to. Pa su neki rekli da su samo slušali svog šefa poslaničke grupe, koji ni sam nije znao šta piše u Sporazumu, a neki su rekli da imaju puno poverenje u svoje partnere iz svoje koalicije i da su zbog toga glasali za taj sporni amandman.

Naravno, bez trunke stida što su na taj način pokazali šta misle o zakonima koje su ovde donosili i onome šta radi njihova vlada. A, Srbija bi i te kako trebalo da se stidi što ima takve poslanike i što ovde sede ne čitajući zakone.

A sada ću reći nešto o izmenama i dopunama samog Zakona o akcizama. Ovaj zakon je predvideo da za sve vrste motornog benzina važi jedinstvena akciza. Pazite, sada je tu akcizu povećao. Ta akciza sada treba da iznosi 49,50 dinara po litru, dok će za dizel-gorivo akciza, odnosno namet države, iznositi 37 dinara po litru. To će, naravno, ne moglo bi dovesti, nego neminovno dovesti do povećanja cena goriva. Benzin će poskupeti za 4,50 dinara, a cena dizela će skočiti za nešto više od dva dinara, plus PDV. Prema tome, neće iznositi 4,50 dinara, nego će iznositi oko 7 dinara.

Ministar reče da je to malo povećanje. Volela bih, jako, kada bi građani Srbije, takođe, mislili da je to malo povećanje. No, država će na ovaj način, baštineći samo ove izmene i dopune Zakona, zaraditi oko 10,7 milijardi dinara. Budžet jeste prazan i dobrodošla je svaka zakrpica koja može da pomogne, jer kredite više niko neće da daje ovakvoj vladi i Srbiji koja je prezadužena.

Ali moram da vas podsetim, gospodo iz Vlade, kratki su i džepovi građana Srbije. Zaista, neko ko sebe zove socijalno odgovornom vladom, nema smisla da sav teret krize preza ponovo na leđa građana, vrlo mirno, baštineći ovih 10,7 milijardi dinara.

Ministar nas je ovde zaista uvredio kada je obrazložio da će to povećanje otići za PIO, za socijalu, za puteve, za dečiju zaštitu.

Izvinite, mogu da vam navedem sa pozicije građanina za šta su sve građanima i te kako potrebna ta sredstva koja vi pokušavate da im oduzmete, pri tom ste im oduzeli radna mesta i plate i svaka plata je morala da namet od 100 evra da gospodinu Borisu Tadiću i gospodi iz ove vlade. I građani treba da plate školovanje svoje dece, i hranu, i stanarine i komunalije i sve ostalo.

Tu, jedna vlada u blizini, kako kažete – u regionu, Hrvatska, odrekla se u martu dva evro-centa po litru i smanjila akcize za toliko. I, ona je želela da pomogne svojim građanima da prođu ovu krizu, ali sada su hrvatske akcize manje od srpskih za 15-20%.

Evo, mi, poslanici DSS, pokazaćemo vam kako je moguće da se dođe do onog, kako ministar vrlo slikovito reče, "i jare i pare", tj. da bude i građanima dobro, a da i država ima u budžetu ova sredstva. Prva stvar je, dakle, da se smanje akcize na gorivo i da se izjednače sa akcizama na gorivo koje postoji u regionu. Do čega bi to trebalo da dovede? Povećala bi se potrošnja goriva u samoj Srbiji, sasvim logično, pa bi se budžet punio, ako ne više, a ono bar na istom nivou kao i danas. Građani bi plaćali jeftinije gorivo, država bi punila budžet. Prema tome, bilo bi dobro i građanima i državi. To, ta priča o "jaretu i parama".

Drugo, stranci koji danas samo prolaze kroz Srbiju, ne kupujući gorivo na našim pumpama i ne plaćajući sve ono što mora da plati građanin Srbije, jer nema gde da kupi gorivo, kupovali bi gorivo ovde, to su sredstva koja bi, takođe, išla u budžet, a kojih sada nema u budžetu. Nemojte da zaboravite da je vreme godišnjih odmora, da je povećana tranzicija kroz Srbiju. To bi i te kako značilo srpskom budžetu. Ovako, država zbog svoje alavosti gubi ova sredstva. Nemojte da zaboravite da su tu i naši vozači, oni retki srećnici, građani Srbije koji putuju u inostranstvo na godišnji odmor, pa ne kupuju gorivo do svoje krajnje odrednice, nego kupuju gorivo samo do granice sa Srbijom, tamo kupuju jeftinije gorivo. I oni bi ovde kupovali gorivo. I ta sredstva bi i te kako išla u budžet. No, ova vlada je očigledno mnogo alava i mnogo kratkovida i vrlo nervozna, jer su joj izbori blizu.

Evo još jednog podatka koji je vrlo zanimljiv, a koji i te kako može da znači za građane Srbije. Berzanska cena goriva je otprilike oko 60 evro-centi, toliko i država uzima na poreze i akcize. To znači da građanin na svaki litar goriva koje kupi, još jedan pokloni državi.

Dalje, ako uzmemo samo još jedan primer, a to, da je, recimo, uslovno proizvođačka cena jednog litra goriva samo jedan dinar, građanin ipak na pumpi ne bi platio jedan dinar za to gorivo, nego bi platio 60 dinara. Ona razlika od jedan do 60 ide državi, zbog toga što ne želi da se liši nameta, kao i da definitivno skine građanima kožu sa leđa.

Dakle, sve su ovo podaci koji bi i te kako bili važni za nekog ko bi ovde danas sedeo, predstavljao ovaj zakon i razumeo ovo o čemu pričam. Ministra nema, iako nije ni adekvatan ministar. Ono o čemu treba da razmisle građani jeste – izbori su blizu, imajte ovo u vidu što sam vam rekla. Hvala. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je devet minuta i 35 sekundi.
Reč ima narodna poslanica Marina Toman, a posle nje narodna poslanica Judita Popović.

Dame i gospodo, Predlog izmene Zakona o utvrđivanju akciza na naftne derivate jeste još jedan u nizu dokaza da Vlada Srbije kroji zakone po direktivi EU. Predlog izmene Zakona je još jedan dokaz da Vlada Republike Srbije predlaže zakone koji su u interesu EU, a ne u interesu države Srbije i njenih građana. Predlog zakona, takođe, jeste dokaz da Vladi nedostaje političke hrabrosti da napravi bilo kakav korak u donošenju zakonskih rešenja, odluka koje uvažavaju realne potrebe ovdašnje privrede i društva. Šta se dobija ovim izmenama? Brisel definitivno dobija potvrdu da se njegove preporuke u Srbiji od strane Vlade i te kako slušaju i prihvataju. Brisel je, takođe, definitivno dobio još jednu potvrdu, da u Vladi Srbije ima sigurnog "partnera", koji je uvek spreman da radi na svoju štetu. Na taj način, EU je definitivno zadovoljila svoje interese, odnosno interese kompanija iz zemalja članica EU.
Međutim, postavlja se pitanje – šta je ovim dobila Vlada Srbije? Vlada je definitivno pokazala da je Vlada bez sopstvene politike. Šta su dobili građani Srbije ovim predlogom? Dobili su potvrdu da Vlada Srbije i dalje radi na urušavanju njihovog životnog standarda. Cene goriva u Srbiji i tako su skupe, a ovim predlogom one će biti još skuplje. Takođe, postavlja se pitanje – koliko će one da se odraze na rast inflacije i niz drugih stvari? Izabravši najskuplju varijantu izjednačavanja akciznih stopa na domaće i uvozne naftne derivate, Vlada ne samo što je dodatno urušila standard građana Srbije, već time i ozbiljno ugrožava poslovanje još uvek rusko-srpske kompanije NIS. Vlada je umanjila profit rusko-srpskog NIS-a i dividende, koje po osnovu akcijskog udela u NIS-u mogu da se prelivaju u budžet.
Vlada uglavnom pribegava punjenju budžeta povećanjem akciza, iako na raspolaganju ima i set drugih rešenja. Međutim, više akcize Vlada zaboravlja da ne znače uvek i veći priliv, pošto se one održavaju i na pad prometa. Međutim, zašto niko u ovoj državi ne postavi pitanje – šta je sa carinama? Zašto Vlada izbegava da prizna realnost da zbog primene SSP-a sa EU budžet beleži gubitke? I pored potpisivanja SSP-a i obećanja, ekonomska situacija, kao što vidimo, u Srbiji se nije poboljšala. Naprotiv, smanjeni su prihodi u budžetu po osnovu carina, a ta tendencija se i dalje nastavlja. U prošloj godini oni su iznosili oko sto miliona evra, a ove godine pretpostavlja se da će biti još veći. Opredeljenost Vlade da uveća budžetski prihod po osnovu akciza na naftne derivate, i to na teret goriva iz domaće proizvodnje krajnje je licemerno.
Takođe, veoma je važno da istaknemo još nekoliko stvari. Ako je Srbija prvobitnom verzijom zakona, kako je to tvrdila Evropska komisija, napravila očiglednu fiskalnu diskriminaciju, a nije, onda je ovom verzijom zakona Vlada sigurno izvršila diskriminaciju prema svom vlasništvu u NIS-u i prema svojim građanima. Evropska komisija, naime, optužila je Vladu da je prethodnom odlukom prekršen Prelazni trgovinski sporazum između EU i Srbije, pošto NIS više nije u državnom vlasništvu. Da li se, to, Vlada možda odrekla svog udela u NIS-u, a da pri tome javnost nije obaveštena? Zar nije upravo bivši ministar rudarstva i energetike Škundrić, u početku ove ujdurme tvrdio da Srbija treba da ima povećan interes za NIS, jer ima još uvek svoj udeo u NIS-u, građani Srbije imaju svoj udeo u NIS-u i u NIS-u je zaposlen veliki broj radnika.
To što je Vlada, nakon prigovora koji su stigli od Evropske komisije, promenila svoje stavove, to je već druga priča. Da je tako, potvrdio je uostalom i sada već taj bivši ministar Škundrić, nakon briselske grdnje on je promenio svoj stav i izjavio je – mi ćemo morati, u želji da ne nanesemo štetu našim daljim evropskim integracijama, da prihvatimo odluku EU o akcizama. Ta rečenica, zapravo, odslikava suštinu političkog delovanja Vlade. Da li građani Srbije mogu da očekuju da će Vlada napraviti neki korak, doneti neku odluku za koju neće biti potrebno da obrazlaže rečima – jeste, ali na vaše kritike mi odgovaramo, sve je urađeno u skladu sa zahtevima EU.
Vlada misli da se njen posao završava time što usvoji neki zakon, donese neku odluku na zahtev EU. O tome kakve će on posledice proizvesti u praksi, odnosno njegova primena u praksi, Vlada ne razmišlja. Ne razmišlja o tome kako će se on odraziti na srpsku privredu, na stanovništvo i niz drugih stvari.
Postavlja se pitanje – da li Vlada štiti interese građana i Srbije ili štiti interese EU? Mi smatramo da se ona svrstala definitivno na onu drugu stranu.
Isto tako, moglo bi se postaviti pitanje – da li bi ovo moglo da se desi u nekoj drugoj zemlji, recimo, Nemačkoj, Francuskoj? Ako bismo želeli da pojednostavimo stvari, postavlja se pitanje – da li bi ovo moglo da se desi u nekoj ozbiljnoj firmi?
Da li bi, recimo, vlasnik jednog preduzeća ili suvlasnik jednog preduzeća na zahtev konkurentskog preduzeća povećao cene svojih proizvoda i tako postao nekonkurentan, izgubio profit, izgubio mogućnost da ulaže u dalji razvoj, doveo u opasnost broj zaposlenih? Ne bi moglo da se desi. Jedino što u ovom slučaju nije reč o poslovnoj politici preduzeća već o nacionalnoj ekonomiji sa kojom se Vlada Srbije opasno poigrava. Ovo su samo neki od razloga zbog kojih SRS definitivno neće podržati ovaj predlog zakona. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je sedam minuta i 35 sekundi.
Reč ima narodna poslanica Judita Popović. Vreme na raspolaganju dva minuta i 15 sekundi, a posle nje narodna poslanica Lidija Dimitrijević. Izvolite.

Hvala, gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, u okviru ova dva minuta mogu samo da rezimiram. Definitivno poskupljuje gorivo u toku ovog meseca, najmanje četiri i po dinara, a možda i više. Prema tome, to je posledica onih nesrećnih izmena Zakona o akcizama, a u stvari i ovih novih izmena, onih izmena Zakona o akcizama.
Može se uočiti jedna matrica na koji način se ponaša Vlada, odnosno ova parlamentarna većina i u pogledu donošenja zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, kao i u pogledu nekih ostalih odluka. Povukla bih paralelu između ovih zakona o akcizama, kao i između odluke Vlade u vezi subvencija poljoprivrednicima. Jako je bitno da se povuče ta paralela, s obzirom na to da se radi o istoj matrici. Dakle, radi se u stvari o tome da su obe te odluke kratkovide, neodgovorne, a pri tom najveću štetu i najveće posledice trpe građani, odnosno privreda ove države.
Akcizama koje su ustanovljene januara meseca, a koje sada i menjamo, u stvari, uveden je jedan dvostruki standard poreskog opterećenja privrede, odnosno građana. Taj dvostruki standard je primenjen i na poljoprivrednike, a mislim da smo bili svedoci toga da je Vojvodina nedelju dana bila blokirana, upravo iz tog razloga, jer je Vlada jednom kratkovidnom odlukom odlučila da subvencionira samo one oranice do 10 hektara, pa je onda nakon cenkanja odlučila da to bude 30 hektara, pa je stigla do 50 hektara i na kraju 100 hektara, nakon što je ta blokada u toj meri ugrozila celu privredu Vojvodine, kao i građane, slobodan protok roba, usluga i ljudi, tako da je to ugrozilo već i odnos Pokrajine prema republičkoj vlasti.
Mislim da je nedopustivo da se na ovaj način Vlada, odnosno parlamentarna većina odnosi prema svima onima koji moraju da na kraju snose posledice, odnosno da plate štetu jedne neodgovarajuće, neodgovorne odluke, odnosno zakona, koji su u stvari u suprotnosti sa ostalim načelima i slobodnog tržišta, i Privremenog trgovinskog sporazuma, i SSP itd.
Prema tome, mi zaista moramo da vodimo računa kad god donosimo zakone, odnosno kad god vršimo kontrolu nad sprovođenjem tih zakona, da se ustanovi da li su zaista ti zakoni u skladu sa tim evropskim standardima, jer u suprotnosti, radi se samo o nekoj deklarativnoj podršci tom evropskom putu, a nikako pravoj podršci, jer upravo ovaj zakon o izmenama i dopunama akciza govori nam to. Očigledno da je Vlada reagovala …
(Predsedavajuća: Vreme na raspolaganju je iskorišćeno.)
… na određene pritiske i tada smo došli u situaciju da sada odlučujemo o akcizama, a ne odlučujemo o akcizama, nego, upravo, odlučujemo o tome da ponovo poskupi gorivo, koje će se olupati o građane koji to gorivo i koriste.

Reč ima narodna poslanica Lidija Dimitrijević, posle nje narodni poslanik Zoran Krasić.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, danas učestvujemo u jednoj prilično mučnoj raspravi. Možda će neko od građana koji prate današnju sednicu pomisliti, pa, nije ništa drugačije od mnogih drugih, ali ovo jeste malo specifična rasprava.
Naime, radi se o tome da su predstavnici vlasti u Srbiji, onako kako su pristali na politiku uslovljavanja od strane svojih tzv. prijatelja iz Evrope, pa uradili to što su uradili sa generalom Ratkom Mladićem, na istu takvu politiku uslovljavanja pristali i kada su sve druge oblasti života u pitanju, pa naravno i ekonomija i to, već, evo, dugi niz godina, što za rezultat ima jako loš materijalni položaj većine građana Srbije.
Predlog zakona o kome danas govorimo rezultat je još jednog uslovljavanja prijatelja iz Evrope, mada su predstavnici Vlasti, koji nisu spremni da stvari nazovu pravim imenom, pokušali da to malo drugačije upakuju i zbog toga su napisali da je usvajanje zakona o akcizama neophodno zbog usaglašavanja strukture oporezivanja derivata nafte sa standardima EU. Neprekidno slušamo priče o usaglašavanju svega u Srbiji sa standardima EU.
Mi razumemo želju vlasti da ispuni mnoge uslove, jer je njihov cilj priključivanje Uniji. Neću reći da vlast ne razume, jer pre će istini odgovarati da ne želi da razume da građani Srbije žive sve lošije i da mnogo toga što čini, pravdajući se evropskim putem, građanima Srbije ne donosi neki boljitak, naprotiv, donosi sve lošije i danas a i sutra.
Konkretan primer za ovo o čemu govorim jeste i današnja tačka dnevnog reda, promena iznosa akciza na pojedine vrste goriva. Inače, važno je istaći da su izmene iznosa akcize urađene pre manje od šest meseci, kada je Vlada odlučila da se razlikuju akcize za gorivo koje je EVRO kvaliteta i gorivo koje to nije. Pre toga je iznos bio isti, bez obzira na kvalitet, onda ste predvideli različite iznose, pa, evo, nakon nepunih šest meseci, opet se izjednačava, ali na iznos koji je viši. Šta ovo govori građanima Srbije? Govori im da su na vlasti nepouzdani ljudi, ljudi koji danas rade jedno, već sutra drugo, menjaju zakone na nekoliko meseci.
Zbog takvog ponašanja vlasti ljudi shvataju da ne mogu ništa da planiraju, ni kratkoročno, a kamoli dugoročno, da u Srbiji o nekakvoj stabilnosti i predvidivosti nema ni govora. Neko je zbog niže cene goriva, koja je, naravno, uslovljena visinom akcize pre nekoliko meseci odlučio da kupi neko vozilo, automobil, kombi za radnju ili u fabrici viljuškar čiji je pogon na gorivo koje nije EVRO kvaliteta, dakle, njegova odluka bila je uslovljena cenom goriva.
Evo, već nakon nekoliko meseci shvata da će gorivo koje koristi koštati isto kao i gorivo EVO kvaliteta, a cena će biti izjednačena tako što je određen viši iznos, tačnije, iznos koji važi sada za gorivo EVRO kvaliteta. To što je neko planirao da mu troškovi budu niži, jer će uštedeti na gorivu, očigledno je pogrešio i sada kada se usvoji ovaj predlog zakona o izmena Zakona o akcizama, troškovi će biti viši, a to će lančano usloviti poskupljenje svega.
Neće se ova povećanja odraziti samo na poslovanje svih prevoznika koji su među najvećim potrošačima naftnih derivata, mada su oni ovim povećanjima prilično ugroženi. Povećanja će se odraziti maltene na sve delatnosti. Već sam pomenula vlasnike kombija koji se koriste za prevoz hleba, kamione za prevoz robe koju proizvode ili razvoze maloprodaji. Ne možemo se mi mnogo pohvaliti da se u našim fabrikama, onima koje rade, koriste mašine na električni pogon. U većini fabrika koriste se naftni derivati i za viljuškare i za utovarne lopate, za građevinske mašine, buldožere i mnogo toga.
Kada imate skuplje inpute u vidu goriva, normalno je da će to uticati na formiranje cene koje će biti više kod finalnih proizvoda. Toliko o brizi ove vlasti o privrednicima u Srbiji.
Ovo poskupljenje odraziće se na svakog građanina Srbije, bio on privrednik ili potrošač, direktno ili indirektno. Povećanje cene goriva će, takođe, negativno uticati i na poljoprivrednike sa kojima se ovih dana Vlada po ko zna koji put obrukala. U jeku poljoprivredne sezone, umesto da budu na svojim njivama, poljoprivrednici su se borili na asfaltu za svoja prava. Dobili su obećanje da će naredne godine iz budžeta dobiti deo subvencija koji im je uskraćen.
Sada se nameće pitanje – a, kolike će u narednoj godini biti subvencije, koliko će biti izdvojeno poljoprivrednicima i u kojoj će godini one biti isplaćene? Sada će dizel-gorivo za traktore biti skuplje, benzin za motore za navodnjavanje skuplji, a, subvencije na počeku do sledeće godine. Jedna odgovorna Vlada tako se ne ponaša.
Previše je i to što se nekontrolisano uvozi voće i povrće, pa su cene naših proizvođača odavno postale nekonkurentne, a ovi potezi Vlade zaista prevršuju svaku meru.
Kao što sam rekla na početku, ove izmene se vrše jer je krajem februara Evropska komisija naredila da akcize budu usklađene, jer je po njihovom mišljenju prekršen Prelazni trgovinski sporazum između EU i Srbije. Doduše, predstavnici vlasti to lepo kažu – preporučila usklađivanje, ali činjenica je da su za ovu vlast njihove preporuke obavezujuće. Samo se pokušava da se to drugačije terminološki iskaže.
O nivou standarda građana, o tome niko i ne pokušava da razmišlja. Jer, kada bi to nekoga na vlasti zainteresovalo, morao bi da shvati da u Srbiji ima više od 700 hiljada ljudi koji žive ispod granice siromaštva, gde je bez posla, po zvaničnim podacima Nacionalne službe, više od 730 hiljada nezaposlenih, ali ovaj podatak nije precizan, jer Nacionalna služba za zapošljavanje onoga ko zakasni jedan dan da se prijavi, skine sa evidencije i da mu kazneni rok u kome nema pravo da se prijavi.
Mnogi su nakon dugo godina prijavljivanja izgubili nadu da će se ikada zaposliti. Ako im prijavljivanje nije uslov za overu zdravstvene knjižice, uopšte se i ne prijavljuju Nacionalnoj službi za zapošljavanje.
Gospodin ministar, koji trenutno nije tu, rekao je, u nečemu što bi se moglo nazvati uvodna reč, da će viši iznos akciza doneti viši priliv sredstava u budžet, pa će imati više novca za dečje vrtiće i za druge budžetske rashode. Vlada, koja sebe naziva socijalno odgovornom, nikada neće sama svojom politikom stvarati socijalne slučajeve kojima će onda obezbeđivati socijalnu pomoć. To nikuda ne vodi.
Svima nam je dobro poznato da u Srbiji ima više od 100 hiljada starih ljudi koji žive ispod granice siromaštva. U 2010. godini 120 hiljada dece bilo je gladno. Ovi alarmantni podaci trebalo bi da budu nešto što će naterati Vladu da počne da kreira ambijent koji će biti pogodan za otvaranje novih radnih mesta, ali ne uz gašenje postojećih, jer se tako ne postiže ništa. Samo povećanje zaposlenosti može da obezbedi redovan priliv prihoda u budžet.
Sada ću napraviti poređenje između iznosa koji je Zakonom o budžetu za 2011. godinu predviđen da se ostvari od akciza na derivate nafte sa iznosom za 2010. godinu. Budžetom za 2010. godinu ovaj prihod je bio predviđen u iznosu od 65 milijardi i 500 hiljada dinara. Kada se shvatilo da ovih 500 hiljada ne može da se ostvari, izvršen je rebalans i smanjeno je na 65 milijardi. Rebalans je urađen u novembru 2010. godine, a odmah, potom, u decembru je usvojen Zakon o budžetu za 2011. godinu, i u njemu je predviđen prihod od akciza na derivate nafte u iznosu od 75 milijardi i 300 hiljada dinara, što znači 10,3 milijardi više od onoga što se moglo prikupiti u prethodnoj godini.
Kada bi danas sa nama bili predstavnici Vlade koji su zaduženi za budžet i ekonomsku politiku, logično bi bilo postaviti im pitanje, čime su se rukovodili, koji su im to parametri pokazali da će u ovoj godini imati mogućnosti da ostvare ovoliko viši prihod od akciza u odnosu na prethodnu godinu­? Time što će akcize biti više, ne znači samo po sebi da će se postići cilj, jer se može dogoditi da opadne promet, da se smanji tražnja i da se manje koriste ovi proizvodi, pa postoji rizik da bude manje ostvarenje prihoda u budžetu, od prošlogodišnjeg.
Odgovor na ovo pitanje daće nam se verovatno sam kada se bude radio rebalans budžeta, a radiće se sigurno. Valjda će tada prisustvovati ministar finansija, ka i predsednik Vlade. Mi ćemo sačekati i ukoliko i tada ne bude poštovao Narodnu skupštinu, kao što je nije ispoštovao danas, postoji način, postavićemo to u formi poslaničkog pitanja, pa ćemo onda preneti građanima Republike Srbije. Zahvaljujem. (Aplauz)

Iskorišćeno je 11 minuta i 20 sekundi. Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, a posle njega narodni poslanik Dragan Šormaz.

Gospođo Čomić, koliko vremena imamo?

Imate 32 minuta i 10 sekundi.