Ja sam vas pažljivo saslušao. Ima jedna narodna izreka: "Ne možemo da imamo i jare i pare". Jedan od ključnih ciljeva akcizne politike je zaštita domaćeg tržišta. Tada kada je doneta ta odluka vezano za te, što kažete, nekvalitetne derivate nafte, urađeno je sa ciljem zaštite domaćeg tržišta, međutim, nas ne tera niko da ovo radimo. Mi smo kao Vlada dužni da izvršimo harmonizaciju naše akcizne politike sa EU. To je prva stvar.
Druga stvar, vaša poređenja koja ste dali za susedne zemlje, mogu da vam dam jedan primer. Kada je gorivo bilo u bivšoj Jugoslaviji marku, u Turskoj je bilo dve marke, ali zato Turci prave 2.000 kilometara puta godišnje.
Sledeća stvar, sredstva povećanja na koje se odnosi, mislim da možete da pričate da vi kao poslanici političke stranke možete da utičete na to gde će biti usmerena sredstva – ova sredstva se odnose na saniranje izvesnih problema, kako ste rekli, u penzionom fondu, dečijoj zaštiti i drugim korisnicima te pomoći. Dakle, što se tiče akcizne politike, inicijativa je vaša da utičete svakako. Pažljivo ćemo saslušati vaš predlog. Tu sam da čujem i da prenesem Vladi vaš predlog. Uglavnom, Vlada nije pokrenula ovaj postupak zbog ucena, nego zato što je sama odgovorna i dužna je da usaglasi akciznu politiku sa EU. Toliko.

Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović.

Gospodine Ugljanin, ako očekujete da se složimo sa idejom da 110 miliona evra, koje je Vlada uzela od građana Srbije u prethodnih šest meseci, potrošite bez rebalansa, nećemo se složiti. Prema tome, rebalans budžeta – pa 110 miliona evra u budžet. Onda ne možete da kažete poljoprivrednicima da nema para, a da ovde 110 miliona evra zaradite mimo budžeta potpuno neplanirano, jer to nije bio projektovani prihod kada je budžet usvajan. Nema ga u budžetu.
Druga stvar, nisu putevi u Turskoj pravljeni zbog cene goriva, u to budite sigurni. Ovde se putevi ne prave tako što se finansiraju iz ovih prihoda, u Srbiji se putevi prave, kao što ste videli, od kredita Svetske banke.
A, pre nego što počnemo da pravimo te puteve moramo da napravimo projekte, a pre nego što ih napravimo moramo da imamo putnu privredu koju nemamo. Dakle, ovim se ne investira u puteve, nego se ovim vrlo jasno štiti monopol jedne kompanije, mislimo na NIS, na NIS ''Gasprom'', koji je zasnovan na pravu koje je ova država dala kroz državni sporazum sa Rusijom. Na pravu, na povlašćenom fiskalnom položaju.
Ako govorimo o domaćem tržištu, onda ono ne postoji, gospodine Ugljanin. NIS nije domaća kompanija. NIS je kompanija ruske države u kojoj i mi imamo deo svojih akcija i to je privatna kompanija, sa stanovišta interesa građana Srbije, ne njihova, nije javno preduzeće ove države. Ona vodi svoju ekonomsku politiku: zadužuje se, investira, ostvaruje prihode. To nema nikakve veze sa građanima Srbije.
Činjenica je da ste ovo morali da uradite, jer Evropska komisija vodi računa o šteti koju trpe oni koji su žrtve ekonomske diskriminacije, a to su bile kompanije koje nisu imale isti položaj kao i ''Gasprom'' u Srbiji. Pre svega, to je razlog ovih izmena, a ne naknadna želja da se harmonizuju odnosi sa EU, jer ovo nije nešto tako. Ako hoćete da ih harmonizujete, spustite akcize na onaj nivo na kojem su u Evropi i u skladu sa platama u Srbiji.
(Predsednik: Vreme.)
Ako pogledate odnos dve marke, jednu marku i činjenicu da je ovde u Srbiji plata bila pola marke, u Turskoj svakako nije, onda je jasno koliko su ovde veća opterećenja nego bilo gde drugde.
(Predsednik: Vreme.)
Ako govorimo o finansiranju puteva, to može da bude tema za neku drugu priliku, ali ovo nema veze sa tim.

Narodni poslanik Velimir Ilić ima reč.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, izuzetno sam iznenađen kada sam video u sali da gospodin Ugljanin danas predstavlja Vladu na jednom ovakvom zakonu, zakonu koji niko sada u Srbiji nije očekivao, pa, nemojte i sad tu jednu priču da se opet nešto prilagođava EU. Zamislite kakve mi gluposti pričamo – da EU tera Srbiju da poveća akcize, je l'. A, što ne smanjite akcize, bio bi red? Euro pada, opada, to svakog dana gledamo. Gorivo raste. Aman, treba novca za budžet.
I, sad ste našli rešenje, da pod maskom EU, podignete te cene. E, šta se sada događa? Vi ćete izazvati kontraefekte, gospodine Ugljanin, jer će cena benzina i nafte smanjiti potrošnju, a punjenje budžeta će biti manje. Povući će niz povećanja drugih cena. Uništiće mnoge privrednike. Imaćete znatno manje punjenje budžeta nego što ste do sada imali. Cena goriva u Srbiji je neizdrživa sa ovim dohocima i ovakvim stanjem u privredi. Na današnji dan imate 76.000 firmi u stečaju. Svako poskupljenje energetike povlači za sobom lanac i haos, uništava i razara srpsku privredu, a posebno i selo i sve proizvođače u Srbiji.
Prema tome, uopšte nije trebalo da vi dođete ovde, trebalo je da dođe gospodin Cvetković kao ministar finansija i da nam da tu ''radosnu'' vest.
Druga stvar, vi sada poredite EU. Sada ću vam reći jedan podatak koji je izuzetno važan. U EU akcize na gorivo direktno idu u gradnju putne infrastrukture. Na prime, u Engleskoj, u Nemačkoj, u svim tim zemljama od akciza se izdvaja preko 45%, štaviše, u nekima čak i preko 55%, za izgradnju novih puteva. A, kod nas, ovo što ste rekli – treba nam za penzije, treba nam za prosvetu, treba nam za policiju, da ne bi štrajkovala, itd, i to sve povlači lanac drugih nezadovoljnih.
Vi sve više tonete u probleme. Zašto? Što rešavate, pa, tako bi i mali Đokica rešio problem; zapne mu u budžetu, a on kaže – podigni akcize. To je pitanje za nekog ''malog Đokicu'', tamo da rešava.
Mi ovde očekujemo ozbiljnog ministra finansija, koji vodi makroekonomsku politiku ove države i koji će izaći sa ozbiljnim projektom izlaska iz krize, povećanjem zapošljavanja itd. Vi to, jednostavno, kada vam zafali, vi samo kažete – 'ajde, povećaj akcize na gorivo! I, onda, narod malo gunđa i trpi šta se događa.
Znate da je pre nekoliko godina gorivo bilo duplo jeftinije. Duplo jeftinije! Tada se više radilo, više gradilo i bolje je bilo stanje u privredi itd. Sada ulazimo u velike probleme i bez ikakvog razloga, vi ovakvim metodama i promenom Zakona o akcizama, dovodite hiljade privrednika u Srbiji u veoma tešku situaciju, kao i same građane. Jednostavno, ne možete da nađete rešenje za punjenje budžeta.
Ovom metodom još više smanjujete punjenje budžeta. U startu ćete na papiru povećati, ali ovaj narod ima optimum koliko može da za gorivo da, koliko može da za naftu da itd. Tako će i biti. To povlači jedan lanac nezadovoljstva i niz problema koji će nam se javiti u Srbiji.
Prema tome, nije mi jasno zašto vi u Vladi ne možete da sednete i da nađete neki drugi izlaz iz ovakve situacije? Vi ne možete da rešite najosnovnije probleme. Kada sam nedavno čitao u novinama, novine su sve vaše, Vladine, a mislim da ne lažu, da Vlada ne plaća ni struju, da Vlada ne može da plaća ni osnovne komunalije, pa, koji je problem kod vas? Vršili ste rekonstrukciju Vlade i izašli ste sa projektom, sa nizom mera i rekli – Srbija će od danas bolje funkcionisati, svaki građanin će osetiti da je bolje. E, onda ste se setili da nemate para i ne možete da radite rebalans budžeta, jer ne možete da rešite pitanje. Ovako, bez rebalansa, vi, jednostavno, tučete, kao, ono, da ne kažem, u mraku, ali, vi ne znate, vi uopšte nemate cilj. Ne mogu da shvatim šta vi planirate.
Kako možete da funkcionišete bez rebalansa budžeta? Kako ovde možete da nam pričate – donosimo zakon o finansiranju političkih stranaka, a neke stranke su u kampanji već dve godine, koja je izuzetno skupa i svakodnevna? Zauzeli su sav medijski prostor, bilborde itd. Iz kojih je to sredstava? Da li ima neko u Vladi da ih to pita, i o čemu se radi? O čemu se radi? Otkud ta sredstva? Ko to sve finansira?
Sada, umesto da se bavite problemima građevinarstva, problemima poljoprivrede, koji su izuzetno veliki, problemima energetike, jer su to veliki problemi, problemima putne privrede, vi stalno čačkate nešto 2004–2008. godina, to stoji, ali ne čačkate 2008-2011. godinu. A, što malo ne pogledate i od 2000. do 2003. godine? E, to bi bilo mnogo dobro, gospodo, da malo pogledamo šta se to danas događa.
Gospodo, korupcija je od 2008. godine do danas porasla za 40%. Da li je za vas u Vladi to neki signal? Nije sigurno. Nedavno je ministar Ćirić izašao i rekao da je kriza prošla, da krize više nema, da je zemlja izišla iz krize. To je bilo pre neki dan. A, kriza tek dolazi. Svakog dana sve više firmi odlazi u stečaj. Svakog dana je sve više firmi koje idu u likvidaciju.
Prema tome, u čemu je problem? Ne može da bude realno punjenje budžeta ako ne radi privreda. Koja grana privrede funkcioniše? Vi ste ovim vašim metodama, posebno veštačkim održavanjem kursa evra, potpuno uništili sve izvoznike iz Srbije. Najbolji izvoznici iz Srbije danas odlaze u stečaj, jer ne mogu da izdrže ovu cenu evra i jednostavno idu u totalni bankrot. Da li verujete da jedan privrednik, koji je izvoznik 98%, mesečno gubi preko 100 hiljada evra samo na kursnoj razlici?
Ali, ovim metodama ste podstakli uvoz. Svi vas tapšu po ramenima u Evropi. Zašto da ne, mi smo odlično tržište za njih – razaramo našu privredu, uništili smo naše banke, nemamo našu razvojnu banku, već dolazimo u poziciju da uvozimo sve i svašta iz celog sveta. Pa, zar Srbija danas da uvozi krastavac, meso? Zar Srbija da danas uvozi meso, a bila je izuzetno veliki izvoznik mesa. Zar Srbija uvozi hranu?! E, to je pitanje Vladi. Zašto Srbija uvozi hranu?! Zašto je Srbija uvoznik svih mogućih artikala koji postoje, a uništila je sopstvenu industriju? Molim vas lepo, da li vidite da nešto u Srbiji radi kad je u pitanju tekstilna industrija, industrija obuće, u preradi suhomesnatih proizvoda, u proizvodnji raznoraznih mašina, opreme, tehnologije, procesne opreme? Sve je propalo! Jednostavno, svi su krenuli u nagoveštaje štrajkova, u štrajkove, u probleme. A vi sad našli rešenje da ih još sve dodatno udarite po džepu tako što ćete povećati akcize na gorivo.
Zašto niste smanjili akcize, da bi izjednačili uvoznike i da bi to bilo na jednom drugom nivou? A zašto povećanje? Zašto, ponavljam, gorivo toliko raste, iz dana u dan, ako kažete da dinar jača, jači je nego ikada? Vidimo pre neki dan da je najjači otkako je euro postao, ne znam, u ovoj godini najjači. Pa, zašto, onda, to ne pratite. Mi smo imali jednu formulu po kojoj se računala cena goriva. Da li ste tu formulu zaboravili? Ta formula postoji i zna se kad gorivo raste. I tačno se zna kako se vrši obračun cene goriva.
Međutim, vi danas, jednostavno, sednete, kad vam zapne para vi to podelite i samo kažete – povećajte akcize, povećajte ove obaveze, povećajte one obaveze, itd.
Go se ne svlači, ministre! Nema više od koga da se uzme, jer u Srbiji svi postaju sirotinja, izuzev jedne grupice koja je postala izuzetno bogata, ona se potpuno odvojila i iselila je svoje firme i svoja dobra iz Srbije i funkcioniše preko raznoraznih drugih banaka spolja, sa svojim preduzećima koja se nalaze vani.
Prema tome, ovo vam nije dobro i molim vas da vi kao jedan ozbiljan čovek, domaćin čovek, pokrenete inicijativu i nazovete predsednika Vlade i skinete ovaj zakon sa dnevnog reda. Ili, umanjite akcize i tako ih izjednačite. I nemojmo sve stavljati u koš da to od nas traži EU. EU sigurno ne traži da se poveća cena goriva preko akciza. To sto posto ne traži! EU odlično zna stanje u Srbiji. Ali, kad god vama treba nešto da završite, vi kažete da su to zakoni koje nam nameće EU. Voleo bih da se oglasi neko iz EU i da kaže da li je tako.
Evo pitanje za Vladu – dajte nam ko je iz EU tražio da se poveća cena goriva ili akciza? Mi iz opozicije ćemo napraviti sastanak sa tim gospodinom, da ga ubedimo da to nije dobro. Dajte nam ko je taj iz EU koji je insistirao da se ovo uradi na ovakav način. Vi imate ozbiljnih zakona koji treba da dođu ovde u parlament i čekate to neko vreme da ih stavite.
Juče gledam – vas očekuje zakon o restituciji. To je izuzetno opasan zakon i tu će vam biti potrebno mnogo sredstava za realizaciju tog zakona. Kako vi mislite to da sprovedete? Da li vi mislite da to ovde usvoji neka vladajuća većina, da se vi formalno pokrijete i da dobijete kandidaturu, ili mislite da uradite jedan ozbiljan zakon, koji bi već trebalo da se pojavi, da se o njemu ozbiljno raspravlja i razgovara? Ovako, jednostavno, ući ćete u parlament, napravićete neki zakon, vaša vladajuća većina će to izglasati i, vi ćete reći – evo, skinuli smo još jednu obavezu, misleći da je time sve rešeno. Ali, to će tek izazvati hiljade problema.
Kako mislite da sada vratite privredne objekte koje ste prodali u privatizaciji? Kako mislite da to završite u jednom kratkom roku, koji ostavljate da se radi u nekom letnjem periodu, na brzinu na nekoj sednici koja će trajati danonoćno, u nekoj raspravi koja će biti objedinjena, sigurno, i tako ćemo to sve usvojiti. Ali, život je nešto drugo. Život nije onaj papir koji ćemo mi usvojiti. On će posle napraviti sasvim druge probleme koje neće moći da reši ova vlada, a možda i naredne neke vlade koje će doći, jer ove štete koje se ovde nanose teško je ispraviti.
Vidim, hvale se mnogi iz vladajuće koalicije – evo, dobijamo kredite, dobili smo za zdravstvo rekordni kredit, dobili smo za koridore rekordni kredit, itd. Sve to postoji. Ali, pitam vas sad, gospodine ministre – je li toliko važan u ovoj teškoj situaciji koridor prema Makedoniji, kad tamo nema saobraćaja? Ko vam to postavlja kao uslov? Da li je vama važan koridor, kojim, nadam se, prolazite, Ibarske magistrale? Da li je vama preči koridor gde je 27.000 auta dnevno ili koridor gde je 3.000 auta dnevno? Znate li da tamo gde je 3.000 auta dnevno košta održavanje tog koridora po kilometru 3.000 evra mesečno? Iz čega ćemo da održavamo, ako nema prihoda? Iz budžeta. I ponovo ćemo opteretiti budžet narednih godina još više. Imaćemo i kreditne linije i sve ostalo, koje će potpuno ugušiti ovu državu.
Mi polako idemo u jedan totalni kolaps, gde ćemo sami sebe totalno zablokirati nepromišljenim odlukama. Ova odluka je totalno suprotna da izađemo iz krize. Nema veze, po tri, četiri dinara, pet dinara, deset dinara, to se nabere. Pa, pogledajte koliko je sad gorivo. Kako seljak da preživi? Vi mu još niste dali ni onu subvenciju, a već ste mu podigli gorivo, da mu to uzmete nazad. I sve ćete to uzeti nazad, kroz raznorazne obaveze i kroz poskupljenje repromaterijala i svega ostalog. Ovo je jedan lanac koji će povući inflaciju i sve ostalo.
Prema tome, još jednom, da skratim priču, molim vas, kao jednog ozbiljnog čoveka, domaćina, koji je u Vladi, da zamolite vaše saradnike, a posebno premijera, da se ovaj zakon povuče, da smanjite akcize, izjednačite, i da jednom obradujete ovu Srbiju sa nekim pozitivnim odlukama. Ovako, ovaj narod doživljava stres svakog dana gledajući šta će poskupeti. Ali, ako ovo usvojimo, već za koji dan imaćemo lanac poskupljenja ponovo i to nećemo moći zaustaviti. Imaćemo inflaciju, imaćemo probleme. I, nemojte misliti da mnogi ljudi koji najavljuju štrajkove ne vide da je teška situacija.
Vide da je teška situacija, al kad je došlo da štrajkuje policija znajte da je ''dogorelo do nokata''. E, to je vrlo opasno. I nemojte priču, slušao sam ministra odbrane ovde – stanje u vojnoj industriji je najbolje u poslednjih 20 godina, izvoz cveta, sve cveta, sve je super. Ono, odjednom, štrajk za štrajkom.! Evo, u Lučanima problemi, u Kragujevcu problemi, u "Slobodi" problemi, u "Krušiku" problemi! Pa, gde je to dobro?! Navedite jednu priču gde je dobro.
Ne može ovako da funkcioniše država i zato vas molim da kao ministar utičete na tu vladu da nešto uradi, ako može. Prvo šta treba da uradi jeste da donese rebalans budžeta, da mi narodni poslanici znamo kako rekonstruisana Vlada raspolaže budžetom koji smo mi ovde usvojili krajem prošle godine.
Potpuno ste izišli iz Zakona o budžetu, vi radite u Vladi bukvalno šta hoćete. Na telefonski poziv se puštaju pare. Kako? Za pojedina ministarstva koja su sada spojena, razdvojena, kako ste im budžete spajali, delili? Kako ste rudarstvo i energetiku podelili, živo me interesuje?! Da li neko u Vladi pita koliko je ko je dobio sredstava iz ove mase koja su doneta ovde u Zakonu o budžetu? Jednostavno, kako ste NIP podelili?
Prema tome, molim vas da se ovaj zakon povuče jer ovo stvarno nema smisla i prevršila je dara meru. Hvala vam.

Samo se prijavite. Ministar želi reč.
Izvolite, gospodine Ugljanine.

Zahvaljujem, gospodinu Iliću, i cenim vaše iskustvo i velike rezultate koje ste vi učinili na putnoj infrastrukturi dok ste bili ministar. Cenim i vašu diskusiju. Jedini ste dotakli mnoga pitanja, mnoga stvarna pitanja, koja muče svakog građanina. Nema nijedne primedbe na vaše izlaganje, ali pitanje je kako da se sve te praznine popune.
Ovde se radi o toliko malim povećanjima, to su minimalna povećanja, koja će dati na državnom nivou veliki doprinos iz kojeg ćemo moći da rešavamo ova pitanja o kojima ste vi govorili. Za gledaoce i za sve poslanike, koji možda nisu upućeni, radi se o minimalnim povećanjima sa kojima vršimo usklađivanja. Moram da vas ispravim, ne postoji taj čovek, nema ta adresa, koji nas je ucenio. Mi sami, svesni naše obaveze, vršimo usklađivanje akcizne politike. Toliko.

Molim vas nemojte dobacivati.
Reč ima narodni poslanik Radojko Obradović.

Hvala, gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, poreski zakoni su u svakoj zemlji najvažniji zakoni. Kada se raspravlja o ovako važnim zakonima treba posmatrati celokupnu sliku, jer jedan zakon uređen u društvu, naročito ne poreski zakon, nije izolovan. Još uvek traje aranžman sa MMF, čujemo da će Vlada predložiti da se taj aranžman u nekom izmenjenom ili sličnom obliku produži.
Imamo nekoliko aranžmana sa Svetskom bankom. Poznata je stvar da Svetska banka i MMF kada posmatraju svaku od zemalja, odnosno ekonomiju zemalja, posmatraju tri ključna parametra. To je malo izmenjeno velikom svetskom krizom od 2008. godine, ali su to, sa gledišta savremene ekonomije, tri osnovna elementa. To su: inflacija, budžetski deficit i devizni kurs. Kakve veze ovaj zakon ili kakve će posledice ovaj zakon i ekonomska politika Vlade imati na ova tri ključna elementa naših finansija?
Ciljana inflacija, kako je to predvidela NBS za ovu godinu je 5,5% plus-minus 1,8%. U ovom trenutku inflacija je 15%. Pričamo o inflaciji mesec dana unazad. Kolika je danas, sa poslednjim podacima, ne znamo – bar tri puta veća nego što je bilo projektovano. Recite mi kada u bilo kojoj struci napravite grešku 1:3 na koji način onda možete da posmatrate ili predviđate dalji tok stvari. Narodna banka Srbije i Vlada su potpisale Sporazum o obaranju inflacije, kakve veze ovo sad i kakve će posledice povećanje cene goriva imati na inflaciju. Poznata je stvar da je gorivo sastavni element praktično svake stvari koja se proizvede i svake usluge koja se ponudi u Srbiji.
Budžetski deficit je u prva četiri meseca dostigao 40% ukupnog budžetskog deficita i jasno je da nema priče o tome da inflacija neutralno deluje na budžet. Da, s jedne strane, podiže prihode i da to što je veća inflacija nema nikakvih posledica. I te kako ima posledica. Jasno je da povećana inflacija zahteva povećane izdatke i to što su nešto veći prihodi, veći su izdaci, to je još jedan razlog za rebalans budžeta.
Koji je razlog što je kurs evra poslednjih nekoliko meseci drastično promenjen, pao je za praktično desetak procenata. Pa vrlo jednostavan, mislim da je u svetu, u ovom trenutku najisplativija stvar kupovina državnih zapisa Republike Srbije. Ubedljivo najisplativija stvar, jer imate na godišnjem nivo 13-14% kamatnu stopu, kada oborite kurs evra još 10% za ta tri meseca koliko imate hartije od vrednosti, pa sračunajte sami. To je tri do četiri puta više nego u bilo kojoj drugoj razvijenoj zemlji u svetu.
To su tri osnovna elementa naše ekonomske politike. Budžetski deficit koji je enorman, pitanje gde će se zaustaviti. To je kurs evra koji potpuno nepredvidiv, jer kada ove strane banke, koje su došle ovde i koje kupuju hartije od vrednosti, odluče da se povuku sa ovog tržišta, kurs će da eksplodira i to je apsolutno jasno svakome. To je klasična piramidalna štednja koju smo u Srbiji videli već nekoliko puta. Kao što ste videli nisu imune i najrazvijenije zemlje na svetu. Pogledajte samo šta je bilo sa onim fondovima u Americi.
I, treća stvar je inflacija. Do sada je tri puta veća od ciljane. Sa ovakvim rezultatima u poljoprivredi, sa ovakvim rezultatima akciznoj politici, možemo da očekujemo samo još gore stvari.
Šta će biti rezultat kada se ovaj zakon usvoji za nekoliko dana? U obrazloženju ste rekli, Vlada je rekla, da bi to moglo da stvori veće troškove građana, ali to pre svega zavisi od cenovne politike proizvođača, odnosno uvoznika goriva. Da to je tačno, ali gospodin Jovanović je malopre napravio i izneo analizu učešća državnih obaveza u ceni goriva; akciza je 40, bila je do sada 45, odnosno 37 dinara, zavisi od vrste derivata, sada će biti 49,5 i 37, bar tako vi predlažete. Da, ali tek na to se računa PDV. Pa kad se uračuna PDV onda je povećanje u slučaju motornog benzina 5,8 dinara a ne četiri dinara, a u slučaju dizel-goriva 2,36 dinara a ne dva dinara. I kada uzmete da je u ceni goriva 60% država, 40 % je i sirova nafta i prerada nafte, kao i distribucija i osiguranje na benzinskim pumpama, a i troškovi benzinskih pumpi i sve ono što su obaveze, onda je veliko pitanje kako će ti proizvođači nafte da ukalkulišu ovih pet-šest dinara u svoju cenu, da ne podižu cenu, ako je država prvo namirila sebe.
Mislim da ne može, osnovni element i osnovni postulat ekonomske politike da bude, "hajde da napunimo budžet". U ekonomiji se to zove elastičnost tražnje. Šta će se desiti sa prometom nafte i derivata kada cena skoči još šest dinara po litru? Da li je neko napravio analizu i da li u Vladi postoji analiza? Voleo bih da mi odgovorite koliko je opao promet derivata, pošto je to potpuno jasno? Nemojte vi da gledate Beograd, u Beogradu su zatvoreni mostovi pa je zakrčeno pola grada, bar ovog centralnog dela, ali šta se dešava po Srbiji sa podizanjem cene goriva i koliko će da opadne potrošnja?
Poznata je stvar da je akcizna roba, pa, naravno, alkoholna pića, cigarete, ali i naftni derivati vrlo osetljiva na podizanje cena i to kada se podigne cena ne znači da će proporcionalno da poraste prihod. Naprotiv, po pravilu svuda u svetu u svim normalnim zemljama sveta, da gospodine Kasaloviću, ne znam zašto klimate glavom, ovo je bio vaš amandman, ovu sednicu imamo pre svega zbog vašeg amandmana, poznata je stvar da potražnja pada i onda su prihodi budžeta manji nego što jesu. To je poznata stvar svuda u svetu. Ne vidim razloga da ovde raspravljamo o stvarima koje su poznate, priznate i usvojene svuda u svetu, osim kod nas.
Kakve će ovo efekte imati na privredu Srbije, na poljoprivredu, na cenu hrane, na sve one troškove protiv kojih jednim delom možemo da se borimo, jednim delom ne možemo, jer Srbija nije izolovano ostrvo i zavisi od mnogih drugih faktora koji se dešavaju svuda u svetu? Ako je osnovni element politike to da se puni budžet, pa makar i emitovanjem neograničenog broja državnih zapisa, na koje svake godine plaćamo sve veću i veću kamatu, onda je rezultat toga da su raspoloživa sredstva u budžetu za bilo šta sve manja i manja. I zato imamo svakim danom sve više problema, na svakom koraku.
Mi smo predložili amandman gde bi država uradila ono što je uradio veliki broj država u svetu, da se akcize naravno ujednače, ali da se uzme za osnovicu ova niža cena. Pa da to, onda, ne dovede do povećanja cene goriva, jer Srbija je specifična po još nečemu. Srbija je vrlo specifična zemlja, jer kad treba nešto da poskupi, onda svi kažu da to poskupljuje zato što je vezano za evro i ta uvozna komponenata je izražena. A, kad evro izgubi 10% na vrednosti, recite mi spisak proizvoda koji su poslednjih meseci, kad je evro sa 107 došao na 96, dajte mi spisak proizvoda koji je pojeftinio u našim prodavnicama i spisak usluga koje su sad 10% jeftinije, zato što je evro izgubio na vrednosti. Takvih proizvoda nema, jer očigledno je da je ta politika samo jednosmerna, politika podizanja cene i nema politike vraćanja unazad. To je ovo što ste upravo i govorili: bitno je da se napuni budžet, jer je u prva četiri meseca prihod od PDV drastično podbacio u odnosu na plan.
To je rezultat upravo toga, jer ako krenemo sa tom politikom, pošto nema PDV hajde da podižemo cene, to će samo izazvati još veće probleme u budžetu. U Engleskoj postoji jedno pravilo koje se primenjuje na mnoge stvari, a čini mi se da važi svuda u svetu, pa i kod nas, a to je ''pravilo pite''. Pošto znate kako izgleda engleska pita, okrugla, kao i naša, malo drugačijeg sastava, ali pravilo glasi: da bi neko dobio veće parče nego mora da dobije manje parče, jer pita ne može da menja veličinu. E, tako je sa našom ekonomijom, ako država dobije veće parče, onda će građani dobiti manje parče i to može da traje do nekog trenutka, dok se ekonomija potpuno ne raspadne. Nažalost, takvih primera u raznim zemljama u svetu ima koliko god hoćete. I samo od dobre vlade zavisi na koji način će uspeti to da prevaziđe i reši.
Nažalost, ovo predloženo rešenje nije dobro. Ovo predloženo rešenje će nastaviti da povećava inflaciju. Prihodi budžeta će ponovo biti udruženi i videćemo se, zdravlja bože, za nekoliko meseci, pa ćemo videti ko je bio u pravu. Kurs evra će biti i dalje nepredvidiv, a to sve zajedno ima posledice i na strane investitore i na puteve o kojima ste govorili, kao i na živote svih nas. Hvala. (Aplauz)

Narodni poslanik gospodin Veroljub Arsić ima reč, izvolite.