Onaj ko kaže da je radikal, i ko poznaje pravno-političku istoriju Srbije, mogao bi da se pohvali time da je Radikalna stranka, odlukom Kralja Milana izgubila pobedu na izborima, zato što je Kralj Milan, kada su radikali pobedili, reko, prvi, onaj ko pobedi, nije poslanik, nego onaj drugi. I tako su neki ''naprednjaci'' postali poslanici i zvali su ih ''dvoglasci'' i ''troglasci''. Sa dva ili tri glasa su odlukom monarha postajali poslanici.

To radi vaše edukacije, gospodine predsedavajući, pošto kažete da nikada ništa ne naučite iz ovih diskusija.

Zahvaljujem. Ovim završavamo ovaj krug replika, mislim da nema razloga više, ponavljamo istu priču i idemo sve dublje i dublje u prošlost, a budućnost ne može da čeka.

Na član 7. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo. Reč ima profesor Poskurica.

Zahvaljujem. Na član 7. amandman koji smo podneli u prvom stavu ima nameru da podrži našu ideju koju smo obrazlagali uz članu 3, da izvore finansiranja političkih subjekata prikažemo na drugačiji način, amandman je odbijen u celosti, a obrazloženje kakvo je dato možda bi moglo donekle da se razume, da to upravo ne podržava koncept kako je zakonopisac predvideo i da nam je zato odbio ovaj naš amandman.

Međutim, pošto je naša promena koju smo predložili nešto obimnija i ima dva stava, umesto jednog kako stoji u Predlogu zakona, mislimo da je ovaj drugi stav bio razlog što smo odbijeni, uz jednu floskulu, koja je uvek prihvatljiva, da su oni imali jasnije i bolje rešenje.

Šta smo mi u tom drugom stavu predloženog člana 7. hteli da uvedemo u političku praksu, a to je – da zabranimo funkcionerima, onima koji obavljaju javne funkcije i koji su članovi stranaka, koje učestvuju u izborima, da im šefovi stranaka, da im stranke, politički subjekti, stvaraju pisanu ili nepisanu, nametnutu ili bilo kakvu obavezu materijalnih davanja i pomaganja sopstvenoj stranci, da učinimo upravo suprotno od onoga što je politička praksa decenijama unazad u Srbiji, gde SNS niti je mogla da učestvuje, niti učestvuje, jer na takvim funkcijama republičkog nivoa nismo bili. I, ne znamo kome i zašto to smeta, da unapred utvrdimo jasan stav, da niti se može od takvog pojedinca na funkciji primiti nekakav poklon, donacija, neko davanje, niti od njega na bilo koji način nešto tražiti.

Mislimo, ako ne samo zbog ovog 1. stava, ali zbog ovog drugog, možda je upravo trebalo član 7. prihvatiti, ali ostaje da se o tome razmisli, pa da se u danu za glasanje, eventualno, ova odluka promeni, i da se svi skupa obavežemo na jedan pošteniji i odgovorniji odnos u vremenu izborne kampanje, ali i u kasnijem političkom delovanju i izvan toga, u finansiranju i pomaganju redovnog rada stranke.

Reč ima gospodin Martinović.

Gospodine Novakoviću, javio sam se pre gospodina Poskurice za povredu Poslovnika i iz meni neobjašnjivih razloga nisam mogao da obrazložim u čemu se sastoji povreda Poslovnika, tako da sam se sad javio po amandmanu. Nadam se da je to u skladu sa Poslovnikom.

Hvala vam, gospodine Novakoviću, vrlo ste ljubazni.

Hteo sam da kažem sledeće. Dakle, za SRS nikada nije bio uzor Kralj Milan. Ako ćemo da se vratimo u vreme Kralja Milana, onda ćemo da zaboravimo i na demokratiju i na parlamentarizam, kao i na mnoge druge, uslovno rečeno, evropske tekovine. Nama nije uzor Kralj Milan, mi bismo hteli da se vratimo u doba kada je Srbija bila parlamentarna demokratija, a u vreme Kralja Milana nije bila parlamentarna demokratija. Kralj Milan je bio ''naprednjački kralj''. On je imao svoju dvorsku stranku, tadašnju Naprednu stranku. Nama oni nikada nisu bili ideal. To što su se političke prilike u Srbiji ponovile, pa i sad imate jednu dvorsku stranku, koja se isto zove Napredna stranka, a koja u stvari radi svim silama da se ostvare političke ideje Borisa Tadića, to je ironija istorije.

Takođe, malo mi je neshvatljivo ovo što je rekao gospodin Poskurica, oni predlažu amandman kojim će se sprečiti da poslanici daju pare svojim političkim strankama, a SNS je formirana tako što su upravo, uslovno rečeno, narodni poslanici SNS, u stvari SRS, odrešili kesu, pa je neko dao 200.000 dinara, neko 300.000 dinara, neko 500.000 dinara, i tako je, navodno, nastala SNS. Meni tu nema, zaista, bilo kakve logike.

Dakle, stranka koja je, barem po izveštajima, nastala tako što je neko izdvojio novac od narodnih poslanika, da bi se stranka formirala, sada ta ista stranka predlaže da se tako nešto onemogućava. Kada bi, gospodine Poskurica, vaš amandman bio prihvaćen, onda da je taj princip važio 2008. godine SNS ne bi mogla ni da nastane, jer ne bi imao ko da odreši kesu i da pare da. Naravno, opet kažem, sudeći po izveštajima.

Jasno je svima da je SNS nastala nečijim tuđim novcem. Nemate vi u džaku ni 300.000, ni 500.000 dinara, nemate vi ni mnogo manje, ne mislim vi lično, nego razne domaćice itd, nego su se iskeširali Cane, Beko itd, malo je došlo iz inostranstva, pa je zato moguće da se u izbornoj kampanji u Aranđelovcu deli cement, brašno, da se asfaltira itd, da jedna stranka prestane da bude politička stranka, odnosno da postane građevinska firma itd. To su sve anomalije, to su sve paradoksi srpskog političkog sistema, koji ste vi, gospodo iz DS, omogućili, a koji mi iz SRS sada želimo da ukinemo. Mi želimo da Srbija bude jedna normalna demokratska država, da ono što nije moguće bilo gde u svetu ne bude moguće ni u Srbiji.

Prema tome, mi za Srbiju, kada je reč o uređenju našeg političkog sistema, ne tražimo ni više, ni manje, od onoga što važi za dobro uređene civilizovane i demokratske države.

Hvala. Reč ima gospodin Nemanja Šarović.

Gospodo narodni poslanici, još jedanput moram izraziti svoje čuđenje zbog činjenice da su amandmani SNS potpuno suprotni onome što oni rade u praksi. Mi smo maločas čuli zalaganje gospodina Poskurice koji kaže da je protiv toga da političke stranke koriste novac iz javnih preduzeća. Ja sam i danas pročitao konkretne podatke da je za stranačko glasilo SNS, to je dnevni list "Pravda", ''Telekom Srbija'' dao za 2008. godinu 20.257.000 dinara, za 2009. godinu 18.786.000 dinara, za 2010. godinu 23.000.000 dinara, za 2011. godinu 14.000.000 dinara. Dug koji je postojao od "Future", Canetove "Future", distributera štampe, koja je vlasništvo Stanka Subotića Caneta Žapca, prema "Pravdi" bio je 40 miliona, i taj dug je otkupio ''Telekom Srbija'' za iznos od 36 miliona. Ukupno je sa računa ''Telekoma'' na račun "Pravde" otišlo 103 miliona dinara. Kada se doda 18.661.000 dinara, koje su dobili od grada Beograda, to je 121.712.000 dinara, pa, od čega bi živele njihove stranačke novine, od čega bi živela SNS, da oni to nisu koristili?

Onda, dalje, kažu da su protiv toga da se propiše bilo kakvo davanje posebnih obaveza za članove koji obavljaju funkcije. A, videli ste kada sam čitao, da sada ne gubim vreme, spisak od Tomislava Nikolića preko Igora Bečića i Jorgovanke Tabaković, pa svih ostalih njihovih poslanika, svi su dali po 300, 400 do 500 hiljada dinara. O čemu se tu radi? Dakle, vi morate konačno prestati da obmanjujete građane Srbije i morate konačno reći zašta se vi zalažete. Kaže sada Tomislav Nikolić da se on zalaže za to da stranka koja ima poslanike, bez obzira na to da li je izašla na izbore dobija novac od države. Nije se Tomislav Nikolić oduvek zalagao za to. Evo, da vam pročitam šta je rekao Tomislav Nikolić pre nekog vremena.

Na pitanje novinara koje glasi: "Stranka Bogoljuba Karića je uspela da postane parlamentarna zahvaljujući vašem bivšem poslaniku, pa kako gledate na najavu da će PSS formirati poslanički klub?" A, Tomislav Nikolić kaže: "To je vrhunski nemoral. Gotovo godinu i po dana posle izbora Bogoljub Karić ima obraza da kaže kako mu je stranka postala parlamentarna, a nije ni izašao na izbore. Toga nema nigde u svetu." Evo, sada, nažalost, ima u Srbiji, i taj primer je Tomislav Nikolić. On kaže: "To je kriminal, Karić je pokazao da je lopuža. To je oličenje Bogoljuba Karića." Da li je onda Tomislav Nikolić kriminalac i lopuža? Po njegovim sopstvenim merilima, to ne tvrdim ja, to tvrdi Tomislav Nikolić.

(Predsedavajući: To nije tema dnevnog reda.)

Jeste, kako nije, pa Zakon o finansiranju političkih stranaka. Šta je tema, ako nije ovo?

(Predsedavajući: Amandman na član 7.)

Budite strpljivi. Upravo o finansiranju se i radi, to jeste suština. Dakle, radi se o načinu finansiranja političkih stranaka, ali budite strpljivi još 2-3 rečenice.

Tomislav Nikolić kaže: "Možete pomisliti šta bi radio kada bi došao na vlast, kada se kao opozicija bavi ovakvim kriminalom. Njegovu stranku bi politički trebalo uništiti. Karić bez problema može sada da otkupljuje i udate žene, ne vidim nikakve razlike. Ovo je poslednji test gde vidimo kako će država reagovati po pitanju ovog kriminala Bogoljuba Karića." Nažalost, niste reagovali, zato je došlo sada do ovog mnogo većeg kriminala.

Onda kaže: "On je pokazao koliko je beskrupulozan i da može da gazi preko svega da bi ostvario neki svoj cilj." Na pitanje novinara: "Šta je nudio Živadinu Lekiću da pređe kod njega?", on kaže: "Nemam pojma, niti me to interesuje." Upropastio mu je život, jer je taj poslanik položio zakletvu u crkvi i pred Bogom istog dana kada je i gospodin Tomislav Nikolić položio. Pa onda kaže: "Taj nije izdao SRS, već je Boga izdao. U našoj zakletvi stoji da se poslanik zaklinje verom, čašću, poštenjem i potomcima da će slediti politiku SRS i da ona jedino raspolaže njegovim mandatom. Bogoljub Karić, takođe, zna tu našu zakletvu. Očigledno je on osnovao neku novu crkvu, čim je naš bivši poslanik, koji je pod zakletvom u crkvi, prešao kod njega, a da Bogoljuba Karića nije bilo briga. Evo, ja pozivam i patrijarha Pavla da se izjasni, jer se Karić hvali da ima veze sa tim." Možda bi bilo uputno pozvati sad i aktuelnog patrijarha da se izjasni, pošto i Tomislav Nikolić, poput, svojevremeno, Bogoljuba Karića, tvrdi da ima dobre veze sa crkvom.

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić. Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga i Radovan Radovanović. Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami, Miroslav Petković, Miloš Radulović i Milan Lapčević.

Reč ima dr Zoran Šami.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, odmah se izvinjavam gospodinu predsedavajućem, ali ću govoriti o zakonu, o ovom članu. To nije baš uobičajeno danas, ali probaću.

(Predsedavajući: Zahvaljujem.)

Nisam sasvim siguran kome se tačno obraćam. Ovde, doduše, sedi predstavnik Vlade gospodin Marković, ali rekao bih da on tu sedi ni kriv ni dužan. Zakon nije pisao on, ako smem da primetim, vidljiv je potpis na zakonu, s obzirom na to da izgleda da je zakon pisan nogama, onda je potpuno jasno da dolazi iz Ministarstva pravosuđa.

Demokratska stranka Srbije, to smo rekli u raspravi u načelu, smatra da valja doneti nov zakon o finansiranju političkih stranaka i upravo zato smo uložili dosta truda i napisali samo deset amandmana na postojeći zakon. Mogli smo da ih napišemo mnogo više.

U najboljoj nameri da popravimo tekst zakona podneli smo deset amandmana i zamislite nije prihvaćen nijedan. Nisu prihvaćeni čak ni amandmani koji su samo ispravljali neke, izvinite na izrazu, notorne gluposti koje pišu u ovom zakonu. Čak na sve notorne gluposti nismo ni stavljali amandmane, stavili smo na ovaj član 8. Odmah ću da objasnim o čemu se radi, ni to nije prihvaćeno.

U članu 8. piše da se članarina političkim strankama može plaćati isključivo preko tekućeg računa. Prvo, vi ste, predsedavajući, pravnik, ne postoji nijedan zakonski propis koji građane obavezuje da ima tekući račun.

Drugo, ima građana koji žele da imaju tekući račun, ne mogu da ga otvore. Probajte vi kao poslanik da odete u prvu banku i da kažete ja hoću da otvorim tekući račun, oni će da kažu – u redu, samo mi donesite potvrdu od firme u kojoj radite da ćete platu, odnosno svoja primanja dobijati preko tekućeg računa. Ako to ne uradite nećete otvoriti tekući račun. Drugim rečima, nijedan nezaposleni građanin Srbije, a na nesreću njih je u Srbiji gotovo polovina radno-aktivnog stanovništva, nezaposleno, prema tome, i da hoće nemaju tekući račun. Da ne govorim o studentima, poljoprivrednicima, itd.

Pri tom, ne vidim u čemu je problem, šta se time dobija što ćete da zahtevate od nekog da nekih 1.200, 1.300 ili 1.500 dinara uplaćuje preko tekućeg računa. Stranka mora da vodi evidenciju, mora da izdaje priznanice, mora da evidentira uplate. Prema tome, kontrola uvek može da se sprovede.

Ovo je samo jedan primer. Ima takvih primera još u ovom zakonu. Uveravam vas da, bez obzira o kojoj je stranci reč, najmanje 30% članova bilo koje stranke koja sedi ovde u parlamentu nema tekući račun. Besmislena odredba. Zapravo, ništa ni ne rešava. Nažalost, zakon je put takvih besmislenih odredbi.

Pri tome, ono što bi valjalo precizirati, što bi valjalo da bude strašno precizno napisano, takođe, napisano je skoro nogama. Mi smo na nekoliko članova to probali da ispravimo, ali pravo da vam kažem imam utisak da to u ovoj sali ne interesuje nikog, nijednog od 14 ili 15 prisutnih poslanika vladajućih stranaka, ne interesuje ni predstavnika Vlade, koji je u međuvremenu izašao, ne interesuje nikog. I to bahato odsustvo potrebe da se zakon, ponavljam neosporno potreban zakon, ne popravi, ne učini boljim, korisnijim, to je prosto neverovatno.

Pri tom, odbijeni su svi amandmani Demokratske stranke Srbije, a koliko sam primetio, praktično i svih ostalih stranaka iz opozicije, tako da nisam siguran da uopšte ima smisla da ovde sedimo i da nešto pričamo, jer je to očigledno jedan razgovor potpuno gluvonemih osoba. Potpuno gluvonemih osoba.

Hoćete da mi objasnite zašto je odbijen, da li neko može da mi objasni, sad više neko ko, na primer, ovaj benigni amandman da se dozvoli normalno prikupljanje članarine, kada neko donese hiljadu-dve dinara da to plati stranci, obično se to tako i plaća, ne plaća se jednom mesečno ili se plaća jednom u šest meseci ili jednom godišnje itd. Te članarine, koliko znam, ni u jednoj stranci nisu nešto posebno visoke, jer najveći broj članova svih političkih stranaka i nema nekog novca da bi nešto ozbiljnije plaćao stranci. Eto i to je čak odbijeno.

Odbijeno je zato što onaj ko je ovo pisao samo se trudio da se nekome dopadne, da se formalno nekome dopadne, a ne da reši problem. Problem će ostati nerešen, što je najgore, no što je najvažnije, potpuno nedefinisan. Da ne govorim da postoje čitave oblasti koje ovim zakonom uopšte nisu dotaknute, a koje je, takođe, valjalo regulisati, na primer, oblast kako stranke troše novac.

Da li u jednoj realno siromašnoj zemlji, u zemlji u kojoj narod teško živi, nas treba da bude baš briga da li će stranka da potroši milione i milione evra ili možda neke stvari valja ograničiti? Možda valja ograničiti apetite onih koji će da zarade na račun stranaka. Nisam primetio bilo kakav pokušaj, bilo kakav trud u tom pravcu da se to na neki način definiše ovim zakonom, a valjalo je definisati. Valjalo je reći da ne može sekunda oglašavanja da bude preko nečega, a biće. Strankama koje su trenutno na vlasti se čini da će imati uvek dovoljno para i dovoljno popusta da to odrade, ne shvatajući da sutra više neće biti na vlasti, pa će se naći u poziciji da to stvarno plaćaju, pa će nam sekunda na nekoj televiziji sa nacionalnom pokrivenošću koštati više nego sekunda na Bi-Bi-Siju ili Si-En-Enu. Koštaće i to će na kraju ovaj narod da plati, ovako ili onako.

Mi o tome u zakonu ne govorimo ni reči. To je mesto gde to treba definisati, to je mesto gde se mora reći da ne mogu beskonačno mnogo para stranke da troše i na svoje regularne delatnosti. O tome nema ni reči ovde. Govorio sam nešto, ali očigledno ne vredi da govorim da su odredbe kako se deli novac za izbornu kampanju, da su priče o jemstvu, bez obzira na realnu potrebu da se eliminišu lažni kandidati na izborima, vrlo tanke, jer stranke nemaju imovinu sa kojom bi mogle da garantuju. Koliko znam, DSS svakako nema, ali mislim da ni neke druge stranke nemaju imovinu sa kojom bi mogle da garantuju, da polože jemstvo. Drugo, potpuno je besmisleno da se to jemstvo polaže u trenutku kandidovanja, kada uopšte nije jasno koliko treba da iznosi jemstvo. Nije svejedno da li će na izbore da izađe pet ili 55 lista, a može i jedno i drugo. Razlika je da li treba da položite za 150.000 evra ili za milion i po evra. Pa, ne, ne, pročitajte, Nado, pažljivo, ovo ne govorim iz zle namere. Mislim da stranke koje navodno podržavaju ovaj zakon uopšte nisu svesne šta podržavaju.

Da ne kažem da neke stvari uopšte nisu regulisane. Recimo, uopšte ne vidim kako će se dodeljivati sredstva za predsedničke izbore ili možda neko misli da predsedničkih izbora više neće ni biti, ne znam, ali nema nijednog slova o tome.

Da li je normalno da politička stranka ima kandidata na predsedničkim izborima? Pa, uglavnom je normalno. Po ovome, to ne postoji. Zato sam i kazao da je zakon, nažalost, pisan nogama, a sa druge strane, ni najdobronamernije primedbe DSS, a čini mi se i ostalih opozicionih stranaka, uopšte nisu razmatrane. Neću da vam čitam opskurna obrazloženja kojima ste to odbijali, pošto to niko ozbiljan nije ni pisao, tako da nema smisla da otvaramo diskusiju.

Sve u svemu, mislim da je ovo potpuno bespredmetna rasprava. Od 133 amandmana, čini mi se, prihvaćeno je nekoliko i to uglavnom podnetih od strane poslanika vladajućih stranaka. Ovo niti ima volju neko da sluša, niti ima volju da shvati argumentaciju zašto je nešto podneseno, tako da, moram priznati, s obzirom na to da se radi o jednom zakonu u kome ja ne vidim baš previše prostora da neki različiti politički pristupi mogu sada da naprave nešto esencijalno drugačije, dakle, ovo je jedan od onih zakona gde samo treba pratiti zdrav razum, ništa više, ne bi trebalo da ima nekih političkih razloga da se sada tu nešto razlikujemo zbog političkog pristupa stvarima.

Opet dolazimo dotle da ćemo usvojiti jedan loš zakon, jedan neprimenljiv zakon. Ispunićemo neku formu, suštinu nećemo, a zakon ćemo na prvoj krivini morati da popravljamo, to je meni potpuno jasno, jer ovaj i ovakav zakon ne vodi ničemu.

Više se neću javljati za reč, jer smatram potpuno deplasiranim da ljude koje uopšte cela materija interesuje da im obrazlažem zašto smo nešto predlagali, ne vidim nikakav razlog. Hvala.

Hvala vama. Reč ima gospođa Elvira Kovač.