Reč ima gospodin Pejčić Aleksandar.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, u ovoj mojoj diskusiji ću se možda i ponoviti jer nisam čuo adekvatan odgovor od gospodina Mlađana Dinkića.
Moram reći da je ovo jedan politički projekat tadašnjeg G17 plusa, sada URS, jedan predizborni zakon, s obzirom da je stranka G17 tadašnja, sada URS, marginalizovana od strane DS. Morali su da nađu jednu izlaznu strategiju. Čak je i gospodin Mlađan Dinkić podneo ostavku na mesto ministra i na mesto potpredsednika Vlade i onda, kao što rekoh, morali su da nađu jednu političku priču za sledeće izbore. Tu priču su našli u formi regionalizacije i decentralizacije.
Bojim se da je ova priča o regionalizaciji i decentralizaciji jedan predizborni trik i liči na ona obećanja koja smo imali u predizbornoj kampanji 2008. godine, kada smo obećali svim punoletnim građanima Srbije 1000 evra, kada smo pričali o penzijama, 70% ličnog dohotka, kada smo pričali o 200.000 novih radnih mesta. Zbog toga kažem da je ovo jedan predizborni trik i da ovaj zakon neće ni za živeti.
Bojim se da ovaj zakon nema podršku vladajuće većine, s obzirom da imamo 122 potpisnika, da poslanici vojvođanskih Mađara nisu potpisali ovu inicijativu za donošenje jednog ovakvog zakona, a i ovaj veliki broj amandmana ukazuje na to da nemamo većinu, ali to ćemo videti u danu za glasanje.
Postavlja se jedno suštinsko pitanje - zašto baš sada pred izbore donošenje jednog ovog zakona? To govori u prilog onoj mojoj tezi na početku. Zapravo, gospodin Mlađan Dinkić i njegova stranka je sedela u Vladi kada su obeštećenje tj. kada je Vlada ukrala lokalnim samoupravama 50 milijardi dinara i mogao je i tad da reaguje, mogao je da reaguje i onog trenutka kada je DSS pokrenula inicijativu tj. podnela krivične prijave protiv premijera, a i protiv bivše ministarke gospođe Dragutinović. Gospodin Mlađan Dinkić je govorio da gospodin Cvetković ništa ne radi niti se meša u svoj posao, pa je iz tih razloga mogao da podrži našu inicijativu.
Listao sam ovaj efekat zakona i vezano za Leskovac, dozvolićete gospodine Dinkiću da vas pitam, s obzirom da imam neke egzaktne podatke, s obzirom da dolazim iz tog mesta. Leskova koji ima 23 hiljade i 500 upošljenih, sada nešto manje, pošto ste doneli Zakon o smanjenju broja zapošljenih u lokalnoj samoupravi, 314 radnika je manje nego prošle godine, a 720 radnika u lokalnim samoupravama širom cele Srbije je otpušteno. U Leskovcu je samo 314 radnika.
Mnogi vaši direktori su radili socijalne karte, između ostalog, tražili su da se radnici izjašnjavaju kakvog su političkog opredeljenja radnici koji će napustiti i verujte mi da je 90% radnika iz DSS i SRS isterano iz opštinskih uprava i javnih preduzeća.
Vlada je pokušala da pomogne lokalnim samoupravama na taj način što je faktički izmislila Zakon o pomoći građevinskoj operativi i tako ćemo mi prvi put u Leskovcu, gospodine Dinkiću, dobiti jednu solarnu elektranu, šestu u Evropi. Ima ih pet u Evropi. Do sada, tri u Nemačkoj, dve u Španiji i mi nismo znali da je...
(Predsedavajući: Gospodine Peričiću, moja obaveza je da vas upozorim na temu. Hvala.)
Da, upravo se vraćam na temu, pa ću posle o firmarinama.
Najtoplije mesto u Srbiji, nismo znali da je to rodno selo našeg gradonačelnika Velika Boljanica. Verujte mi i tamo se gradi ta privatna solarna elektrana, i to, baš na imanju njegovog strica.
Kada je reč o firmarinama, mi smo imali najveće firmarine u Srbiji, pa smo doneli jedno diskreciono pravo a vi učestvujete u toj vlasti, da sam predsednik opštine određuje taksu o firmarinama, pa smo tek na trećoj sednici doneli nove takse, kada smo videli da ni jedan ozbiljan privrednik nije došao u Leskovac ili da otvori neka nova radna mesta.
Ono što sam hteo da vam kažem, do ovoga ne bi došlo da smo poštovali Ustav i da su donošeni određeni zakoni do 31. decembra 2008. godine i da ovaj Ustav i te kako ima mogućnost za uravnoteženi ravnomerni regionalni razvoj. Da smo do tog datuma doneli zakone o javnoj svojini i set finansijskih zakona, mi sada ne bi pričali o tome ko je autor regionalizacije ili decentralizacije Srbije, ko je titular svega toga, već bi sama država, po inicijativi, po difoltu mogla da priča o ravnomernom regionalnom razvoju.
Demokratska stranka Srbije se sigurno zalaže za razvoj i podsticaj tog ravnomernog regionalnog razvoja, gde bi lokalne samouprave bili nosioci tog samog regionalnog razvoja. Bez jakih lokalnih samouprava i prenošenja određenih prava tim lokalnim samoupravama, nema regionalnog razvoja.
Bojim se, gospodine Dinkiću, da je regionalizacija skupa igračka u rukama URS i u vašim rukama. Najbolje bi bilo za sve nas da se ovaj zakon povuče iz ove skupštinske procedure i da se postigne jedan politički konsenzus, pa tek onda da pričamo o pravoj regionalizaciji i decentralizaciji. Zahvaljujem.

Reč ima dr Nebojša Ranđelović.

Zahvaljujem, uvaženi gospodine predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, mislio sam da se ne javljam za reč povodom rasprave u pojedinostima, jer poslanička grupa LDP je jasno iznela svoj stav u raspravi u načelu.
Sa pažnjom sa slušao naročito izlaganje kolege Bečića, koleginice Tabaković i kolege Arsića koji su, obrazlažući svoje amandmane, zašli u sam meritum zakona, zaboravljajući svoje prethodne stavove, da se radi o lošem zakonu i abecedi stvaranja, odnosno pisanja zakona, da se loš zakonski tekst ne može popraviti amandmanima. Amandmanima mogu da se poprave solidni zakonski tekstovi i da budu bolji. Loš zakonski tekst ne može da se popravi amandmanima.
To me je asociralo na opštu sliku onoga što je bio kvalifikativ samog zakona. Često je pominjana reč – demagogija i pominjana je sintagma – dvostruki standardi. Te reči i ta sintagma su naročito spominjani od samog predlagača, gospodina Mlađana Dinkića, kao da nije dvostruki standard zalagati se za ostvarenje svih atributa lokalne samouprave i prava građanina na lokalu, a onda kada Nišlije izaberu direktora Kliničkog centra, gospodin Dinkić otrči u Niš i kaže – ne može on da bude, jer nije član 17. To mesto pripada G 17, tako je odlučila naša centrala. To je demagogija i to su dvostruki standardi.
Ne bih više da trošim vreme svoje poslaničke grupe. Vratio bih se samo na ono osnovno. Podsetio bih sve na stav LDP – jedino pravo, jedino ispravno rešenje je povući zakon iz procedure, jer loš zakon se ne može popraviti amandmanima.

Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.
(Jorgovanka Tabaković, s mesta: Repliku sam tražila. Kako ne može? Povreda Poslovnika.)
Izvinite, gospodine Milivojeviću.
Reč ima gospođa Tabaković. Reklamira povredu Poslovnika.

Reklamiram povredu Poslovnika – članove 103, 107. u vezi sa članom 127. dostojanstvo Skupštine, gde ste vi, ne dajući mi pravo na repliku, onemogućili da objasnim ...
(Predsedavajući: Ovo je stoti put da objasnim, da prava na repliku ne može biti predmet povrede Poslovnika.)
Dostojanstvo Skupštine – član 107. To je član zbog kojeg tražim da iznesem ispravan stav tumačenja i podnošenja amandmana na član koji govori o prihodima, odnosno firmarini koju određuju lokalne samouprave.
Vas upozoravam da ste dužni da mi date reč u vezi sa članom 107, po članu 27. gde ste dužni da vodite računa o redu na sednici. Povredili ste Poslovnik po članu 103. Neposredno ste načini povredu, dajući reč gospodinu Milivojeviću – član 103, 27. i 107.
Da li mogu da dobijem reč? Neću duže od dva minuta.

Nema povrede člana 27, 103. niti 107, prema tome, nema ni povrede Poslovnika. Ako niste zadovoljni, vi možete tražiti da se Skupština u danu za glasanje izjasni. Ovde smo završili ovaj deo priče.
Gospodine Milivojeviću, izvolite.
(Jorgovanka Tabaković, s mesta: Po kom osnovu dajete reč gospodinu Milivojeviću?)
Prema amandmanu sledeći je gospodin Vlajko Senić, pa gospodin Milan Lapčević i vi ste prijavljeni u elektronskom sistemu. To je redosled kako ja poštujem i dajem reč, kako ide po redu.
(Jorgovanka Tabaković, s mesta: Zahvaljujem. Sačekaću svoj red.)

Javio sam se po amandmanu. Svakako, koristiću vreme svoje poslaničke grupe.
Veoma je važno kolike su lokalne komunalne takse kada neki investitor dolazi. Svako onaj ko kaže da to nije važno, da bi se privukli investitori, ili ne poznaje kako dolazi i kako se odvija taj proces privođenja nekog zemljišta nameni i dovođenja investitora, ili ne zna ili ne želi da zna.
Kada dobijete kao gradonačelnik, ili kao zainteresovani čovek iz lokalne sredine upit neke firme, gde se raspravlja o tome kakva je infrastruktura, da li postoji asfaltni put, koliko taj grad ima stanovnika, dobijate sijaset drugih pitanja – sedmo, osmo ili deveto pitanje je, uglavnom, koliki je iznos koji se plaća na ime komunalne lokalne takse?
Nije tačno da taj posao neko zna ili ne zna da radi, ovde ko predloži ovaj zakon, jer da li neko posao zna da radi ili ne zna da radi, to ne govore reči, to govore dela.
Jutros sam došao iz Kruševca u Beograd i prošao sam pored fabrike "Kronošpan". Neko je te ljude doveo tamo u Lapovo, pokazao im tu ledinu pored autoputa i rekao – ovde je dobro da se napravi fabrika. Ako mislite da su ti ljudi došli samo zato što ih je neko uhvatio za ruku, pa rekao, hajde sada dođite ovde, ista takva ledina postoji i duž autoputa u Bugarskoj, duž autoputa u Mađarskoj, duž autoputa u Hrvatskoj. Neko je mnogo truda, vremena, i napora uložio da ti ljudi tu dođu.
Ako je neko doveo "Beneton" u Niš, pa nije došao u "Beneton" zato što voli Niš, a ne voli Kruševac, nego zato što je našao svoj interes, a taj interes se ogleda u mogućnosti da ostvari jedan odgovarajući profit, došao u Niš. Fabrika "Jura" koja dolazi iz Niša, koja je već došla u Raču, takođe nije došla tu zato što neko ne zna svoj posao, nego zato što neko zna svoj posao. Fabrika "Falke" dolazi u Leskovac, zato što je to grad tekstilne industrije, ima tekstilnu tradiciju, imaju tamo obučenu radnu snagu, imaju određene interese da tamo dođu. Svako ko kaže da nijedan baš investitor ovde nije došao ili ne govori istinu ili nije putovao Srbijom ili je putovao žmureći, jer ti ljudi su došli u Srbiju, napravili su ovde proizvodne pogone i rade. Ali, tim ljudima je jako važno koliko je komunalna taksa. Znate da je najveća komunalna taksa u Srbiji 62 miliona dinara? Nije svejedno kad neko plati 62 miliona dinara. Tačno je da ne utiče podjednako jedan frizerski salon, jedna radnja brze hrane na eko sistem neke lokalne zajednice, kao što utiče i Cementara. Cementara svakako bitnije narušava taj eko sistem, ali nije svejedno kolika će biti komunalna taksa ili da takva komunalna taksa i komunalna primanja budu u takvoj ne srazmeri. Treba voditi računa i o toj stavci, jer je to i te kako važna stavka kada dolazi investitor u neku sredinu.
S druge strane govorio sam o ovim investicijama i o "Falkiju" i o "Kronošpanu" i o "Benetonu" i o "Juri", pa i o Panasoniku, koji dolazi u Svilajnac, zato što su se tu neki ljudi, naši koalicioni partneri, ljudi iz lokalnih samouprava, iz DS, iz G 17 plus potrudili da te ljude dovedu u svoje gradove.
Nemam nikakav problem da pohvalim gradonačelnika bilo koje političke opcije, političke stranke, koji u svoju lokalnu sredinu dovede investitore, privuče te investicije, otvori radna mesta, bez obzira da li je iz DSS iz SNS, SRS, DS, imaće svu pomoć mene, kao narodnog poslanika i Vlade Republike Srbije u tim naporima, u tom poslu koji se zove – borba za nova radna mesta. Mislim da oko toga ne treba biti sujetan. Ne treba otvaranje radnih mesta da bude tema političkog prepucavanja. Možete nas kritikovati zbog toga što zbog svetske ekonomske krize neka obećanja koja smo dali u izbornoj kampanji nećemo ispuniti u predviđenim rokovima, ali ne možete nas kritikovati za ono što smo dobro uradili, jer ne možete kazati da je loše to što se u Rači traži višak radnika. Ne možete kazati da je loše to što će se u Svilajncu otvoriti onoliko radnih mesta koliko će se otvoriti. Pri tome, dok bacate kamen na nas stanite ispred ogledala pa se zapitajte, pre nego što bacite taj najveći kamen što ga uzmete sa zemlje, iz prašine, pre nego što ga bacite ka nama, zapitajte ste šta ste vi uradili danas za tu lokalnu sredinu, šta ste uradili sa vaše javne funkcije, koliko ste vi investitora doveli, koliko ste ljudi ovde zaposlili, pa kad to sve saberete, kad premerite, onda na tom kantaru, na koji ste nas zadužili, na njemu nas i odužite. Do tada ne stajte na kantar, nije dobro da se premeravate na takav način. Hvala.

Reč ima gospodin Senić Vlajko.

Poštovani potpredsedničke, poštovani narodni poslanici, kao što ste mogli da čujete, mi nemamo nikakav problem sa našim koalicionim partnerima. Ovo je naš zajednički projekat i ovde su se čule primedbe da je to politička kampanja itd.
Gospodine Pejčiću, svaka politika je, naravno, politika. Decentralizacija jeste politika URS. Vi imate neku vašu politiku protesta EU, ulaska u NATO, svega normalno i to ima neku cenu. Mi se zalažemo za našu politiku i ta politika ima određenu cenu. Na građanima je da procene šta im se najviše sviđa i šta misle da će njima doneti najbolji rezultat. Mi duboko verujemo da je decentralizacija nasušna potreba Srbije, da je prosto Srbija vremenom postala toliko centralizovana država, da ne može dalje normalno ekonomski da se razvija ukoliko decentralizacija ne počne i ne završi se.
O čemu se ovde radi? Naravno da je u proteklih 10 godina bila akutnijih problema i ako ste došli u jednu državu koja nije imala bankarski sistem, finansijski sistem, gde ljudi nisu mogli normalno da žive, normalno je da pođete od tih prioriteta. Neke od tih stvari, mnoge od tih stvari su u proteklom periodu rešene. Sada je, srećom za ovo društvo, na red došla decentralizacija i mi nudimo naš koncept da rešimo taj problem. Kada govorimo o troškovima ovde se često držimo nekih parametara, ne vodeći računa o strukturi. Nije MMF i Fiskalni savet zadao 3,2% deficita za sledeću godinu za centralni budžet, već za konsolidovani budžet. Na nama je da, poštujući fiskalna pravila i poštujući naše odnose sa MMF, pritom smo sad u situaciji da nam predavanje o MMF drže neki koji nisu znali ni gde im je centrala, poštujući sve to pokušavamo da učinimo preraspodelu tog konsolidovanog budžeta na način koji će biti, ako mogu da kažem, bolji za građane Srbije…
(Predsedavajući: Izvinjavam se, gospodine Seniću, ali amandman se ne odnosi na to. Tema je – na član 2. amandman je podnela poslanička grupa Napred Srbijo.)
Mogu li još jednu rečenicu?
(Predsedavajući: Izvolite.)
Hoću da kažem da se u proteklom periodu takođe menja struktura budžeta, samo što se menja tiho. Daću vam jedan dobar primer. Poljoprivreda je dramatično izgubila učešće u centralnom budžetu. To se nije desilo nikakvim konkretnim zakonom, nekom raspravom u skupštini, već borbom političkih snaga. Dakle, budžet je dat kao kategorija političke stranke, kao predstavnici građana se bore da svojom politikom obezbede da se ta politika, za koju su im građani dali podršku, sprovodi. Ovoga puta mi se borimo da više sredstava ide za lokalne samouprave, da na taj način izvršimo fiskalnu decentralizaciju, ne zbog opština i onih zgrada koje postoje, već zbog ljudi koji žive u tim opštinama i koji će imati priliku da kroz ovaj proces biraju ljude koji će voditi opštine.
Dakle, mi ne kažemo – dajemo ovaj novac onima koji su danas na vlasti u opštinama, u ostalom izbori će biti za godinu dana, već govorimo o tome da dajemo uslove da svaka nova opštinska vlast ima mogućnost da nešto uradi sa svoje građane, a građani će odlučiti kome će poverenje dati. Hvala.