Reklamirate povredu Poslovnika? Povredu Poslovnika iz člana 103. reklamira narodni poslanik Tomić Željko. Izvolite.

Radi se o povredi dostojanstva svih narodnih poslanika, a po meni i svih građana Srbije, od strane ministara u Vladi Republike Srbije, a to traje već mesecima, a i sada smo imali priliku da to doživimo.

Gospodin poslanik Miloš Radulović je između ostalog napomenuo nekoliko lažnih obećanja, prevara i obmana koje smo 2008. u izbornoj kampanji imali prilike da čujemo od pripadnika današnje vlasti.

Podsetiću vas na još jednu. Vi ste gospođo Kalanović malopre rekli da je Kragujevac bio dolina gladi, ako dobro razumem, dok vi niste došli na vlast. A šta je danas, silikonska dolina? Kakvi su ono štrajkovi po Kragujevcu koji se i dan danas događaju. Podsetiću vas na još jedno predizborno obećanje koje se retko spominje. Svi ste govorili da će ceo Kragujevac i cela Šumadija da govori italijanski kada je "Fijat" dolazio, pa sam očekivao i od Nataše Jovanović i od gospodina Milenića i od gospodina Veroljuba Stevanovića, danas ga nema, uz prevodioca da pričamo sa njima kako će svi da govore italijanski. Bogami, kakva nam je danas prosveta, sve slabije i srpski govorimo, što čujemo od dobrog dela poslanika vladajuće koalicije.

Činjenica je da nije dolina gladi se prehranila zahvaljujući vašim lažnim obećanjima, činjenica je da se u Kragujevcu ne uči italijanski ni manje ni više nego ranije. Obmanjivali ste narod, varali da biste dobili izbore. Tri godine posle toga imamo rezultate. Gospodin Radulović vam je naveo taksativne podatke, ja vas samo podsećam šta ste pričali pre tri godine, a pogledajte sada kako se vadi…

Nema povrede odredbe člana 107.
Gospođa Tabaković je u sistemu. Želi da govori?
Dozvoliću, ali u iznošenju stavova kraja nema. Izvolite.

Zahvaljujem što ste mi dali pravo. Samo ću pročitati iz teksta garancije član 2. da se ne bi dalje sporili, jer nisu tumačenja nego doslovno iz teksta samog sporazuma - garant u svojstvu primarnog dužnika, a ne samo u svojstvu jemca, bezuslovno, neopozivo, na prvi poziv u celosti garantuje potpuno pravovremeno izvršavanje svih novčanih obaveza zajmoprimca prema banci, shodno ugovoru, i to po osnovu glavnice, kamate, bez bilo kakvog ograničenja, provizije, drugih troškova i iznosa koji mogu dospeti na plaćanje u skladu sa bilo kojom odredbom finansijskog ugovora. Hvala gospodine.

Hvala i vama.
Na osnovu člana 87. određujem pauzu u trajanju od jednog sata. Sa radom ćemo nastaviti u 15,00 časova. Hvala.
(Posle pauze)

Nastavljamo rad u popodnevnom delu sednice.
Još uvek smo u toku sednice kada pravo na reč imaju predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici ili zamenici predsednika poslaničkih grupa.
Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, možda bi bilo korisno da ste bili na početku ove rasprave, ne zato što smatramo da biste nam vi rekli nešto drugačije u odnosu na druge predstavnike Vlade, nego je bilo vrlo interesantno da vidite odnos skupštinske većine prema priči o ovim novim zaduženjima. Čak je i predsedavajući morao da interveniše kako bi na neki način prisilio poslanike da slušaju ovo, jer su se više i poslanici skupštinske većine navikli na ove priče.
Ovo o čemu danas pričamo, mi smo u SRS poslednjih meseci ili godina znali da nazovemo političkim neukusom. Očekujem da mi ne uzmete za zlo i vi i predsedavajući ali i predstavnici skupštinske većine koji ovde sede, ovo što slušamo danas i ovo što će trebati da se usvoji danas ili kad bude dan za glasanje, definitivno predstavlja jedan politički bezobrazluk. Jedino je izvesno, gospodine potpredsedniče Vlade, niste bili malo pre kad su neki predstavnici skupštinske većine pričali o tome, u šta su sigurni šta će se do kraja ove vlade desiti. Jedino u šta smo sigurni da će se do kraja ove vlade desiti jeste da ćemo posle ovog današnjeg dana i današnje rasprave biti dužni preko 300 miliona evra direktno, da će Srbija indirektno biti opterećena sa 200 miliona evra a da ćete vi, gospoda iz Vlade, u septembru mesecu emitovati vrednosne papire u iznosu od 500 miliona evra indeksirane u evru i još 200 miliona dinara dinarskih hartija od vrednosti odnosno vrednosnih papira pod ludačkim kamatama na koje samo banke u Srbiji trljaju ruke. Jedino što je izvesno u ovoj državi je to. Jedino je izvesno da ćemo biti za negde oko milijardu evra dužniji, što direktno što indirektno, do kraja ove vlade, ako, daj bože, ovo bude sve.
Ali, koliko čujemo i vidimo tamo na skupštinskom sajtu, u skupštinskoj proceduri postoje i neke nove najave za neke nove garancije i zaduživanja. Ostaje da vidimo šta nas od boga zdravlja sve čeka do kraja ove godine.
Očekujući gospođu Kalanović, vrlo je interesantna bila njena konstatacija od malo pre a tiče se ovog našeg zaduživanja odnosno davanja garancija vezane za "Fijat". Zamislite šta je rekla gospođa Kalanović – da se Srbija ne zadužuje delimično sa ovih 500 miliona evra koje uzima od Evropske investicione banke i da dajemo samo garanciju. Ja verujem da ćete vi kao ekonomista da se složite sa mnom da to nije tačno. Srbija se svakako zadužuje, delimično ovih 500 miliona evra, zato što ima učešće u "Fijatu", ali, doći ćemo do "Fijata".
Krenuo bih ovim redosledom, gospodine Đeliću, kako ste vi iz Vlade nama predložili. Nekako su predstavnici Vlade izbegavali da pričaju o zaduženjima koja se nekako ne tiču njihovih resora ili smatraju da ih se ne tiču i možda je i bolje da nisu ništa o tome ni pričali.
Prvi sporazum jeste o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj. Danas SRS pita – odakle više pravo vama u Vladi na ovakvu političku neodgovornost? Mi vas pitamo da li ste 2008. godine ubeđivali građane da ćete zaduživati državu ovako ili ste nudili nešto drugo?
Danas vi možete sebi da priuštite pravo na političke promašaje koji će vama staviti na teret političku odgovornost u vremenu u kom živite i u kom delujete. Ovo pokazuje da ne razumete ni stvarnost, ni potrebe, ni mogućnost Republike Srbije. Gospodine Đeliću, vi u Vladi ponajmanje marite za budućnost Republike Srbije i ponajmanje marite za pokoljenja ove države.
Mi smo, gospodo iz Vlade, već jednom prilikom i pitali a pita vas SRS – odakle vam pravo da pokoljenjima nametnete pravila po kojima ste vi ekonomski živeli i ekonomski se ponašali? Znate zašto ovo govorim? Zbog činjenice da će kredit, neko je to pomenuo danas, da se vraća 2026. godine. Pola, trećina, četvrtina, petina, nije bitno, dve trećine ljudi koji danas u parlamentu glasa za ovo biće tada u penziji. Vi ćete potrošiti novac, daleko od ove države. Jednog dana gledaćete sa smeškom na činjenicu da nečija deca vraćaju te kredite. Pitamo vas – šta ćete im za ovaj novac ostaviti? Šta će konkretno u materijalnom ekvivalentnom generacije 2026. godine dobiti? Neće ih oni vraćati iz realnih sredstava. Nateraćete ih da tad uzimaju nove kredite i da refinansiraju ono što im vi danas ostavljate. Ali, kažite nam šta ćete im ostaviti u nasleđe za ovih 100 miliona dolara?
Od tih 100 miliona dolara, 250 hiljada dolara ova država mora da plati da bi ih dobila. Znači, toliko nas košta samo činjenica da ćemo ovo da dobijemo, plus kamate, ali ne na 99 zarez nešto miliona dolara nego na 100 miliona dolara. Pa ćemo 15 godina da plaćamo kamate, kakve god da jesu i onda ćemo 2026. godine da vraćamo. Politički vas pitam – nije li vas sramota? Imate li trunku političke savesti i odgovornosti za ono što ostavljate u nasleđe generacijama i budžetima Republike Srbije koje vi, niti ćete praviti, niti ćete podeliti, niti ćete rashodovati?
Voleo bih gospodine Đeliću da mi kažete vi, to piše u obrazloženju ovog zakona, šta je to poboljšanje povereničkih uslova? Ove pare će se trošiti. Da li neko od vas, gospodo iz većine, znači šta znači poboljšanje povereničkih uslova? To je pitanje za vas konkretno, kao potpredsednika Vlade. Ove pare će se trošiti za penzije i za plate u javnom sektoru. Penzije koje su sa jedne strane danas tolike kolike jesu a koje su sa druge strane uslovljene bolesnim političkim kompromisima u skupštinskoj većini. Da li sam rekao nešto što ne odgovara istini? Ne, gospodine Đeliću.
Kakve su plate u javnom sektoru? Da li postoji danas u Srbiji neko ko ne prima platu od 300 ili 500 hiljada dinara? Znate dobro da postoje vaše kolege, što partijske, što politički iz tog koalicionog saveza koji je na vlasti. Jel to javni sektor koji treba da finansira generacija 2026. godine?
Kažete – jačanje socijalne pomoći za amortizaciju efekata tekuće krize. Amortizujete efekte tekuće krize. Usvojili ste zakon o socijalnoj pomoći ili kako se već zove, pre par nedelja ili meseci i njime ste sami sebi predvideli nove obaveze i nadležnosti u iznosu od oko pet milijardi dinara. Umesto da se za to u normalnoj i zdravoj državi obezbeđuju sredstva iz realnih izvora, vi naravno povlačite kredit kojim će se opterećivati generacije 2026. godine. A samo ovde pre nekoliko dana vaš bivši kolega, gospodine Đeliću, ministar gospodin Dinkić se razbacuje sa 40 milijardi dinara za lokalnu samoupravu. Vi niste u stanju da izmirite socijalne obaveze države u iznosu od pet milijardi pa uzimate i povlačite kredit od 100 miliona. Pitanje je koliko će od ovih 100 miliona dolara ići da se izmiruju te obaveze koje se tiču sektora socijalne politike ove države. Ali, sa tuđim je lako. Po tuđoj stražnjici 25 uopšte ne boli. Potpuno se slažem sa vama.
Odgovorite nam odakle vam pravo da ovo radite generacijama koje dolaze i kakva je materijalna vrednost koju ćete posle ovoga ostaviti u nasleđe tim istim generacijama?
Ono što je takođe interesantno jeste i činjenica da ovo suštinski ne može da promeni ništa. Zašto, gospodine Đeliću? 60% javne potrošnje, odnosno tekuće potrošnje su plate i penzije. To ne menjaju krediti koje povlačite. To politička svest mora da promeni. Kada na to dodate još 10 ili 15% nediskrecionih rashoda, na šta vi ne možete da učite, što su kamate, što su troškovi, 70, 80% od budžeta ide ni u šta. Investiciona potrošnja visi u vazduhu, onda nam gospoda priča - pa racionalno je da se zadužujemo, da pravimo puteve, da pravimo ovo, da pravimo ono. Gde su putevi? Gde su elektroenergetska infrastruktura i sve ostalo? Evo ih gde su. Spojili ste ih vi, vaša nerazumna politika u javnu potrošnju i jednu potpuno apstraktnu kategoriju.
Gospođa Kalanović i gospodin Ćirić malopre su vrlo afirmativno pričali o kreditu od 250 miliona evra koji treba da se podeli malim i srednjim preduzećima. Zamislite, vrlo je interesantno, kako je to rekao gospodin Ćirić, najvitalniji deo naše privrede. U najvitalniji deo naše privrede mi ćemo preko poslovnih banaka dati 250 miliona evra, a za jednu firmu i fabriku koja zapošljava 1.000 i nešto radnika i pod pitanjem je da li će biti 2.000, država će dati jednim delom garanciju, a drugim će se zadužiti 500 miliona evra, a to je "Fijat".
Zamislite u kakvoj državi apsurda živimo i vi na to pristajete, zato što je to stvar opstanka Vlade, do tog nekog vašeg popisa. Kada pogledate ovde kakva je situacija sa malim i srednjim preduzećima danas u Srbiji, gospodine Đeliću, saldo je poražavajući. U prošloj godini 14.000 malih i srednjih preduzeća je ugašeno. Danas je dominantno u ovom sektoru preko 60, odnosno 60 i 70.000 preduzeća u blokadi.
Znate li šta piše u ovom obrazloženju? Da je Republika Srbija uspešno potrošila već 315 miliona dolara u ovom smislu, pa sada ima pravo zato što je uspešno potrošila 315, pretpostavljamo da ima prava još 250 miliona da potroši.
Kada se osvrnete na mala i srednja preduzeća i njihov položaj danas u Srbiji, kosa vam se digne na glavi. Evo, gospodine Đeliću, 80 fotokopija rešenja o raskidu ugovora o radu o jednom malom ili srednjem preduzeću, kako hoćete. To je slika stvarnosti u Srbiji danas. U tom preduzeću Agencija za privatizaciju je raskinula ugovor, a vaša Vlada je poništila to rešenje o raskidu ugovora, vratila je firmu vlasniku i evo šta je on uradio, otpustio sve ono što mu smeta, a fabrika ne radi.
Pitam vas – gde su finansijski efekti tih 315 miliona evra u Srbiji do sada? Znate li kakvu ste sliku posle vas i tih 315 miliona u Srbiji ostavili? Ostavili ste sliku Srbije u kojoj, gospodine Đeliću, stvarnost tako izgleda da je prosečna starost i to u sektorima u kojima bi Srbija mogla da bude uspešna, prosečna starost mašina je od 25 do 35 godina, upravo u tim malim i srednjim preduzećima. Ostavili ste sliku da 50% poslova u nekim sektorima u gradu Beogradu, u malim i srednjim preduzećima 50% je u sivoj ekonomiji, 50% je legalno. To je slika malih i srednjih preduzeća u Srbiji danas. Pa je, gospodine Đeliću, slika malih i srednjih preduzeća u Srbiji danas i činjenica da je 85 ili 80% kredita povučeno isključivo za likvidnost. Znate li šta plaćaju od tih kredita. Plaćaju vama i vašoj Vladi PDV, na fakture koje u proseku naplate od 120 do 150 dana, mala i srednja preduzeća, a sedam do deset posto faktura nikada ne naplate, pretpostavam zato što ste reformisali efikasno sudstvo i razradili efikasne mehanizme da se te stvari sprovedu.
Zamislite, jedno malo i srednje preduzeće isporuči, odnosno ispostavi 10% svojih faktura na godišnjem nivou koje nikada ne plati, a za svaku banku sa tog računa plati PDV, da biste vi u Vladi te pare baštinili. To je slika i prilika malih preduzeća u Srbiji danas.
Da li ste nekada gradili mehanizme koji će kontrolisati efikasnost ekonomskih mera koje se odnose na mala i srednja preduzeća? Niste, niti vas to ozbiljno interesuje. Vi se, gospodine Đeliću, u ovome pozivate na dve strategije. Da li je tako? Pretpostavljam da ste čitali ovo. To je strategija razvoja konkurentnih inovativnih malih i srednjih preduzeća i strategija povećanja izvoza Republike Srbije. Za jednu od ove dve strategije rok vam već ističe, 2011. godina. Prođite kroz tu strategiju, da vidimo šta ste ostvarili u kontekstu malih i srednjih preduzeća. Dokle je implementacija, kako vi volite da kažete, te strategije i jedne i druge prošla u Srbiji danas?
Znate li šta piše u jednoj od te dve strategije? Ima jedan deo koji se odnosi na izvoz, kako da se unapredi izvoz, pa ovde pišu - klasifikacije izvoznih tržišta prema veličini i rastu, potencijalnog tržišta itd. Znate li koje su države na začelju? Države čiji ste vi lobista ovde u Beogradu, države iz Zapadne Evrope. One su na začelju ovih spiskova. Vladin tekst koji ste vi, između ostalog, možda i ne znate zašta ste glasali, Angola, Kina, Kazahstan, Belorusija, Indija, Ukrajina, Rusija, Nigerija, Moldavija, Iran, Libija, Indonezija itd. Po vašoj proceni i vašim studijima tu je perspektiva Srbije, da ta tržišta treba da se izađe. Imate Kinu, Rusiju, Indiju, brzorastuću Irsku, odnosno Argentinu, Rumuniju, Nigeriju itd. I vi dolazite u ovu skupštinu da nam pričate bajke o evropskim integracijama i da nas uveravate kako treba iz dana u dan da se zadužimo po neku stotinu miliona, što dolara, što evra, da bismo živeli bolje i da bi to naša deca vraćala. To zaista prelazi političku korektnost i iz političkog neukusa u politički bezobrazluk.
Na kraju, dolazimo do ovog famoznog "Fijata". Malopre smo čuli genijalnu rečenicu – ne zadužuje se Srbija, mi dajemo garanciju. Malo je Srbija uradila za "Fijat", pa treba još ovo da uradi za "Fijat". Sa druge strane, ustvari ništa nismo uradili za njih, a "Fijat" je sve uradio, sve svoje obaveze je "Fijat" izmirio. Do 2008. ili 2009. godine su trebali da uplate svoje obaveze, a to nisu uradili. Imate li mehanizam da ih naterate to da plate? Imate, ali nećete. Vi ne smete da vam se Vlada ne rasturi, da se ne posvađate sa koalicijom. Oni koriste i zloupotrebljavaju vaše slabosti i ponašaju kako se ponašaju.
Prvo, u Zakonu o budžetu nije predviđeno da država Srbija da 200 miliona evra garanciju. U Zakonu o budžetu piše da će dati 135 miliona evra garancija u zajednička ulaganja sa "Fijatom". Znači, tražim odgovor da mi kažete – da li je ovaj zakon u skladu sa Zakonom o budžetu ili nije? Pomno sam pretražio sve i piše – zajednička ulaganja sa "Fijatom", garancija 135 miliona evra, a ne 200 kako vi to danas dajete.
Zamislite ironiju, ovde nam pričaju o odnosima u vlasništvu. Mi smo ispoštovali sve i dobili 33%, a oni nisu ispoštovali ni trežinu i imaju 70 i kusur posto vlasti. A mi smo pristali da barabar sa italijanskom državom i njihovom Agencijom za osiguranje izvoza damo isti iznos garancije. Oni dali 200 miliona i Srbija velika dala 200 miliona, a "Fijat" grupacija dala garanciju za samo 100 miliona.
Onda nam kaže gospođa Kalanović – nije tačno da se Srbija zadužuje, ona daje garanciju. Kako se ne zadužuje kada ima 30 i kusur posto da kažem učešće ili vlasništva u toj firmi. Ovaj dug od 500 miliona evra, bilo bi prvo lepo da nam kažete u kom sporazumu o zajedničkom ulaganju to piše ili gde možemo da nađemo aneks na koji se pozivate da piše da će se investicije od 500 miliona evra, te fabrike "FASA" iz Kragujevca realizovati kroz kredit, pa će to opteretiti našu državu, zato što je učešće 30%, pa će to teretiti dividendu, pa će to opteretiti poslovanje itd.
Znači, nije tačno, jer se Republika Srbija ovim ne zadužuje i direktno i indirektno. Dali ste zemlju, dali ste objekte, subvencionisali kupovinu Fiata, a sada ćete radnike koji idu i koriste socijalni program opet o trošku države da šaljete, a u Surdulici će radnici da kukaju i vi ćete da se pregovarate i dogovarate sa svojim koalicionim partnerima.
Srpska radikalna stranka nema nameru da ovo podrži zato što zna da je ovo besmisleno i da su ovo bačene pare, kao i sve pare koje ste trošili i koje su vam prošle kroz ruke poslednjih 10 godina. Zahvaljujem.

Pre nego što dam reč potpredsedniku Vlade, gospodinu Božidaru Đeliću, na osnovu člana 90. stav 2. i člana 87. dajem sledeća obaveštenja.
Danas ćemo raditi i posle 18,00 časova, a s obzirom da je za danas predviđena i sednica u 17,00 časova, vreme otpočinjanja te sednice najavljene za 17,00 časova, ukoliko ne završimo raspravu o temi koja je upravo u toku i glasanje i zaključivanje, biće odložena za čas odmah nakon glasanja i zaključivanja sednice koja je u toku.
Kada budemo otvorili sednicu, time ćemo danas završiti rad. Prelazimo na rad po dnevnom redu sutra, u 10,00 časova.
Reč ima potpredsednik Vlade, Božidar Đelić.

Poštovani narodni poslanici, u momentu kada jedna Grčka se nalazi pred ogromnim iskušenjima baš zbog toga što je u proteklih nekoliko decenija došlo do prekomernih zaduživanja, zbog toga što se nisu uskladila prava sa onim što su stvarne mogućnosti jedne države vidimo koliko neosetno brzo se može doći u velike probleme i koliko je teško izaći iz njih. Zbog toga danas, kada Vlada Republike Srbije predstavlja ove aranžmane, ona to radi sa punom svešću da bilo kakvo zaduživanje naše zemlje mora odgovarati na pravi način na potrebe našeg društva, da svaki dinar, svaki evro, svaki dolar zaduženja mora obezbediti novu budućnost, da ne sme biti tu da bi se održalo stanje stvari nego da bi se unapredila krvna slika naše privrede, otvorila neka nova mogućnost.
Mogu reći da ono što je danas pred vama u potpunosti odgovara jednoj ovako zahtevnoj definiciji onoga za šta moraju da služe bilo kakve nove obaveze Republike Srbije.
Naime, pogledajmo prvo aranžman koji je postignut sa "Fijatom". Prvo bih da razjasnim jednu tehničku stvar. Garancija nije zaduženje u smislu da zajmoprimac neće biti Republika Srbija nego zajednička firma koju je Republika Srbija formirala sa međunarodnom kompanijom "Fijat". Međutim, imajući u vidu da naša zemlja želi da vodi veoma odgovorne javne finansije, po zakonima koje ste izglasali u oktobru mesecu prošle godine, kada računamo naš spoljni dug mi računamo na isti način zaduženje i garanciju. Oni nisu ista stvar i Srbija je jedna od veoma retkih zemalja, ne samo u Evropi nego i u svetu, gde će se garancija računati na isti način po Zakonu o budžetskom sistemu, čije ste izmene izglasali prošlog oktobra, baš zbog toga da bi imali veoma odgovorno upravljanje našim javnim dugom.
Šta je garancija? Garancija je data preduzeću čija aktiva nije dovoljna da zadovolji zahteve poslovnih banaka i međunarodnih finansijskih organizacija, ali koje vrši investicije koje treba u srednjem roku da mu obezbede da bude kreditno sposoban kada sam iz sopstvenog poslovanja prati takav dug. "Fijat" i investicije koje idu u formiranje tog novog preduzeća jeste jedna od takvih investicija. Ovaj novac je tu da se kupe mašine. Ovaj novac je tu da se pripreme hale. Ovaj novac je tu da se pripremi logistika. Ovaj novac je tu da se pripremi radna snaga i da se već sledeće godine zajednička firma počne približavati ciljnom nivou proizvodnje od 250.000 vozila koji će kao investicija, a sutra kao izvoznik, predstavljati nešto što se još nije napravilo u našoj zemlji. Drugim rečima, najveća grinfild investicija, s jedne strane. Sa druge strane, to će predstavljati 1,6 milijardi evra izvoza. Prema nekim procenama, više od milijardu evra priliva za našu zemlju.
Na bazi takvih cifara, imajući u vidu strukturu i činjenicu da Srbija ovde preuzima garanciju za 200 od ukupno 500 miliona evra, vidimo da se ove garancije uzimaju da bi se formirala apsolutno nova ekonomska vrednost i nešto što ima lančane efekte. Mislim da je danas citiran i memorandum koji je pripremio MMF, koji pominje da se makroekonomska situacija u Srbiji poboljšava pre svega zbog nove sorte investicija koje imamo u našoj zemlji, koje idu sada u industriju i koje mogu da generišu izvoz. Najveća od njih je ova investicija u Kragujevcu za "Fijat".
Zbog toga, ako pogledamo ovu garanciju, ta garancija je tu da nikad budžet Republike Srbije ne bude izložen. Mi imamo i naše predstavnike u zajedničkom preduzeću, a i garanciju da postoji zajednički interes i "Fijata" i italijanske Vlade da se taj zajam vrati iz sopstvenih sredstava firme koja se kroz ovaj aranžman gradi.
Što se tiče 150 miliona evra, one nisu za bilo koja mala i srednja preduzeća. Tačno je da se radi ovde o najvitalnijem delu naše privrede, ali vredi primetiti da je ova tranša 151 od ukupno 250 miliona evra, koji su obezbeđeni za domaće izvoznike.
Izvoz je ono što omogućava danas građanima Nemačke da dobro žive. Izvoz je ono što je u boljim godinama obezbedilo pre nego što je došlo do problema na finansijskom tržištu, ne u uslugama, naročito u domenu tehnologije, građanima Irske da, jednoj od najsiromašnijih zemalja EU, postane jedna od najbogatijih.
Izvoz je zapravo za zemlju gabarita i sa geografskom pozicijom koju okupiramo prava ispravna strategija za našu zemlju, samo što nije dovoljno reći "treba više izvoziti". Srbija od prošle godine, mada smo imali značajan napredak, i dalje ne izvozi dovoljno. Jeste, prošle godine, ako pogledamo ono što je bila pokrivenost uvoza našim izvozom, došli smo do jedne od najboljih pokrivenosti u istoriji Srbije, ne samo u poslednjih 10 godina, 20 godina nego od Drugog svetskog rata jer to je tradicionalno ona boljka i teškoća naše ekonomije, ono što nas je redovno i u prošlosti dovodilo do makroekonomskih kriza i do devalvacije dinara. Ukoliko jedna nacija uvozi mnogo više nego što izvozi, na kraju krajeva, one brane koje postoje, a to su krediti, to su investicije, to su donacije, ne izdrže dugo i u datom momentu ispaštaju devizne rezerve i u krajnjem ishodu vidi se na kursu domaće valute.
Zbog toga za sve one, a uveren sam da je to ogromna većina prisutnih u ovoj Skupštini, koji žele da decenije koje dolaze budu decenije mnogo stabilnijih ekonomija Srbije, nezavisno od toga ko će biti na vlasti, oni će pozdraviti ovaj aranžman jer zapravo je ciljno napravljen i na zahtev samih izvoznika da se tendencija koju konstatujemo od prošle godine i protekle dve godine, a to je povećanje za 36% našeg izvoza, da se ta tendencija nastavi.
Ovaj aranžman sa EIB je napravljen tako što smo pitali naše domaće izvoznike šta je to što vam je potrebno da još više uspete, ne neke firme koje tek treba da se dokažu na tuđim tržištima, već neke koje već neke 10, neke 20, neke nekoliko stotina miliona evra plasiraju u regionu i u Evropi i njihov odgovor je bio da u ovom momentu krize. Oni koji su u stanju da povećaju izvoz, imaju jedan ključni problem, a to je da ni jedna poslovna banka trenutno u Srbiji ne može zbog ispravne regulative za prosek naše ekonomije da im da novu podršku jer ono što su mogli da založe su založili, a samim tim nisu u stanju da povećaju asortiman, nisu u stanju da povećaju obim proizvodnje i na taj način ostavljaju, a samim tim i naša nacija, seriju mogućnosti neiskorišćenosti.
Na koga mislimo? Mislimo na valjaonicu u Sevojnu. Mislimo na našu konditorsku industriju. Mislimo na našu metalnu industriju, mislimo na one naše industrije koje su, pardon, mislimo na metalsku industriju. Mislimo na gumarsku industriju u Pirotu.
Sada, u ovome, ne razmišljamo o "Mišlenu", zato što on ne može pretendovati na ova sredstva, već na ono što su vredni Piroćanci u poslednjih nekoliko godina izgradili, a to su fabrike u domenu tehničkih guma, i u domenu obuće. Sredstva koji oni očekuju iz ovog aranžmana su tu da bi obezbedili izgradnju treće fabrike za reciklate. Time bi se kombinovali dva dobra, s jedne strane reciklaža, da se ne ruži naša zemlja kroz neiskorišćene gume, a sa druge strane smanjenje uvoza guma i, na taj način mogućnosti da se proizvodi i više izvozi.
Naša zemlja mora da izgradi mrežu izvoznika. Deo tih izvoznika će biti poput "Fijata", filijale velikih međunarodnih kompanija. U nekim sektorima je to jedini izlaz. Danas, da bi se napravio jedan konkurentan model automobila u svetu, mora se uložiti između tri do pet milijardi dolara – da bi se uradio dizajn, da bi se uradio marketing, da bi se probilo u distribuciji. Oni koji nisu obezbedili pozicije do sada, veoma će teško to uraditi sami. Možda je to moguća strategija za gigante poput Brazila, poput Kine ili Indije, to sigurno i to smo osetili na sopstvenoj koži sa Zastavom, ne može biti slučaj sa Republikom Srbijom. To ne znači da Srbija ne može biti igrač u automobilskoj industriji.
Kroz ovakav aranžman ulazimo u sklop jednog od vodećih auto proizvođača. Na ovaj način se formira ekosistem auto-komponetaša. Više ih je od sto u našoj zemlji i jedna ovakva investicija, budite u to uvereni, najjači je adut za Srbiju, da posle prve, prvuče i drugu, pa i treću fabriku. Tako je krenulo i u Slovačkoj pre 10 godina i oni su uspeli da privuku čak tri proizvođača. Danas ta zemlja, koja je nama u mnogo čemu slična, ima izvoz koji predstavlja, ne kao u Srbiji 30% BDP, nego 110% BDP. To je ono što su oni uspeli da urade i nema nikakvog razloga da Srbija u tome ne uspe.
Izvoznici, to nisu samo onaj deo velikih međunarodnih kompanija, to je svuda, od poljoprivrede, konditorske industrije, tradicionalnih industrija, tehnologije, sve ono što i naši domaći izvoznici mogu da uspeju. Ovih sada 150 miliona evra, sledeće godine još 100 miliona evra je tačno ono što im je potrebno. Ako ste detaljno pročitali, videćete da Apeks četiri je drugačiji od Apeksa tri, ne samo zbog toga što je decidno okrenut ka izvoznicima, nego i zbog toga što predviđa situaciju koju sam malopre i opisao.
Naime, naše najbolje firme koje redovno vraćaju njihove kredite, čije banke prepoznaju potencijal, ali koji zbog toga što sav raspoloživi kolateral koji je mogao biti dat je dat, ne mogu ići korak dalje. Ova intervencija države će omogućiti da ovi krediti budu odobreni. Ovo će omogućiti da naša najbolja preduzeća, jer se u suštini radi o 100 najjačih domaćih srpskih izvonika, dobiju onu podršku koja će im omogućiti da nastave da pobeđuju na regionalnim i na evropskih tržištima.
Napokon, što se tiče aražmana sa Svetskom bankom – da li je dobro što imamo budžetski deficit? Bio bih najsrećniji da ga nemamo. Ali, u ovom momentu krize, Srbija ima jednu od najnižih stopa budžetskih deficita u Evropi. To je 4% ove godine. Prema prvom nacrtu budžeta za sledeću godinu će to biti još manje, ne više od 3,6% BDP. Isti zakon koji sam malopre pomenuo predviđa, ne samo da se garancija i zaduženje računa na isti način, nego ste, poštovani narodni poslanici, predvideli da će Srbija postepeno smanjivati njene budžetske deficite do 1% 2015. godine.
Budžetski deficit je tu. Ako se ne varam, samo tri zemlje u Evropi nemaju budžetski deficit danas. Radi se o Luksemburgu i Estoniji, veoma specifičnim malim ekonomijama, i radi se o Norveškoj sa njenim naftnim nalazištima. Jedna Francuska ima deficit od 9% ove godine, jedna Velika Britanija je nekih 10% ove godine. Grčka, o kojoj pričamo treću godinu za redom, ima deficit koji je sada uspela kroz ovaj veliki napor da smanji sa 12% na 9%, a Srbija je na 4%.
Pre ove krize, radi se o pet vlada, nijedna nije predložila pre krize budžetski deficit koji je prešao 3,5% BDP i to je dobro. Ako već postoji ovaj deficit, umeren, onda je valjda najpametnije da pokušamo da nađemo najstabilnije, najduže i najjeftinije izvore da ga pokrijemo, sa jedne strane. Ukoliko to uspemo kroz jedan ovakav aranžman, da damo podstrek i nekim reformama, mi ćemo biti na dodatnom dobitku. Ovo je precizno, ovo što predstavlja aranžman sa Svetskom bankom.
Ovih 100 miliona dolara dolaze sa uslovima na koje Srbija sama sa uslovima na sopstvenom domaćem tržištu ne bi mogla uopšte da razmišlja. Radi se o roku od 20 godina – 15 godina i pet godina počeka i stopa u kojoj je libor na šest meseci a koji trenutno predstavlja 0,40%, plus jedna marža od 1,19%, tj. 1,6% kamate na godišnjem nivou i dužina kredita od 20 godina.
Uporedimo sa onime što smo u stanju da uradimo na domaćem tržištu i videćemo da ovaj aranžman predstavlja masivnu uštedu za finansiranje ovako definisanog deficita.
Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, apsolutno ste u pravu kada kažete da država, ma kakva bila situacija, mora pratiti da se javni dug ne izmakne kontroli. U tim domenima se lako gubi kontrola, a izuzetno teško vraća. U Evropi u ovom momentu imamo nekoliko primera. Naši građani preko TV to mogu da vide i na šta to liči kada jedna zemlja u kontinuitetu živi iznad sopstvenih mogućnosti, kada se isplaćuju plate i penzije koje su iznad onoga što sama nacija stvara.
U međunarodnim finansijskim odnosima je ama baš isto kao i u međunarodnih odnosima – ljubavi nema, postoje samo interesi. One nacije koje sebi dopuste da pokušaju da žive iznad svojih mogućnosti, realnih mogućnosti i kvaliteta rada i izvoza, i te kako u perspektivi plaćaju visoku cenu.
Ovi aranžmani koje danas imamo su apsolutno u skladu sa jednom veoma obazrivom politikom javnih finansija, aranžman sa "Fijatom" će za dve godine formirati najvećeg izvoznika u istoriji naše nacije. Naša strategija, i to mora biti strategija svih vlada koje dolaze, jeste da na bazi ove investicije nastavimo da jačamo sopstvene pozicije u automobilskoj industriji.
Ako pogledate investicije u svetu, videćete, a možda na iznenađenje mnogih, da ako gledamo investicije koje mogu dati veliki iznos izvoza, nema mnogo sektora. Postoje samo tri sektora koja, ako privučete investitore, možete dobiti izvoz. Radi se o automobilskoj industriji, elektronskoj industriji i o informacionim tehnologijama, i delimično hemiji. Zbog toga, automobilska industrija kao šansa se mora iskoristiti. Ovo je aranžman i ovih 200 miliona evra su garancija su apsolutno ispravan korak u tom pravcu.
Što se tiče naših domaćih izvoznika, ovaj aranžman od 150 miliona evra, u potpunosti je izrađen da odgovori na njihov zahtev i njihova pitanja, da im omogući da prošire asortiman, da naprave liniju koja im fali, da povećaju halu i da pobede, da nastave da pobeđuju. Radi se o najkvalitetnijem delu naše privrede.
Napokon, umereni deficit se ipak mora finansirati. Ako uspemo da ga finansiramo na 20 godina sa kamatom od 1,7%, a uspemo da sprovedemo strukturne reforme, mislim da smo na dobitku. Hvala puno na vašoj pažnji.

Pravo na repliku, dva minuta, narodni poslanik Dragan Stevanović.