Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko i predstavnici Ministarstva, ja vam se najpre zahvaljujem što ste u prethodnoj diskusiji zatvorili mnoge dileme koje sam ja dao sebi kao zadatak u svom govoru, tako da ću biti kraći i nadam se jasniji.
Tok današnje rasprave, veliki njen deo, podsetio me je na reči jednog pesnika koji kaže: "Najteže je pisati ljubavnu poeziju", zato što se toliko pesnika već oprobalo u toj delatnosti, toliko je ljubavnih stihova napisano, da je jako teško da ne upadnete…. Ja se izvinjavam, predsedavajuća, dešava se nešto u Skupštini što me ometa dok govorim. Zahvaljujem.
Kaže taj pesnik da je najteže pisati ljubavnu poeziju zato što je već toliko pesnika oprobano u toj branši, toliko je stihova napisano da teško možete da se izvučete iz zamke da ne budete patetični, da ne budete neoriginalni i da napišete nešto što je novo i što je originalno. Ova rasprava me danas u velikoj meri podseća na tako nešto. Jako je teško bilo narodnim poslanicima da izmaknemo onoj zamci da se zaklinjemo u mlade, da su nam oni budućnost, da jadikujemo nad problemima koje imaju, nad nezaposlenošću, nad drogom i alkoholom u školama, itd. To jesu problemi, ja to priznajem, ali, krajnje je vreme da kažemo šta možemo da uradimo.
Danas zbog toga imamo Predlog zakona o mladima. Ja sam kao član radne grupe u Narodnoj skupštini takođe učestvovao u izradi ovog predloga zakona i snosim i deo odgovornosti što se zakon zove zakon o mladima, pa zbunjuje mnoge moje kolege, misleći da on treba da reši sve probleme koji se tiču mladih. Takav magični zakon ne postoji. Možda opozicija ima kod sebe takav predlog zakona, ali, pokažite ga i moj glas imate sigurno. Glasaću ga vrlo rado, ukoliko imate zakon koji rešava sve probleme mladih. Možda treba u zakonu da propišemo da je obavezno da su svi mladi srećni, zadovoljni, zaposleni, stambeno zbrinuti, ali bi to bili onda oni zakoni kao u "Stradiji" Radoja Domanovića koji nalažu pšenici da tri puta godišnje daje plodove. Pošto takav zakon nije moguć, hajde da vidimo šta je moguće.
Moramo da donesemo zakon koji ispunjava svrhu i daje rezultate. Ovaj zakon to čini. Pre svega zato što definiše okvir delovanja mladih u sferi njihovog udruživanja, omladinske politike, stručnog rada sa mladima itd. Možda sam sada bio previše birokratski nastrojen pa sam iskoristio neke izraze koji nisu najjasniji, ali, hajde da onda razmislimo i da pogledamo šta taj zakon nosi.
Zakon najpre definiše piramidalnu strukturu omladinske politike ili omladinskog sektora. U bazi te piramidalne strukture jesu udruženja za mlade i udruženja mladih. Meni je jako drago što je u zakonu razgraničena ta neka distinkcija između udruženja za mlade i udruženja mladih, odnosno mladih i udruženja za mlade, jer smo imali malo čudnu situaciju da su udruženja mladih vrlo često vodile osobe u poznijim godinama, to su oni čuveni omladinski saveti i savezi. Sećam se kad sam ja pošao na fakultet, to je bilo 1998. godine, neposredno pred rat, da smo kod mene na fakultetu imali slučaj da omladinsku i studentsku organizaciju vodi jedan gospodin koji je dobro zašao u četvrtu deceniju. Zato moramo da znamo šta su udruženja mladih, koje čine većinski dve trećine mladih i udruženja za mlade.
Takođe, u osnovi i bazi te piramidalne strukture jesu kancelarije za mlade na lokalnim nivoima. Iznad toga su savezi u koje se ta pomenuta udruženja udružuju i na vrhu, na krovu je tzv. krovna organizacija, jedna ili više. Drago mi je što zakonom nismo definisali da postoji samo jedna jer bi to bio monopol i ne bi mi se svidelo. Moguće je da se osnuje više krovnih organizacija. Naravno, na vrhu piramide jeste i savez za mlade.
Zašto nam je bitno da imamo ovakvu piramidalnu strukturu? Možda neko misli da bi po pitanju mladih trebali da napravimo neki anarhistički sistem, buntovnički, da tu nema hijerarhije, da nema strukture, ali, verujte, ovo je u skladu sa potrebama mladih. Kad sam imao razgovore sa predstavnicima mladih, oni su kao jedan od najčešćih zahteva upravo pominjali formiranje krovne organizacije. Reč je o mladima koji se bave omladinskom politikom i koji znaju šta im treba.
Ova država ovim ne ustrojava mlade ljude. Naprotiv, ovakvom organizacijom ona daje priliku mladim ljudima da se organizuju, da kroz legitimnost članstva koje imaju formiraju krovne organizacije i da pritiskaju Vladu i ostale subjekte omladinske politike da rade u njihovom interesu.
Takođe, ovo će omogućiti saradnju sa međunarodnim organizacijama, sa krovnim organizacijama koje postoje širom Evrope i sveta i omogućiće, sasvim sam siguran, i dodatno finansiranje projekata za mlade iz inostranstva. Naravno, nećemo da se finansiramo samo iz inostranstva i zato je u zakonu definisan kriterijum za finansiranje programa i projekata od javnog interesa u oblasti omladinskog sektora. Za finansiranje projekata iz budžeta Republike Srbije moći će da konkurišu samo udruženja koja sam pominjao, lokalne samouprave, što mi je jako drago, samo one koje imaju lokalne kancelarije za mlade, naučno-istraživačke ustanove i druga pravna lica.
Ali, zadržao bih se na ovim lokalnim samoupravama koje imaju odnosno nemaju lokalne kancelarije za mlade. To je nešto što je izazvalo danas malu turbulenciju i očekujem da u nastavku rasprave bude dosta pominjane lokalne kancelarije za mlade. Činjenica jeste da mnoge kancelarije za mlade služe za udomljavanje partijskih kadrova a to je, na kraju krajeva, i ministarka danas rekla. Činjenica jeste da mnoge loše ili nedovoljno rade, ali je takođe i činjenica da postoje jako dobri primeri mladih ljudi koji mnogo čine u svojim lokalnim sredinama, naročito u malim sredinama. Time što postoje negativni primeri se ne delegitimiše postojanje kancelarija za mlade. One su potrebne i ja se jako radujem što smo uspeli da dođemo do toga prethodnih nekoliko godina. One se ovim zakonom na neki način post festum stavljaju u našu legislativu i to je jedan od razloga što ću glasati za ovaj predlog zakona.
Reći ću još jednom i pomenuću dve reči koje izazivaju burne reakcije dok govorim, a to su Evropska unija. Ta strašna EU jako misli na mlade ljude i u okviru svoje strategije "Evropa 2020" oformila je program "Youth in Action" koji promoviše mobilnost mladih, putovanja, stvaranje zajedničkog evropskog indentiteta, međukulturni dijalog, neformalno učenje itd. Sve ono što je potrebno mladima u Srbiji. I zato je neophodno da ih uključujemo u te tokove. To je jedina politika i to je jedina budućnost Srbije.
U suprotnom, mi možemo da sve mlade skupimo na jedno mesto, da napravimo opštenarodno veselje, pa da viknemo ko ne razume ovo veselje, taj ne razume Srbiju, ajmo svi ruke gore, ali kad prođe to veselje na kome ćemo se lepo provesti isti problemi će nam ostati i nećemo ni mrdnuti ni korak napred.
Kao neko ko je bio predsednik demokratske omladine Demokratske stranke, jako mi je drago što ono što smo zamišljali i pre nekoliko godina danas postoji u Srbiji. Demokratska omladina je još 2006. godine, ja tada nisam bio predsednik, ne reklamiram sada sebe, donela Nacrt strategije omladinske politike. U toku 2007. godine pred formiranje vlade, zajedno sa podmlacima nekih drugih stranaka i nevladinog sektora, lobirali smo za formiranje Ministarstva omladine i sporta.
Tada smo govorili i mi i predstavnici mladih i njihovih udruženja da nam je neophodna krovna organizacija. To je krov koji treba da štiti sve mlade u Srbiji.
Prirodno je da Demokratska stranka podržava Predlog zakona o mladima. Demokratska stranka je, to je i njen imidž, i istinito stanje u Demokratskoj stranci, ima jako veliki broj mladih funkcionera, na kraju krajeva, imamo ovde desetak poslanika koji kada su postali poslanici su imali manje od 30 godina.
Mi dajemo najviše šanse mladim ljudima i potpuno je prirodno da nas ovaj zakon tiče i da želimo da načinimo još jedan korak napred u formiranju omladinske politike. Pohvalio bih način na koji je napisan ovaj zakon. Ovo nije opstruisani zakon nekog velikog uma, koji je seo pa napisao uvažavajući sve probleme koji postoje u društvu, jedan genijalan zakon. Ovaj zakon su pisali sami akteri, oni kojih se najviše tiče dejstvo tog zakona. Dakle, mladi i njihova udruženja. Takođe priliku su imali i narodni poslanici, preko 1.000 ljudi je pisalo ovaj zakon, zbog toga on ima jako malo nedostataka ili ni malo.
Dakle, Ministarstvo radi svoj posao, Odbor za omladinu takođe radi svoj posao, milim za Odbor Narodne skupštine i ovim se ništa spektakularno neće rešiti. Nije ideja ovog zakona da za mesec dana svi problemi mladih budu rešeni, ali jeste jedan korak i jeste oruđe u rukama mladih da se bore više za svoje interese. To je poenta ovog zakona, zbog toga ga treba izglasati. Hvala vam.