Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovana gospođa ministar, posle izlaganja u prvom delu današnjeg plenarnog zasedanja nisam uspela da kažem sve što sam želela da kažem kao primedbe na ovaj zakon. Nisam bila tu da repliciram, ali smatrala sam da je dovoljno u ovom delu da kažem ono što je gospođa ministar pokušala da odgovori na moje primedbe.
Uzela sam primer BiH koja je donela Zakon o mladima. U okviru članova ovog zakona koji je predložen, odnosno Predloga zakona koji je pred nama i onoga što smo imali kao suštinske zamerke rekla bih još jednu zamerku koju imam oko Saveta za mlade, nisam u prvom delu to iznela. Član 16. gde Vlada na predlog ministarstva u skladu sa propisima obrazuje savet za mlade kao savetodavno telo koje podstiče i usklađuje aktivnosti u vezi sa razvojem, ostvarivanjem i sprovođenjem omladinske politike, i to je u redu. Svakako da takvo telo je dobro došlo u okviru opšte strategije i brige o mladima, da smanji sumnju u to da mi zaista želimo to pitanje da rešimo. Onda ono što smatram zaista prema mladima nekorektnim je da Savet za mlade čine predstavnici organa državne uprave u čijem su delokrugu oblasti od interesa za mlade, to je u redu u određenom broju, pokrajinskog organa uprave nadležne za pitanja mladih, udruženja, saveza, itd. Sada ima stav 3. koji kaže: "najmanje jednu trećinu Saveta za mlade čine predstavnici mladih". Zašto jednu trećinu, zašto kao u svim savetima da ne budu oni u potpunosti zastupljeni? Govorimo o mladima od 15 do 30 godina. Zar nema predstavnika organa državne uprave koji su ispod 30 godina i mogu i po tom osnovu tu da budu. Zaista smatram da ta najmanje jedna trećina, znam da ćete reći da može i više. Zašto smo ih limitirali? Oni treba tu da budu u potpunosti, u njihove namere i u njihovu kompetenciju uopšte ne sumnjamo. To je jedna od stvari koju smo imali kao zamerku.
Što se tiče kaznene politike, jednostavno projekat zakona, zakon mora da ima konventne norme da bi bio zakon, da bi bio primenjiv. Nije to ništa što mi želimo kao predstavnici opozicije da uzmemo kao manu, nego jednostavno to je pravilo. Da bi zakon bio primenjiv on mora, da bi u svim članovima bio primenjiv i da bi bio koristan onima na koje se on odnosi mora da podrazumeva šta će biti sa onim ko se tih pravila ne pridržava. To je svuda tako, to vam je tako i u sportu, to vam je tako u saobraćaju. Svi znamo šta se događa kada prođemo kroz crveno i to je vrlo jasno. Tako je i ovde.
Od još nekih primedbi koje smo stavili na konkretne članove zakona, recimo u članu 23. u stavu 5, znači to je kod raspodele sredstava po pitanju programa i projekata o kojima smo danas govorili, više kolega je govorilo. To je ono što nas opravdano brine, ponekad i plaši, jer znamo koliko je zloupotreba tu bilo. Ne smemo mlade ljude podsticati na to da se može doći do nekih sredstava bez realnog rada. Nije to ni dobro ni vaspitno. Ne smemo da devalviramo vrednost rada ni u kom smislu, ne smemo da podižemo neke druge vrednosti i da se može, a znamo već kolika je fama oko projekata i dolaska do lakog novca preko projekata. Dakle, nosilac odobrenog programa ili projekta dužan je da u slučaju nenamenske upotrebe sredstava izvrši povraćaj ukupno dodeljenog novčanog iznosa davaocu sredstava, ali nigde ovim zakonom nije predviđeno – šta ako to ne učini.
Zbog toga vam govorim da su te norme bile vrlo potrebne, nužne i bez obzira što ćete mi verovatno reći da postoje drugi zakoni koji to regulišu, da, postoje drugi zakoni koji sve ovo ostalo regulišu. Znači, onda nam ni ovaj zakon nije potreban, jer već postoji Zakon o udruženjima i o svemu ostalom. To su neke stvari koje ovakav zakon, ako već postoji, mora da ima konkretno, jer vidim da su u zakonu Republike BiH oni to vrlo jasno naglasili.
Član 26. koji kaže jednu opet od stvari koja ostaje na dobroj volji, nikoga ne obavezuje. Kaže: "finansiranje potreba i interesa mladih u jedinicama lokalne samouprave vrši se u skladu sa interesima i potrebama jedinica lokalne samouprave i njenim ekonomskim mogućnostima". To apsolutno ne obavezuje nikoga na ništa, to je stvar apsolutno dobre volje i može da se tumači vrlo široko, a da vam kažem, može i da se zloupotrebi, jer jedinice lokalne samouprave ipak formiraju političke stranke. Mi smo se trebali potruditi, opet se vraćam na taj dobar primer BiH, da mlade zaštitimo od politizacije i da ih ostavimo da sami kreiraju, tako će nam biti od koristi. Imamo obavezu da ih zaštitimo od svakog lošeg delovanja i da ih samo usmerimo da pravilno, čisto i jasno sagledaju svoje potrebe u budućnosti. Mi smo odlazeći, oni su dolazeći. To je jednosmerni put u kom ništa ne može da se uradi, pa ga onda moramo kao takvog i poštovati.
Pročitaću vam član 32. Zakona o mladima u BiH, koji glasi: "Političke stranke ne mogu biti osnivači omladinskih udruženja, omladinsko udruženje se ne može ni na koji način angažirati u predizbornoj kampanji političkih stranaka, koalicija i nezavisnih kandidata, niti im pružati podršku. Političke stranke ne mogu ni na koji način, materijalno i finansijski, potpomagati rad omladinskih udruženja". To je ono što je ključni član u jednom ovakvom zakonu.
To su suštinske primedbe koje smo stavili i kroz amandmane i kroz diskusiju očekujući da se vrlo objektivno i vrlo dobronamerno i ministarka odnosi prema amandmanima svih poslanika, jer vidim da je bilo amandmana koje su podneli predstavnici stranaka koje predstavljaju vladajuću većinu. Tako ćemo doći zajednički do jednog zaista dobrog rešenja. Bez obzira što poštujem to da je bio uključen veliki broj mladih u kreiranje ovog zakona, u zakonu koji je zaista pionirski i na ovim prostorima, pa čuli smo i na prostorima Evrope, nikada dovoljno dobrih namera, dobrih želja.
Mislim da svi možemo doprineti da on bude primenjiv, to nam je svakako cilj. Da ga imamo samo na papiru i da nekome možemo da kažemo da imamo i taj zakon, slaba je vajda.
Znamo sa čim se srećemo u svakodnevnom životu i znamo koji je porast nasilja, znamo koliko su mladi izloženi i koja je šteta od noćnih izlazaka od 23,00 do 05,00 časova ujutru što je cela EU sankcionisala, a mi o tome ćutimo.
Dakle, mi neke stvari ključne kao društvo ne preduzimamo. Nemamo na to pravo da zatvaramo oči i da se ne aktiviramo, a svakako da ovaj zakon treba da bude podsticaj da se zabrinemo, da se svi angažujemo i da ne bude to samo u predizbornoj godini jedna politička priča, da ne završi to samo na nekim flajerima u kampanji i propagiranju određenih političkih stranaka nego da zaista zasučemo rukave i zajednički učinimo nešto bolje i sigurnije za sve one kojima ostavljamo ovu državu. Mi nju nismo osvojili kao vlasništvo, mi smo nju nasledili od predaka i ostavljamo je svojim potomcima, isto kao i sa planetom Zemljom. Hvala vam.
