Koliko minuta?
(Predsedavajući: Vremena imate 32 minuta.)
Gospodine Novakoviću, kada su u pitanju ove tačke dnevnog reda koje se sad tretiraju, pošto imaju dugačke naslove, da ne trošimo ovo dragoceno antievropsko vreme, da krenemo redom. Šta je zajedničko za ova tri predloga? Zajedničko je da parlamentarna stranka autonomno odlučuje i predlaže. Taj princip važi još od negde decembra meseca 1990. godine, kada je uveden višestranački sistem u Republici Srbiji. Znači, od prvih višestranačkih izbora taj princip važi. On je tada promovisan, a on se onako može opisati, poštujući izbornu volju građana poslaničke grupe, odnosno političke stranke u Narodnoj skupštini srazmerno svojoj snazi u onome što su odlučili građani, imaju pravo na odgovarajući broj mesta u radnim telima, odborima Narodne skupštine. To nikada nije dovedeno na toliko brutalan način u pitanje kao posle 2008. godine, preciznije tamo oktobra meseca 2008. godine.
Moram da vas podsetim da je i ranije bilo nekih ispada, naročito kada je u pitanju bio Administrativni odbor i mandat, imunitetska komisija. Drastičan primer tog odstupanja bila je 1995. godina, kada su neki članovi odbora helikopterom obezbeđivani da dođu u ovu zgradu, kako bi se skinuo imunitet Vojislavu Šešelju, kako bi se vodio prekršajni postupa. To je zabeleženo kao stvarno najdrastičniji primer, ali od oktobra 2008. godine to je prevaziđeno. Prevaziđeno je zato što je rečeno da ne treba da se poštuje izborna volja građana. Prvo što je bio akt nepoštovanja te izborne volje, to je prekompozicija i sastav ove vlade u julu mesecu 2008. godine. Nešto što je sastavljeno na bazi rezultata izbora, ali ne na bazi izbornih platformi, ali dobro. Ako je jedan od demokratskih principa većina odlučuje, biće onako kako većina odluči, dobro.
Međutim, Poslovnik i osnovni postulati parlamentarizma štite manjinu, oni ne promovišu većinu. Većina i onako ima svoju snagu. Snaga se ogleda u tome što može uvek da preglasa, ali i Poslovnik i svi drugi opšti akti koji predstavljaju temelj parlamentarizma zahtevaju da se oni poštuju upravo zbog manjine. Videli smo malo pre, tokom ove rasprave, da većina koja neminovno i nominalno vodi ovu Narodnu skupštinu, različito postupa u identičnim situacijama. Kad je bila u pitanju gospođa Vesna Pešić, LDP po kratkom postupku, dobio pravo da se ona promeni u nekom odboru. Kad je u pitanju SRS, to ne dolazi u obzir. Sada da neko ne pomisli da, ne daj bože, demokrate mrze nas radikale, pa to ne može da se desi, znate i sami. Moram da odgonetnem šta je pozadina celokupnog tog projekta. Naravno, mogu da idem toliko daleko, gospođo Čomić, pa da kažem šta je pozadina ovog projekta da ovo oko Narodne skupštine i zgrade Predsedništvo, Skupštine Grada Beograda, samo se nalazi žuto cveće. Nisu to Vranjanci izvršili agresiju na Beograd. Žuto cveće je karakteristika vladajuće stranke u Srbiji i vidite, mora da bude žuto cveće. Nadam se da sam vas oraspoložio zbog ove boje, ali je činjenica. Ako meni ne verujete, izađite pa pogledajte sve žuto cveće, sve žuto do žutog. Nije to hepatitis D. Sad da objasnimo dalje.
Znači, Poslovnik bi morao da se poštuje i ukoliko prema 78 mandata SRS pripada odgovarajući procenat i mesto u svim odborima itd., onda se to poštuje. Moram radi javnosti da kažem, do Nove godine polomila se vladajuća koalicija, htela je to da uradi, a onda se nešto desilo oko Nove godine i rekli su, pa ne može. Vlasnik mandata je postao poslanik, znači mnogo pre nego što je Venecijanska komisija zakmečala sa onim pismom od pre dva meseca. To se nastavlja dalje. Zašto je to tako. Nije u pitanju mržnja. Gospođa Čomić mene ne mrzi, ja to znam. Nije u pitanju mržnja, nije u pitanju politička mržnja, nego jednostavno od 5. oktobra se krenulo ka EU i EU kaže, svi u Srbiji koji prihvataju da Srbija mora da ide ka EU moraju da budu zaštićeni. Šta nas briga kakva je bila izborna volja građana, kakvi su rezultati izbora itd. oni moraju da budu zaštićeni. Zašto? Ovde je promovisan princip bez alternative. Samo je jedan put i to kad je jedan put to onda nije alternativa, to je obaveza. Kad živite u društvu gde postoji samo, kako vi to kažete jedna alternativa, onda to suštinski liči na jednostranački sistem, mada formalno nije. Znate i sami, poprilično se dešava da forma prikrije suštinu.
Sad da krenemo od ove prve odluke koja je na dnevnom redu – promena člana i zamenika člana RIK od strane LDP. Legitimno. Za svaku pohvalu. Postojeći član i zamenik otrgli se, kažu politika LDP je propast za Srbiju, mi ne možemo sa tim žarom u RIK da se borimo za zakonitost rada. Onda je LDP presavio tabak i kaže, promenićemo vas i promene. Mi imali neke koji su uzeli mandate i mi kažemo, da vas promenimo, međutim, Slavica Đukić - Dejanović ne da. Ne da. Da li je nju podgovorila Gordana Čomić ili Nada Kolundžija, ja to ne znam, ali ne da. Slavica Đukić napravi svoju stranku ovde rezervnu. Ako bude problema sa SPS odmah će ona kod zemljaka Šumadinca.
To sve vuče svoje korene iz EU. EU kaže, ljudi niste vi za džabe palili Skupštinu. Ta vatra treba da bude simbol. Ona jeste simbol. Nije još razrešeno ko je palio, nisu razrešene mnoge stvari, naravno nikad neće da se reše. Svi navijači koji su učestvovali u tome moraju da odgovaraju ukoliko na stadionu pevaju tako dragu pesmicu koja iritira predsednika Republike. Nikakav problem nije da se to kaže i da se sazna istina. Dolazimo do situacije da li ovim odlukama, ne konkretno ove dve odluke koje se tiču odbora, ne toliko konkretno ni povodom Zakona o Narodnoj skupštini niti Poslovnika, ali da li faktički Narodna skupština ispunjava svoje ustavne obaveze. U formalnom smislu - da. Ima 126 koji podržavaju Vladu, oni su raspoloženi da prihvate se što Vlada predloži zato što je njihova Vlada. Naravno, nekad je to bilo svesno i namerno radi učestvovanja, a neki put je bilo svesno i namerno radi, hajde doprinosa nekog, a sad je svesno i namerno radi pristajanja. Poslanici većine svesno i namerno pristaju na nešto, iako svi oni znaju, jer u ovoj Skupštini je 250 poslanika, svi znaju, nema ništa od EU, nema ništa od NATO pakta. Ko vuče ka EU i NATO paktu propast.
Krenuli ste tim putem i nema druge alternative i vi to morate da podržavate. Da bi se obezbedila kvalitetna podrška, legitimno pravo imate da menjate svoje u odborima. To je vaše legitimno pravo, mi to vama ne osporavamo, ali vas samo onako podsećamo po neki put - a zašto pravo to ne priznajete nama?
Ne tražimo mi milost, ne tražimo mi da se vi bezrezervno pridržavate ovog poslovnika itd, znamo mi da od toga nema ništa. Nego to nam je povod da objasnimo građanima kakva je vlast, da shvate, da kada put nema drugu alternativu i kada vlast ovako pokušava da izgura svoje propise, svoje zakone itd, onda uopšte nije čudno što se dešava na ulicama ili u dušama kod naših građana i da oni prepoznaju gde je problem. Jednostavno, pokušavam već neko vreme da onih 80% povećam, ako je moguće, na 100%, da ljudi shvate da to srljanje prema EU je uzrok svih naših nedaća, ne toliko politički, koliko ljudski nedaća. Vidim da im taj posao dobro ide.
Sada nismo došli u situaciju da je Narodna skupština obezvređena kao institucija i to je opasno. Moram da vam skrenem pažnju da je to izuzetno opasno. Ovde ima poslanika koji su i ranijih godina bili u skupštini, neki se sećaju kako je to izgledalo 2001, 2002, 2003. godine, prazna sala, polu prazna sala je loš signal. Sećam se 2003. godine oktobra meseca, Božidar Đelić je pričao u skupštini, njegovi nisu hteli da ga slušaju. Zašto? Osetilo se da je kraj.
Pričamo o oslobođenom poslaniku, ali vidite, ona situacija koja je u Narodnoj skupštini na plenumu, ona je preslikana i u odborima. Kao što se u načelnoj raspravi ili u pojedinostima malo ili skromno javljaju poslanici vladajuće koalicije, verovatno nemaju šta da dodaju pošto je predlog Vlade izuzetno dobar, slična je situacija i u odborima. Nema neke rasprave tamo. Naši odbori se čisto onako formalno završavaju, da se odradi taj posao, kako bi se to reklo, da bi se pojavio izveštaj da je odbor razmatrao u načelu, u pojedinostima, a posle ovih promena Poslovnika više i to nije bitno, čak ni to više nije obavezno. Ali da bude situacija još značajnija, većinu u svim odborima, naravno, imaju stranke koje čine koaliciju, koje su na vlasti.
Imali smo operaciju da se odrede, izaberu i zamenici članova. Ta operacija je dala samo dva efekta. Pošto sam ja tamo neki predsednik Odbora za finansije, kada Branka Ljiljak nije tu, pa dođe Gorica Gajević, meni je prijatno, Gorica je došla, ali kad Aleksandra Jerkov ne može da dođe, pa dođe Radovan Radović, meni je neprijatno. Inače, što se tiče rezultata glasanja, učešća u raspravi i tih stvari, to zaboravite, od toga nema ništa. Zašto bi poslanici vlasti pričali na sednicama odbora? Nemaju potrebe.
Postavlja se pitanje – zašto bi poslanici opozicije pravili kvorum? Kvorum je izgubio značaj u današnjem radu odbora. Sve je devalvirano, sve je obezvređeno.
Da li se sećate pre godinu dana, kada je gospodin Mićunović sa jednom grupom poslanika podigao glas zbog jedne novinarke koja je napisala neki tekst u kome ima poprilično neistina, odmah su poslanici dobili packu, pa čak i doajen DS, gospodin Mićunović, da ne sme to. Novinari su slobodni, mogu da rade šta god hoće sa Narodnom skupštinom, mogu da čereče narodne poslanike, nije to problem, to i rade. Ko stoji iza toga? Zna se ko stoji, onaj ko kreira medijsku scenu Srbije i on od toga ne odustaje, jer i on završava neki zadatak, pa čak ni vlast ne sme da se suprostavi. Zašto? Zato što je suštinska vlast daleko od Narodne skupštine i od Vlade Republike Srbije. Ona se nalazi i u formalnim i u neformalnim krugovima.
Vidite kako vi, poslanici vlasti, strepite kada treba da izaberete članove neke agencije, nekog tela itd. Najbolji primer je Agencija za borbu protiv korupcije. Ne znam čoveka u sali koji bi glasao za Čedomira Čupića. Morala je većina da se obezbedi.
Ima jedna lepa reklama – pre upotrebe posavetovati sa farmaceutom ili lekarom, a to se brzo čita kao da Rodoljub Šabić to čita. Ne sporim, svako ima pravo na svoje mišljenje, može da obrazlaže, iznosi činjenice itd, ali ovo je suština. Politički život se ne dešava u Narodnoj skupštini. Po neki put se desi u hodniku Narodne skupštine kada te novinar pita o nečemu što uopšte nije tema današnje sednice.
Vidite, teme ovog dnevnog reda više nisu interesantne za medije. Mediji već rade nove teme koje će da budu za desetak dana interesantne ili će doći do skupštine, a kada dođu do skupštine, nikoga ne interesuje šta će da kaže Narodna skupština jer su tu analitičari, nevladine organizacije, civilno društvo, neke komisije, neki golubi pismonoše iz Brisela koji dolete ovde, donesu poruku itd. Zašto kažem? Ovo je tema gde treba da pričamo i o demokratiji i o parlamentarizmu. Niko ne spori da većina ima legitimno pravo da izglasa ono što smatra da treba da se izglasa. To vama nikada niko nije osporio. Ne možete vi zbog potencijalnog straha kako da se obezbedi većina, da ne poštujete izbornu volju građana.
Odmah kažem, nema nikakvih problema što se tiče SRS sa ovim predlozima. Nikada nismo ulazili u personalna rešenja poslaničkih grupa ili političkih stranaka koje su voljom građana zastupljene u Narodnoj skupštini, ali uvek ćemo da vas podsećamo na ono što se desilo sa krađom mandata SRS. Uvek ćemo da vas podsećamo. Zbog čega? Jer smo to žigosali za sva vremena i to je ušlo u istoriju parlamentarizma Srbije i istoriju demokratskih procesa koji su se dešavali u Republici Srbiji.
Taj interes, da budete na vlasti po svaku cenu, poštujemo, imate to pravo, ali nemate pravo da dirate ono što je manjina. To pravo nemate, jer kad dirnete u to pravo, dirnuli ste u izbornu volju birača. Moramo da poštujemo sve birače, i one koje su glasali za DS i one koji su glasali za SRS, a ovde imamo situaciju diskriminacije, nepoštovanja. Osnovni postulat jeste jednaka vrednost svakog izbornog glasa, bez obzira da li je akademik, da li je komunalni službenik, njegov glas na izborima ima istu vrednost i zato se poštuju izborni rezultati i zato se poštuje mandat, koliko je neka stranka osvojila. Ta priča o slobodoumnom poslaniku itd, znate i sami da je to šuplja priča, da ja sad ne pričam, pošto se mi ovde znamo. Kada bi svako od nas ili vas pojedinačno progovorio ono što je u duši, malo ko bi mogao da glasa za neke stvari koje su ovde izglasane, ali vi pristajete na to, ja nemam ništa protiv toga. Ne želim da ulazim u te detalje.
Imate i situaciju povodom ovih stvari koje su se dešavale sa našim mandatima. Vaši ljudi, članovi vaše stranke, od opštine do opštine su različito pristupali tom problemu. Neki su svoj moral i zakon stavili ispred, pa nisu prihvatili da uđu u tu operaciju, a neki su jedva dočekali. Neću ni tu da pričam o imenima, znam da neću imati nikakvih problema, ali zašto bih ja o tome pričao?
Ovde mora da se čuva demokratija, ovde mora da se neguje parlamentarizam, ovde moraju da se poštuju birači, ovde mora da se poštuje Ustav, ovde mora da se poštuje zakon, ovde moraju da se poštuju stranke koje su u Narodnoj skupštini pogotovo.
Možemo da se razlikujemo u političkom stavu, ali ne možemo da se razlikujemo u statusu. Status nam garantuje Ustav i taj status su nam dali građani na izborima. Zapamtite, menja se sve. Sećam se 2004. godine kada je DS ljuljnula, pala na zemlju, ušla sa manjim brojem poslanika u Narodnu skupštinu, pa se pojavila neka ideja, da kada se oni jave da pričaju nešto da se primeni onaj standard koji su oni primenjivali do 31. decembra 2003. godine. Nismo prihvatili to. Jel tako gospođo Čomić? Tako je. Nismo prihvatili da se neko revanšira vama. To vi završavajte sa vašim koalicionim partnerima a nemojte da kažete SRS.
Nikad SRS nije imala tu dozu niti taj revanšizam. Kako smo mi mogli vama da se revanširamo kada nismo ni bili, ni predsednika Skupštine nismo imali. ko je vama uzimao reč? SRS, ne. Pa tako kažite da ne.
To što ste vi imali sa Koštunicom, posle toga ste imali kohabitaciju, pa ste se izmirli, ali, razrešite to. Ja volim kada ovako rasprava ide.
Zašto vam ovo pričam? Čuvajmo parlamentarizam ljudi. Čuvajmo parlamentarizam. Nema civilizovanih država ukoliko nema zagarantovanog višestranačkog sistema. Nema civilizovanih država ukoliko se ne poštuje parlamentarizam. Nema civilizovanih država ukoliko se ne poštuje izborna volja građana. Nema razvoja društva ukoliko u ovoj prostoriji ne demonstriramo svakog dana opredeljenost za Ustav, zakon, interese našeg naroda i naše države.
Ako toga nema u ovoj zgradi, ako toga nema na ovoj sednici i na našim sednicama, molim vas, onda nemamo prava nikoga da prozivamo, što to isto ne postoji na ulici, u preduzeću, u porodici, u selu i na bilo kom drugom mestu. To je naš problem. Jer, vidite zahvaljujući medijima, ova situacija je preslikana i postaje situacija u društvu. Zašto vam to pričam?
Bili su nekada mnogo jaki, veliki političari koji su pričali – ma šta me interesuje zakon, imam većinu, politička volja. Sišli su sa vlasti. Skoro mi je bio jedan. Zamislite, on se poziva na zakon. Znači, kada ga lično pogodi, onda kaže – a gde je zakon, a gde su moja prava, a gde je taj sud koji treba da bude objektivan, nepristrasan i da primenjuje Ustav i zakon. Reko prijatelju, pa do pre nekoliko godina si bio na vlasti, tad si zaboravio da postoji zakon, nego si samo razmišljao o tome da imam većinu, mogu da završim. Vidite kako se to menja.
Zato je važno u Skupštini da se poštuju prava manjine i status manjine. Zato je loše kada se otimaju mandati. A šta ste dobili otimanjem mandata? Da li vas je častila EU nešto? Da li ste postigli neku veću stabilnost, ionako vam zakoni prolaze sa 126, 129, 131. Verovatno i nemate potrebe da menjate onu vašu prvobitnu koaliciju i niko vas zbog toga i ne proziva, ali ne dirajte u status i prava manjine. Ne dirajte. Okrene se to. znate koliko će biti ružno, ako vaše faktičke standarde koje ste nametnuli neko sledeći bude primenjivao na vama?
Godine 2003. sećam se vrlo dobro, jedno, hajde da kažem, nasilničko ponašanje, 2004. godine taj isti Boško Ristić neće da uđe na sednicu Odbora za pravosuđe, neka vlast, kaže napravi kvorum, pa kada naprave kvorum Milan Marković i ja ćemo da uđemo. Danas taj princip ne važi više. Videli ste pre nekoliko dana Administrativni odbor.
Sada, gospođo Čomić moram da vam skrenem pažnju, jer mislim da vi možete to pitanje da otvorite na nekom mestu za koje vi smatrate da je odgovarajuće. Vidite, mi u praksi u radu odbora imamo, moram da kažem, veliki problem. Prvo, članovi, zamenici, kvorum itd. to je hronični problem. Imamo i drugi problem, što retko dolaze predstavnici Vlade na sednice Odbora. Ne mogu da generalizujem, nemojte da me pogrešno shvatite.
Recimo, kod nas na Odboru za finansije, mi odavno nemamo ni jednog ministra da je došao. Dođu predstavnici, odnosno poverenici Vlade, to su ili pomoćnici ili državni sekretari, ili možda šefovi nekog odseka itd. To je jedna stvar koju vi treba da rešite. Onda imamo drugi problem. Koji je drugi problem? Zakaže se sednica, nema više zakazivanja sednice nekoliko dana unapred, nego na dan kada je sednica Narodne skupštine da se ugradi pola sata, 15 minuta pre početka, da se to protera, da prođe formalno pravno kroz zapisnik da je sednica održana.
Kada se pojavi problem kvoruma, onda imamo situaciju da treba da maltretirate ljude iz ministarstva, Narodne banke ili neke druge institucije koja je predlagač zakona ili brani zakon, onda oni dođu jednom, pa drugi put, pa treći put, pa četvrti put, pa nema kvoruma i onda se faktički pojavila potreba da rasprava se završi bez utvrđivanja kvoruma. To je faktičko stanje, jednostavno, Narodna skupština se ne bruka prema predstavnicima Vlade koji uredno dolaze, poverenicima, izvinjavam se, ne predstavnicima.
Onda se postavlja pitanje šta to radimo? Gde to vodi? Kada se odlaže sednica, tu onda telefoni rade, pa nekoga i preskoče, ne pozovu ga. Pričam vam na bazi onoga koliko radimo, već dve i po godine. Vi imate ljude iz opozicije koji neće ni da dođu. To je njihovo legitimno pravo, ja ne sporim to. Imate neke koji dođu, da ne pričam koji su to, dođu i u nagonu velike pameti počnu da pričaju sve si svašta, pa skrenu diskusiju sa teme, pa posle ne možemo dve sednice da se vratimo na pravu tačku dnevnog reda.
Zbog čega? Zato što većina nema stav, pa je u početku tolerisala, pa su posle sedam dana shvatili da ih taj vuče za nos i sledeći put smo napokon nešto uspeli da rešimo, da dođemo do kraja tačke dnevnog reda. To je bio problem, kako doći do kraja tačke dnevnog reda.
Ovo vam sve pričam da biste shvatili koliko su narušene ove naše institucije, narušene su. Ako se ovde te institucije koje su temelj i osnova za legitimitet i legalitet svih onih koji izviru ili koji dobijaju funkciju preko Narodne skupštine, u pravosuđu i na drugim mestima, ako je to situacija kod nas, zašto nas čudi kakva je situacija u Vladi, pravosuđu, u regulatornim telima itd.
Ispunjavanje briselskih zahteva, činjenica da ovi iz Brisela koji kažu da su za EU i NATO pakt, do kojih razmera dovodi naš rad i narušavanje temelja ove zgrade, a to je demokratija i parlamentarizam.
Iz toga posle izlaze ovi problemi, pa bi mi bilo mučno da me tri godine neko proziva da sam ukrao mandat.
Ali ne, mi živimo u bezalternativnom društvu. Alternativa je samo Brisel. To nije alternativa, to je samo nalog. Da bi nešto bila alternativa mora da bude ili – ili. Ako nema alternative, znajte, nema demokratije, nema višestranačkog sistema. To su neke stvari.
Zato mi koristimo sve ove tačke dnevnog reda kada se ponudi ovakva neka odluka o zameniku člana nekog odbora da vam skrenemo pažnju, a ja lično da vas podsetim, oktobra 2008. godine kada ste onako bahato krenuli navodno da se razračunavate sa poslanicima SRS, tada sam vam skrenuo pažnju da mali kamen kada izađe iz cipele postaje velika stena.
Tada sam vam skrenuo pažnju, izgubićete vlast na sledećim izborima, samo zbog mandata, zapamtite, samo zbog mandata.
Vi u lokalnim samoupravama, vi znate koje su štetne posledice ove politike – otimanje mandata. Nije vam bilo potrebno i imali ste stabilnu, ali malu, ali doduše stabilnu većinu. Kako su vas ovi iz Brisela prevarili? Njima je sasvim sve jedno ko će da bude na vlasti, samo da je opredeljen za EU i da bezpogovorno sluša i ispunjava naloge.
Vidite i sami, u svim strankama koje su na vlasti imate unutrašnji haos u svojoj organizaciji, zbog pregrupisavanja, startnih pozicija i otvorenih neslaganja sa nekim pitanjima. To je vaš problem, ne želim o tome da pričam. Ali, i taj problem je posledica pogrešne politike, i to državne politike, jer ste u poziciji da vodite državnu politiku.
Gospodin Munjić vam je pročitao samo neke vaše statističke podatke. Ti statistički podaci, to su rezultati vašeg delovanja i vašeg rada. Prosto da se čovek naježi kada pročita one podatke. Kako misliste da to može da se promeni? Evropska unija nema alternativu. Znate koliko EU brine Srbija? Ma, ne interesuje je. Mi uopšte nismo tema njihovog interesovanja. Šta NATO pakt briga za Srbiju, aman ljudi? To njih uopšte ne interesuje. Završavaju, pritiskaju, imaju petu kolonu unutra. Sve se to preko noći promeni. Vodite računa, ako ništa drugo, da makar ne narušite demokratiju i parlamentarizam, jer ne znam šta sve posle toga može da se desi. Hvala, gospođo Čomić.
