Možda biste vi želeli da ga ja ne koristim, ali koristiću ga, koristiću ga u pravom smislu i obraćam se građanima Srbije, a pre svega patriotskoj srpskoj javnosti, a njih je preko 90% koji ne mogu da shvate da Srbija ima bilo kakvu saradnju sa NATO zlikovačkom alijanskom, ali ja ću da se vratim na nešto što se desilo pre potpisivanja ovog sporazuma, a to je dosledni principijelni stav SRS vezan za samu najavu da će se ovo uopšte desiti i pre nego što je Šutanovac, koji je o tome godinama sanjao postao ministar odbrane i krenuo NATO putem.
Naime, parlamentarna delegacija NSRS samo nekoliko meseci pre potpisivanja ovog sporazum bila u poseti Briselu u NATO u nato komandi Šejp. Na čelu te delegacije bio je tadašnji predsednik Odbora, a današnji ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, a između ostalog iz SRS moj uvaženi kolega Jadranko Vuković i moja malenkost. Mi smo razgovarali sa tadašnjim savetnikom tadašnjeg generalnog sekretara Jap de hop Sheferom i rekli mu da Srbija nikad neće ući u NATO pakt ako SRS, kao jedina prava patriotska stranka bude na vlasti i da se mi protivimo svakom približavanju sa njima koji su nas 78 dana bombardovali, koji su ubili malu Milicu Rakić, koji su ubijali u surduličkoj bolnici bolesne ljude, koji su ubili malu Sanju na Varvarinskom mostu, koji su rušili sve pred sobom i koji nemaju nikakve dobre namere prema Srbiji.
Gospodin Šutanovac je ranije posećivao u okviru istih delegacija, kao narodni poslanik Šejp i druge NATO tzv. brifinge i za razliku od nas, srpskih radikala, on je svuda aminovao i klimao glavom. Dakle, mi smo pre potpisivanja ovog sporazuma rekli da je to štetno za Srbiju, a on je i potpisao u ime Vlade RS i uvek se slagao sa svim oni što dolazi iz zločinačke zapadne vojne alijanse, jer kako ga i mediji nazivaju, on je omiljeni Pentagonov ministar iz Srbije. To što ste vi rekli gospodinu Jojiću da istorijat srpske vojske nema veze, pa kad je on počeo da govori o Kosovskom boju, prekinuli ga, je nešto što ..
(Predsedavajuća: Po dnevnom redu narodna poslanice, molim vas, član 107. po dnevnom redu. Čl. 106. i 107.)
Samo nastavljam ono što je kolega govorio, evo ja ću da govorim o vremenu Džingis Kana, znate jer u to vreme…
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, upozoravam vas, da vaše obraćanje predstavlja kršenje odredbe Poslovnika Narodne skupštine i upozoravam vas da to ne činite više, da ne ugrožavate ni dostojanstavo Narodne skupštine i da ne kršite član 106. koji vas obavezuje da govorite o dnevnom redu. )
Za razliku od vas, gospođo Čomić, vi ste na mestu predsedavajućeg…
(Predsedavajuća: Sad vas drugi put upozoravam, a posle toga ćemo naravno morati da izričemo opomene.)
Nastaviću da govorim o sporazumu, jer kažem vam..
(Predsedavajuća: Zahvaljujem, o sporazumu.)
.. njegove detalje sam znala, ali čisto da razjasnim srpskoj javnosti i ministru koji možda ovo negde prati ili će gospođa Miščević da mu prenese, da je u prvom stavu, odnosno u tekstu koji definiše početak ovog sporazuma, ovo je jedna obična farsa.
To ću da napravim kroz paralelu sa jednom drugom državom, koju je ministar, takođe, danas pominjao, ali na njegov svojstven način i u skrivenom negativnom kontekstu, a to je naša bratska Ruska Federacija. Naime, on je rekao, a vi to znate, gospođo Miščević, da je sporazum ovakav isti ili sličan Ruska Federacija potpisala 1995. davne godine. Moram da vam kažem da je to bilo u vreme Jeljcinove izdajničke vlasti, da su još u tom vremenu i SRS i naš predsednik, baš te godine smo organizovali jedan bratsko – ruski miting ovde ispred Doma NSRS na Malu Gospojinu od 21. septembra i govorili smo da će pasti Jeljcinov režim i da će velika snažna pravoslavna Rusija da se podigne na noge i da će da se suprotstavi globalističkoj i hegemonističkoj politici Amerike. Naravno, to niko tad nije verovao i hvala bogu to se desilo. Ruski narod je izabrao Vladimira Putina, a kasnije predsednika Medvedeva. Ono što je problem sad Srbije nije taj patriotski duh koji postoji u narodu i što je očigledno i to pokazuju sve ankete, kad se istražuje i kad se postavlja pitanje, da li razmišljaju građani Srbije da Srbija treba da uđe u NATO pakt, jer je preko 90% onih koji to nikako ne žele, već je problem u tome što mi imamo kvinslišku vlast, kooperativnu, kako ovde stoji u pravoj rečenici ovog sporazuma. Kaže, na osnovu postignute saglasnosti da se konsultacije o političkim i bezbednosnim pitanjima, kao i da se proširi i intenzivira politička i vojna saradnja širom Evrope.
Gospođo Miščević, taj gospodin koji je Nemac, zaboravila sam njegovo ime, koji je bio glavni savetnik De hop Shefera kad smo mi boravili pre potpisivanja ovog, rekao da NATO hoće nezavisnu tzv. šiptarsku državu Kosovo. Molim vas, on je to nama rekao kao parlamentarnim predstavnicima naroda koji treba da štiti Ustav, suverenitete i teritorijalni integritet ove zemlje. Ko se na tom sastanku tamo suprotstavio? Jedino kolega Vuković i ja. Rekli smo mu da to mogu da urade silom, kao što je i okupacija KiM 1999. godine 11. juna nešto što još uvek traje, ali mi verujemo da neće doveka, kao što smo verovali da će moćna i bratska Rusija da se uspravi i da se usprotivi svim akcijama NATO, eto doći će i to vreme, kad Srbija neće da ide više ovom slepom ulicom i kad će Srbija da se vrati na stazu ponosa i slobode.
Kakva je razlika između članica koje su u okviru te zapadne zlikovačke alijanse i onog ko je kapo di tuti kap, a to su SAD. Razlika je velika, ali to ne može da shvati i tome ne veruje ministar Šutanovac. On je dobio jasne poruke i signale još 20. oktobra 2009. godine kad je Srbiju i ovaj parlament posetio ruski predsednik gospodin Medvedev. Gospodin Medvedev je obraćajući se i narodnim poslanicima u NSRS rekao da nova bezbednosna arhitektura, kako je on to nazvao, i uloga Rusije u svemu tome i organizacija ODKB, koju ne može i ne želi da izgovara pravilno gospodin Šutanovac, svakako da mora da ima svoje mesto štiteći države koje NATO agresijom, vojnom silom i, pre svega, zbog eksploatacije ekonomske moći, sirovina i uništavanje država i naroda, kao što to sada čine u Libiji, ne može više tako da postupa.
Naravno, u Srbiji to niko nikada neće da kaže i takvu poruku da uputi NATO paktu. Ni onda Jap de hop Sheferu, ni sada Rasmunsenu, jer vi klečite, vi izvršavate sve ono što oni postavljaju pred vas i zbog toga ja govorim da je to vreme koje sada neću da pominjem. Kao što gospodin Krasić kaže – nije bilo NATO pakta i ovo koje je danas velika je razlika. Znate, u tom periodu, onaj ko je bio poražen morao je to da prihvati i da ga ubiju i da ga ostave bez hrane i bez vode, a sada u ovom svetu gde se kao proklamuju neka prava, pa ovi vajni sporazumi, pa postoji Konvencija o ljudskim pravima, pa postoji ovo, pa ono. Apsolutno se ništa ne poštuje. NATO pakt je prekršio Povelju o miru i rasturio bivšu Jugoslaviju i okupirao srpske zemlje. Naš narod je postradao i borio se za slobodu svog naroda i svoje teritorije.
Ono što je razlika između Rusije, kao članice Partnerstva za mir, i potpisanog ovog sporazuma, koji je i dalje na snazi, ali pitanje je sada kako vi to gledate kroz realnost, jer je sada Rusija sa patriotskom vlašću moćna, velika, vojna i ekonomska sila. To možete da vidite, ako ne znate, iz intervjua koji je dao ambasador NATO gospodin Dmitrij Rogozin, koji je predstavnik Ruske Federacije. Umesto da se ponaša ovako kao gospodin Šutanovac koji kleči, koji puzi pred NATO generalima, koji aminuje, koji želi Srbiju u NATO paktu, gospodin Dmitrij Rogozin, kao istaknuti ruski patriota…
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, ovo je Narodna skupština Republike Srbije. Molim vas, ja govorim..)
Vama smeta kad ja pominjem Rusku Federaciju?
(Predsedavajuća: Molim vas da govorite o predstavnicima, nije Duma, nije Ruska Federacija, nego Narodna skupština Republike Srbije. )
Nažalost.
(Predsedavajuća: Molim vas da u okviru dnevnog reda govorite o predstavnicima izvršne vlasti Republike Srbije, ne sumnjajući da i Ruska Federacija ima interes, s obzirom da je potpisnica istovetnog sporazuma. Molim vas da govorite o dnevnom redu. Govori ambasodora Rogozina u misiji ili bilo gde, ne mogu biti tema dnevnog reda koji je Sporazum na osnovu ratifikacija Sporazuma koji je potpisan 1. 10. 2008. godine.)
Pošto vidim da vam smeta, gospođo Čomić, i ne dozvoljavate, onda ću da se vratim…
(Predsedavajuća: Izričem vam prvu opomenu.)
… na ovu temu vezano za parlament i vaše razmišljanja…
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, govorićete o dnevnom redu…)
Naravno, ja sve govorim o dnevnom redu samo vi ne pratite.
(Predsedavajuća: … Nećete kršiti član 106. ili ću ja morati da primenjujem kaznene mere. Dakle, o dnevnom redu ili ćete me prisiliti…)
Da ja nastavim sa gospođom Miščević, pošto ona ovo razume, nije bitno, preneće gospodinu Šutanovcu.
(Predsedavajuća: Izričem vam drugu opomenu. Hoćete li o dnevnom redu?)
Uopšte nisam čula kada ste vi meni izrekli prvu opomenu.
(Predsedavajuća: Zato što kršite Poslovnik, narodna poslanice, pošto ste u obavezi da saslušate upozorenje koje vam izriče predsedavajući, a ne da govorite istovremeno. Dakle, ja sam vas podsetila, pa sam vas upozorila jedanput, dvaput i drugi put sam vas upozorila i niste mi ostavili nikakvog drugog prostora nego da izričem mere na koje me Poslovnik obavezuje, a bez obzira što mi vi nećete verovati, meni se mnogo više ne dopada izricanje mera nego bilo kome na koga se mera odnosi. To se odnosi na narodne poslanike koji smatraju da mogu da krše Poslovnik Narodne skupštine zato što smatraju da imaju jaka politička ubeđenja i uverenja. Ne mogu.
Ako ste vi spremni i imate strategiju, kao poslanički klub i kao poslanička grupa, da se ova sednica vodi tako, da se izriču kaznene mere zbog strategije kršenja Poslovnika Narodne skupštine, ja sam na raspolaganju.)
Mogu li da nastavim?
(Predsedavajuća: Narodni poslanik Milan Škrbić dobacuje iz klupe, što je kršenje Poslovnika Narodne skupštine. Da li mogu da vas upozorim da se to ne čini više? Zahvaljujem narodni poslaniče.
Izvolite, nastavite.)
Dakle, nove pretnje i izazovi NATO pakta koji su definisani ovim sporazumom i koje mi posmatramo na svoj način, kako to treba da posmatramo, je Kancelarija za bezbednost koja je definisana u članu 3. pod, upravo, ime generalnog sekretara i predsedavajućeg Vojnog komiteta koja će da postupa u ime i po ovlašćenju Severno-atlantskog saveta i vojnog komiteta NATO, kaže to u članu 3. Sporazuma – odgovorna je za bezbednosne sporazume i zaštite poverljivih informacija razmenjenih u okviru aktivnosti i saradnje koje odobri Severno-atlantski savet.
Bili ste svedok toga, gospođo Miščević, više puta na sednicama Odbora za odbranu i bezbednost, kada smo razgovarali i sa predstavnicima VBA, postavljali pitanja kao poslanici SRS – koliki je to odliv informacija? Ovde nije definisano, što je lepo primetio kolega Jojić, da li ćemo mi njima da dajemo nešto što su opšte stvari, što znaju novinari, vojni analitičari, što svako može tako da pronađe ili da objavi ili će to da bude nešto što je državna tajna, kao što je bio onaj izveštaj koji smo imali pre nekoliko dana i zatvorenu sednicu Vlade. Nikada nismo dobili takve odgovore, a mi odgovorno tvrdimo, kao stranka, jer to znamo, šta se sve uvuklo u naše strukture, nažalost, da je Srbija izbušena kao švajcarski sir. Kada su sednice Odbora za BIA, kao i sednice odbora na kojima razmatramo saradnju naših atašea za bezbednost sa zemljama koje su članice NATO, naravno da imamo otvorenu bojazan, ne samo sumnju, nego znamo da će NATO zlikovci i njihovi obaveštajci, njihovi agenti učiniti sve, kao što su činili pre nego što su kroz medijsku podršku, kroz razne strukture koje su dovukli ovde 1999. godine, pre nego što su počeli zlikovačko bombardovanje Srbije i ubijanje srpskog naroda.
Završiću sa tim, ovaj sporazum i svako pojavljivanje gospodina Šutanovca, u smislu zagovaranja politike NATO pakta u Srbiji, jer NATO, kao što vidite, nije samo vojno opredeljen, nego i politički, to što su nama u lice rekli, a reći će nam i sledeće nedelje jer upravo u sredu dvanaestočlana delegacija u kojoj ćemo biti gospodin Aleksić Boris i ja i druge kolege poslanici, opet idemo u Šeip u vojnu komandu 6. jula, primiće nas zamenik generalnog sekretara Rasmusenov zamenik, naravno da ćemo govoriti o tome da Srbija ne želi u NATO. Za razliku od onih koji su na vlasti, kolega koji podržavaju Šutanovca i vašu izdajničku politiku, mi odlazimo tamo da im u lice kažemo da su zločinci, da pokoravaju narode, da su zlikovačka organizacija i da Srbiji svakako tamo nije mesto. Hvala vam.