Dva minuta.
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić, a posle njega narodni poslanik Boris Aleksić.

Uvažena podpredsednice, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, teško je posle ove vrste rasprave da pokušamo da se vratimo na ono što je tačka dnevnog reda. Mada, moram da odam priznanje ministru na tome što je ipak reagovao na ovakav govor. Mislim da ste vi, gospođo Čomić, bili u obavezi da to učinite. Naravno, posle ovakvih tvrdnji o nekim zemljama očekujem i da ministar spoljnih poslova i podpresednik DS Vuk Jeremić bude dosledan i da ponovo osudi, ovom prilikom, nesuđeni podpredsednik, da osudi ovakve zaista neproverene tvrdnje. Nemoguće je tvrditi u 2011. godine da je u bilo kakvom genocidu, bilo gde u svetu stradalo milijardu ili 800 miliona ljudi, pa onda još tvrditi da ta razlika od 200 miliona nije značajna i istovremeno voditi takvu politiku koja prebrojava svaku žrtvu u Srebrenici i vodi neprihvatljive polemike o tome da li je bilo tri, pet ili osam hiljada žrtava.
Mislim da i način na koji se ova polemika u parlamentu vodi zapravo govori o tome da rasprava o NATO-paktu ili vojnoj neutralnosti Srbije ili generalno opredeljenju Srbije u vojno-političkim ili vojno-bezbednosnim stvarima mora da bude otvorena na mnogo ozbiljniji način. Odlično je što vi ministre govorite, ali poslanici vaše poslaničke grupe ne reaguju u ovakvim situacijama, kao što i ta nesrećna rezolucija ili jedna rečenica u rezoluciji o neutralnosti, zapravo Rezolucija o KiM, koja sadrži tu proklamaciju, da Srbija za sada neće pristupati postojećim vojnim savezima, nanosi mnogo štete našoj zemlji, pre svega zbog zabluda i zabuna koje stvaraju u domaćoj javnosti.
Gospodin Prokić je dosta detaljno govorio i o stavu LDP i rekao da ćemo mi glasati i za ovaj zakon i za niz drugih sporazuma o kojima se nažalost ovde ne govori, ali bih želeo da možda još preciznije ukažem na probleme koje proizvodi ta nekonzistentna domaća politika.
Predsednik Tadić, koji je jednim delom i nadležan u ovoj oblasti, pogotovo kada su u pitanju spoljni poslovi i bezbednosna politika, je u nekoliko navrata pozdravila odluku svih država regiona da idu prema članstvu u NATO savezu. Istovremeno, ponavljajući tu domaću mantru o tome da je za Srbiju iz nepoznatih ili neobjašnjivih razloga najbolje je rešenje da ostane vojno neutralna.
Međutim, u poslednje vreme se situacija komplikuje, pogotovo u odnosu na BiH. Pre nekoliko dana je i na domaćim televizijama emitovan intervju sa predsednikom Republike Srpske, Miloradom Dodikom, koji je relativizovao ranije izrečen stav, odnosno ponašanje predstavnika Republike Srpske u organima BiH, odnosno odluku te zemlje da ide prema članstvu u NATO savezu, pozivajući se, između ostalog, i na odluku koja je u Srbiji doneta kroz tu rezoluciju, da će Srbija biti vojno neutralna.
Mislim da je to prosto tema o kojoj takođe moramo da razgovaramo paralelno sa sporazumom koji ratifikujemo sa BiH ili u onoj situaciji kada govorimo o našim vojničkim, političkim, bilo kakvim tradicijama.
Možda je tačno da smo platili svaku pertlu kroz srpskog vojnika u Prvom svetskom ratu i u Drugom svetskom ratu kroz ratne štete, ali ne znam kakvu sada ratnu štetu ili kakvu sada podršku plaćamo kroz rudnu rentu od 3% za rusku stranu ili kroz poklonjene Naftne industrije Srbije. Od toga tek ne vidim nikakve koristi.
Izvinjavam se gospodinu Šutanovcu još jednom što sam gospodina Jeremića doveo u stranački rang sa njim.

Tri minuta i 45 sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Boris Aleksić, a posle njega narodni poslanik Petar Jojić.

Kako to, gospodine Šutanovac, vređaju vašeg kolegu Jeremića, a vi se smeškate na te komentare? Stvarno je, zaista, ne primereno.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, možemo zajedno da se podsetimo šta je vaša obaveza. Vaša obaveza je da poštujete Poslovnik Narodne skupštine, koji vam zabranjuje da tumačite osećanja, mišljenja drugih lica, te vrlo pažljivo u elaboraciji onoga što je tema dnevnog reda koristite svoje pravo za elaboraciju, bez vređanja bilo kog narodnog poslanika i bez vređanja predsedavajuće.)
Čovek se samo smeje, ništa drugo nisam rekao.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, sada vas upozoravam da je obaveza da poštujete odredbe Poslovnika Narodne skupštine, koji vam zabranjuje da vi tumačite šta bilo koji drugi narodni poslanik ima ili misli kao emociju.)
To je vizuelni doživljaj, ništa više.
(Predsedavajuća: Ovo je drugo upozorenje. Posle toga sledi izricanje prve opomene, pa druge opomene, pa mera oduzimanja reči.)
Pa streljanje. NATO pakt strelja, znate i sami.
(Predsedavajuća: Ovo je poslednje upozorenje. Posle ove odredbe, koju s namerom kršite, mogu samo da se javim, da vas prekinem i izreknem meru opomene.)
Da li mogu da nastavim?
(Predsedavajuća: Izvolite, nastavite.)
Hvala, gospođo Čomić.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, kada god se gospodin Šutanovac pojavi ovde vi imate priliku da slušate nešto o NATO paktu. Sporazum koji je pred nama u formi zakona jeste još jedan sporazum sa NATO paktom, tako da gospodin Šutanovac kad god je ovde priča o NATO paktu.
Ovaj put je reč o sporazumu koji se tiče bezbednosti informacija. To je veoma značajan sporazum, evo, opet je nasmejan gospodin Šutanovac, koji se definiše na svega pet članova. Upotrebljava opšte termine koji ništa ne znače, bez ikakve konkretizacije. Sa tim je izašao gospodin Šutanovac pred narodne poslanike i odmah u preambuli ovog sporazuma konstatuje se da je za NATO pakt Srbija kooperativna država. Znači, potpuno je jasno da vi do kraja prihvatate sve što NATO pakt od vas traži.
U članu 2. ovog sporazuma govorite o odgovarajućoj bezbednosnoj proveri lica koja će baratati sa zaštićenim informacijama. Međutim, ništa ne precizirate. Naravno, vi ćete sve to ostaviti podzakonskim aktima. Vama je dovoljan zakon na dve strane, a onda ćete verovatno da imate podzakonske akta na 20, 30 strana i ko zna šta ćete da tražite od tih ljudi.
Kažete – postupci bezbednosne provere biće osmišljeni. Pa, nas narodne poslanike ne interesuje ta formulacija, tražimo od vas da to predvidite u ovom aktu. Ko će to da osmišljava? Da li hoćete vi da osmišljavate?
Videli smo na početku sednice da ne znate tablet da uključite. Prišao vam je narodni poslanik mlađi iz DS da vam uključi tablet. Vi govorite da neko nešto ne zna da uradi ili zna ili da razume ili da ne razume?
Prosto je neverovatno. Kako ćete osmisliti? Da li ste predvideli model osmišljavanja bezbednosne provere? Ovde morate konkretno da kažete šta ćete da radite, a ne posle podzakonskim aktima da date sebi slobodu da radite šta god hoćete. Možda ćete da predvidite da svaki vojnik ili oficir koji će baratati sa tim informacijama drži sliku Madlen Olbrajt u kancelariji, pošto je ona predsedednik, vođa mudrih ljudi NATO pakta. Možda je to predmet vašeg obožavanja, zaista ne znamo. Ovde niste precizirali, a morali ste da precizirate.
Kažete – ta komunikacija se odvija između tela za bezbednost u Republici Srbiji i NATO kancelariji. Opet time ništa niste predvideli. Ovde izlazite sa nekim opštim pojmovima, bez ikakve konkretizacije i mislite da ste obavili svoj posao prema narodnim poslanicima. Ne, ovo je list papira od pet članova, bez obzira što kažete da je to model koji se koristi svuda. Pa, koristi ga NATO pakt svuda, ali ovo ne može da predstavlja opšti akt ozbiljan. Ovo ne može uopšte da se usvaja kroz ovakvu formu. Dakle, morate konkretno da napišete o čemu se radi.
Na kraju kažete da je sporazum sastavljen 1. oktobra 2008. godine u dva istovetna primerka na engleskom i francuskom jeziku. Da li je zvaničan jezik u Srbiji engleski ili francuski? Ovo je sporazum između Srbije i NATO pakta.
Kada je Kuvajt u pitanju imate sporazum na engleskom, na arapskom i na srpskom jeziku. Zašto ovde nema srpskog jezika? Da li se stidite srpskog jezika, gospodine Šutanovac? Ko će to da tumači sutra? Znamo kakvi su vaši prevodi opštin akata koji dolaze ovde na usvajanje na engleskom jeziku. Znamo čak da ste plaćali neki prevod od Hrvata vezano za EU, da vam oni sa svojim vulgarizovanim srpskim jezikom ubrzaju taj postupak.
Ovo što ste ovde naveli, gospodine Šutanovac, ovo je samo jedna obična teorija koja treba da zamaže oči građanima da će se navodno informacije između NATO pakta i Republike Srbije čuvati na određeni način, da će proći određenu metodologiju i da će biti sigurne. To je teorija, ali šta je praksa, gospodine Šutanovac, ono o čemu ne želite da govorite? Hajde da vidimo šta su pravi vojnici govorili kako se štite informacije u Vojsci Srbije od kada ste na vlasti.
Da li se sećate pukovnika Zoltana Danija? On je oborio F117A, komandovao Trećom divizijom 250. raketne brigade protivvazdušne odbrane. Oborili su još što šta oni. Evo šta on govori vezano za poverljive informacije u Vojsci, kako ste ih čuvali od NATO pakta.
Kaže – svi komandanti osnovnih jedinica bili su zaduženi da napišu izveštaj o tome kako su radili. U izveštaju sam objasnio način našeg rada. Logično je da su svi ti izveštaji ocenjeni kao vojna tajna. Ovde je pre svega reč o njegovom izveštaju koji se tiče obaranja NATO aviona. Kaže, ali posle 5. oktobra u našem generalštabu svakodnevno je boravilo 10-20 oficira NATO, kojima je bilo dostupno sve čega god bi se setili, bez obzira da li je vojna tajna, državna tajna, bilo šta. Siguran sam da su proučili sve moguće izveštaja iz rata, jer to je bilo svakako najdragocenije, to su prvo tražili. Na osnovu tih izveštaja mogli su da dobiju saznanja o dometu i njihovih borbenih dejstava. To im je bilo od izuzetnog značaja, pošto su se pripremali na invaziju na Irak, na ubijanje Iračana. Pošto volite cifre, tamo su Amerikanci ubili milion civila u vrlo kratkom roku i 500.000 dece. Kaže – posebno su želeli da saznaju kako je moguće da 120.000 naših vojnika iz aktivnog i rezervnog sastava nakon Kumanovskog sporazuma izađu sa Kosova i Metohije kada su oni bili ubeđeni da su tokom bombardovanja uništili njihove položaje.
Tako su pronašli i moj izveštaj. Znači, vi ste im od samog početka davali sve. Šta kaže dalje Zoltan Dani, koji je heroj odbrane SRJ? Kaže, posle 5. oktobra 2000. godine - jedan čovek iz tadašnjeg DOS pokazao mi je plan koji su naše vlasti dobile. U tom planu veoma jasno i precizno navedeni su zadaci koje nove demokratske vlasti treba da ispune u narednih 10 godina. Razgradnja vojnih resursa i potencijala, u tom planu jedan je od ključnih zadataka. Za njegovo ostvarivanje predstavnici DOS dobijali su milione dolara, dobrim delom u kešu.
Gospodine Šutanovac, ovo priča čovek koji je branio i odbranio zemlju od NATO agresije, čovek koji je uspeo zajedno sa svojim oficirima i vojnicima da uradi nešto što do tada niko nije uspeo, da uradimo slobodno. Našoj protivvazdušnoj odbrani možemo da pripišemo obaranje strategijskog bombardera B2, najskupljeg aviona na svetu koji košta 2,5 milijardi dolara. I to čudo su oborili.
To je ono što vi radite u praksi, a ovaj list papira koji ste doneli pred nama, vi samo zamazujete oči. Svaki put kad dođete pominjete NATO pakt. Svaki put veličate NATO pakt. Zbog čega? Pa, evo, 3. juna, u petak, agencija "Beta" je prenela da je vaš predsednik Boris Tadić izjavio da bi Srbija mogla da živi sa velikom Albanijom, ako bi postojala sporazumna rešenja.
Od početka je strategija NATO pakta bila stvaranje velike Albanije. Očigledno je da je i strategija DS stvaranje velike Albanije i vi idete na tom putu. Vi svesno kršite Rezoluciju 1244.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, tema dnevnog reda, član 106. – tema dnevnog reda. Molim vas da svoju argumentaciju i političke stavove o predsedniku Srbije dovedete u vezu sa ugovorom, sa Sporazumom čiju ratifikaciju trenutno razmatramo.)
Hvala. U svakom slučaju, dakle, logično je zbog čega ta promocija NATO pakta sa vaše strane, jer očigledno imate isti koncept, to je stvaranje velike Albanije i do kraja razaranja Rezolucije 1244.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, ja sam vas malopre zamolila i upozorila.)
Hvala.

Molim vas da ne smatrate da zato što imate određenu vrstu političkih ubeđenja i uverenja koje vi smatrate ispravnim, a naravno, svako od nas ima političko ubeđenje i uverenje koje smatra ispravnim. Molim vas da ne smatrate da vam to omogućava da kršite odredbe Poslovnika Narodne skupštine.
Narodni poslanik Petar Jojić ima reč. Posle njega narodna poslanica Nataša Jovanović.

Gospođo potpredsedniče Vlade, gospodine ministre, država Srbija i njena Vlada mora da prestane da ignoriše stvarne potrebe bezbednosti naše zemlje. Vojska Srbije mora da se izvuče iz gubitničkog mentaliteta i da se našoj vojsci mora vratiti pobednički mentalitet koji je kroz istoriju njoj bio i svojstven.
Gospođo potpredsedniče, da bih objasnio o ovim savezima i o ovoj temi koja je na dnevnom redu, govoriću kroz istoriju kako je to išlo i kako su naše vojskovođe kroz istoriju …
(Predsedavajuća: Narodni poslaničke, molim vas o temi dnevnog reda, a o istoriji onoliko koliko je vezano za odredbe Sporazuma koje je Vlada Republike Srbije potpisala 1. oktobra 2008. godine, a Skupština trenutno ima u zajedničkom jedinstvenom pretresu za ratifikaciju.)
U redu je, ali je u vezi sa temom, pa bih želeo to, jer možda neću moći sve da objasnim sve kako valja i možda me nećete razumeti.
(Predsedavajuća: Možda vi nećete moći da objasnite, jer ja ču morati da primenjujem Poslovnik Narodne skupštine.)
Molim vas.
Vidite, 28. juna ove godine je utvrđen dnevni red, između ostalog, bila je i ova tačka koja se odnosi na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Organizacije Severnoatlantskog pakta o bezbednosti informacija i kodeksa o postupanju, sa predlogom da se uzme u raspravu.
Vidite, 28. juna 2011. godine je trebala da bude promocija svih onih događaja koji su se događali, a vezano za naše buduće i sadašnje saveznike. Na Vidovdan 1389. godine se desio Kosovski boj.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, jako vas molim da, uz Sporazum, odnosno ratifikaciju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Organizacije Severnoatlantskog pakta o bezbednosti informacija i kodeksa o postupanju koji je Vlada potpisala 1. oktobra 2008, da ni na koji način ne možete u svom izlaganju dovesti u vezu sa tim sporazumom iz 1389. godine. To nije tema dnevnog reda. Jako vas molim o temi dnevnog reda.)
Vidite, gospođo potpredsedniče, radi se o saveznicima, radi se o Severnoatlantskom savezu. Radi se i o svim vezama i događajima koje je bivša i sadašnja država imala sa tim savezima. Nužno je objasniti i dovesti u vezu – da li je o vo trebalo da se nađe na dnevnom redu ili ne.
Dozvolite mi da kažem da je ova tačka dnevnog reda trebala da bude skinuta , zbog toga što je i sam predlog nejasan, neprecizan i po njemu se stvarno ne može detaljno postupati.
Šta kaže Sporazum po mišljenju predlagača? U uvodnom delu, sporazumne strane – NATO i Srbija, postigle su saglasnost o gubljenju suvereniteta države Srbije, slabljenje odbrambene moći zemlje, gubljenje sopstvene političke samostalnosti, a to upućuje državu Srbiju u neokolonijalistički položaj prema NATO i njenom renomeu u svetu.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, citirate stvari koje ne pišu u Sporazumu. Molim vas da ne obmanjujete javnost. Ako ćete citirati Sporazum, onda mora da bude citat iz Sporazuma. Ako ćete elaborirati svoj stav, onda ne možete to objašnjavati Narodnoj skupštini i građanima Srbije, da je tekst iz Sporazuma koji je u pretresu, molim vas.)
Dozvolite, držim se Sporazuma. Pratite i jedan i drugi tekst, pa ćete se i uveriti.
Naime, naša Vlada daje javno do znanja po ovom sporazumu da se mi kao samostalna zemlja obavezujemo po ovom sporazumu na konsultacije sa NATO. Da li je to tačno i da li to piše u sporazumu? Piše. O ovim našim političkim i bezbednosnim pitanjima po odbranu zemlje, to znači da se mi obavezujemo po ovom sporazumu, da od NATO tražimo i dobijemo saglasnost za sva politička i bezbednosna pitanja.
Šta dobijamo za uzvrat? Da li će biti časnog reciprociteta? Neće. NATO neće od države Srbije tražiti saglasnost za ma koje političko ili bezbedonosno pitanje. To je ono što SRS smatra konkretno. Ovakve uslove prema ovom sporazumu smo imali u nedavnoj istoriji, kada je Hitler iste uslove postavljao svojim partnerima.
Šta sada naša Vlada misli? Da će NATO tražiti naš politički i bezbedonosni stav za akcije širom sveta, od Vijetnama, preko Avganistana, Iraka do Libije? Još gore, dajemo obavezu da dostavljamo sve državne poverljive informacije od interesa za državu NATO.
Postavljam pitanje – koje će ona nama poverljive informacije dostaviti? Iz ovoga se ne vidi, sem o našim kriminalcima i trgovcima droge u svetu. Razumem da će jedino NATO pakt te podatke nama davati. Čak nas i potceniše i obavezaše, da takve naše poverljive informacije dostavljamo i drugim zemljama Evrope.
Postavljam pitanje u vezi ovog sporazuma – kroz koje će forme i metode NATO štititi bezbednosne informacije koje budemo dostavljali članicama NATO pakta? Do sada znamo da su te informacije štitili kao i informacije do kojih se došlo od svojih izvora i saznanja, a sada će javno sa njima baratati, kao informacijama od državne, zakonske vlasti.
Predlagač kaže – sve informacije koje dostavljamo NATO-u imaće isti tretman i isti stepen poverljivosti i tajnosti kao i kod nas. Ovo je tako naivno i prozirno, moram reći, kada i laik ima u vidu postupanje i korišćenje poverljivih informacija od bezbednosnih i političkih pitanja u zemlji od čuvanja do njenog korišćenja.
Tako, prema ovom sporazumu, ispada da će NATO čuvati i koristi naše bezbednosne informacije, kao što ih čuva i koristi i naša vlada. Obavezujemo NATO da takve informacije i materijale koristi samo u okviru pojedinih programa i obaveza. Odlično. Pomažemo im, ako će da stvore novo Kosovo i veliku Albaniju od nekih delova države. Mi na taj način ne bi trebalo da pomažemo niti dajemo bilo koji doprinos.
Za naivne se kaže: informacije koje im dostavljamo koristiće samo za svoje potrebe, i to od zemalja koje sprovode svoje planove i programe. Lepo je to rečeno. Dakle, ko ugrožava ovu državu Srbiju, dobiće gotova sva saznanja i podatke potrebne za ostvarivanje toga cilja.
Po sporazumu, Vlada Srbije se obavezuje da svi njeni organi i državljani koji se upoznaju sa informacijama NATO-a budu podvrgnuti odgovarajućoj bezbednosnoj proveri. Ta bezbednosna provera će biti po odanosti narodu, a ne interesima Srbije.
Gospođo Čomić, postavljam pitanje: po kojim kriterijumima i koja lica, izbor tih lica će biti obuhvaćen ovom merom i koje informacije da čuvaju, da li o razmeštaju atomskih bojevih sredstava NATO-a, snagama i planovima upotrebe NATO-a, koje planove i u kojim zemljama će se izvoditi? I drugo, ove podatke nikada neće oni nama ustupiti. To je vrlo problematično.
Bićemo upoznati gde su ugroženi njihovi interesi, ko su i gde su uzgajivači droge, ko su pljačkaši, vrednosti zlata, od Japana pa nadalje, ko su teroristički izvršitelji ili telohranitelji bosova u svetu i dr.
Šta spada u lojalnost građana Srbije prema NATO-u? Koji će biti upoznati sa nekim njihovim informacijama? Tu uopšte nema detaljnog i preciznog odgovora niti obrazloženja.
Formiranjem i ozakonjenjem već postojeće kancelarije NATO-a u Srbiji pod upravom generalnog sekretara NATO-a, sve nam govori da će lično da štiti i sprovodi svoje planove i interese u Srbiji, a na kašičicu upoznavati nas sa njihovim podacima. Ovo govori da ništa bitno nećemo dobiti, jer će uvek imati izgovor "da njihovi strategijski podaci nama nisu potrebni".
Teško pada saznanje da će Vlada Srbije odrediti telo koje će razmenjivati informacije i druge osetljive veze sa kancelarijom NATO-a u Srbiji. S ovim NATO formira i svoje istureno komandno mesto u Srbiji, mimo volje naroda, a ova Skupština da li treba da usvoji ovaj dokument i ovaj predlog zakona, ostaje kao pitanje, diskutabilno i veoma sporno.
Ovim sporazumom ministar je demobilisao neke zakonske i ustavne organe iz njihove nadležnosti i njihovog rada. Neka ministar Šutanovac obrazloži koja je sada uloga naših vojnih atašea u inostranstvu i da li su nam oni svrsishodni, a vi znate šta su vojni atašei. Koji bezbednosni dokumenti su od interesa za zemlju? Možemo sada uraditi i da ne obelodanimo NATO-u. Koje materijalne i druge pripreme zemlja Srbija može da vrši a da ne upozna članice NATO pakta? Kakve odbrambene mere Srbija može da planira i da ne upozna NATO? I to je sporno. To je vrlo opasno. Koje vojne i političke pripreme zemlja može da izvodi bez znanja NATO-a? Mi izvodimo neko veranje po zidovima, hvatamo navodne teroriste, oslobađamo taoce, dok članice NATO pakta izvode bataljonske, pukovske, brigadne vežbe - napad, odbrana, bojeva gađanja, dakle vođenje rata, dok mi to ne radimo. Izgleda da to nama ne treba, sem ono sa pitomcima na Pasuljarskim livadama.
Dakle, sigurno je da ovaj sporazum i ovaj zakon, ukoliko ga parlament bude usvojio, njime se dovodi u ozbiljno pitanje bezbednost Republike Srbije, njene teritorije i njenog suvereniteta. Njene oružane snage ne mogu ovako biti tretirane i sa ovim novčanim sredstvima koje im Vlada dodeljuje, sigurno je da odbrana zemlje ne može biti podignuta na viši nivo.
Zbog toga, da dodam samo, gospodo iz ministarstva, treba vojsku pre svega bolje organizovati, treba vosci pomoći, treba one nekretnine koje tamo propadaju, a velike su vrednosti prodati, obezbediti borbena sredstva vojsci Srbije, obezbediti oficirima i vojnim licima odgovarajući standard i plate i stanove i na taj način Srbija može bez NATO pakta da organizuje odbrambene snage kao što je to radila Srbija i 1914. godine, i 1918. godine, 1941. godine i da ne nabrajam bitke, pošto mi potpredsednica nije omogućila. Žao mi je a baš sam bio spremio veoma važne podatke koji se odnose baš upravo na našu vojsku, na borbenu gotovost, na organizaciju i opremu. Hvala vam.

13 minuta iskorišćeno od vremena poslaničke grupe, razlika u odnosu na vremena na ekranima je vreme na koje su nas podsećali na obaveze koje se govore u dnevnom redu.
Narodna poslanica Nataša Jovanović ima reč, pa narodni poslanik Paja Momčilović.

Gospođo Čomić, dužni ste da obezbedite ministra da bude prisutan zato što ja ne mogu da polemišem sa vama ni sa gospođom Miščević, nemam ovde adekvatnog sagovornika. Ovaj sporazum je veoma važan za parlamentarnu raspravu i molim vas, krenuću da govorim….
(Predsedavajuća: Ministar je prisutan i molim vas….)
…. Ministar nije prisutan, on je možda negde u zgradi.

Molim vas da saslušate ako već zloupotrebljavate pravo koje ste dobili da koristite u okviru svoje poslaničke grupe i da kršite Poslovnik, smatrajući daje to vaše pravo, a nije. Ministar ima prava da napusti sednicu za obavljanje drugih poslova i ima prava kao i svaki drugi učesnik sednice, bio je na početku, govorio je. Vi ako želite da koristite svoje pravo, izvolite, a ako ne želite, molim vas ne kršite odredbe Poslovnika jer to nije dostojno bilo kog narodnog poslanika. Izvolite.

Možda biste vi želeli da ga ja ne koristim, ali koristiću ga, koristiću ga u pravom smislu i obraćam se građanima Srbije, a pre svega patriotskoj srpskoj javnosti, a njih je preko 90% koji ne mogu da shvate da Srbija ima bilo kakvu saradnju sa NATO zlikovačkom alijanskom, ali ja ću da se vratim na nešto što se desilo pre potpisivanja ovog sporazuma, a to je dosledni principijelni stav SRS vezan za samu najavu da će se ovo uopšte desiti i pre nego što je Šutanovac, koji je o tome godinama sanjao postao ministar odbrane i krenuo NATO putem.
Naime, parlamentarna delegacija NSRS samo nekoliko meseci pre potpisivanja ovog sporazum bila u poseti Briselu u NATO u nato komandi Šejp. Na čelu te delegacije bio je tadašnji predsednik Odbora, a današnji ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, a između ostalog iz SRS moj uvaženi kolega Jadranko Vuković i moja malenkost. Mi smo razgovarali sa tadašnjim savetnikom tadašnjeg generalnog sekretara Jap de hop Sheferom i rekli mu da Srbija nikad neće ući u NATO pakt ako SRS, kao jedina prava patriotska stranka bude na vlasti i da se mi protivimo svakom približavanju sa njima koji su nas 78 dana bombardovali, koji su ubili malu Milicu Rakić, koji su ubijali u surduličkoj bolnici bolesne ljude, koji su ubili malu Sanju na Varvarinskom mostu, koji su rušili sve pred sobom i koji nemaju nikakve dobre namere prema Srbiji.
Gospodin Šutanovac je ranije posećivao u okviru istih delegacija, kao narodni poslanik Šejp i druge NATO tzv. brifinge i za razliku od nas, srpskih radikala, on je svuda aminovao i klimao glavom. Dakle, mi smo pre potpisivanja ovog sporazuma rekli da je to štetno za Srbiju, a on je i potpisao u ime Vlade RS i uvek se slagao sa svim oni što dolazi iz zločinačke zapadne vojne alijanse, jer kako ga i mediji nazivaju, on je omiljeni Pentagonov ministar iz Srbije. To što ste vi rekli gospodinu Jojiću da istorijat srpske vojske nema veze, pa kad je on počeo da govori o Kosovskom boju, prekinuli ga, je nešto što ..
(Predsedavajuća: Po dnevnom redu narodna poslanice, molim vas, član 107. po dnevnom redu. Čl. 106. i 107.)
Samo nastavljam ono što je kolega govorio, evo ja ću da govorim o vremenu Džingis Kana, znate jer u to vreme…
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, upozoravam vas, da vaše obraćanje predstavlja kršenje odredbe Poslovnika Narodne skupštine i upozoravam vas da to ne činite više, da ne ugrožavate ni dostojanstavo Narodne skupštine i da ne kršite član 106. koji vas obavezuje da govorite o dnevnom redu. )
Za razliku od vas, gospođo Čomić, vi ste na mestu predsedavajućeg…
(Predsedavajuća: Sad vas drugi put upozoravam, a posle toga ćemo naravno morati da izričemo opomene.)
Nastaviću da govorim o sporazumu, jer kažem vam..
(Predsedavajuća: Zahvaljujem, o sporazumu.)
.. njegove detalje sam znala, ali čisto da razjasnim srpskoj javnosti i ministru koji možda ovo negde prati ili će gospođa Miščević da mu prenese, da je u prvom stavu, odnosno u tekstu koji definiše početak ovog sporazuma, ovo je jedna obična farsa.
To ću da napravim kroz paralelu sa jednom drugom državom, koju je ministar, takođe, danas pominjao, ali na njegov svojstven način i u skrivenom negativnom kontekstu, a to je naša bratska Ruska Federacija. Naime, on je rekao, a vi to znate, gospođo Miščević, da je sporazum ovakav isti ili sličan Ruska Federacija potpisala 1995. davne godine. Moram da vam kažem da je to bilo u vreme Jeljcinove izdajničke vlasti, da su još u tom vremenu i SRS i naš predsednik, baš te godine smo organizovali jedan bratsko – ruski miting ovde ispred Doma NSRS na Malu Gospojinu od 21. septembra i govorili smo da će pasti Jeljcinov režim i da će velika snažna pravoslavna Rusija da se podigne na noge i da će da se suprotstavi globalističkoj i hegemonističkoj politici Amerike. Naravno, to niko tad nije verovao i hvala bogu to se desilo. Ruski narod je izabrao Vladimira Putina, a kasnije predsednika Medvedeva. Ono što je problem sad Srbije nije taj patriotski duh koji postoji u narodu i što je očigledno i to pokazuju sve ankete, kad se istražuje i kad se postavlja pitanje, da li razmišljaju građani Srbije da Srbija treba da uđe u NATO pakt, jer je preko 90% onih koji to nikako ne žele, već je problem u tome što mi imamo kvinslišku vlast, kooperativnu, kako ovde stoji u pravoj rečenici ovog sporazuma. Kaže, na osnovu postignute saglasnosti da se konsultacije o političkim i bezbednosnim pitanjima, kao i da se proširi i intenzivira politička i vojna saradnja širom Evrope.
Gospođo Miščević, taj gospodin koji je Nemac, zaboravila sam njegovo ime, koji je bio glavni savetnik De hop Shefera kad smo mi boravili pre potpisivanja ovog, rekao da NATO hoće nezavisnu tzv. šiptarsku državu Kosovo. Molim vas, on je to nama rekao kao parlamentarnim predstavnicima naroda koji treba da štiti Ustav, suverenitete i teritorijalni integritet ove zemlje. Ko se na tom sastanku tamo suprotstavio? Jedino kolega Vuković i ja. Rekli smo mu da to mogu da urade silom, kao što je i okupacija KiM 1999. godine 11. juna nešto što još uvek traje, ali mi verujemo da neće doveka, kao što smo verovali da će moćna i bratska Rusija da se uspravi i da se usprotivi svim akcijama NATO, eto doći će i to vreme, kad Srbija neće da ide više ovom slepom ulicom i kad će Srbija da se vrati na stazu ponosa i slobode.
Kakva je razlika između članica koje su u okviru te zapadne zlikovačke alijanse i onog ko je kapo di tuti kap, a to su SAD. Razlika je velika, ali to ne može da shvati i tome ne veruje ministar Šutanovac. On je dobio jasne poruke i signale još 20. oktobra 2009. godine kad je Srbiju i ovaj parlament posetio ruski predsednik gospodin Medvedev. Gospodin Medvedev je obraćajući se i narodnim poslanicima u NSRS rekao da nova bezbednosna arhitektura, kako je on to nazvao, i uloga Rusije u svemu tome i organizacija ODKB, koju ne može i ne želi da izgovara pravilno gospodin Šutanovac, svakako da mora da ima svoje mesto štiteći države koje NATO agresijom, vojnom silom i, pre svega, zbog eksploatacije ekonomske moći, sirovina i uništavanje država i naroda, kao što to sada čine u Libiji, ne može više tako da postupa.
Naravno, u Srbiji to niko nikada neće da kaže i takvu poruku da uputi NATO paktu. Ni onda Jap de hop Sheferu, ni sada Rasmunsenu, jer vi klečite, vi izvršavate sve ono što oni postavljaju pred vas i zbog toga ja govorim da je to vreme koje sada neću da pominjem. Kao što gospodin Krasić kaže – nije bilo NATO pakta i ovo koje je danas velika je razlika. Znate, u tom periodu, onaj ko je bio poražen morao je to da prihvati i da ga ubiju i da ga ostave bez hrane i bez vode, a sada u ovom svetu gde se kao proklamuju neka prava, pa ovi vajni sporazumi, pa postoji Konvencija o ljudskim pravima, pa postoji ovo, pa ono. Apsolutno se ništa ne poštuje. NATO pakt je prekršio Povelju o miru i rasturio bivšu Jugoslaviju i okupirao srpske zemlje. Naš narod je postradao i borio se za slobodu svog naroda i svoje teritorije.
Ono što je razlika između Rusije, kao članice Partnerstva za mir, i potpisanog ovog sporazuma, koji je i dalje na snazi, ali pitanje je sada kako vi to gledate kroz realnost, jer je sada Rusija sa patriotskom vlašću moćna, velika, vojna i ekonomska sila. To možete da vidite, ako ne znate, iz intervjua koji je dao ambasador NATO gospodin Dmitrij Rogozin, koji je predstavnik Ruske Federacije. Umesto da se ponaša ovako kao gospodin Šutanovac koji kleči, koji puzi pred NATO generalima, koji aminuje, koji želi Srbiju u NATO paktu, gospodin Dmitrij Rogozin, kao istaknuti ruski patriota…
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, ovo je Narodna skupština Republike Srbije. Molim vas, ja govorim..)
Vama smeta kad ja pominjem Rusku Federaciju?
(Predsedavajuća: Molim vas da govorite o predstavnicima, nije Duma, nije Ruska Federacija, nego Narodna skupština Republike Srbije. )
Nažalost.
(Predsedavajuća: Molim vas da u okviru dnevnog reda govorite o predstavnicima izvršne vlasti Republike Srbije, ne sumnjajući da i Ruska Federacija ima interes, s obzirom da je potpisnica istovetnog sporazuma. Molim vas da govorite o dnevnom redu. Govori ambasodora Rogozina u misiji ili bilo gde, ne mogu biti tema dnevnog reda koji je Sporazum na osnovu ratifikacija Sporazuma koji je potpisan 1. 10. 2008. godine.)
Pošto vidim da vam smeta, gospođo Čomić, i ne dozvoljavate, onda ću da se vratim…
(Predsedavajuća: Izričem vam prvu opomenu.)
… na ovu temu vezano za parlament i vaše razmišljanja…
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, govorićete o dnevnom redu…)
Naravno, ja sve govorim o dnevnom redu samo vi ne pratite.
(Predsedavajuća: … Nećete kršiti član 106. ili ću ja morati da primenjujem kaznene mere. Dakle, o dnevnom redu ili ćete me prisiliti…)
Da ja nastavim sa gospođom Miščević, pošto ona ovo razume, nije bitno, preneće gospodinu Šutanovcu.
(Predsedavajuća: Izričem vam drugu opomenu. Hoćete li o dnevnom redu?)
Uopšte nisam čula kada ste vi meni izrekli prvu opomenu.
(Predsedavajuća: Zato što kršite Poslovnik, narodna poslanice, pošto ste u obavezi da saslušate upozorenje koje vam izriče predsedavajući, a ne da govorite istovremeno. Dakle, ja sam vas podsetila, pa sam vas upozorila jedanput, dvaput i drugi put sam vas upozorila i niste mi ostavili nikakvog drugog prostora nego da izričem mere na koje me Poslovnik obavezuje, a bez obzira što mi vi nećete verovati, meni se mnogo više ne dopada izricanje mera nego bilo kome na koga se mera odnosi. To se odnosi na narodne poslanike koji smatraju da mogu da krše Poslovnik Narodne skupštine zato što smatraju da imaju jaka politička ubeđenja i uverenja. Ne mogu.
Ako ste vi spremni i imate strategiju, kao poslanički klub i kao poslanička grupa, da se ova sednica vodi tako, da se izriču kaznene mere zbog strategije kršenja Poslovnika Narodne skupštine, ja sam na raspolaganju.)
Mogu li da nastavim?
(Predsedavajuća: Narodni poslanik Milan Škrbić dobacuje iz klupe, što je kršenje Poslovnika Narodne skupštine. Da li mogu da vas upozorim da se to ne čini više? Zahvaljujem narodni poslaniče.
Izvolite, nastavite.)
Dakle, nove pretnje i izazovi NATO pakta koji su definisani ovim sporazumom i koje mi posmatramo na svoj način, kako to treba da posmatramo, je Kancelarija za bezbednost koja je definisana u članu 3. pod, upravo, ime generalnog sekretara i predsedavajućeg Vojnog komiteta koja će da postupa u ime i po ovlašćenju Severno-atlantskog saveta i vojnog komiteta NATO, kaže to u članu 3. Sporazuma – odgovorna je za bezbednosne sporazume i zaštite poverljivih informacija razmenjenih u okviru aktivnosti i saradnje koje odobri Severno-atlantski savet.
Bili ste svedok toga, gospođo Miščević, više puta na sednicama Odbora za odbranu i bezbednost, kada smo razgovarali i sa predstavnicima VBA, postavljali pitanja kao poslanici SRS – koliki je to odliv informacija? Ovde nije definisano, što je lepo primetio kolega Jojić, da li ćemo mi njima da dajemo nešto što su opšte stvari, što znaju novinari, vojni analitičari, što svako može tako da pronađe ili da objavi ili će to da bude nešto što je državna tajna, kao što je bio onaj izveštaj koji smo imali pre nekoliko dana i zatvorenu sednicu Vlade. Nikada nismo dobili takve odgovore, a mi odgovorno tvrdimo, kao stranka, jer to znamo, šta se sve uvuklo u naše strukture, nažalost, da je Srbija izbušena kao švajcarski sir. Kada su sednice Odbora za BIA, kao i sednice odbora na kojima razmatramo saradnju naših atašea za bezbednost sa zemljama koje su članice NATO, naravno da imamo otvorenu bojazan, ne samo sumnju, nego znamo da će NATO zlikovci i njihovi obaveštajci, njihovi agenti učiniti sve, kao što su činili pre nego što su kroz medijsku podršku, kroz razne strukture koje su dovukli ovde 1999. godine, pre nego što su počeli zlikovačko bombardovanje Srbije i ubijanje srpskog naroda.
Završiću sa tim, ovaj sporazum i svako pojavljivanje gospodina Šutanovca, u smislu zagovaranja politike NATO pakta u Srbiji, jer NATO, kao što vidite, nije samo vojno opredeljen, nego i politički, to što su nama u lice rekli, a reći će nam i sledeće nedelje jer upravo u sredu dvanaestočlana delegacija u kojoj ćemo biti gospodin Aleksić Boris i ja i druge kolege poslanici, opet idemo u Šeip u vojnu komandu 6. jula, primiće nas zamenik generalnog sekretara Rasmusenov zamenik, naravno da ćemo govoriti o tome da Srbija ne želi u NATO. Za razliku od onih koji su na vlasti, kolega koji podržavaju Šutanovca i vašu izdajničku politiku, mi odlazimo tamo da im u lice kažemo da su zločinci, da pokoravaju narode, da su zlikovačka organizacija i da Srbiji svakako tamo nije mesto. Hvala vam.