Gospođo potpredsedniče, s obzirom da imamo Predlog odluke koja je trebala da bude doneta još pre pet godina, jer predlagač u svom predlogu navodi da je bila zakonodavna obaveza Narodne skupštine da obrazuje ovu komisiju još 1. januara 2006. godine, s obzirom na stanje u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija i na podatke koji se često iznose i u javnosti, a i mišljenje samog Zaštitnika građana, očigledno da je stanje u kazneno popravnim domovima tj. zavodima nezadovoljavajuće.
Za poslednjih 13 godina, od 1998. godine, doneta su dva zakona o izvršenju krivičnih sankcija i to 1997. i 2005. godine, a doneto je više izmena i dopuna ovog zakona. Te izmene su vršene 2001. godine, zatim izmene i dopune Zakona o izvršenju krivičnih sankcija kazne zatvora za organizovani kriminal 2009. godine, izmene i dopune Zakona o izvršenju krivičnih sankcija 2011. godine. Ovakvim čestim izmenama i dopunama zakona materija izvršenja krivičnih sankcija je dovedena do haosa.
Zatvorski službenici i osuđenici više ne znaju koji zakon i koju odredbu kog člana zakona treba da primene i koji je na snazi. Neposredni izvršni niti imaju vremena da uče i pamte koji propis se sada primenjuje i rade po svome, rutinski.
Predlagači zakona nemaju jasnu koncepciju kako oblast izvršenja krivičnih sankcija da bude uređena. Brzo menjanje zakona zahteva promenu i podzakonskih akata. Izvršenje krivičnih sankcija treba urediti i uskladiti sa 30 podzakonskih akata u ovom trenutku. Od 2005. godine još nije doneto 10 podzakonskih akata, iako se izmene i dopune donose. Ako se ovome doda da je za više od duplo uvećan broj osuđenika od 2000. godine do danas, uz normativnu neuređenost, stanje u zatvorima nije nikakvo iznenađenje.
Sada u pravno uređenim država traži da se kazna zatvora izriče samo ako se na drugi način ne može delovati preventivno. U sprečavanju kriminala kod nas je to najbitnija sankcija.
Prema odredbama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, kada se govori o ovoj odluci i zbog čega se ona predlaže i šta treba da radi i koji je zadatak te komisije koja će biti formirana vidi se da se uvodi zatvorsko odeljenje sa pojačanim nadzorom, zavodi otvorenog tipa, poluotvorenog tipa, zatvorenog tipa, zatvorenog tipa sa posebnim obezbeđenjem. U ovim zavodima pokrivaju se sve kategorije zatvorenika i nema potrebe za zatvorenim odeljenjem sa pojačanim nadzorom. Kako će da izgleda koja vrsta osuđenika i sl, zatvorena odeljenja sa pojačanim nadzorom u zatvorenom zavodu sa posebnim obezbeđenjem. Pored ovih odeljenja postoji i posebno odeljenje za izvršenje kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala.
Ono što je novina to jeste da se uvodi psi za drogu i eksplozivna sredstva. Postavlja se pitanje obučavanja pasa, održavanje i obnavljanje i slično, ne nošenje službenog pištolja itd. To su akti koji su morali biti doneti, ali istovremeno morali su biti i primenjeni.
Karakteristike dosadašnjih normativnih propisa o izvršenju krivičnih sankcija i izmena i dopuna poslednjih deset godina u Srbiji se uvode represivne mere, od zakona do zakona. Takva represija u zatvorima vodi do destabilizacije duševnih oboljenja pojedinih zatvorenika. Velika se greška pravi što se zatvorenici ne odvoje po kategorijama. Uslov svih uslova je da se mora vršiti obavezna klasifikacija i kategorizacija osuđenika po ličnim svojstvima i vrstama izvršenih krivičnih dela. Zato se ukazala potreba da se ova odluka predloži i da se donese.
U Srbiji su sada svi zatvori opšteg tipa i u njima su smešteni osuđenici od najlakših izvršnih krivičnih dela, pa do najtežih. Svi su pomešani. U takvom organizovanju i uslovima zatvori su postali škola kriminaliteta, a blizu 50% zatvorenika je ili zavisno ili je u vezi sa upotrebom droge.
U našim zatvorima ne postoje programi za lečenje zavisnika od droge. Pomešani su dileri i zavisnici i u takvim uslovima dileri u zatvorima uslovno prodaju drogu uz pomoć službenika u zatvorima.
Uvođenjem ćelijskog sistema osuđenici se zatvaraju sve vreme u ćelije kao u kaveze sa blindiranim vratima sa pravom od pola sata šetnje u toku 24 časa. Ovo je model američki i on nije human i na ovaj način zatvorenici sa kojima se ne radi po utvrđenom programu i sadržaju, koji treba da obezbedi pre svega socijalizaciju zatvorenika, sa osuđenicima se ne radi po programu, a veliki broj takih zatvorenika postaju povratnici i povrat je efekat koji se vidi, da se sa osuđenicima u zatvorima ne postupa kako bi trebalo.
Mere usamljenja i izolacije su mere iz 19. veka, kao ćelijski sistem.
U zatvorima se stvara atmosfera straha i nemira i iznuđene reakcije, jer su uplašeni, budući da je poznato da ljudi u strahu preduzimaju tzv. preventivne napade radi svoje zaštite. Otuda i izjava jednog osuđenika na kratku kaznu, da ga plaši to što je smešten u sobi sa osuđenikom koji je osuđen na kaznu zatvora od 40 godina, jer ovaj može da ga ubije i na spavanju, i po važećem zakonu ne može više da dobije od dve dosuđene kazne. Zato osuđenici koji su osuđeni na teže kazne ne bi smeli da budu smešteni u iste prostorije sa zatvorenicima koji su osuđeni za sitna krivična dela.
Prema godišnjem izveštaju Ministarstva pravde iz 2007. godine, broj osuđenika na 40 godina zatvora je bio 19. Broj osuđenih na period od 15-20 godina je bio 33 osuđenika i od 10-15 godina – 144 zatvorenika. Prema statističkim podacima, broj osuđenika u zavodima za izdržavanje kazne zatvora u Srbiji, kreće se oko 12 i po hiljada osuđenika.
Sedamdesetih godina prošlog veka u kazneno-popravnom domu Niš je bilo smešteno i uposleno oko tri i po hiljade osuđenika, a u KP domu Požarevac uvek iznad tog broja. Pored toga, postoji i 25 okružnih zatvora.
Prema mojim saznanjima valja proveriti – okružni zatvor u Beogradu nije u punoj zatvorskoj funkciji, već je prosto bio izdavan preduzeću "Minel Šreder". Sada jer navodno poluprazan. Ako je to tako, što nadležni ne vode računa da se taj objekat namenski koristi?
Kada su u pitanju zatvori, sredstva javnog informisanja su nedavno objavila da su zatvori u Vojvodini pretrpani. Tako u okružnom zatvoru u Novom Sadu, Subotici, Pančevu, kao i u kaznenim zavodima u Somboru, Sremskoj Mitrovici. Zatvorenici su nezadovoljni zdravstvenom zaštitom i osnovim uslovima života koji podrazumevaju sopstveni krevet i postelju svakom osuđeniku. Ovo je sve to pokazalo najnovije istraživanje iz februara meseca ove godine.
U Sremskoj Mitrovici trenutno boravi 1900 osuđenika, a kapacitet je 1200 osuđenika. Zatvorenici imaju poseban problem sa grejanjem u toku zime i kupanjem. Najizraženiji problemi su u Pančevu, Sremskoj Mitrovici, gde nemaju toplu vodu, ona je samo od šest do sedam časova. Od 80 osoba, 76 nema struju tamo gde borave. Većina osuđenika je izjavila da u Subotici jako malo vremena provode na čistom vazduhu.
Takođe, istraživanje je ukazalo i na problem narkomanije u vojvođanskim zatvorima i uživanje narkotika, a to potvrđuju u svim zatvorima. Najizraženije je u Sremskoj Mitrovici, Pančevu, Subotici. Naveli su da drogu kupuju u zatvorima jedni od drugih.
Prema istraživanju pokrajinskog ombudsmana, ispitanici u vojvođanskim zatvorima nisu krili neformalni odnos sa stražarima, ali i prekomernu upotrebu sile. Najveći problem predstavlja prenaseljenost i prenatrpanost u našim zatvorima.
Ministarstvo pravde je do sada više puta najavljivalo početak izgradnje novog zatvora u Pančevu, prema odavno utvrđenom projektu je odavno planirano da se zida na sadašnjoj zatvorskoj ekonomiji, ali od toga još uvek nema ništa. To je ministar pravde nagovestio i obećao.
U svakom slučaju odluka će imati određenih efekata, ali samo onda, gospođo Čomić, ukoliko u komisiju budu ušli predstavnici opozicije. To je jedan od uslova. To je u zapadnim zemljama i praksa. Sigurno je da bi opozicija na objektivan način bila uključena, ali na objektivan način obaveštavala javnost i ovaj parlament.
Gospođo Čomić, oslanjamo se, i ovo sve vodi, i kada je donošen zakon i sada ove novele, kada je u pitanju način izvršenja krivičnih sankcija za lakša krivična dela, prema sporazumu između tužioca i osuđenog, to vrlo lako preuzimamo od Amerike. Ove zemlje Evrope i EU to ne preuzimaju od Amerike, ove standarde.
Samo nekoliko reči. Da li je u Americi u pitanju zločin, odmazda – električna stolica je napravljena od fine hrastovine, a smrtonosna injekcija je u stvari jedna mašina. Na početku druge decenije prošlog veka u Americi postoji muzej zločina i kazni koji je u Vašingtonu. To je soba za pogubljenje. U toj sobi se nalaze i drugi instrumenti smrti koji su danas na raspolaganju izvršiocima pravde u Americi. Verujem da ovo nećemo mi usvajati.
Prvo sredstvo, omča za vešanje, na kojoj se danas može videti da je prilično odradila, gasna komora, ali ne prava, već autentična kopija je napravljena specijalno za ovaj muzej u Vašingtonu. Ovde nedostaju samo puške i streljački stroj. Tu je i smrtonosna injekcija za koju se sa iznenađenjem otkriva da je mašina smrti sa dosta prekidača. U tom muzeju na tabli države Tenesi piše da je "Nju selo" 1916. godine 125 osuđenika osuđeno.
Električna stolica u Americi je uvedena pred kraj 19. veka i prvi put je primenjena 1890. godine. Uprkos velikom broju zločina i ubistava, 14 hiljada ubistava u Americi je 2009. godine bilo. Godišnje se izrekne po nekoliko stotina najtežih kazni. Prošle godine su pogubljena 52 lica. U 2010. godini 45 lica. U ćelijama smrti, gde je danas oko 3200 osuđenika, osuđenici u proseku provode do 12 godina, a neki i po više, i do 30 godina, da bi čekali da se nad njima izvrši smrtna kazna.
Vidite, u Americi je uvezena i giljotina iz Francuske. Prema tome, bilo je primedbi i od strane osuđenika. Žalili su se na pravično suđenje u poslednje vreme i nezavisnost suda. Dugo i neosnovano se drže u pritvorima bez izricanja odgovarajuće presude. Problemi se javljaju i kod postavljanja advokata po službenoj dužnosti, iako i sam okrivljeni ima pravo da bira advokata.
Prema tome, potrebno je da se preduzmu hitne mere, da se iz Odbora za pravosuđe, formira komisija koja će obići sve zatvore i zavode i utvrditi činjenično stanje. Po mom mišljenju, prave podatke možete dobiti jedino ukoliko u tu komisiju uđu članovi opozicije. Inače, od tog posla neće biti ništa.
Šta reći za 2003. godinu. U 2003. godini, po uredbi Vlade, protivno Ustavu, protivno zakonu, Krivičnom zakonu, protiv Zakonika o krivičnom postupku je lišeno 12 i po hiljada građana.
Postavlja se pitanje koliko je od tih građana optuženo i osuđeno? Za koja krivična dela? I drugo pitanje, koliko je Srbija morala da plati štete nevino i nezakonito određivanje i držanje u pritvoru građana Srbije njih ukupno 12.500. Bilo ne ponovilo se.
Mi smatramo, da i budući Zakonik o krivičnom postupku treba da bude jedan dobar zakon ali zakon koji će regulisati ovu materiju da se ne menja svake godine. Reforma u zatvorima mora biti sprovedena. Ovo je dobro što je zamišljeno, samo kako će to u praksi da izgleda videćemo. U svakom slučaju za državu, za prava osuđenih je od velikog značaja. Ali vidite gospođo potpredsedniče, kada je u pitanju određivanje pritvora, dozvolićete mi samo da spomenem da u našem nacionalnom zakonodavstvu, ni u zakonodavstvu ni jedne države u Evropi nema slučaja da je neko u zatvoru skoro devet godina, kao što je dr Vojislav Šešelj, da mu nije doneto rešenje o određivanju pritvora, da to rešenje nadležno veće nije produživalo pritvor, da nije sagledavalo razloge zbog pritvora? Da li postoje razlozi ili ne? Jedinstven u svetu jeste držanje u zatvoru jednog političara, predsednika SRS u Hagu skoro devet godina bez odgovarajućeg rešenja i bez ikakvog zakonskog osnova. To naše nacionalno pravo i zakonodavstvo, na šta se i EU poziva, a i nacionalna zakonodavstva Evrope, to upravo i ne podržavaju već osuđuju.
Jedan Holanđanin je bio optužen dva puta za govor mržnje i dva puta taj sud u Holandiji oslobađa ga od te optužbe. Ali vidite dr Vojislavu Šešelju su iz Beograda i još neki sa strane iz nevladinih organizacija natovarili govor mržnje koji blage veze nema sa njegovim postupanjem. Hvala.