Regulišite više pitanje ovih pokvarenih prijavljivanja.
Najpre, da se podsetimo, ovo što je nazvano zakonom o mladima još uvek je u predlogu i nije zakon, ovo je neki tekst koji nema karakteristike zakonskog akta, odnosno zakona. Danas se ovde raspravljalo i o jezičkom tumačenju zakona itd. Sve je to u redu, ali je suština da mi zapravo ne raspravljamo o zakonu. Ovo što ste vi označili sa ovaj član, onaj itd, nije pravna norma. Ovo nikog ne obavezuje. O tome smo govorili i u načelnoj raspravi. Ne može postojati nešto što se zove zakon, a da on ne obavezuje i da ne postoje određene sankcije ako se nešto ne izvrši. Šta će nam zakon koji nešto kaže i neko će nešto da uradi ili ne uradi i nema nikakvih pravnih posledica?
Ovo je, dame i gospodo, pravni okvir za vladajuću većinu, za angažovanje mladih ljudi koji će im koristiti u budućoj izbornoj kampanji. To je ovo što ste vi nazvali zakon o mladima. Podsećamo na sva pitanja koja smo postavljali gospođa ministar, i kada smo govorili u načelnoj raspravi i danas, pokušava da ostavi utisak ministra koji želi da komunicira sa narodnim poslanicima, što je svakako pohvalno, ali nije odgovorila ni na jedno pitanje. Gospođo ministar, vi pričate svoju priču. Prvo treba da se razumemo da, što se tiče SRS i ovog papira, koji nikako ne mogu kao pravnik sa višegodišnjim iskustvom da nazovem predlog zakona, dakle, da mi imamo potpuno različit koncepcijski pristup.
Mi ubeđujemo vas, ubeđujemo skupštinsku većinu, ubeđujemo, pre svega, građane Srbije i objašnjavamo građanima Srbije kako vladajuća većina, kako režim zloupotrebljava tu mogućnost što sa 26 zelenih dugmića može da izglasa nešto što zapravo ne znači ništa za građane Srbije i ne znači ništa za mlade ljude u Srbiji, osim što će značiti nešto za te neke grupice okupljene oko stranaka vladajuće koalicije. Pre svega po lokalnim samoupravama oko tih kancelarija za mlade, oko toga što smo pričali i u načelnoj raspravi, gde se tamo zaposli četvoro-petoro mladih ljudi predstavnika određene stranke, gde oni tamo igraju neke kompjuterske igrice, tamo prave neke projektiće, dobiju neke pare, pa onda oni kao realizuju taj projekat i onda se priča kako je u toj opštini realizovan neki projekat, pa tu učestvovali mladi, a nećete da kažete – učestvovalo petoro ljudi koji su članovi vaše stranke ili neke druge stranke iz vladajuće koalicije.
Ovo je jedna tipična zloupotreba. Ovo ovde sa mladima nema nikakve veze i ovde na mlade asocira samo dres kod gospođe ministra, koji je u suprotnosti sa dres kodom propisanim za sve one koji ulaze u Skupštinu. Novinar obučen kao ministar ne bi mogao da uđe u Skupštinu. Ovo je samo onako uzgred rečeno.
(Predsedavajuća: Uzgred je rečeno i krši odredbe Poslovnika Narodne skupštine. Nemate prava da se direktno obraćate, da kvalifikujete druge osobe po bilo kom osnovu. Molila bih vas da govorite o temi dnevnog reda. Dobili ste reč u raspravi u pretresu o pojedinostima, dakle, o amandmanu, a ne u načelu. Tako da vas upozoravam. Nastavite.)
Nikome se direktno nisam obratila. Član 9. kaže…
(Predsedavajuća: Sada vas upozoravam drugi put. Dužni ste da saslušate obavezu predsedavajućeg da prekine i podseti poslanika koji krši odredbe Poslovnika, da ga podseti da to ne čini. Molim vas, član 106. i amandman koji je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović. Izvolite.)
…mladi treba aktivno da doprinose izgradnji i negovanju društvenih vrednosti razvoju svoje zajednice. Onda kažete – naročito putem različitih oblika volonterskih aktivnosti. Mi u SRS mislimo da naročito putem različitih oblika volonterskih tih aktivnosti ne može da bude sadržano u ovom članu 9. ovog predloga nečega. Zaista je bilo najbolje da su se svi ovi članovi brisali i da vas na taj način, odnosno da smo to predložili, da vas na taj način ubedimo kakav je naš odnos prema ovom zakonu, pa i prema ovom tekstu i članu 9. ovog teksta.
Amandman je podnet sa namerom da se iz ovog predloga ukloni odredba, odnosno deo odredbe koja je apsolutno suvišna, jer je očigledna, i to se kroz ceo ovaj tekst vidi, namera da se mladim ljudima nametnu volonterske aktivnosti. SRS smatra da to nije dobro, da to nije korisno, da to ne služi boljem životu mladih ljudi. Vi ste, naravno, odbili ovaj amandman i rekli ste da ga ne prihvatate jer je cilj predloženog rešenja da promoviše i afirmiše volonterske aktivnosti, koje su po svojoj prirodi dobrovoljne i koje jačaju odgovornost i solidarnost mladih, a ne da ih nametne, pri čemu se isključuje svaki drugi oblik omladinskog aktivizma.
Najpre, zašto regulisati zakonom nečiju dobrovoljnu aktivnost? To je prosto neverovatno. Koliko je nepotrebno, koliko je suvišno, koliko je smešno u celoj ovoj priči, to je valjda jasno ljudima koji gledaju ovaj prenos, a pogotovo će biti jasno mladim ljudima koji misle da parlament danas raspravlja o nečemu zbog čega će njima biti bolje, a u stvari nema nikakve veze sa tim. Šta znače volonterske aktivnosti u onom smislu u kojem ih promoviše ovaj tekst i u kojem ih promovišu vladajuće stranke? Upravo ono što smo govorili već dva dana i što sam rekla na početku ovog obrazloženja, volonterske aktivnosti znači će zapravo da će te grupe mladih ljudi volonterski rad da rade u predizbornim kampanjama, da lepe plakate, da nose predizborne materijale stranaka iz vladajuće koalicije, ali da to ipak neće biti stvarno volonterski jer će oni za taj posao dobiti plate iz džepova građana Srbije, građana lokalnih samouprava, kroz fiktivno zapošljavanje u kancelarijama za mlade. To je već viđeno.
Znate, vi možete da se bunite koliko god hoćete protiv ovoga što mi pričamo, možete da nam izričete opomene, da pokušavate da nam zabranite da kažemo, ali dokle god smo u sali mi ćemo da govorimo ono što su činjenice. Činjenica je da ste na ovaj način koristili mlade ljude i u prethodnim kampanjama, činjenica je da su ti mladi ljudi u vaše ime nosili i one žute pakete, i ne znam kakve paket, i mobilne telefone, i naočare i sve ono što ste u lokalnim kampanjama delili građanima za glas. Sve su to radili ti mladi ljudi koji su zaposleni u kancelarijama za mlade. Ako ne verujete pitajte, obiđite, pitajte narod da li je to tačno. Samo ne znam šta je smešno. Zaista ne znam šta je smešno, ovo je tužno, gospođo ministar.
Ni prošli put gospođa ministar nije odgovorila u načelnoj raspravi, a evo pitanje ponavljam – preko sto hiljada mladih ljudi danas u Srbiji radi preko omladinskih zadruga. Te omladinske zadruge daju otprilike jednu trećinu stvarne zarade tim mladim ljudima, vlasnici tih omladinskih zadruga i poslodavci dele ostatak para. Ti mladi ljudi nemaju ni socijalno, ni penziono, ni zdravstveno, ni bilo koje osiguranje. Gde je zakon koji će to da reguliše? Znači, ako sto hiljada mladih ljudi radi, onda to znači da postoji potreba za njihovim radom, ali vi niste to regulisali da poslodavci moraju da ih zaposle nego da ih koriste bukvalno kao najgori vid eksploatacije radne snage, da ih koriste tako što se, dakle, poslodavac dogovori sa omladinskom zaradom i mladi ljudi moraju da zarade neki dinar, ne pitaju, zapravo nisu u situaciji šta će biti kada budu u nekim godinama kada bude trebalo da se razmišlja o penziji i o zdravstvenom osiguranju, itd, jer su, hvala Bogu, mladi i zdravi, pa trenutno ne treba da razmišljaju o tome. Zašto o tome ne vodite računa? Zašto ne zbrinete sto hiljada, tih sto hiljada mladih ljudi, a ne da promovišete volontere, da promovišete dobrovoljan rad i to regulišete nečim što ste se usudili da nazovete zakonom.
Nije ovo zakon, nisu pravne norme, ne može biti pravna norma nešto kaže mladi treba da aktivno doprinose izgradnji. Ne može pravna norma da kaže da nešto treba, da nešto može, pravna norma je jasna, precizna, konzistentna. Pravna norma kaže - to je tako, ako neko ne uradi tako, odgovaraće na taj i taj način. Ne može da se kaže šta treba u društvu, to se ne reguliše pravnom normom. To se ne reguliše zakonom, zakon je nešto potpuno drugačije, ovo može da bude neka strategija, ovo može da bude, eto, neki tekst za neku panel raspravu nekakvih ne znam ni ja tamo organizacija koje se finansiraju o tome ćemo takođe u jednom od amandmana, neke razne nevladine organizacije koje se finansiraju iz ko zna kojih sredstava iz belog sveta, ali naravno niste propustili i u ovom tekstu da i takve finansirate. To može da bude ta vrsta rasprave. O ovome mogu da raspravljaju mladi ljudi na nekim svojim neformalnim skupovima, eto tako malo da razgovaraju šta su njihovi problemi.
Od Vlade se očekuje da rešava probleme. Ova vlada i nije gospođa Samardžić jedini ministar koji se tako ponaša, ima nekoliko ministara u ovoj vladi koji su karakteristični po tome što objašnjavaju građanima Srbije šta su problemi u državi, šta su problemi u nekoj oblasti, a nikako da nauče da nije ministar i nije Vlada da konstatuje probleme. Ministar i Vlada su da rešavaju probleme. Ako to ne umeju onda lepo kažu – hvala, ja to ne umem, neka to radi neko drugi. Hvala lepo.
