Gospođo predsedavajuća, gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, Demokratska stranka Srbije je podnela amandman na član 9. koji inače glasi – mladi treba da aktivno doprinesu izgradnji i negovanju društvenih vrednosti, razvoju svoje zajednice, naročito putem različitih oblika volonterskih aktivnosti i da izražavaju solidarnost i posebnu brigu prema osobama sa invaliditetom.
Mi smo ovde dodali i "starijim osobama, pripadnicima nacionalnih manjina i svim drugim licima i društvenim grupama koje mogu biti u riziku diskriminacije, odnosno diskriminatorskog postupanja".
Dakle, mogli smo mi i razumeli smo da biste vi možda i stavili tu grupu starijih naših sugrađana u ovo, druga lica i društvene grupe, da ste ih jednostavno podveli, ali mi smo prosto želeli da izdvojimo grupu starijih osoba, jer oni takođe su delovi ovog društva i vrlo mi je simptomatično da se vrlo često spočitava upravo starijim osobama da ne treba da budu pre svega u ovakvom zakonu ni pomenute, ja ne mislim da je to tako.
S druge strane da su odgovorne zato što su samožive, zato što traže da im se povećaju penzije, kako bi imali dva obroka dnevno, umesto da se zadovoljavaju samo jednim, da ruše budžet, time i državu, ništa ne ostavljaju mladima, da eto rade do iznemoglosti i da nikada mladi neće doći u priliku da rade, što naravno onda upućuje podsvesno i fino, suptilno, preko medija veliku grupu javnosti i veliku grupu nezadovoljnih građana, da su eto ti stari ljudi krivi zato što se u ovoj državi živi loše, i zato što oni samo svoja prava pokušavaju da ostvare.
Kada je vlast loša i kada je nesposobna, ova je definitivno upravo takva i loša i nesposobna, kada nema rezultata rada, onda ta vlast upućuje jednu grupu svojih građana protiv druge grupe građana, optužujući upravo da je jedna kriva za to što druga nema svoja prava.
To je upravo jako dobro pogođeno, čak i u ovom zakonu, kao i u zakonima koji su slični prolazili ovde, jer gospođo ministar obraćajući se meni, povodom amandmana na član 3. rekla da ja objasnim mojim mladima zašto nema posebnog zakona, zašto se zalažem za šta ona misli da se ja zalažem, da zakon ne treba da postoji.
Nema gospođo ministar ni mojih mladih, ni mojih starih osoba u ovoj zemlji, ni vaših mladih, ni vaših starih u ovoj zemlji, dok god budemo pričali takvim jezikom biće strašno i za mlade i stare u ovoj zemlji.
Koliko sam ja stvari razumela, mi svi ovde govorimo sa jedne pozicije da omogućimo i mladima i starima ista prava i ono što država mora da im pruži. To su one visoke evropske vrednosti, za koje se moja stranka i te kako zalaže. Gledam u mladog kolegu koji reče da se mi kao Demokratska stranka Srbije ne zalažemo za evropske vrednosti, to je i ministar rekla, pogledala sam stenogram, tačno je tako rekla, ali nije tačno, ali mi različito izgleda razumemo šta su to visoke evropske, ja bih rekla univerzalne ljudske vrednosti, dobro neko voli da kaže da je Evropa jedino što ga interesuje, za mene je recimo visoka evropska vrednost, univerzalna vrednost da se devojke od 15 do 19 godina zaista imaju zaštitu zdravlja.
U načelu sam govorila o tome koliko naših mladih osoba od 15 do 19 godina, to su devojčice, to nisu devojke, tri hiljade godišnje imaju neželjenu trudnoću i namerni prekid trudnoće. Izvinite, za mene je visoki standard da se to ne događa, a čujem kolegu posle da je visoki standard da nešto što nije bilo legalno sad postane legalno. Prosto, različiti smo u tome i to poštujem za neke visoki standard i to da neko ima jednu jedinu politiku i jednu crtu u toj politici, da njegov ministar ima različito mišljenje od njegovog visokog funkcionera pa da se o tome spore u javnosti, ali to je dozvoljeno.
Dalje, ono što je takođe za mene visoka vrednost i mislim da je ovaj deo zakona je priča o tome, da mi ovim zakonom, popravljamo položaj mladih i da vodimo računa o njima. Pa šta je sa zemljama koje nemaju zakon? Hoćemo da kažemo da one ne vode računa o svojim mladima i da ne vode računa o tome da je njihov položaj tamo ugrožen jer tamo nemaju zakon. To nije to, ne zamenjujemo teze, hajde da popravljamo zakon ako je uopšte moguće da se popravlja. Povodom toga, recimo, za mene je potpuno ne bitno da li je prihvaćen amandman gospodina Vučkovića i Odbora za sport i omladinu, koji zapravo govori isto ovo što govori i DSS koja je malo ranije podnela amandman. Važno je da je amandman prihvaćen, pa makar i u takvom obliku i važno je šta je suština, šta će on doneti dalje. Hvala vam.
