Zahvaljujem gospođo potpredsednice.
Dakle, da ne bude da sam ja neko zakeralo oko dve reči, govori se o "šansama" i "mogućnostima". Vi ste meni rekli u onom prošlom amandmanu, kad sam ja to prvi put pomenuo, da je sinonim za reč "mogućnost" reč "šansa". Ako razmišljamo tom logikom, sinonim za reč prozor je pendžer, ali ga mi nigde u zakonu ne primenjujemo. O nečemu potpuno drugom sam govorio.
Sad pošto govorimo o drugom poglavlju o članu 10. mogu i moram da ilustrujem kad se govori o jednakim šansama ili mogućnostima mladih, kako to izgleda u zemlji Srbiji i kako to život današnji u Srbiji donosi, kakve su jednake mogućnosti za mlade. Vidite, jednake mogućnosti ne odnose se kad, recimo, Narodna banka poveća učešće za kredit na 30% za stanove. Pa, poveća učešće na 30% za kupovinu automobila, a taj stan i taj automobil su potrebni mladima da bi normalno živeli. Možda su jednake šanse za mlade i ako to tako Vlada misli, možda su onih 400.000 ljudi koji su ostali bez posla, ti ljudi imaju svoje mlade, imaju svoju decu. Možda su to velike šanse i mogućnosti. Čini mi se da je vaša stranka, koja se donedavno zvala G17 plus, još 2008. godine razmišljala o jednakim šansama, pa verovatno je tad predložila 1000 evra besplatnih akcija, što su mladi oberučke prihvatili, smatrajući to kao svoju razvojnu šansu, da se radi o jednom ozbiljnom novcu, da bi mogli nekako da krenu normalnije i stabilnije u život. Prosto, do toga nije došlo, kao što nije došlo ni do zapošljanja mladih. Nije došlo ni do pomaganja mladih, ni u obezbeđenju stambenih, a ni drugih stvari.
Kako vi u članu 10. govorite i o unapređenju zdravlja mladih, a sad ću vam navesti jedan praktičan primer, kako postoji konfuzija u zakonu. Strategija o mladima, mladi se definišu do 30 godina, a imate jedan drugi zakon, Zakon o socijalnoj zaštiti, koji mlade definiše do 26 godina. Mladi imaju svojih potreba za zdravstvenim problemima. Imaju potrebe da rešavaju zdravstvene probleme. Taj mladi se pojavi sa zdravstvenom knjižicom, a ima recimo 28 godina. Pozove se na vašu Strategiju o mladima do 30 godina, a onda mu neko kaže, ali znate Zakon o socijalnoj zaštiti ne definiše mlade do 30 godina, nego ih definiše do 26 godina. Postoji problem.
Na početku sam vam rekao da mora postojati komunikacija između ministarstava, mora postojati usaglašenost zakona. Jedino tako ovaj zakon je primenljiv. Čini mi se, s obzirom na sve to što je rečeno u prepodnevnoj diskusiji, da ovaj zakon koji još nije ugledao svetlost dana da je ustvari jedan mrtvorođeni zakon koji je apsolutno neprimenljiv, a ja sam objasnio nekoliko primera šta je to što čini život i šta ga otežava da ne bude primenjen u praksi.
