Tri minuta i 50 sekundi iskorišćeno je od vremena poslaničke grupe.
Reč ima ministar Dušan Petrović.

Isto kao i maločas, dakle, za jednokratna plaćanja povećana je taksa. Malo pre smo razgovarali o taksama koje se plaćaju za dozvole koje su deo života i prometa spoljno-trgovinskog, tu su takse povećane koliko je povećana inflacija i ništa više. Ovde je pozicija da prema ekonomskoj snazi onoga ko traži i dobija rešenje da su ispunjeni uslovi propisani za pružanje usluga u sprovođenju mera zaštite, dakle, da se profesionalno bavi tim poslom i da živi od toga, povećana je taksa sa 7.200 na 30.000 dinara.
Na vaše drugo pitanje jednostavan je odgovor. Pravna lica imaju stručne i osposobljene osobe koje su zaposlene kod njih, pa mogu da im tumače zakone, pa im ne treba tumačenje države ili imaju mogućnost da plate na tržištu nekoga ko će im pružiti pravne usluge, pa ukoliko ne mogu da se tu obezbede ni na jedan ni na drugi način pa traže od države, onda plaćaju taksu koja je gotovo 10 puta veća nego kada to čini fizičko lice koje je laik i zaista ima ozbiljan problem i sa stanovišta njegove ekonomske moći, prosečno gledajući sa stanovišta mogućnosti da dođu do pravne pomoći da se obavesti o pravnom važenju propisa, tako da mislim da je potpuno pravično. I to je isto tako jedan politički stav da plaća mnogo manje nego što plaća pravno lice. Poštujem da možemo to i na drugačiji način da uradimo. Vlada ima ovu poziciju.

Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić, a posle njega narodni poslanik Milorad Buha.

Ministar je bar iskren, ali ovo što on govori je potpuno suprotno ideji taksenog sistema. Ako želite da pogodite nečiju ekonomsku snagu, onda to uradite kroz porez. Porez služi tome. To ne možete da uradite kroz taksenu politiku zato što taksena politika se zasniva na tome da postoji jedna vrsta usluge, jedan krug, obim poslova koje obavi državni organ i za to naplati cenu, odnosno taksu, ne na tržištu, izvinite, ne postoji slobodno tržište, država je monopolista u ovom poslu, samo ona može da radi.
Ovaj drugi deo obrazloženja, da se država praktično, odnosno njeni organi, pojavljuju kao učesnici na tržištu pružanja pravnih usluga, odnosno tumačenja propisa, je takođe neopravdan. Ne može država da se bavi nekom vrstom nadri pisarstva. Znači kompanije, privredna društva, preduzetnici, šta god obuhvata ovaj tarifni broj, ili imaju odgovarajuću stručnu radnu snagu ili nemaju. Od toga da li imaju ili nemaju će između ostalog zavisiti i njihov uspeh na tržištu. Ne može država tu da se pojavljuje kao neko ko nudi svoju uslugu u njihovom svakodnevnom poslovanju. Da ne pričamo o tome da se smisao ove odredbe ili domet ove odredbe može praktično poništiti tako što će se formalno pojavljivati neko kao fizičko lice koje će tražiti određenu vrstu objašnjenja ili tumačenja od državnog organa.
Drugo, ova vrsta usluge nije napravljena za to da pravno lice vrlo često svako malo koristi takvu vrstu usluge. Tumačenje republičkih propisa postoji ili je predviđeno kao kategorija samo u onim, tako bi trebalo da bude, načelno retkim situacijama kada postoji neka ozbiljna nejasnoća u tumačenju ili dometu važenja nekog pravnog propisa. Ne može to da bude zamena za to što kompanija nema pravnike ili odgovarajuće stručnjake u svom sastavu ili među svojim zaposlenima.
Zbog čega je ovo pogrešno? Zbog toga što je onda besmisleno da usvojite amandman na zakon o privrednim društvima. Gospođa Čomić je tu, ona je bila i podnosilac tog amandmana, da osnivački kapital kao društvo sa ograničenom odgovornošću bude 100 dinara, a da onda napravite ovakvu vrstu diskriminacije u plaćanju takse za objašnjenja republičkih propisa, odnosno 1.000 dinara za fizička lica i 10.000 dinara za pravna lica. To građanima, preduzetnicima, privrednim društvima izgleda kao neka vrsta prevare, iako znam da to nije bila namera ni Vlade ni predlagača ovog zakona.
Imaćete hiljade, desetina hiljada praktično poslovno mrtvih privrednih subjekata koji će formalno biti registrovani, uvedeni u baze podataka APR, a onda neće moći da ispune ni ove minimalne obaveze kojima ovaj zakon nameće i koje su prosto normalne u poslovnom prometu. To ugrožava i pravnu sigurnost i poziciju trećih lica u odnosu na takve firme. Ne možete da njihov ljudski potencijal, ljudske resurse potrošite na taj način što ćete ih kažnjavati u onoj situaciji kada je neki zakon ili uredba ili bilo koji drugi propis republičkog ranga koji je Vlada donela ili neki državni organ tako što ćete ih primoravati da plaćaju deset puta višu taksu od fizičkih lica.

Tri minuta i 25 sekundi iskorišćeno je od vremena ovlašćenog predstavnika.
Reč ima narodni poslanik Milorad Buha.

Ako želite da se striktno primenjuje odredba člana 91. Ustava Republike Srbije, koja kaže da se porezi i ostala državna davanja plaćaju prema ekonomskoj snazi, odnosa morate po ovom zakonu i svim drugim zakonima tačno rangirati šta znači ekonomska snaga. Znači, ne može, ako se plaća prema ekonomskoj snazi, preduzeće koje je na gubitku platiti isto kao ono koje ima dobit. Ne može isto ako ima dobit, ono koje ima dobit od četiri dinara i ono koje ima 4 miliona evra i ono koje ima 40 miliona evra. Telekom bi onda plaćao ovoj državi najviše, ali je isto tako napravljeno. Tako ni kod građana.
Građani nisu svi ekonomsko moćni da plaćaju, morate i tu rangirati. Ali, to niste sproveli. Vi sada spominjete da treba, ali nije to sprovedeno u zakonu. To je suština. Znači, ako ste dosledni u tome da se plaća prema konkretnoj usluzi, onda morate izvagati tu uslugu. Ako to kombinujete i sa ekonomskom snagom, onda morate tačno reći koliko plaćaju građani koji imaju dobit itd.
Evo, vi ste pravnik, radili ste kao advokat, bili ste ministar pravde, da li ste ikad videli i jedan zahtev gde tačno navedeno da građanin ima toliko i toliko prihoda da bi platio toliku i toliku republičku, administrativnu ili sudsku taksu? Nikada. Znači, nema rangiranja, nema uslovnog načela o plaćanju prema ekonomskoj snazi. Hvala.

Jedan minut i 40 sekundi iskorišćeno je od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 40. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Srđan Spasojević i Miroslav Markićević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 49. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Srđan Spasojević i Miroslav Markićević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 52. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović i Milan Dimitrijević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 63. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Srđan Spasojević i Miroslav Markićević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 65. amandman je podnela narodna poslanica Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 71. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović i Milan Dimitrijević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 72. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 73. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, amandmani koje je podnela SRS suštinski bi mogli, a na zakon o republičkim administrativnim taksama, da se razvrstaju u tri grupe ili tri kategorije. Jedna se odnosi na naše intervencije da se smanje republičke administrativne takse koje vi predlažete. Bilo je slučajeva da smo predlagali da se poveća. Ova treća kategorija je da se na različite načine tretira, znači, ne indeks potrošačkih cena, nego da idemo, ono što smo mi predložili u amandmanu, da se primenjuje referentna stopa NBS. To je ono što je i suština ovog amandmana na član 73. stav 1.
Ali, gospodine ministre, kad se napravi analiza izmena i dopuna Predloga zakona o republičkim adminstrativnim taksama onda ćete videti da predsednik vaše stranke i predsednik Republike Srbije gospodin Boris Tadić i neki broj ministara u Vladi koji pozivaju imućnije ljude u Srbiji da se odreknu nekih svojih prihoda i da na drugačiji način vrši raspodelu da bi građanima Srbije bilo lakše da bi podneli ekonomsku krizu gubite moralno pravo jer ovde na ovako jedan neprincipijelno i ne možda sa aspekta ekonomske opravdanosti povećavate republičke administrativne takse gde su one povećane veći broj puta ili u procentima 700% vi kažete da su to administrativne takse koje se plaćaju jednokratno.
Svejedno, iako su jednokratno mislim da to nije realno i zato sam rekao da gubite moralno pravo da pozivate neke građane da imaju malo razumevanja za ekonomsko stanje u Srbiji, s jedne strane, sa druge strane možda čak i dobro kad bi vi bar jednom sedmično bili ovlašćeni predstavnik Vlade u ovom periodu kao resorni ministar poljoprivrede da građani mogu da čuju neke stavove od vas lično kako i na koji način država se bori da zaštiti poljoprivredni sektor, pre svega primarnu poljoprivrednu proizvodnju.
Ovde ste vi pominjali, takođe, kako i na koji način je trebalo regulisati otkup to su i neke kolege od narodnih poslanika pričali o tome, ali mislim da i ova uredba koju je donelo vaše ministarstvo nije na dobar način regulisala otkup poljoprivrednih proizvoda da postoji zloupotreba. Evo, vi sada kažete da će broj preventivnih kontrola biti povećan, ja mislim da će se to možda osetiti kad prođe sezonski otkup nekih poljoprivrednih proizvoda. Mislim da republičke robne rezerve ne daju adekvatan odgovor na sva ona pitanja na koja bi mogli i morali da daju odgovor vrlo često.
Sada kada je u pitanju otkup tog jagodičastog voća, pre svega mislim na maline, otkupljivači i hladnjičari zloupotrebljavaju ja bih rekao prirodno loš odnos ili položaj proizvođača, pa je ponekad dovoljno, vi znate da je cena izuzetno niska da nema ni ekonomske isplativosti sa kojom bi mogli da se susretnu odnosno da naplate poljoprivredni proizvođači, ali vrlo često ako kiša počne oko Kragujevca, to iskoriste priliku pa kod vas u Mačvi, tamo kod mene u Podrinju, otkupljivači da kažu, e danas je padala kiša, pa cena vaših poljoprivrednih proizvoda, odnosno konkretno maline, nije dobrog kvaliteta pa mi onda to tretiramo ili plasiramo u neku poslednju ili treću klasu.
Mislim, da bi Ministarstvo poljoprivrede odnosno poljoprivredna inspekcija morala da reaguje tu i da bar delimično pomogne poljoprivrednim proizvođačima, jer oni su priznaćete gospodine ministre, prepušteni sami sebi.
Mislim, da i tu država napravila neke sistemske greške. Prekasno ste ušli, poznat nam je i razgovor predstavnika Ministarstva poljoprivrede u Arilju i to baš onog dana kad je to područje Srbije zahvatila elementarna nepogoda što je grad pokušao da se pronađu javna skladišta za skladištenje maline, ne može se to uraditi u momentu kada počinje berba. Da ste vi u tu akciju ušli, ne mislim sad lično na vas, da ne svalim sav teret na vas, vi ste kasno i ušli u to ministarstvo, možda da ste kojim slučajem bili ranije možda bi taj problem bio ranije i rešen, ali deset godina u Ministarstvu poljoprivrede nema adekvatnih pokušaja da se to razreši i još jednom kažem, kada je u pitanju ovaj amandman, koji smo podneli na član 73, mi predlažemo da se reči "indeks potrošačkih cena" briše a da se umesto toga, znači "referenta stopa NBS bude osnovica za povećanje republičkih administrativnih taksi" a ne ovo što je ovde i predviđeno.
Još jednom ovde u ovom parlamentu se vrlo često govorilo o decentralizaciji, ali ja imam ovde jedan papir na kojem je overa jedne izjave u lokalnoj samoupravi odnosno u gradskoj upravi u Loznici, pa na ime republičke administrativne takse plaća se 720 dinara, a na ime lokalne administrativne takse u Loznici overa se i vrši 80 dinara.
Mislim, da bi o tome trebalo povesti računa i onda bi u praksi pokazali da je ovoj vladi stalo do decentralizacije i onda bi se zapravo izvršilo na takav način a ne nekim drugim predlozima i merama gde smo imali priliku u poslednje vreme i da neke zakonske predloge ovde analiziramo i da se oni čak i usvajaju u ovom parlamentu, a oni sigurno neće dovesti do decentralizacije, naprotiv, otežaće verovatno položaj lokalnih samouprava više nego što je to do sada bilo. Hvala.

Iskorišćeno je četiri minuta i 15 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima ministar Dušan Petrović.

Kad je gospodin Krasić govorio, pa smo imali debatu o ovoj stvari, to je stanovište koje ste izneli Vlada stoji na drugoj poziciji. Mislim, da smo imali korisnu debatu o ovome.
Mogu sa zadovoljstvom da konstatujem da su pravila, iskoristiću samo jedan minut, o otkupnim mestima dala koliko mogu da vidim dobar rezultat i to vidim po broju zahteva koji su građani uputili prema ministarstvu za intervenciju. Kod otkupa maline je to bio veoma mali broj i evo ja pozivam evo ovom prilikom svakoga ko ima bilo kakav problem sa otkupljivačima na otkupnim mestima da se javi Ministarstvu poljoprivrede, svi telefoni su na svim lokalnim medijima dostupni, kako u vezi sa malinom ili višnjom, tako naravno ulazimo i ušli smo u žetvu pšenice i mislim da smo napravili jedan dobar korak.
Stvari nije moguće rešiti preko noći, ali mislim da smo krenuli u veoma dobrom pravcu i da možemo da potpuno konsolidujemo ovu stvar u toku ove i naredne sezone. Javna skladišta za malinu su otvorena pre nego što je berba krenula ili baš u vreme kretanja berbe i svako ko to želi može svoje maline da skladišti u javnom skladištu sa subvencionisanom ležarinom i to je mera koju je otvorila država u ovim okolnostima koje su nažalost lošije nego prošle godine, sa punom svešću jako komplikovanim, složim odnosima između proizvođača, hladnjačara, izvoznika, o tome ćemo ove nedelje razgovarati sa proizvođačima pre svega.
Moram i ovo da kažem da je cena maline na svetskom tržištu mnogo manja nego prošle godine, prošle godine je bila od 2,7 evra, pa je i krenula da silazi dole. Krenuli smo u otkup sa 1,7 ili koliko imam informacije negde oko 1,5 evra je sada u inostranstvu malina, to ne može da nema svoju reflekciju, svoj izraz i odraz na cenu koja ide prema proizvođačima, ali nadam se da će svi učesnici na tržištu uspeti da pronađu nekakva održiva rešenja da i ovu godinu nekako svi ipak završimo.
Tako da se nadam da će i cena maline iduće godine biti bolja kao što je cena višnje izvanredna ove godine i kao što je cena jagode bila izvanredna, eto prosto stvari za nekoga izađu izvanredno, za nekoga manje dobro, ali je važno i slažem se sa tim da možemo da napravimo neke korake da bi smo smanjili rizike i učinili poljoprivrednu proizvodnju izvesnijom i mislim da je to najvažnija stvar od svega. Izvesnost i povećanje mere izvesnosti ne samo u voćarstvu, nego i u stočarskoj proizvodnji, dobra organizacija u ratarstvu, povećanje povrtarskoj proizvodnji imamo velike šanse da ne opterećujemo sada ovaj zakon o administrativnim taksama sa tim imaćemo prilike nadam se uskoro na Odboru za poljoprivredu i pozivam sve zainteresovane da u tome učestvuju.
Mislim da ćemo predsednik Odbora i ja lako dogovoriti da već u avgustu ono što smo rekli pre izvesnog vremena, otvorimo debatu o poljoprivrednom budžetu za 2012. godinu, da bismo bili spremni da ovaj veliki budžet. Da onda imamo neke zaključke oko svega toga.