Da li još neko od ovlašćenih predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa želi reč? (Da.)
Narodna poslanica Svetlana Stojanović ima reč. Izvolite.

Hvala.
Predlogu zakona o bibliotičko informacionoj delatnosti, malo šta se može zameriti.
Celovit je, sveobuhvatan, precizan, moderan, čak futuristički. Reguliše prikupljanje, obradu, čuvanje i davanje na korišćenje bibliotičke građe, propisuje da cela Srbija bude umrežena u jedinstven bibliotičko informacioni sistem od sada za godinu dana, kada ovaj zakon bude počeo da se primenjuje sve biblioteke u Srbiji imaće kompjutere, i bibliotekare obučene da rade na njima, imaće onoliko knjiga, koliko budu smatrali da im je potrebno.
Knjige koje ne budu imale, a nekom korisniku zatrebaju, moći će da nabave iz druge biblioteke, zahvaljujući tome što se ovim zakonom uvodi jedinstven sistem uzajamne katalogizacije, centralni elektronski katalog Republike Srbije, virtuelna biblioteka i još mnogo toga što je u razvijenom svetu odavno poznato.
Sve biblioteke, diljem Srbije imaće neophodnu telekomunikacionu računsku opremu. Da li ovo nekome liči na današnju Srbiju?
Za sve što zakon propisuje, kako je navedeno u obrazloženju, nisu potrebna dodatna sredstva iz budžeta, a zakon nalaže da modernizaciju biblioteka, finansira osnivač, a to znači Republika, Autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.
Narodna biblioteka Srbije po slovu ovog zakona dobija izuzetno značajnu ulogu kao što i treba. Donosi nacionale standarde za obradu bibliotičke građe, sprovodi, koordinira i koordinira poslove digitalizacije, definiše nabavnu politiku, organizuje i koordinira rad mreže biblioteka u Republici.
Zakonom je Narodnoj biblioteci Srbije povereno da vodi centralni elektronski katalog i virtuelnu biblioteku, objedini nabavku inostranih knjiga, međunarodne standarde ugradi u naše nacionalne i organizuje stručne ispite za bibliotekare.
Narodna biblioteka Srbije će voditi računa o ćiriličnim rukopisima u zemlji i srpskim rukopisima u inostranstvu i raditi na izradi opštih kataloga ćiriličnog rukopisa, što poslanici DSS posebno cene i podržavaju.
Zadatak biblioteke "Matice Srpske", biće da učestvuje u izradi jedinstvenog bibliotičkog sistema Republike Srbije i dopunjava centralni elektronski katalog.
Naše je zadovoljstvo ogromno, što Narodna i Univerzitetska biblioteka "Ivo Andrić" iz Prištine predstavlja ravnopravni deo bibliotičkog sistema Srbije.
Dakle, bibliotički sistem Republike Srbije, po slovu zakona, posebno ove tri najznačajnije biblioteke, Narodne biblioteke Srbije, biblioteke "Matice Srpske" i biblioteke "Ivo Andrić" iz Prištine, čine i Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković" iz Beograda, mreža javnih biblioteka, svi drugi tipovi biblioteka, školske, visoko školske, univerzitetske, biblioteke koje se nalaze u naučno-istraživačkim institutima i biblioteke državnih ustanova, poput ove naše u Narodnoj skupštini, prelepe i prebogate sa mnogo nekonzerviranih i nerestauriranih starih knjiga
U jedinstvenom sistemu mreže biblioteka su i biblioteka političkih organizacija, verskih zajednica i udruženja, kao i drugih pravnih i fizičkih lica.
Sve ove biblioteke biće deo sistema u zemlji katalogizacije i imaće pristup bibliotekama izvan Srbije.
Jedinice lokalne samouprave su po slovu zakona su obavezne, nije to prepušteno njihovoj volji, njihovim mogućnostima da osnuju javnu biblioteku i obezbede potrebne uslove za njen rad, bez dodatnih troškova u budžetu.
Osnovna delatnost biblioteka, kao i njihove programe i projekte, koji su u savremenom svetu postali obavezni deo rada biblioteka, nije uloga biblioteke samo da pozajmljuje knjige, finansiraće osnivač, ali ne u celosti, samo će sufinansirati, a deo novca biblioteka mora da obezbedi iz sopstvenih prihoda od članarine korisnika, prodaje svojih proizvoda i usluga na tržištu, donacija i poklona.
Da malo zastanemo sa ovim pohvalama, u ovom ultra modernom zakonu. Voleli bi smo da sve bude kako je zakonom propisano, ali da li je predlagač zakona, a to je Vlada Republike Srbije ikada stekla uvid koliko mesta u Srbiji nema nikakvu biblioteku, koliko školskih biblioteka nema u svom fondu ni obaveznu školsku lektiru, ako ne računamo neka izdanja na novinskoj hartiji koja propadaju posle prvog čitanja.
Da li su članovi Vlade primetili da lokalne samouprave nemaju novca ni za najnužnije potrebe svojih građana, da su ljudi gladni i bez posla? Da li je neki ministar u Vladi slučajno video prilog u RTS, u kojem jedan otac troje školske dece u kameru javno izjavljuje da će pretući kontrolora ukoliko od njegovog deteta zatraži voznu kartu, kada se ono uputi u školu i u školsku biblioteku? Računa li Vlada da će ovaj otac troje dece bez posla, i milion građana koji se nalaze u istoj ekonomskoj situaciji, upisati svoje dete u javnu biblioteku, za koju se plaća članarina, kupiti neki proizvod ili uslugu koju biblioteka iznese na tržište, ili čak donirati je i darivati?
Naša vlada, predlagač ovog zakona, izgleda ne živi u istoj zemlji beznađa, propadanja i nezaposlenosti u kojoj žive njeni građani. Niko nije više od poslanika DSS privržen ideji da svako selo i gradić u Srbiji ima dobro opremljenu i umreženu biblioteku. Ali, odakle? Iz kojih sredstava? Kada budžetski deficit raste, fabrike ne rade, radnici štrajkuju, poljoprivrednici štrajkuju, proizvodnje i priliva u budžetu nema, a budžet Ministarstva kulture iznosi 0,65%. Od čega? Od sve većeg deficita. Dok ne izaberemo Vladu koja će pokrenuti proizvodnju i osigurati punjenje republičkog i lokalnih budžeta, dok neka nova vlada celokupnom svojom politikom ne zaustavi sunovratno propadanje ove zemlje, od primene ovog ultra modernog zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti neće biti ništa.
Drugi zakon obuhvaćen objedinjenom raspravom je Zakon o staroj i retkoj bibliotečkoj građi. Ni na ovaj zakon nemamo većih primedbi, osim što ne postoje finansijski preduslovi da se primeni. Iz kojih sredstava će se plaćati mikrofilmovanje, digitalizacija, konzervacija, restauracija stare i retke bibliotečke građe? Staru i retku bibliotečku građu ovaj zakon definiše kao staru srpsku knjigu, što nam je izuzetno drago. Dubrovačku književnost određuje kao srpsku i hrvatsku, što je potpuno ispravno. Predmet ovog zakona su izdanja objavljena van teritorije Republike Srbije, što je dobro. Za istraživanje konzervatorska i laboratorijska ispitivanja stare i retke bibliotečke građe, koliko je nama poznato, u Srbiji nema odgovarajućih uslova, a ne vidimo ni namere Vlade da takve uslove stvori.
Član 33. ovog zakona ispravno propisuje da se delatnost zaštite stare i retke knjige finansira iz budžeta Republike Srbije, ali se u obrazloženju zakona objašnjava ponovo da dodatna sredstva za ovaj posao nisu potrebna. Nije li to protivrečno? Nije, ukoliko Vlada nema stvarno nameru da omogući restauraciju, konzervaciju, popis i istraživanje stare i retke srpske knjige, odnosno ako nema ni nameru da primenjuje zakon kojim se danas bavimo. To ne bi bilo nikakvo čudo, budući da se većina zakona, koje ovde danonoćno donosimo, ne primenjuje. Podržavamo Ministarstvo kulture u nastojanju da zaštiti i sačuva staru srpsku knjigu, ali nažalost ne verujemo da je to sa ovom vladom moguće.
Treći zakon o kojem raspravljamo u objedinjenoj raspravi je Zakon o obaveznom primerku publikacije. Ovaj predlog zakona ispravno propisuje ciljeve i namene obaveznog primerka knjiga i drugih publikacija, način na koji se obavezni primerci prikupljaju, koriste, štite, bibliografski obrađuju, katalogiziraju i distribuiraju, sa ciljem da se izradi nacionalna bibliografija. Obavezne primerke posle ovog zakona čuva Narodna biblioteka Srbije. Jedan obavezni primerak se prosleđuje biblioteci Matice srpske, kao što biblioteka Matice srpske ima obavezu da jedan obavezan primerak pošalje Narodnoj biblioteci Srbije.
Međutim, predlagač zakona, dakle Vlada, zaboravila je da jedinstvenom bibliotečkom sistemu Republike Srbije pripada i narodna i univerzitetska biblioteka "Ivo Andrić" iz Prištine, pa su poslanici DSS podneli amandman kojim predlažemo da se ovaj nenamerni propust ispravi. Dobro je i što je propisano da se obavezni primerak dostavlja u elektronskoj formi, jer će to uštedeti troškove za njegovu naknadnu digitalizaciju i omogućiti korisnicima da ih lakše koriste u više primeraka, a i učiniće ih dostupnijim, slepim i slabovidnim osobama, jer se elektronska forma softverski lakše prenosi u zvučni format. Ni za sprovođenje ovog zakona, kako se tvrdi u obrazloženju, nisu potrebna dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije. Ovakva tvrdnja poslanicima DSS ukazuje na odsustvo stvarne namere Vlade da zakon koji Skupština bude donela i sprovodi.
Da zaključim, čak i kada se dogodi da pred poslanike stignu dobri zakonski predlozi, što se događa izuzetno retko, unapred i sa velikom sigurnošću možemo reći da ih ova i ovakva vlada neće primeniti. Ne kažemo to zašto što smo zluradi, nego zato što za razliku od ministara u Vladi Srbije živimo među građanima ove zemlje, znamo kako im je i šta su im prioriteti - da nađu posao, nahrane i školuju decu, a da ne izgube identitet sa kojim su rođeni. Tri predložena zakona čuvaju nacionalni identitet, dobro je da ih imamo, i primeniće ih neke druge vlade sa potpuno drugačijim odnosom prema svojoj zemlji. Hvala na pažnji.

Iskorišćeno je trinaest minuta od vremena ovlašćene predstavnice poslaničke grupe.
Ministar Predrag Marković ima reč.

Zahvaljujem na svim komplimentima onim stručnjacima koji su zakon pripremali. Molim zbog ostalih govornika, poznato je koliko je meni stalo da se adekvatni zakoni donose i adekvatno primenjuju, ali vas molim, kao što sam gospodinu Balintu predložio na čistom vazduhu da porazgovaramo, nije ceo svet ovde, niti, hvala Bogu, o svu odlučuje Vlada. Ministar, inače, zastupa resor, i u okviru tog resora sva je sreća svi kvalitetni ljudi, sve što se ovde kaže ne potrebuje dodatna sredstva. Ne potrebuje dodatna sredstva. Zašto? To sve postoji. Molim vas, jedno je sa građanima, moje komšije u Rakovici teško žive, ali je biblioteka opremljena da može da bude umrežena.
Dakle, naprosto, nemojmo iz političkih razloga. Ja imam puno razumevanje, nemam ništa protiv, ali hajdemo kada smo se zajednički složili, a vi ste dovoljno stručni i dovoljno ste stručno i ocenili kvalitet onoga što su stručnjaci uradili i što je prošlo javnu raspravu još pre godinu dana, hajdemo da upravo omogućimo onima koji sve to već rade, što je već pojeftinilo pristup informacijama, dajte da to zajednički i glasanjem potvrdimo. Vlade će se menjati. Ali, da vam kažem nešto, ne utiče stvarno ekonomsko stanje na to kako ćete vi koristiti biblioteku. Ja sam neko ko pripada radničko seljačkoj porodici i nije bio nikakav problem platiti članarinu, nije u tome bio problem, nego te biblioteke u koje sam ja bio učlanjen su dobijale knjige pravovremeno i sledile su standarde koji su bili jednaki standardima u okruženju. To je preduslov. Sada to hoćemo isto. Siguran sam da svi vi hoćete u tome da pomognete i potpuno mi je jasno iz vaših stručnih argumenata do koje mere to podržavate.
Zbilja, postoje zakoni oko kojih sigurno ne treba da se razlikujemo, a meni, naravno, ne smetaju nikakve političke ocene, ali mislim da naprosto škode svakom od nas u predstavljanju prema građanima, jer svi znaju da postoje zajedničke stvari koje zajednički branimo i oko njih nema potrebe da se razlikujemo. Hvala vam još jednom na tom doprinosu. Hvala vam.

Reč ima narodna poslanica Marija Bugarčić, ovlašćena predstavnica poslaničke grupe LDP.

Hvala. Uvažena predsedavajuća, uvaženi ministre, poštovane dame i gospodo, mislim da je vrlo važno doneti set ovih zakona i za ove zakone ćete imati podršku poslaničke grupe LDP. Mi smo zemlja i narod koji ima svoje kulturno bogatstvo i smatram da ga treba čuvati i vrednovati. Ono što je dobro u prvom ovom zakonu o bibliotečko-informacionoj delatnosti je da se u članu 11. uvodi centar za uzajamnu katalogizaciju sa svim njegovim funkcijama i to je ono što je novo u ovom zakonu i to je ono što pozdravljamo. To nismo do sada imali.
Takođe, u ovom zakonu je dobro što je obaveza stalnog stručnog usavršavanja osoblja radnika biblioteka, što je takođe dobro. Dobro je, takođe, da prava i obaveze korisnika će se znatno unaprediti po ovom zakonu.
Ono što je ostalo nedorečeno u ovom zakonu, a pitala bih ministra je šta je sa starim knjigama koje se nalaze u arhivima Srbije, u narodnim bibliotekama, u bibliotekama Narodne skupštine, ovde kod nas? Takođe me zanima šta je sa kompletiranjem arhivske građe koja je od neprocenjive vrednosti i istorije Srbije? Da li vi ministre znate da u Arhivu Srbije i drugim mestima gde se čuvaju, nisu kompletirane srpske novine koje su još iz 1856. godine, znate o čemu pričam, u kojima se nalaze protokoli Pariskog kongresa, Pariski ugovori i kojim Srbija je od toga dana postala međunarodni priznat subjektivnog prava u to vreme u Evropi.
Takođe me zanima da li znate da nema sistematizovan stenograf beležaka i protokola i nema ga na jednom mestu, tako da istraživači ne mogu da dođu na jedno mesto i nađu sve to što im treba, nego moraju da idu u Narodnu biblioteku, u arhive, u našu biblioteku, ovde u skupštini, tako da bi i o tome trebalo voditi računa i to urediti.
To su neka od pitanja koja me zanimaju, koja verujem da zanimaju i veliki deo javnosti i moram da vas demantujem, rekli ste na početku da ste obišli svaku biblioteku u Srbiji. Niste obišli biblioteku u Lučanima, kod mene. Ovim vas pozivam da dođete i obiđete biblioteku u Lučanima i da, naravno, donirate neke knjige, jer svakoj biblioteci su neophodne knjige, pa i našoj u Lučanima, pa vas ovom prilikom molim, rekli ste da ćete tri i po puta povećati fond biblioteka, da imate u vidu i male opštine, kao što je opština Lučani. Hvala.

Iskorišćeno je tri minuta i 30 sekundi od vremena ovlašćene predstavnice.
Reč ima ministar Predrag Marković.

Hvala vam na korektnim pitanjima i tačnom demantiju. U samoj zgradi biblioteke u Lučanima nisam bio, naprosto, to su floskule. Mislim da postoji možda desetak biblioteka u Srbiji u kojima nisam bio.
Vi ste potpuno u pravu u jednoj činjenici, a to je da ovo nije dovoljno. Sledeći zakon, na njemu se intenzivno radi, usaglašava se, upravo je zakon o arhivima. Zašto? Zato što mi sada, to je malopre konstatovano, ovim zakonom omogućavamo da dođe do različitog umrežavanja zaštite čitavog niza biblioteka, i tamo gde su privatni osnivači, fizička lica, SANU. Ono što ne piše, mi time stičemo mogućnost i onih resursa, a već je digitalizovano, sada sam obišao i proverio sam i u Hilandaru, hilandarske biblioteke i onoga što je već na početku urađeno u okviru "Matice srpske" i onoga u SANU. Mi moramo centralno da uložimo, to je ulaganje.
Ostao sam vam dužan odgovor, za razliku od ovih prvih troškova konzervacije, zato kažem da nije sve u ovim salama, hajdemo zajedno već za koji dan do Narodne biblioteke, hajdemo do Centralnog instituta za konzervaciju, koji smo zajedno sa Vladom Italije otvorili na Terazijama. Već imamo sredstva i već radimo najviši nivo konzervacije i zaštite, ali da bismo sve to uradili, govorim o celoj građi, vi ste u pravu, moramo da donesemo novi zakon o arhivima, kojom prilikom ćemo tačno i definisati da to bude državni arhiv Srbije koji bi se o svemu brinuo. U međuvremenu, jer i u arhivistici ima sjajnih ljudi kao i u bibliotekama, koji su i do sada uspevali na osnovu nešto malo para da urade sve što mogu, mi ne samo što ćemo staviti u funkciju, kad kažem mi govorim o državi i o tim stručnim ljudima, ne govorim o pojedincima u vlasti, ni o sebi lično, ni o Ministarstvu kulture, koje nema ni novca, ni dovoljno kadrova, kao što znate.
Mi u međuvremenu već vršimo istraživanje, imamo sjajne nalaze i u onim arhivima koje su vam do sada bile nedostupne, kao što je Arhiv Crkvene opštine u Dubrovniku ili u Šibeniku. Imamo nekoliko sjajnih otkrića. Svi će biti prezentovani 14. decembra, pa ćete videti i deo odgovora na vaša pitanja. Inače, biblioteke će iz budžeta dobiti tri puta više knjiga. Ako govorite o doniranju, nikada se ne razmećem onim što sam donirao, ali će vaša biblioteka svakako dobiti. Hvala.

Reč ima narodna  poslanica Zlata Đerić, ovlašćena predstavnica poslaničke grupe Nova Srbija.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, pre svega, moram da vam se zahvalim što ste na tako lep način rekli da su ljudi stariji od zakona i da su zakoni tekovina ljudi, a ne obrnuto, da su ljudi važniji od toga. To je jedan lep humoristički pristup. Znajući vašu vokaciju, znam da ste i prema ovim zakonima koje danas pred nama branite sigurno na isti način benevalentni, pa ću vas, čisto izazvana tom vašom konstatacijom, podsetiti na jednu mudru ženu Mariju Montesori, Italijanku koja je svojevremeno rekla da je istina ljudskog života sigurna kao gravitacija, da bismo živeli potpuno, moramo naučiti koristiti stvari i voleti ljude, a ne voleti stvari i koristiti ljude.
Dakle, ovi zakoni treba da budu na korist, pre svega ljudima i da očuvaju kulturna dobra koja su takođe tekovina ljudi. Obzirom da se radi o tri veoma važna zakona koji tretiraju bibliotečku delatnost, svakako ćete se složiti sa mnom da je reč najveće otkriće čovečanstva i da je upravo reč ta koja je omogućila da čovečanstvo krene putem civilizacije, nijedno drugo otkriće nije to omogućilo. Zato mi danas sedimo ovde.
Dakle, danas se pred nama nalazi set zakona: Predlog zakona o bibliotečko-informacionoj delatnost, Predlog zakona o staroj i retkoj bibliotečkoj građi i Predlog zakona o obaveznom primerku publikacija. Vi ste veoma lepo obrazložili razloge za njihovo donošenje.
Ono što mi na početku smeta ne odnosi se na vas nego na Vladu koja je te zakone uputila poslanicima 30. juna i već 5. jula očekuje da se o njima poslanici izjasne na jedan adekvatan način. Oni su svakako važni, oni su vrlo kvalitetno urađeni. Imamo neke sitne zamerke koje smo amandmanima pokušali da sugerišemo da se otklone.
Ono što moram da kažem, Vlada nema korektan odnos prema Narodnoj skupštini. Opet kažem, ne odnosi se na vas nego na Vladu koja uglavnom na ovaj način, šaljući zakone po hitnom postupku, ne ostavljajući dovoljno vremena poslanicima, ostavlja dodatnu sumnju da ne želi da nam da vreme da o nekom zakonu, a ovo su sistemski zakoni, razmišljamo i donesemo odluku na pravi način ili potcenjuje samu materiju kojom se zakoni bave. U svakom slučaju, ni jedno ni drugo nije kompliment za Vladu.
Vratila bih se samim zakonskim predlozima. Kada se pogledaju razlozi za donošenje ova tri zakona po hitnom postupku, odmah se uočava kontradikcija. Sa jedne strane se insistira na tome da se bibliotečka informativna delatnost kao delatnost od izuzetnog značaja, sa čim se u potpunosti slažem, što pre usaglasi sa međunarodnim odnosno evropskim standardima i da se na taj način otklone problemi koji su uočeni u dosadašnjoj svakodnevnoj praksi. Ovakva konstatacija se ponavlja po sva tri predložena zakona i upućuje na izuzetnu hitnost i želju predlagača da se uočeni problemi u ovoj oblasti što pre prevaziđu.
Sa druge strane, međutim, konstatuje se da je postojeći zakon o bibliotečkoj delatnosti na snazi još od 1995. godine i Vlada tek posle 16 godina primećuje da je niz rešenja u njemu prevaziđeno, pre svega razvojem novih tehnologija i da je stoga nužno donošenje novih zakona. Svakako je da su internet i informativne tehnologije široko zastupljene u Republici Srbiji više od jedne decenije i mislim da se trebalo mnogo ranije setiti i pristupiti upravo osavremenjavanju ove delatnosti.
Kada kažemo – biblioteka, prva i neizbežna asocijacija svakog od nas jeste – knjiga. Osnovni cilj bibliotečke informativne delatnosti jeste popularisanje knjige, odnosno čitanja knjiga kao neophodnog preduslova za sticanje novih znanja. Konstatujući ovo, jednostavno ne mogu a da se ne osvrnem na činjenicu da ćemo ovde praktično istovremeno raspravljati i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja. Vi znate koliko su te oblasti duboko prožete jedna sa drugom.
U našem obrazovnom sistemu leže nagomilani dugogodišnji uzroci dobrog dela problema kada je u pitanju nezavidno mesto koje pisana reč ima u ovom društvu, da ne kažemo da je knjiga već dugo prognana na razne načine iz društva, pre svega zahvaljujući elektronskim medijima, da je lepa reč na neki način proterana iz društva, da se kulturno i lepo obraćanje odavno ne primenjuje na mnogim mestima gde bi trebalo da se primenjuje.
Knjiga se u srpskim elektronskim medijima, nažalost, posebno onim najgledanijim, pominje jednom godišnje, i to tokom sedam dana meseca oktobra, to svi dobro znamo, dok traje sajam knjiga. Tada je knjiga prisutna i posle toga vrlo stidljivo, vrlo skromno i vrlo retko, a mislim da bi elektronski mediji, pogotovo Javni servis, mogao da doprinese ozbiljnom popularisanju knjige i pisane reči u ovom društvu.
Takođe bi ministarstvo i politikom otkupa knjiga, za koje nikada nema dovoljno sredstava i drugačijim pristupom otkupa knjige od naših raznih izdavača, i privatnih i onih koji to nisu, doprinelo boljem očuvanju knjige i većoj popularizaciji knjige u društvu.
Apsolutno podržavam zalaganje Ministarstva kulture da kroz odredbe ovih zakona afirmiše opštu vrednost pisane reči u našem društvu, kao osnovne bibliotečke građe i preduslov osvajanja novih znanja. Ono što me plaši je samo da će hronični nedostatak novca u budžetu predstavljati razlog da ovo zalaganje ostane samo mrtvo slovo na papiru, pa očekujem od ministra da se za taj deo kolača sa onim aždajama u Vladi izbori.
Finansijsko-materijalno stanje u kome se nalazi najveći broj biblioteka u Republici Srbiji ne daje nam u ovom trenutku puno razloga za optimizam. Za pravu popularizaciju knjige potrebno je sadejstvo svih relevantnih subjekata koji kreiraju društveni ambijent u Srbiji, države, medija, najrazličitijih udruženja, organizacija.
Nažalost, opšta komercijalizacija je stvorila ambijent u kome su televizija i internet izvor svih informacija i u kome čitanje knjiga i pravo, temeljno znanje uzmiču pred tzv. instant znanjem, instant informacijama, koje se stiče surfovanjem po društvenim mrežama. Zato mi imamo danas tinejdžere, osmake, 15-godišnjake i starije koji sriču dok čitaju. Najveći broj đaka u školske biblioteke, a da ne kažem u gradske biblioteke, ulazi kao po kazni, kad treba da uzme lektiru, i to obično da bi se popravila već vrlo loša ocena iz maternjeg jezika. SMS poruke su slike nepismenosti našeg društva. Imamo puno razloga da budemo ozbiljno zabrinuti i oko očuvanja jezika. Zato pozdravljam napore koji se vide kroz ovaj zakon da se očuva jezik i da očuva naše ćirilično pismo i to posebno podržavamo.
Poslanička grupa NS pokušala je da doprinese poboljšanju ovih zakonskih predloga kroz nekoliko svojih amandmana. Kada je u pitanju sistemski zakon koji treba da uredi ovu oblast, Zakon o bibliotečko-informacionoj delatnosti, imamo nekoliko primedbi. Rešenje predloženo u članu 22. stav 3. dovodi do sukoba nadležnosti između Narodne biblioteke Srbije i biblioteke Matice srpske, kada je u pitanju obavljanje matičnih funkcija na teritoriji AP Vojvodine. Pošto ovo sigurno nije bila namera predlagača, ponudili smo amandman kojim se pitanje nadležnosti ove dve institucije u ovom domenu precizno uređuje. Molim vas da obratite pažnju na taj amandman.
Ovaj zakon u članu 9. izdvaja Narodno-univerzitetsku biblioteku "Ivo Andrić" na Kosovu i Metohiji, kao instituciju koja se po svom položaju razlikuje od drugih biblioteka. Pozicionirana je odmah iza Narodne biblioteke Srbije i biblioteke Matice srpske. Međutim, u članu 28. Zakona je na potpuno dvosmislen način regulisano finansiranje rada ove institucije iz budžeta Republike. Kao da se predlagač nećkao, plašeći se da će svojim rešenjem u ovom domenu prejudicirati buduća politička događanja na Kosovu i Metohiji. I ovde smo intervenisali amandmanom, u nameri da se ova institucija precizno definiše.
Čudi nas činjenica da u zakonu nije precizno regulisanje pitanje imenovanja upravnika Narodne biblioteke Srbije, što ostavlja prostor sumnji da Vlada sa nekim samo njoj znanim razlogom daje sebi široka diskreciona ovlašćenja kada je ova materija u pitanju. Ima tu još nedoumica koje pojedini članovi zakona ostavljaju, zato smo na više mesta intervenisali amandmanima, kao na primer član 32. stav 1. tačka 4. Zakonom je predviđeno da je jedan od osnovnih zadataka Narodne biblioteke Srbije popularisanje i promocija knjige, čitanja i slobodnog pristupa informacijama za sve građane. Ovaj zadatak koji se stavlja pred Narodnu biblioteku je praktično neizvodljiv ukoliko se pre svega mediji i drugi subjekti koji kreiraju opšte-društveni ambijent ne angažuju na ovom poslu, odnosno u ovom smislu.
U zakonu o obaveznom primerku publikacije intervenisali smo sa nekoliko amandmana, najviše sa namerom da popravimo neke tehničke detalje i nepreciznosti. Ovde, kao i u preostala dva zakonska predloga imamo bitnu primedbu. Naime, u kaznenim odredbama ovih predloženih zakona predviđene su za naše okolnosti i oblast koja se uređuje izuzetno visoke novčane kazne.
Smatramo da je kažnjavanje, pre svega biblioteka, ovako drakonskim kaznama kontraproduktivno i u tom smislu smo predložili smanjenje zaprećenog maksimalnog iznosa novčane kazne. U članu 10. zakona o obaveznom primerku publikacije predviđeno je da Narodna biblioteka Srbije i Biblioteka Matice Srpske u ostvarivanju opšteg interesa, prati izvršenje obaveza dostavljanja obaveznog primerka i da preduzimaju mere prema obveznicima u skladu sa ovim zakonom. Ovakvo zakonsko rešenje smatramo da nije precizno i ostavlja nedoumicu oko toga koji subjekt i na koji način inicira i realizuje sprovođenje kaznenih odredbi ovog zakona.
Iz zakona o staroj i retkoj bibliotečkoj građi u članu 30. predviđa da Narodna biblioteka Srbije i Biblioteka Matice Srpske pokreću inicijativu za restituciju stare i retke bibliotečke građe, otuđene od sopstvenika po raznim osnovama. Međutim, potpuno je nejasno više stvari – koji je pravni osnov za ovo, pred kim i na koji način, kao i u saradnji sa kojim državnim organima se ova inicijativa pokreće? I kada je u pitanju član 53. ovog zakona, koji reguliše kontrolu prometa stvari retke bibliotečke građe propisuje se da pravna lica mogu obavljati promet ove građe ukoliko su za tu delatnost registrovane u skladu sa zakonom.
Sa druge strane, fizičkim licima se dozvoljava prometanje ove građe bez ikakvog ograničenja, što ne deluje nimalo logično, obzirom na značaj ove delatnosti. Zato smo intervenisali amandmanima i predložili da fizička lica ne mogu da se bave prometima stvari retke bibliotečke građe u vidu zanimanja.
Svakako, bibliotečka delatnost je delatnost koja u Srbiji počiva na tankim finansijskim osnovama, da samopregoru, veštini i entuzijazmu zaposlenih ljudi o kojima ste pričali... Dolazim iz grada čija je biblioteka pre dve godine proslavila 150 godina postojanja, iz Sombora, i mi smo ponosni na sve naše tradicije, pa i na ovu, i posebno na to što je biblioteka što vek i po postoji je jedna od najmodernijih sigurno u Srbiji u ovom trenutku, a upravo zahvaljujući samopregoru, veštini, naporima i entuzijazmu ljudi koji u njoj rade.
Svakako, kada govorimo o gradu, reći ću vam samo jednu svoju ličnu opservaciju. Za mene je grad – grad, ako ima biblioteku i muzičku školu, onda je to grad bez obzira koliko stanovnika ima. To mu daje atribut grada.
Ovi zakoni kada se usvoje u ovom parlamentu sa onim izmenama i amandmanima koje smo svi predložili u najboljoj nameri i uz vašu dobru volju da ga učinite još boljim, nedvosmisleno i da ga sprovedete, će sigurno biti određeni otisak autora, svakako vas kao ministra, koji ste ih ovde danas branili.